I ove godine
U rano proleće
Mirisala deca
Ročije cveće!
Opet nije prošlo
To bez posledica,
Pogledajte samo
Pegava im lica!
I ovog proleća
Pored kratke kose,
Smeđe se pegice
Vrlo mnogo nose!
Sve zbog maslačka,
Cveća za rodu,
Pege su mrke
Ušle u modu.
Sad su se zarekli –
Više nikad neće
Mirisati žuto
Ročije cveće!
Diraju ga: - Reci kruška!
- Znam da kažem, evo: kruhka!
Desilo se jednom Ljubi,
Ispali mu prednji zubi.
Može svako da ga zeza
Da mu kaže: - Ljuba, kreza.
Još mu i to samo fali,
U školu ga upisali.
Krezub? Pa šta? Nema veze!
Ovde su svi klinci kreze
I klinceze, krezubice,
Te mamine lepotice.
Krezubo se ovde peva,
Priča, smeje, grize, zeva!
Stigla zima i snegovi,
Provirili zubi novi.
Već su svima izmilele
Ispod strehe, koke bele.
Visibaba u travici,
Sekutići u vilici.
Kukurek i ljubičica,
Zubata nam sva školica.
Niko ovde sad ne šuška,
Svi čitaju: puška, njuška,
Ne šuška ni prvak Ljuba,
Četiri mu nikla zuba.
- Stiglo pismo iz daleka
Što nam srce svima slama,
Nepoželjan da je zeka
U pričama i pesmama.
- Dopis taj je jako tužan,
Palio je, možda krao,
Kriv je nekom, ili dužan,
Zar je zeka bio zao?
- Nije, već je, kažu, glup,
Uši, repić, zdepast trup.
Usto je i plašljiv zeka,
Takav je od pamtiveka.
- A da nije iskorenjen?
- Ne, zasad je samo smenjen.
- I Alisin zeka beli,
Iz priče će da se seli?
Ako neko grešku pravi,
Naneće nam svima štetu –
Čika Duškov zec je plavi
Jedini na celom svetu!
- O zecu je sve poznato
I odraslom i detetu.
Proteran je samo zato.
Šta će on na Internetu?
- Dugouško neuhvatljiv
U crtaću još se viđa.
- Taj lukavko je prihvatljiv,
Snalažljiv im zec se sviđa.
- Mislim da to nije pravo,
Jer zečića volim jako.
Zar piscima nije žao?
- Znaće valjda, šta i kako!
Kad je nečeg sasvim malo,
U naprstak da bi stalo;
Kad je nešto blizu jako,
Samo što ga nisi tak'o;
Do crte je nešto došlo,
Tek što crtu nije prošlo,
Nije tamo, a ni ovde,
Kažeš: - pije zeka vode!
Naučićeš brzo
Budeš li pažljivo
Slušala u školi,
To je mudrost mala
Kao zrno soli.
Ne zahtevaj nikad,
Više se postiže
Kad se lepo moli.
Jedna mudrost mala
Kao zrno soli.
Od svađe je bolje
Ako se naš sused
Poštuje i voli.
Mudrost mala, kao
Jedno zrno soli.
Crvene bulke
I različak plavi
Cvetaju u travi
Kraj seoskog puta
Kroz žitna polja
Nepregledna, žuta.
Vazduh zatreperi
Od letnje vreline,
Zrikavci štimuju
Svoje violine.
Sred zlatnog mora
U daljini, srne,
Iz klasja poneka
Prepelica prhne.
Beskrajan i vedar
Plav nebeski svod,
Jedan beli oblak –
Na pučini brod.
Duž seoskog puta
Sred opšteg obilja,
Vozimo bicikl
Onako, bez cilja.
Pričaću ti, dobro važi,
Ali ti mi najpre kaži,
Da se nađeš u Sahari,
Oštećenog aviona,
Sa svetom ti prekinuta
Svaka veza, svaka spona.
I vode ti preostalo
Nedovoljno, sasvim malo!
O čemu bi sve mislio
Da si tamo nešto, bio?
Da napiše pesnik pesmu,
Pripovedač priču neku,
Dok časovi očajanja
Usamljenom, tužno teku?
Da izmisli jato ptica
Da mu u sred Sahare spusti
Za drugara Malog Princa,
Jer nekako čas je pravi
Da zabavi tužnog pisca.
S' daleke je Princ planete,
Ljupko je i mudro dete,
Ali nežno, ojađeno,
Bez ruže je usamljeno.
- Nacrtaj mi ovcu – kaže,
Deca uvek nešto traže!
Antoan se odmah seti
Nacrtanog svog pitona,
Svima to na šešir liči,
Jer taj piton vari slona.
Prvi mu to crtež bio
Nije se baš proslavio,
Al' odluka padne prava:
Nacrtaće kutijicu,
U njoj, kao, ovca spava!
- I tu kraj je priče ove,
Mali Princ se ona zove?
Glavni zaplet tek se sprema,
Drugarstvo je ovde tema.
Napuštenog prijatelja,
Pod uslovom da ga voliš,
Nećeš moći da preboliš.
Princ za ružom svojom pati
I njoj želi da se vrati.
Ali, dobrog Malog Princa
Zavolela i lisica.
Pisac ima želju jaku
Prijatelja da sačuva
U tom malom svom junaku.
Mali Princ o ruži sniva,
Da je čuva i zaliva
Usamljenu na planeti,
Jedna zmija mu pomaže
Da u mali svet svoj leti.
Jedva veći od mog stana,
Četrdeset i tri dana,
On u jednom ima danu.
Tol'ko svetla tol'ko mraka
I sunčevih izlazaka
I sunčevih izlazaka!
Antoan za Princem žali,
Odleteo drug mu mali.
Al' čim počne da tuguje,
Zvončiće sa neba čuje.
Prijatelju Princ se javlja,
Hrabri njega i pozdravlja
Preko zvezda koje zvone,
Zvoniće mu uvek one!
- Prekrasan mu pozdrav šalje!
Samo ja ne mogu dalje,
Izvinite me, to te molim.
Malog Princa i ja volim
I ne mogu da prebolim.
A priča je još u toku.
Evo suza u mom oku!
Recituje pesmu Neda,
Zna napamet da ne gleda.
Neda nam je tek prvak,
A posao nije lak.
Trudila se ona jako
Ne nauči pesmu svako.
To je znajte, dobar znak,
Odličan je Neda đak!
Uče sve dok ne nauče,
Mali bata, mala seka,
Gde vodicu pije zeka,
Da pokažu jednog dana,
Eto baš tu, sa mog dlana!
To je bila igra, šala,
Porasla su deca mala.
Al' video niko nije
Zeca kako vodu pije.
Da ne pije iz rečice,
Iz potoka il' lokvice?!
Zeka vodu i ne pije,
Ne kupa se i ne mije.
Takvog je zeka roda
Ne zanima njega voda.
Baš je zeka izvanredan!
A zar nekad nije žedan?
S' lišćem sočnim on iskapi
I rosice dve tri kapi!
Da li krava mleko daje
A kokoška svoje jaje?!
Da li ovca vune ime
Za džempere nama svima?!
Pčelinji je možda red
Da daruju nama med?!
Poklanja li guska perje,
Školjka sedef i biserje?!
Da li za nas prede prelja
Svilu leptir sviloprelja?!
Korisno je da saznamo,
To mi od njih uzimamo!
Gladne bile
Guske bele
Dudinja crnih
Site se najele.
Svakoj guša
Sad je puna
Pocrneo svakoj
Vrh crvenog kljuna.
Pita čaplja sveznalicu,
Jednu svraku brbljivicu:
- Šta to divlja patka radi?!
- Povrh vode gnezdo gradi.
Ukraj bare, sred ševara
Kolevčicu malu stvara.
Kada na svet dođu ptići,
Ljuljaće ih talasići,
Čuvaće ih od lisice
Brižno vivci-stražar ptice,
Žabe će im sve po mraku
Kreketati uspavanku.
