Za osme su rođendane

Blizanci Mića i Mica

Dobili od svoje nane

Novi kavez i štiglica.

Presrećni su, baš je lep!

Pesma mu nežna, mila,

Vidi kljunić, a gle rep,

Šarena ima krila!

Kao da tuguje štiglic mali,

Misli ga nekud daleko vode?

Za gnezdom svojim sigurno žali

I jako pati lišen slobode!

Zamislili se Mića i Mica

Danas na osmi rođendan

Hoće da puste svog štiglica

I njemu žele srećan dan.

Da nađe gnezdo usred granja,

Zrnevlje strička i crviće,

Da gleda sunce dok izranja

I hrani svoje gladne ptiće.

Ušao u šahtu Buca

Pa čekićem snažno kuca.

Odakle sad zvuci ovi,

Šššta ako su duduhovi?

Devojčice povikaše,

Dečaci se razbežaše,

Duhovi su vrag ne spava,

Duhovi su strava prava!

Izlazi iz šahte Buca

Niko više sad ne kuca,

Popravljeno zvučno stanje,

Presta grozno lupetanje!

Zašto ste se razbežali?

Niste valjda tako mali?

Sanjate li ružne snove,

Kad mislite na duhove?

Zaprljano Buci lice,

Smeju mu se devojčice:

-  Duše, duše, dobar dan,

A zašto si zamazan?

Baš duhovit ovaj Buca

Od smeha već, društvo štuca.

Neka ovo bude tvoje!

A njegovo, evo, to je!

Meni ovo, to je moje!

Hoćeš li mi dati tvoje

Samo malo da je moje?!

Nek njegovo bude tvoje,

Njemu dajem ovo moje;

Posle opet svakom svoje!

Kakvo retko blago dele,

Dve sestrice, mali braca?!

Tri klikera porcelanca,

Šest sličica nalepnica

I drvenih šest bojica.

Ovih dana u mom kraju,

Igraju se utakmice,

Tri, četiri sata traju,

Ne traže se ulaznice.

Nele, Aco, hej Milanče!

Nidžo, Zoki, Peđo, Đole!

Svi siđite na poljanče,

Utakmica posle škole!

Aut, dodaj, nek šutira!

Driblaj, leđa, lopta naša!

Ovaj svakog faulira,

Ura, gol im dao Saša!

Šta je ovo sada ljudi?

Kakav penal, je l' to pravo?

Nek' sudija bolje sudi!

Brže pucaj, što si stao?

Devojčice, lepotice,

Ovih dana u mom kraju,

Posmatraju utakmice,

Viču, bučno navijaju.

Uče sve dok ne nauče,

Mali bata, mala seka,

Gde vodicu pije zeka,

Da pokažu jednog dana,

Eto baš tu, sa mog dlana!

To je bila igra, šala,

Porasla su deca mala.

Al' video niko nije

Zeca kako vodu pije.

Da ne pije iz rečice,

Iz potoka il' lokvice?!

Zeka vodu i ne pije,

Ne kupa se i ne mije.

Takvog je zeka roda

Ne zanima njega voda.

Baš je zeka izvanredan!

A zar nekad nije žedan?

S' lišćem sočnim on iskapi

I rosice dve tri kapi!

Pita čaplja sveznalicu,

Jednu svraku brbljivicu:

-  Šta to divlja patka radi?!

-  Povrh vode gnezdo gradi.

Ukraj bare, sred ševara

Kolevčicu malu stvara.

Kada na svet dođu ptići,

Ljuljaće ih talasići,

Čuvaće ih od lisice

Brižno vivci-stražar ptice,

Žabe će im sve po mraku

Kreketati uspavanku.

Da li naš sat

Srce ima

Da mu kuca

U grudima,

Tika-tak?!

A kazaljka

Korak lak.

Po krugu se

Istom šeta,

Odmerava

Vreme sveta.

U svakom krugu

Po jedan čas

Proteče tiho

Za sve nas.

Tika-tak!

Ili sat možda,

Svako ima

I nosi ga

U grudima?

Priroda je ova zemlja

I sve što nas okružuje,

Što da vidiš možeš okom

I  ušima što se čuje!

Mora, reke, sva jezera,

Kamenita svaka stena,

Mesec, zvezde i planete,

Sunca lopta užarena!

Sve oluje i oblaci,

Sneg i kiša, magla siva,

Priroda je sve neživo,

Još je lepša ona živa!

Polja, šume i livade,

Životinje i sve bilje,

Pa svi ljudi na planeti,

Priroda je izobilje!

Planinama, dolinama,

Priroda je bogat šar,

A sva deca ovog sveta,

Najmiliji njen su dar!

Tu je staza malo šira

I ograda od šimšira.

Sandrica se sad odmara

Bojicama nešto šara

I sa dedom razgovara:

-  Ovde nešto nema mira

Stalno šuška iz šimšira.

Šuškanje se opet čuje

Evo nešto izviruje

Duguljasto k'o vreteno

Krljušasto i zeleno!

Deda hoće da je smiri:

-  Ma to Sandra gušter viri.

Ne plaši se, zao nije,

Pod šimširom on se krije.

Lovi muve i bubice,

Larve, gliste i mušice.

Juri brzo mada gmiže

 Da se skrije hitro stiže,

Neke ptice povelike

Stvaraju mu neprilike!

Al' starija stižu braća

Da uhvate zelembaća.

Leti ruka, ko je brži?!

Gle u ruci, brat rep drži.

Da bi život sačuvao,

Rep je gušter  žrtvovao.

Tužna Sandra, tužna braća,

To sad boli zelembaća!

-  Ne boli ga to baš jako,

Zeceliće rana lako.

Izrašće mu  novi rep,

Ne baš tako dug i lep!

Pouku je dati  lako,

Neka mirno živi svako!

Da li krava mleko daje

A kokoška svoje jaje?!

Da li ovca vune ime

Za džempere nama svima?!

Pčelinji je možda red

Da daruju nama med?!

Poklanja li guska perje,

Školjka sedef i biserje?!

Da li za nas prede prelja

Svilu leptir sviloprelja?!

Korisno je da saznamo,

To mi od njih uzimamo!

Kakva sam ustvari,

Ne bih nikad znala,

Da slučajno nema

Vernog ogledala.

Kako mi šiškice

Preko čela stoje

I traka u kosi

Srebrnaste boje.

Isprobam haljine

Svoje pa mamine:

Jakne, pantalone,

Marame, bluzone.

Odeću običnu,

Pa posle svečanu,

Dugačku maminu

Haljinu venčanu!

Hodam na štiklama

Kao prava dama,

Još ruža maminog

Malo na usnama.

Često i grimase

Izmenjam na licu;

Odglumim Snežanu

Ili zlu vešticu!

Ogledam se lepo

 U vodi potoka

I oknima sjajnim

Dva mamina oka.

Istinu ti kažem,

Ja sam cela stala

U oba mamina

Mala ogledala!

Kad je nečeg sasvim malo,

U naprstak da bi stalo;

Kad je nešto blizu jako,

Samo što ga nisi tak'o;

Do crte je nešto došlo,

Tek što crtu nije prošlo,

Nije tamo, a ni ovde,

Kažeš: - pije zeka vode!