logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Lovački pas

Kad krenem da

klonem duhom,

kao pas se služim

njuhom.

 

Pa njušim i njušim,

dok ne nanjušim

nešto lepo...

 

A onda opet gledam

u zvezde,

i veselo mašem

repom...

Nadimlјeni čovek

U zadimlјenoj kockarnici

moji dani se troše,

pretvaram se u

čoveka-šunku.

 

Među gomilom

izgublјenih lјudi,

i ja sam jedan od njih.

 

Zašto i dokle?

 

To niko ne zna.

 

To sve tako ide

jer verovatno

tako i treba da ide...

 

Da to ne treba

tako da ide,

to najverovatnije

ne bi tako išlo...

Čarobno ćebe

Imam jedno čarobno ćebe,

braon boje,

sa sitnim

belim zvezdicama rasutim

po njemu.

 

U njega se zamotam

svaki put kad hoću

da pobegnem od sveta

ili od sebe.

 

Pa onda dugo ležim zamotan

i ćutim, dok ne poželim

da se vratim u stvarnost.

 

Nekad je nežno,

nekad me grebe.

 

Ali Ana,

ako hoćeš,

u njega mogu da

zamotam i tebe,

pa ćemo onda

zajedno ćutati

i brojati zvezde...

Pevaj prijatelju (P)

Pevaj prijatelјu.

 

Prolazi poslednja ponoć

popločana porazima.

 

Pevaj prijatelјu,

porazi prolaze,

pobede ponovo

puteve pronalaze.

 

Pleši prijatelјu.

 

Pleši po podijumu pobede.

 

Pođi putem pravog pobednika.

 

Pevaj, pleši!

 

Pesmom porazi protivnike.

ponosom pobedu plati,

 

pa posle ponovo pogreši,

 

pa posle ponovo pij,

pa posle ponovo pati.

Simpatija

Neke od najlepših

pesama mojih

inspirisane su

očima njenim,

to joj nikada nisam rekao.

 

Ali i dan danas kad je vidim,

ja se zacrvenim.

 

Možda ću joj to nekada reći,

ako je budem sreo

dok sama šeta kraj reke

ili kad se bude skrivala

u nekom prolazu

od snega il' kiše,

a možda i nikada saznati neće,

da neko pesme joj piše.

Ponovo (P)

Ponovo pišem pesme,

ponovo plešem po

plavoj pučini.

 

Ponovo prosipam patnju

po poeziji, po paučini.

 

Ponovo prekopavam prošlost,

pišem posvećene pesme,

ponos penkalom probadam,

ponovo pijan pesmama plačem,

ponovo pogođen propadam.

Nena, nastavnica nesrećnih naučnika (N)

Nikada nismo našli neku

nastavnicu, nalik na Nenu,

neiskvarenu, neopisivu, nestvarnu.

 

Nikada nećemo ni naći.

 

Nema.

 

Nigde nema.

 

Nena nosi na

Naramenicama

nasmejane noći,

na nosu najlepše

nebeske nežnosti.

 

Nena nas najmanje namuči,

Nena nas najviše nauči.

 

Nena, Nena,

najlepša, najbolјa.

Nena, Nena,

naša nevolјa.

Jedan drugi treći

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

 

Kao vozovi

Prolaze

moji dani...

 

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći..

 

Odlaze nekud

bez mene,

na svome putu

ka sreći...

 

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći..

 

Ja stojim sam,

na pogrešnom peronu.

 

Nebitan.

 

Kao poslednji stih

ove pesme.

Reči Mitra Risteskog

Zapamtite reči

Risteskoga Mitra,

kad je puno srce,

puna je i litra.

 

A kad srce krene

lagano da se prazni,

tada ona litra

dođe da te kazni.

 

I sva puna srca

najviše se plaše,

da se ne stigne do dna

napunjene flaše.

 

Jer na dnu su često

one stare stvari,

koje čovek uvek

želi da zaboravi.

Sneg

Šta bih dao da

sam opet zalјublјen.

 

Da sa srećnim očima

po snegu se šetam.

 

Da grizem pahulјice dok

je pratim kući, da veseo

pevam i lupetam.

 

Da je pustim da me

obori na zemlјu, i da mi

natrlјa nos.

 

Ma, da sam opet zalјublјen,

iš'o bih po snegu bos!

 

Ali nisam.

 

Sam lutam ulicama belim,

noseći u džepu brige teške,

sam patim i sam se veselim,

sam ispravlјam svoje

stare greške.

Nikakva pesma

Ovo je nikakva pesma.

 

Nema baš nikakvu svrhu

u ovoj knjizi.

 

Ali to nije uopšte bitno,

bar ne meni.

 

Čak je i nasuvo s krompirom

bolјe od ove pesme.

 

Ipak, ovo je moja knjiga

i ja mogu da pišem

pesme kakve hoću.

 

Čak i nikakve.

 

Biće ih u knjizi još,

možda čak i gorih

od ove, ali sigurno

i bolјih.

 

Da bi knjigu shvatio u

potpunosti,

moraćeš mnogo

da koristiš maštu.

 

Možda ćeš se na

kraju pitati da li sam

genije ili ludak,

a možda i nećeš.

 

Ne sudi dok ne pročitaš

sve što je napisano.

 

Ako ti se ne sviđa,

izvini što sam te

prevario da je kupiš,

bar nije bila skupa.

 

Ako si je uzeo iz

biblioteke, onda si

ti jedan veoma lukav

i pametan čovek i to

mi se sviđa kod tebe.

 

Šteta što nema više

takvih lјudi,

svet bi sigurno

bio bolјe mesto za život...

Reka monotonije

I tako,

svakog dana

po jednu pesmu

na papir bacim.

 

Čisto da noć

ne plovi

po reci monotonije,

 

a i jazajedno

s njom.

 

Možda bih mogao

pisati i neke lepše,

ali eto,

to mi je

što mi je...

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com