logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Niko i neko

Kada bi noći postale tiše

i mojih pesama

bilo bi više.

 

Mada, ima ih i

ovako dovolјno.

 

Neko ih nema ni

toliko.

 

Ali ja nisam neko,

ali ja nisam niko

Mogu, ali neću

Ja mogu da se vratim

u prošlost,

i odatle pesmu da izvučem.

 

Mogu da odem u detinjstvo,

ili samo do juče.

 

Mogu da odem i napred,

u budućnost daleku,

gde najlepše pesme

po nemirnoj reci teku.

 

Mogu da odem gde hoću.

 

Mogu, ali neću.

Zaboravite

Zaboravite.

 

Molim vas,

zaboravite tog dečaka.

 

Zaboravite tog dečaka

koji se nekad

radovao proleću.

 

Zaboravite njegov osmeh,

on više ne postoji.

 

Pošao je drugim putem.

 

Molim vas,

zaboravite tog dečaka,

koji je meredovom

skidao oblake i

delio ih tužnim lјudima.

 

Molim vas,

zaboravite tog dečaka

koji je Velikog medveda

nosio na leđima.

 

Zaboravite ga,

on vas moli i

ja vas molim.

 

Zaboravite njegove

tužne oči,

koje su se nekad

znale radovati.

 

Zaboravite tog dečaka,

koji je nekad pisao pesme.

 

Zaboravite ga,

zaboravite ga.

 

Molim vas.

 

On nikada nije

ni postojao

i moli vas da

ga zaboravite,

isto kao i ja sada.

Na plafonu

Kada sedim na

plafonu,

pišem pesme

unatraške...

 

Pisao bih

možda bolјe,

da ne visim

naglavačke...

Prokleti pesnik

Svaki pesnik je proklet

i nesrećan,

mnoga ga pitanja muče.

 

Nјega spalјuju sopstvene vatre,

ali on želi da se iz njih izvuče.

 

Ponekad je srećan,

ponekad se žali.

 

Ponekad gasi vatre,

pa ih opet pali.

 

I tako,

u tom krugu se vrti,

čekajući dan,

kad više neće pisati pesme,

kada će opet biti

radostan.

Postoji žena

Postoji žena

koju ne mogu da opišem,

ali svaki put kad je vidim

ja se hipnotišem.

 

Postoji žena

koju da objasnim ne umem,

ali kad razmišlјam o njoj,

ni sam sebe ne razumem.

 

Postoji žena

što krade moje noći i

boji moje snove,

da,

postoji žena i

Ana se zove.

Loše veče

Noć se topi k'o

vosak sveće,

olovka beži od mene.

 

Moje su pesme

otišle nekuda,

prošlo je

moje zlatno vreme.

 

Presušio sam.

Kao stari bunar.

 

Ništa više ne mogu

iz sebe da izvučem.

 

Moj papir je prazan,

sve ideje sad smatram lošim,

u glavi je mirno more,

uzalud prokleto

mastilo trošim.

 

Nadam se, u meni

i dalјe želјa postoji,

da ovo je samo loše veče,

sutra ću sigurno

biti bolјi,

sutra ću,

verujem opet,

novu

pesmu da skrojim.

Dan kada je otišla Olja

Olјa, tebe su odneli vetrovi budućnosti.

Ispleli su ti most od želјe i snova,

između kiše i sunca,

između korova i ruže.

 

Pobegla si od zgaženih pikavaca

pobacanih po podu, prlјavih poker

aparata, propalih tiketa...

 

Pobegla si

od polupanih flaša i

polupanih mozgova.

 

Olјa!

 

Nisu te voleli!

 

Nisi ni ti njih!

 

Ali sreća je došla po tebe,

sreća je tebi bacila uže za spas,

a ne njima.

Slikar

Kada bih mogao

da izaberem jedan

super-talenat,

izabrao bih da

budem slikar.

 

Ništa bolјe od toga.

 

Samo bih sedeo,

pio kafu i slikao

njene crne oči, koje su

tako moćne i krupne,

kao da je ceo svemir

skriven u njima.

 

Ali, na moju veliku žalost,

nisam slikar, i nemam

nijedan super-talenat.

 

Od mene je talentovaniji

čak i svaki drugi ovan,

ja sam promašeni pesnik,

ja sam čovek netalentovan.

Kasno je

Kasno je da zaplačeš

kad voz ode,

kad jorgovan prestane

da miriše.

 

Kad oblak istrese

sve iz sebe,

kad olovka prestane

da piše.

 

Kasno je,

da pričaš o lјubavi

kada se ugase zvezde,

kada jutro otera noć.

 

Nemoguće je,

kad jednom padneš

s neba, da opet zasvetliš,

niko, niko nema

tu moć.

Namazani pesnik

Na belom papiru

prosipam reči,

sve ono što izbija

iz mene.

 

Baš sve.

 

Nešto malo i prećutim,

tek toliko da ne budem

bezobrazan.

 

Ali ja sam lukavi pesnik,

svim bojama namazan.

 

Ima tu žute i plave,

ima i zelene, bilo je

nekad i crne, ali nema je

više kod mene.

 

Ostali su samo tragovi,

koji otpadaju,

kao kapi vode s česme,

ostalo je sećanje

i neke tužne pesme.

Ljubav

Jednom kad se Deda Mraz

izvuče iz dimnjaka,

kad sneg prekrije

tragove čizama

i kad njegovu magičnu

olovku zameni

hladna limenka piva,

znaćeš da su

sve te pesme,

koje je spuštao

niz odžak,

bile namenjene

tvojim očima.

 

I kad snovi

postanu crno-beli,

kad sećanje

na njega izbledi,

i kad vetar

odnese sve uspomene,

svaki put kad

sat zagrli ponoć,

ili kad neko spomene

reč lјubav,

tvoje srce će

otkucati

njegovo ime.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com