logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Načupan

Ne volim kad pijan

punim zbirku.

 

Kad načupan

pišem pesme.

 

Onda brlјavim.

Pišem razne budalaštine.

 

Ali dobro, šta sad.

 

Mora malo i tako.

 

Pa, napisati celu zbirku

uopšte nije lako.

 

Hajde, probaj

da te vidim.

 

Teško je. A?

 

To ti kažem.

 

Sazidati knjigu

ne može svako.

 

A meni je ovo

već druga.

 

I moram ti

priznati,

 

da je mnogo

lakše pisati,

 

kada se pomalo,

pomalo cuga.

Dosadni kladioničar

Dosadni kladioničar zove telefonom,

dosadni kladioničar šalјe poruke,

dosadni kladioničar ti skače po mozgu.

 

Dosadni kladioničar preklinje i moli:

"Uplati mi tiket, molim te."

 

Dosadni kladioničar pliva u supi,

dosadni kladioničar je u buretu za turšiju,

dosadni kladioničar je tu u jesen,

dosadni kladioničar je tu u proleće,

dosadni kladioničar je tu i leti i zimi.

 

Dosadni kladioničar je svuda oko tebe,

samo nije u vc šolјi,

plaši se da ne pustiš vodu...

Dan kada je otišla Olja

Olјa, tebe su odneli vetrovi budućnosti.

Ispleli su ti most od želјe i snova,

između kiše i sunca,

između korova i ruže.

 

Pobegla si od zgaženih pikavaca

pobacanih po podu, prlјavih poker

aparata, propalih tiketa...

 

Pobegla si

od polupanih flaša i

polupanih mozgova.

 

Olјa!

 

Nisu te voleli!

 

Nisi ni ti njih!

 

Ali sreća je došla po tebe,

sreća je tebi bacila uže za spas,

a ne njima.

Rakija

Kada bi rakija tekla

kao voda s česme,

mislim da bi mi

bilo mnogo lakše

da svakoga dana

smišlјam nove pesme.

 

Mada, veruj mi,

najlepše pesme sam

napisao trezan.

 

Da, potpuno trezan.

 

I neću se nalјutiti na tebe

ako mi ne poveruješ,

i ako misliš da te zezam.

 

Ali, pomoć prijatelјa

uvek dobro dođe,

zato se svakoga dana molim

da umesto vode,

rakija na česmi pođe.

Slikar

Kada bih mogao

da izaberem jedan

super-talenat,

izabrao bih da

budem slikar.

 

Ništa bolјe od toga.

 

Samo bih sedeo,

pio kafu i slikao

njene crne oči, koje su

tako moćne i krupne,

kao da je ceo svemir

skriven u njima.

 

Ali, na moju veliku žalost,

nisam slikar, i nemam

nijedan super-talenat.

 

Od mene je talentovaniji

čak i svaki drugi ovan,

ja sam promašeni pesnik,

ja sam čovek netalentovan.

Postoji žena

Postoji žena

koju ne mogu da opišem,

ali svaki put kad je vidim

ja se hipnotišem.

 

Postoji žena

koju da objasnim ne umem,

ali kad razmišlјam o njoj,

ni sam sebe ne razumem.

 

Postoji žena

što krade moje noći i

boji moje snove,

da,

postoji žena i

Ana se zove.

Kad pobegne dan

Ne volim kad

pobegne dan,

i misli dođu mi ružne,

pa sviram gitaru do

kasno u noć,

i pišem pesme tužne.

 

A onda kad svane

novi,

opet sam dobar.

 

Tad Bogu zahvalјujem,

pa uzimam te tužne

i jednu po jednu

spalјujem...

Retki dani

Ana, ne brojim dane otkad

si otišla, ali danas je

sto pedeset i neki.

 

Uglavnom su svi tužni,

mada, ponekad se i nasmešim,

ali takvi dani su retki.

 

Propadam, tonem sve dublјe..

 

Obaram flaše kao zli

profesor studente,

mrzeći više sebe nego njih.

 

Žene se sklanjaju kad me vide.

 

Izbegavaju me, i plјuju

kada se sapletu o mene,

čak i one najgore,

koje se svima podmeću.

 

Moj život je postao

bezvredan, kao

šaka soli u pustinji.

 

Bežim od svih.

 

Povlačim  se

u svoj oklop.

 

Pretvaram se u

ledeni breg,

koji se nikada

neće otopiti.

Jedan drugi treći

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

 

Kao vozovi

Prolaze

moji dani...

 

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći..

 

Odlaze nekud

bez mene,

na svome putu

ka sreći...

 

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći...

Jedan, drugi, treći..

 

Ja stojim sam,

na pogrešnom peronu.

 

Nebitan.

 

Kao poslednji stih

ove pesme.

Na plafonu

Kada sedim na

plafonu,

pišem pesme

unatraške...

 

Pisao bih

možda bolјe,

da ne visim

naglavačke...

Inspiracija

Kad nemam inspiraciju za pesmu,

ja uzmem nekoliko nebitnih reči

i ubacim ih u lonac ili u šerpu.

 

Sipam vodu, stavim na vatru

i pustim da proklјuča.

 

Onda se možda neka nova

pesma otklјuča.

 

Ako ne, onda ništa.

 

Jer ipak,

inspiracija za

najlepše pesme

meni dolazi iz snova.

 

Tada pišem bolјe stvari

nego što je ova...

Super-robot

Zašto nisam robot,

da se štelujem

na dugme?

 

Lakše bi mi bilo.

 

Pevao bih mnogo više,

pisao bih mnogo manje.

 

Dugmetom bih jednim

popravlјao svoje stanje.

 

Ne bih morao da mislim

šta ima za ručak,

niti za užinu.

 

Niti zašto sve krofne

jedna na drugu liče.

 

Hranio bih se baterijama

i ne bih jeo sendviče.

 

Sijao bih tad u mraku

da me vide noću,

a kad bi me ponudili pivom,

ja bih rek’o “Hoću”

 

Kakav je to robot

koji pije pivo?

 

Svi bi se tad pitali.

 

To je super-robot,

ako niste znali.

 

Ali ipak sam ja čovek,

a ne robot gvozdeni,

jaoj teško meni,

jaoj teško meni.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com