logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Zova

Opet cveta zova

iz zemlje što nedri

pokopane kosti.

Iz korenja postojanja,

tajnom smrti i rađanja.

Tamo gde živa noga ne kroči.

Duše iznova niču

iz korenja trava.

I imaju život i imaju oči

s pogledom na sunce.

Imaju i srce, šapuču i dišu...

kroz bele lopte zova

iz korenja trava.

Krug

Prolaze godine

a i mi s njima.

U krugu istom,

sati se kreću.

Proleće, leto,

jesen i zima.

U krugu istom

jurimo sreću.

I tek je taknemo,

a ona klisne.

Glas se zakikoće,

a duša vrisne.

I dalje zatim,

dani se nižu:

šareni, sivi i ružičasti.

U istom krugu

igramo igru.

I svakog trena

možemo pasti.

Čarobna lađa

Eh, da je život

čarobna lađa.

Da mirnim morem,

plovimo njime.

Dignemo jedra

pa lica vedra,

krenemo kroz svet

oseke i plime.

Il’ da je valcer,

tango ili tiha balalajka.

Plesali bi u zanosu

bez prestanka.

Eh, da je život

ruka prijatelja,

koja nas vodi

željenom cilju.

Ostvarili bi tada

na stotine želja,

milju po milju.

Božija bašta

Cvet do cveta

u rajskoj bašti:

zumbuli,

ljiljani,

ruže,

smiljani.

Cvet do cveta,

sanja u mašti:

bulke,

različci,

zove

i čičci.

Ranjena ptica

Držah na rukama

ranjenu pticu.

Najlepšeg goluba

što ljubav rodi.

Vidah mu rane

mladom zadane.

Molitvom Bogu

na blagdane.

Brisah suze,

mazih krila.

Mlada i nežna

ko meka svila.

O, rano moja,

golube crni,

poleti visoko

u nebo prhni!

Celo ga leto

hranih iz usta...

Poleti mili,

o željo pusta...

I jesen dođe,

ja rane vidam,

ožiljci pucaju,

melemom skidam...

Novembra sunčanog

trinaesti petak...

Izvidah rane

uz pomoć Boga.

I golub moj

svileni, crni

prhnu u nebo

i ne vrati se.

Samo ponekad

u san mi svrati.

Mrvice kupi

od mene krišom.

Vodu iz čaše

s prozora popi.

On vodu pije,

a ja dolivam.

Suzama slanim

čašu nalivam.

Svetlost novog rađanja

Pronaći ćeš me

između dva

preplanula cveta.

Bićeš svedok

mom novom

rađanju.

Sklupčana u čvor

sudbine,

strpljivo čekam

svetlost dana

koja je još daleko

ispred mene.

Kamena paučina

Kad razum guši

toplinu duši,

ostaje samo

mukla tišina.

Zvezdane noći

nemaju moći,

razumu dušu dati.

U krugu istom,

prigušenog zvuka.

Gde ne dopire

ni urlik vuka,

samo obruč tišine.

Razum plete mrežu

od kamene paučine.

Osmeh je hladan,

oči se ledeno cakle.

Kamen bi postao i onaj,

koga bi ruke

takve duše

dotakle.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com