logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Pravim te od blata

Avlija široka,

vetar njome piri.

Gole krošnje huje

k’o duhovi noći.

Srce uplakano

neće da se smiri,

jer znam da nikad

više nećeš doći.

Šta će meni kuća trošna

i široki dvori?

U njoj samo beton,

mladost zatrpana.

Uspomene bole,

nažuljana duša.

Ovo više nije dom,

ovo je samo kuća.

A meni kuća ne treba.

Samo blato.

Svaki dan te iznova

i opet od blata pravim...

Pesmo moja

Opet se tebi u zagrljaj vraćam,

toplina tvoje duše mi treba.

Ko mati zgrej me u krilo meko,

ponesi me usnulu daleko.

Pesmo moja, verna moja drugo,

pesmo moja, uteho od bola,

ja tebi dadoh pola duše svoje,

bez tebe sam ko čoveka pola.

Skrij me u svitak toplih reći,

u carstvu bula i različka.

Vini me nebu u oblake bele,

od beline nežne, rane da zacele.

Šušti lišće

Pokrilo lišće tragove bose,

pevaći pevaju pesmu nemu.

Imenom poznatim ona se zvaše...

Koračam korake kojih više nema,

kroz davnu prošlost, unazad hodam.

Da vratim dane stopama

kojima ne vidi se trag.

A lišće šušti i sve dublje je,

tražim nekog ko mi beše drag.

Lišće šušti, zri u mome telu,

ponekad noću kanem suzu vrelu.

Do grla propadam u šuštanju zlatnom,

jutro već klati se nad vremena klatnom.

I cela zaronim u opalo more,

umorna od traganja u svitanje zore,

zaspim na jastuku šuškavom, zlatnom.

Moj povratak

Kad se jednom vratim u beskraj

i kad me budeš opet stvarao,

daj mi, Bože, voda da budem.

Da šumim međ stenjem i kamenjem,

žedne da krepi moja studen.

Kad sunce visoko zažari,

korito moje da ispari u tamne oblake.

Katkad da pljuštim, sipim i rosim,

il’ sve da bujicom pred sobom kosim!

Ptica bez glasa

Tamo na dnu

čeka me svetlost.

Blažena, meka

kao nit tanka.

Možda ću biti

srećna i laka.

Hodnik je hladan,

staza je kratka.

Koraci tromi,

žito bez klasa.

Veseli cvrkut

ptice bez glasa.

Tamo na dnu

postoji početak

novog rađanja...

Iz korenja trava.

Kroz nežni cvetak

večnom vodom

života orošen.

Tragom sunca

u beskraj prenošen...

Koren

Besprekorno čista,

ne rađa se duša.

Ona nosi teret

grešnih korenova.

Točim izvor vodu,

a u grlu suša.

To ja kajem grehe

svojih pradedova.

Moj je koren

iz kletve stvoren.

I svaki novi dan

unapred oboren.

Kao hrast stoletni

pod sekirom oštrom.

Majka i sunca

Bosonge

duše

po trnju

života.

Spotiče se

o goli kamen.

Tetura se,

ali

uzdignute

glave,

hoda

kroz

vatre

života

plamen.

Na korak

ispred

uvek je

sunce.

I nebo

zvezdano

uvek

na dohvat

ruke.

Spusti

pogled,

na decu

svoju,

pa oseti

toplinu

jednog,

dva,

tri,

ili

više sunca.

Reinkarnacija

Dok tela kopne

sred tamne dubine,

gavrani krešte

iznad humki.

Lake će se duše,

kroz pukotine,

vinuti nebu u visine.

Možda će postati

valovi

ili slobodni ždralovi...

Crna ruža

Neću ti reći ništa.

Pogled nek kaže sve.

Pticu slobode

na ramenu nosim.

A na srcu zaspale

ruže dve.

Jedna je ruža

s velikim trnom

pa zabada se

pri drhtaju svakom.

A ona druga

najlepša, crna,

vene pod zemljicom

majkom lakom.

Ugasla zvezda

Kad plamen

postane kamen.

U oku zvezde

se gase.

Teške, umorne

kapke

uske zenice krase.

Bledilo lica

rumen briše.

A osmeha

niotkuda više.

Jesen

Golo granje njiše

rasuta gnezda

Sa neba padne

po koja zvezda

Kuće se ogledaju

u lokvama kiša

Zrika zrikavaca

sve tiša

Jesen ljubi ptice

za sretan put

U polju grli se

kukuruz žut

Miriše jesen

na bagrem zreli

i suvo lišće

kestena...

Klica u duši

Govorom boja,

nemošću glasa

Klija iz semena duše

razigrani cvet.

Darom slobodnog

leta ptice,

na tren vrati

osmeh na lice.

Tad sećanjem plovim

dubinama okeana.

Veštinom ribe ćutalice.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com