srenhu

Putnik

Ostajem sam:

Na izlišnoj visini

Oratorijum za samca.

Pogrdna tišina.

 

Ostajem samlji:

Iz tame bljesak.

Lokva uzburkanog okeana

krvi moje majke.

 

A zatim san,

pohvalnica

i odmor.

Tvorac

Pod kartonskim nebom

na flomasterskoj poljani:

Stvoriti, sesti

i dobro se najesti.

Gledaću te...

Gledaću te dok mi svetlost

Ne sprži oči:

 

Rastrgnuću te kao gepard

princezu antilopu.

Grišću te kao gladan vuk

ovčije žile u trku.

Čupaću te kao domoroci

slez i ptice.

Stezaću te dok ne pobeliš....

 

A onda

ću te lizati kao dete lizalicu,

ljubiću te i voleti.

Sretenje

Sretoh te

u sunčan dan,

Slobodo.

 

Bila je jesen

i vetar mi je

čupkao kosu

dosadnošću muve.

 

Sretoh te

po danu,

Slobodo.

 

A kada je pala noć

Mesec se

nada mnom

izvio kao jegulja.

 

Ljigav i smešan,

pravio se da me ne poznaje.

Metafizička ptica

Jedna mi je žena

pričala

o ptici u pokretnom kavezu,

u pustinji.

 

„Iza kaveza sja Sunce“, rekla je.

 

Jedna mi je žena

pričala

o pesku i krilima

koja nikako nije mogla

da raširi...

 

A onda je pala kiša.

Glazura

„Ja sam tvrd orah!“, oštro reče Orah.

„Ja sam tako nežan i povredljiv“,

Tužno reče Zlatni Delišes.

 

„Ako smognem snage da razbijem

ovaj orah,

i ako budem imala srca da pasiram ovaj

zlatni delišes,

napraviću

dobru tortu“, podrugljivo reče Žena.

Hipotetička muza

Nečujno je prešla preko

Praga moje pećine.

 

Topla kao kamenje Parnasa,

donela mi je vina i parče ražanog hleba.

 

Živ joj rekoh da sam mrtav.

 

Mrtva se živo smejala.

Ti

Dva armirana slova

u delu mrtvog Zidara.

Gozba

Umreću kad

navršim četrdesetu.

 

U leto, na najživopisnijem polju

pod sazvežđem biti.

 

Popiću (kao Sokrat) otrov od kukute

uobražavajući da je vino.

 

A pred zadnji gutljaj,

reći ću

najdivnije reči,

koje će biti toliko jasne i gole,

da se nikada

nikada

nikada neće zaboraviti.

Suton (soba)

Loveći miša

mačka se spotiče o „vsegda gotov“.

 

Sasvim tiho,

Sa ulice čuje se dečji smeh.

 

(Mrka papirna folija

Izobražava lice maloletnog crnca)

 

Zbog providnosti stakla prozora

Pas uviđa:

 

„Naš nagon je životinjski

- Slutnja ili život.

 

Sve ostalo

Je informno.“

Poslednja pesma

Hodaj po kamenju,

sa kišobranom u ruci,

i majčinim šeširom na glavi.

 

(I misli tiho,

i misli tiše)

 

Sedi na pesak,

zahvati plućima vazduh,

i pusti da ti more dotiče stopala.

 

(I misli tiho,

i misli tiše)

 

Uđi u vodu,

zaroni,

i polako nestani.

Pevljiva pesma

Uvek kad pođem tamo gde se pada,

iz džepa mi ispadne

konac patetika.

Pa se smejem.

 

Svejedno mi je:

„Malo slobodnog roblja“,

reklo je jedno bolesno dete,

„Kapljica milenijumske klepsidre“.

 

A ja kličem: Oj.

Pa se smejem.