srenhu

Ne pitaj

Ne pitaj ono na šta
ne znam odgovoriti.

 

Trošimo tako uludo
dragoceno vreme.
Pomisli... neko bi dao
deset godina svog života
za deset minuta
svog najboljeg dela života.


Ne pitaj ono na šta
ne znam odgovoriti.


Zamisliću se tražeći
šta da ti odgovorim.
Ućutaću se
a ti ćeš naspram mene
čekati na reč, na glas
uzalud.

Lako

Lako je meni dok je zvezda.

Načičkaju puno nebo,

uzvrpolje se, pa me zivkaju da izađem.

Onako treperave, kako im odoleti?

Ne daju mi da pognem glavu.

Dal bi?

Dal bi se vratila meni

da si opet ona mala šmizla

što trčkara zamnom

i nevolje stvara?

 

Dal bi se vratila meni

da se ponovo posvađamo

oko kakve haljinice

i počupamo svojski nizašto?

 

Dal bi se vratila meni

ako te zamolim najlepše što mogu,

ako te pozovem da te dozovem

samo da mi se vratiš?

Za mog Jovana

Plave kose, belog lica

kad zažmurim, još si mali.

Sav beo ko pahuljica,

u ruke te meni dali.

 

Ne gleda me, niti plače.

Tek ručice samo miče.

Paperjasto, malo pače

na koga li oči liče?

 

Prođe leto, jesen stigla,

U oči ti nebo stalo,

i duga se tu uzdigla,

duše tvoje ogledalo.

 

Sad on više nije beba,

drug i brat je, ko mu priđe.

Reč mu nekad baš zatreba,

da ćutanje prevaziđe.

 

Nanizali dani vreme,

izmenuli moje pače.

Dečak s malo više trema,

bez problema kad se skače.

 

Kao da ga vetar nosi,

svet moj vrti, trči, juri.

Ponesi me bar u kosi,

pa u igru onda žuri.

Sećanje

Nadolazi Kao reka s proleća

Kad se snegovi otope

Kao silna voda nosi i odnosi.

 

Čujem smeh, ljubim lice, držim ruku

Pada sneg, peva se, saonice me vuku

Božić je, svečano postavljen je sto

Poklon imam, skromno mati MI Ga dala

Jedno malo, njoj veliko moje hvala

Bože, hvala ti za te Dane.

 

Ulica je mala ko bi znao

DA bi u njoj čak i svemir stao

Jednom.. kad si MI dolazila

Ništa nije moglo DA nam kvari

Baš nijedne glupe loše stvari

Bože, hvala ti za te Dane.

 

Čujem pesmu, poznam oči, poznam glas

Dobra sećanja su uvek Kao spas

DA se popravi Dan.

Budi mirna voda

Sviće...

Čuju se prvi vrapci

nekako sramežljivo.

Nebo je sivo i plavo

još sunce virnulo nije.

Ni dašak povetarca jutros.

Sve je mirno, kao mirna voda.

 

Budi mi mirna voda kćeri

svanula želja iz mira.

Tom vodom uvek operi

sve dane nemira.

 

Sviće...

Oblak se jedan rumeni

Božur se orošen već jarko crveni.

Čovek  žurno, niz ulicu korača

Lasta pod strehom već se u gnezdo svoje vraća.

Budi se jutro.

Budi mi mirna voda kćeri...

Jutro

Dobro jutro nebo,

sneno i rumeno.

Dobro jutro travo,

vrbo pokraj puta.

Dobro jutro mali,

ljubičasti cvete.

Dobro jutro čarobni

i opojni svete...

 

Čovek što na posao

u žurbi korača.

Zamišljena žena

upletene kose...

Oboje, niz ulicu

u koraku daju

jedno dobro jutro,

i dalje ga nose...

Ne laži

Dok me u oči gledaš

i smireno te slušam,

duša nemoćno viče

ne laži me...

Ne, nećeš njen glas čuti

dok me gledaš u oči

jer misliš kad usna ćuti,

verujem ti na reč.

 

Dok te gledam u oči

i smireno te slušam,

duša nemoćna ćuti

ne laži me...

Prazna me tišina slomi

dok te gledam u oči,

most što nas spaja se lomi...

Molim te ne laži me...

Klupa

Žuti mesec sakrio se iza oblaka

Pa sam nešto teško stigo do tvog sokaka.

Žmurećki bih ipak znao

Taj put sam i preletao

Očas… dok si mene čekala.

 

Setila se stara lipa da te spomene

Miriše i sve se pravda... nije do mene.

Pod njom klupa... naše mesto

Smetali smo lipi često

Sad se sveti… tebe spominje.

 

Proće oblak, moj meseče

Precvetaćeš i ti lipo

Ja ću korak ubrzati, pa će proći noć.

Al nju nosim u kraj oka

U kraj srca klupu našla

Čeka me i vreme ne meri

Oči dečije

Ništa na ovom svetu

Nije toliko lepo

Koliko su lepe oči dečje.

 

Veće su OD neba

Toplije OD sunca

Šarenije OD duge

Dublje OD svake vode.

 

Ništa na ovom svetu

Nije toliko lepo

Koliko su lepe oči dečje

 

Večeras Sam se zagledala

U oči jednog dečaka

I svaka zvezda najednom

TU je, na dohvat ruku.

Rana jesen

U kraj neba je

crveno sunce uskočilo.

Od dana umorno

ode da bi prenoćilo.

 

Lagani vetar jesenji

još bira tople note leta.

Oslušni, pevuši

valja da se prošeta.

 

Kažem da čarobna je jesen rana.

Ko lepa devojka  ulicom gazi doterana.

Ne možeš proći mimo nje bez daha,

ukrašće bar par uzdaha ...

Kažem da čarobna je jesen rana.

 

Deca i zvezde nju najbolje poznaju.

Danju se sa njom ulicom svakom igraju,

a noću svaka zvezda zna da treba

naći svoje mesto neba.

Kažem da čarobna je ta jesen rana.

Vrati mi se

Vrati mi se,

kao lasta proleću.

I najavi,

mnogo sunca

mojim danima.

 

Vrati mi se,

kao mesec večeri,

i obasjaj,

da raspoznam

moje puteve.

 

Vrati mi se,

kao putnik domu svom.

I odmori,

od čekanja

dušu umornu.