logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Još jedan april

Zalud se ovaj dan potrudio

da vrati sećanje na lice anđela.

Načisto, drsko se usudio,

udesi čas da bih te opet videla.

 

Uzalud zima, pahulja roj,

ledeno veče, prepravljam kroj

starog kaputa, da se spremim, idem,

vidim te na čas.

 

Nek brani mati, šta ona zna...

nek da mi i sto zabrana...

kad moram ići da te vidim

bar na čas.

 

Smešan je april kažem, to svako zna

sve živo budi iz zimskog sna.

Načisto osmeh mami, srce ogreje.

zanjiše grane, zagolica,

nasmeje...

Pola šest

U jutro zimsko,

pola šest,

buđenje teretno

prepadne svest.

Moranje grabi misli,

glavu podiže.

 

Nema tu vremena

za uzdah, dva.

Već  jurim sto na sat

od slatkog sna.

Moranje grabi misli,

telo uzima.

 

Bar da je sunce virnulo

i obraz mi dodirnulo,

il da se čuju vrapci

koji prvi zoru spevaju.

 

Bar kad bi sunce varalo

il s zimom pregovaralo,

da jutrom virne,

bar malo žmirne

u pola šest.

Još malo detinjstva

Moj bolesni deda, penzioner

je tad mogao ići pravo vo Makedonija

i slika Ohrida s razglednice

kao iz bajke, drugovi i drugarice

zajedno se banjali i lečili.

 

Bosna je već bila moja bajka

vala, trebalo je do nje i stići.

Mirisne šume i vodopadi,

preko potoka, drveni mostići.

 

Hrvatsko more, jednom viđeno

zaljubljivanje je bilo suđeno,

kupati se, uživati

u plićaku lov na morske zvezde,

kao ptice kad se gnezde

zvezde na dečjem dlanu.

 

Slovenija ostala ko slatki san.

Fruktal smo mogli bar jedan na dan,

i maramicu Paloma u svaki džep

Nema veze, sad imam bar flašu kao suvenir.

 

Crna Gora je imala momče za dopis

ime mi otkrio džački časopis

čak smo jedared skovali i plan

da zbližimo naše udaljene zemlje.

Ne laži

Dok me u oči gledaš

i smireno te slušam,

duša nemoćno viče

ne laži me...

Ne, nećeš njen glas čuti

dok me gledaš u oči

jer misliš kad usna ćuti,

verujem ti na reč.

 

Dok te gledam u oči

i smireno te slušam,

duša nemoćna ćuti

ne laži me...

Prazna me tišina slomi

dok te gledam u oči,

most što nas spaja se lomi...

Molim te ne laži me...

Kad ona spava

Zasija joj lice mesečevim sjajem,

Disanje joj nalik brezi kad treperi,

Ručice tople, jednim zagrljajem

Jastuk do zvezda pomeri,

Kad ona spava.

 

Katkad joj osmeh zaiskri u snu

Pa veselje deli čak i kada sniva,

Radosno okiti tišinu

Pa soba svečano počiva,

Kad ona spava.

Hoću

Hoću da budem dete do neba,

igram se, jedem sve kako treba.

Poslušna budem kolko se mora

i neposlušna kad god se može.

 

Hocu da igram žmurke i vije

dok život sprema zamke što krije.

Hoću da crtam, bojama bojim,

u ćošak kriva kad treba stojim.

 

Hoću da budem do neba dete

i briga mene što kosa sedi,

kolene bole, u leđa hvata

Dete ću biti baš iz inata.

Ne pitaj

Ne pitaj ono na šta
ne znam odgovoriti.

 

Trošimo tako uludo
dragoceno vreme.
Pomisli... neko bi dao
deset godina svog života
za deset minuta
svog najboljeg dela života.


Ne pitaj ono na šta
ne znam odgovoriti.


Zamisliću se tražeći
šta da ti odgovorim.
Ućutaću se
a ti ćeš naspram mene
čekati na reč, na glas
uzalud.

Rana jesen

U kraj neba je

crveno sunce uskočilo.

Od dana umorno

ode da bi prenoćilo.

 

Lagani vetar jesenji

još bira tople note leta.

Oslušni, pevuši

valja da se prošeta.

 

Kažem da čarobna je jesen rana.

Ko lepa devojka  ulicom gazi doterana.

Ne možeš proći mimo nje bez daha,

ukrašće bar par uzdaha ...

Kažem da čarobna je jesen rana.

 

Deca i zvezde nju najbolje poznaju.

Danju se sa njom ulicom svakom igraju,

a noću svaka zvezda zna da treba

naći svoje mesto neba.

Kažem da čarobna je ta jesen rana.

Ne slušaj me danas

Snašlo me sunce, vrućina i kiša.

Inati mi se ogledalo i bicikl.

Smeta mi neusisan tepih.

Plače mi se zbog gladne dece u svetu.

Besna sam na samožive ljude.

Nedostaju mi deca koja su u gostima.

Boli me glava ... noge i da ne spominjem.

Umorila sam se i nisam nizašta.

Pričam, a ne priča mi se

i zato najbolje da me danas uopste ne slušaš.

Srce

Lepo Sam te ugostila u svoje srce.

Odabrala Sam ti najlepšu sobu

Jer Po svemu sudeći,

Ostaćeš TU poduže,

Ako NE i doveka.

 

I tako,

Sad mogu mirno DA spavam

Bez straha DA će ti kogod nauditi.

Čak ni ja,

Kad Sam luda i nerazumna.

Da se raduješ

Da se raduješ!!

Neka sam dosadna.

Ponoviću ti još sto puta

ako treba.

Srce je čudesan mehanizam,

radi i na radost i na tugu.

Samo duže traje ako

na radost radi.

Ako ti usfali radosti... hm…

Žuri, zajmi, makar kradi.

Tuđe se radosno srce

nikad ne može celo pokrasti.

Al ako naiđeš na kakvo

tužno srce,

podaj mu malo radosti,

ne cicijaši.

Sažali se, seti se kako je

kad na tugu radi.

Da se raduješ!

Neka sam dosadna

Za mog Nikolu

Kao da je juče bilo,

tako malen, svet moj ceo.

Musav, sediš mi u krilo.

Čujem glas ti, šta bi hteo?

 

Vreme žuri da ne kasni.

Po prozoru crtaš ljude,

nasmejani i prekrasni,

neka uvek tako bude...

 

Vreme juri, skoro leti.

Drugare si nove steko.

Jutro te na igru seti,

na vratima dete neko.

 

Čas je lopta, luk i strela,

autići, pesak, trava.

Peri ruke bar pre jela ...

Već je vreme da se spava...

 

Ljubavno je pismo hitno.

Ja o tome ne znam ništa.

Kojom bojom, sad je bitno,

Nije on iz zabavišta...

 

Teži deo, prve tuče

Ma ko njega sme da dira

i za jaknu da ga vuče...

Lakšu priču mi servira.

 

Danas gledam, moj rast stiže.

Uvek ima šta mi reći.

I znanjem je sve mi bliže.

Uskoro će biti veći.

 

Jedna želja puno nosi.

Srećan, miran, zdrav mi budi.

Ljubavlju se ti ponosi

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com