Ko bi se ogrejao

Na tvom ludom ognju

Ko neće ustuknuti

Pred tvojom vatrom

Da li će prepoznati

Nežnost gladnih bezdana

Slatka šiba srama

Nije ošinula njihova lica

Nikada vrana popila mozak

Nisu za doručak pojeli svoje srce

I

Bistri dan

Kada zastave i suknje

Lepršaju na vetru

Nikada neće videti

Praznik

Kao povređen stid,

kao dečakov san,

kao aprilski dan,

stojiš preda mnom.

Kao naprsla smokva,

kao prljava lokva,

sva od straha, radosti i bola,

stojiš preda mnom.

Kao alkohol,

kao opaka čarka,

kao Nojeva barka,

stojiš preda mnom.

Ako još uvek želite

Sačuvajte dečake

Koji stoje nemo

I blenu u veliko plavo

Kažeš:

Stvarnost je nepodnošlјivo

Rušenje života

Vidim:

Ponestaje ti snage

Za nemu himnu Svetlosti

I gorak ti je osmeh

Prijatelјu

Dok moja ruka blago

Počiva na tvom potilјku

Misliš - ne znam –

Ljublјeni moj

Bolestan od sna

Hodaš

Sa želјom bez dna

Hodaš

Razbiješ glavu o haos

Hodaš

Aveti tvoje noći poslednje svetlo gase

Hodaš

Pipaš kroz mrak - tražiš Reč

I sretneš dan od vedrine tkan

Jesen je

I u krošnjama zavija vetar

Ispred mog prozora raste lipa

Prastara, paganska

Što u bunilu šapuće priče

Okrutne i divne

Jauci i krici

Prizovu misli na ženu i smrt

Sanjive, lepljive, drage misli – boje rubina

Ana nas sanja,

kao što sanjam ja,

jer, Ana i ja sanjamo isto

da budemo cvetno,

bludno i čisto,

Ana i ja

I opet vrtlog polja i mora,

dalek put,

i cvetovi bludni.

Knjiga, prezrela smokva

i muva što zuji.

Bizarna sadržina lobanje

Konačno!? – gori

Kakva prštanja

I – iznenada

Iz kuta sobe

Iza nekog stabla

Sa ogledala

Osmehne se

Ništa

Stresemo se malo

A Ništa se neumolјivo smeši

Daleko negde iza nas

Po jedno dete

Plače

Izlišna

Nakinđurena stranputica

Nafrakana drolja

Tužna luda

Na gradskom trgu

Zabavlja dokone