Kristalno i duboko

Obavijeno tajnom

Kao dečaštvo

More i nebo

Ruke

Ah Bože ruke

Dva velika - bela – leptira

Sletela na njegovo lice

Reči

Ah Bože reči

“Ti pojedi moje srce

Ja ću pojesti tvoje

I bićemo dve srećne lokve krvi

U ovoj tišini"

Ako još uvek želite

Sačuvajte dečake

Koji stoje nemo

I blenu u veliko plavo

Ti

Valjda znaš

Bezbožnici su te najsilnije ljubili

A najbolji sinovi tvoji osuđeni na ludnice

Priznaj – stid bi te bilo kćeri

Koja ne bi posegnula za jabukom

Zar te raduje

Gomila što gmiže oko žrtvenika

Mrmlja dosadne molitve

I prinosi nedostojne žrtve

Gordost može biti vrlina

Ili bar lepa

A glupost i rugoba su greh

Poljubi u sjajno oko palog anđela

Nasmeši se - i reci nešto

Ko bi se ogrejao

Na tvom ludom ognju

Ko neće ustuknuti

Pred tvojom vatrom

Da li će prepoznati

Nežnost gladnih bezdana

Bizaran cvet

Izrastao na tlu

Samoće i dokolice

Pod staklenim zvonom

Ljubavi

Nakazan i lep

Mrtav je pesnik

Tišina

Vlažne, tople i mile,

Vi što jeste i vi što ste bile.

Svete, bogomajke i radodajke,

Zimske i setne,

Lenje i cvetne.

Htonske, hadske i tronske,

I pučke.

Antigone i Elektre.

Jokaste što ne prepoznate.

Glatke i sjajne,

Proste i tajne,

Incistijade.

Analne, oralne, vaginalne

I banalne.

I vi usamljene što gutate kolače,

i stalno vam se plače

I vi čedne i medne.

Kurve Vidosave,

Penelope verne,

Skrušene Jefimije,

Gojkovice smerne

Breskve Lolite,

Mame Huanite,

Ostarele Irodijade,

Krvožedne Salome mlade.

Milosrdne Brigite,

Onirične anime,

Svakodnevne Prozaline,

Histerične mršavice,

Eterične devojčice.

I Lorelaj na steni,

I Ravijojla s planine,

I Venera u peni,

I Sirena iz dubine.

I vi kao kamen mudre,

I vi kao kamen hladne,

Vinske, mlečne i oranžade.

Pogrešna misao smrtonosna je

Vidimo lica draga i bliska

Ali oni više nisu bitni

Za rođene putnike u našoj biti

Tuga rastanka

Ostaje u senci velikog putovanja

U sluđeni zavičaj

Njihanje pod plavim nebom

Njihanje pod žutim Suncem

Poslednja opomena straha

Razvijene zastave sna

Kapela na raskršću

Korak u prostor bez dna

Zeleni brežuljkasti predeo

Kažeš:

Stvarnost je nepodnošlјivo

Rušenje života

Vidim:

Ponestaje ti snage

Za nemu himnu Svetlosti

I gorak ti je osmeh

Prijatelјu

Dok moja ruka blago

Počiva na tvom potilјku

Misliš - ne znam –

Ljublјeni moj

Slatka šiba srama

Nije ošinula njihova lica

Nikada vrana popila mozak

Nisu za doručak pojeli svoje srce

I

Bistri dan

Kada zastave i suknje

Lepršaju na vetru

Nikada neće videti

Praznik

Bremenito - plačno nebo

Vrane grakću opelo

Jedino časno

Ah časno!

Pretvoriti se u nešto belo

I ravnodušno

Kao sneg

I opet vrtlog polja i mora,

dalek put,

i cvetovi bludni.

Knjiga, prezrela smokva

i muva što zuji.