srenhu

Ruke i reči

Kristalno i duboko

Obavijeno tajnom

Kao dečaštvo

More i nebo

 

Ruke

Ah Bože ruke

Dva velika - bela – leptira

Sletela na njegovo lice

 

Reči

Ah Bože reči

“Ti pojedi moje srce

Ja ću pojesti tvoje

I bićemo dve srećne lokve krvi

U ovoj tišini"

Ako želite

Ako još uvek želite

 

Sačuvajte dečake

 

Koji stoje nemo

 

I blenu u veliko plavo

Nasmeši se i reci nešto

Ti

Valjda znaš

Bezbožnici su te najsilnije ljubili

A najbolji sinovi tvoji osuđeni na ludnice

Priznaj – stid bi te bilo kćeri

Koja ne bi posegnula za jabukom

 

Zar te raduje

Gomila što gmiže oko žrtvenika

Mrmlja dosadne molitve

I prinosi nedostojne žrtve

 

Gordost može biti vrlina

Ili bar lepa

A glupost i rugoba su greh

 

Poljubi u sjajno oko palog anđela

Nasmeši se - i reci nešto

Ko

Ko bi se ogrejao

Na tvom ludom ognju

Ko neće ustuknuti

Pred tvojom vatrom

Da li će prepoznati

Nežnost gladnih bezdana

Mrtva je pesma

Bizaran cvet

Izrastao na tlu

Samoće i dokolice

Pod staklenim zvonom

Ljubavi

Nakazan i lep

 

Mrtav je pesnik

 

Tišina

Tiski kej

Vlažne, tople i mile,

Vi što jeste i vi što ste bile.

Svete, bogomajke i radodajke,

Zimske i setne,

Lenje i cvetne.

 

Htonske, hadske i tronske,

I pučke.

Antigone i Elektre.

Jokaste što ne prepoznate.

Glatke i sjajne,

Proste i tajne,

Incistijade.

 

Analne, oralne, vaginalne

I banalne.

 

I vi usamljene što gutate kolače,

i stalno vam se plače

I vi čedne i medne.

 

Kurve Vidosave,

Penelope verne,

Skrušene Jefimije,

Gojkovice smerne

Breskve Lolite,

Mame Huanite,

Ostarele Irodijade,

Krvožedne Salome mlade.

Milosrdne Brigite,

Onirične anime,

Svakodnevne Prozaline,

Histerične mršavice,

Eterične devojčice.

 

I Lorelaj na steni,

I Ravijojla s planine,

I Venera u peni,

I Sirena iz dubine.

 

I vi kao kamen mudre,

I vi kao kamen hladne,

 

Vinske, mlečne i oranžade.

Bistrina

Pogrešna misao smrtonosna je

 

Vidimo lica draga i bliska

Ali oni više nisu bitni

Za rođene putnike u našoj biti

Tuga rastanka

Ostaje u senci velikog putovanja

U sluđeni zavičaj

 

Njihanje pod plavim nebom

Njihanje pod žutim Suncem

 

Poslednja opomena straha

Razvijene zastave sna

Kapela na raskršću

Korak u prostor bez dna

Zeleni brežuljkasti predeo

Ostaješ sam

Kažeš:

Stvarnost je nepodnošlјivo

Rušenje života

 

Vidim:

Ponestaje ti snage

Za nemu himnu Svetlosti

 

I gorak ti je osmeh

Prijatelјu

Dok moja ruka blago

Počiva na tvom potilјku

 

Misliš - ne znam –

Ljublјeni moj

Praznik

Slatka šiba srama

Nije ošinula njihova lica

Nikada vrana popila mozak

Nisu za doručak pojeli svoje srce

 

I

Bistri dan

Kada zastave i suknje

Lepršaju na vetru

 

Nikada neće videti

Praznik

Vrane i sneg

Bremenito - plačno nebo

Vrane grakću opelo

Jedino časno

Ah časno!

Pretvoriti se u nešto belo

I ravnodušno

Kao sneg

Pesnik si

Misli ti moćne krilatice

Što doleću iz zlatnih svetlosti

 

Oštrim mačem

Sečeš grozne kancere

Rugla gluposti i laži

Što sa cijukom padaju

Kao mali poraženi demoni

 

Vernik si boginje Mudrosti

Vitez kralјice Lepote

Sin majke Istine

I svaku od njih imaš za ženu

Samoća

I opet vrtlog polja i mora,

dalek put,

i cvetovi bludni.

 

Knjiga, prezrela smokva

i muva što zuji.