Ko

Ko bi se ogrejao

Na tvom ludom ognju

Ko neće ustuknuti

Pred tvojom vatrom

Da li će prepoznati

Nežnost gladnih bezdana

U Lipovoj broj 17

Zvezdanih očiju

Sa jezivim ljubičastim kolutima

 

Danima

 

Buncali su nerazumne reči

Iz zaboravljenih daljina

 

Proždirali jedno drugo

Proždirali kosmos

U bezumnim orgijama obrstili sve plodove

Sa zabranjenog drveta

Ranjavajući vrele usne oglodali i samo stablo

 

Vrisak – radost – i bol

 

Onda je on pustio jednu suzu na njenu prozirnu ruku

 

A ona na njegova mršava rebra

Pa su čučnuli u suprotne uglove

I gledali se nemo

 

Preplašeni i zgroženi

Ljudi su pronašli dva ogromna crna psa

Mrtva

Iz još toplog tela kuje

Izmigoljio se prekrasan zlatokosi dečak

Stresao sa sebe ostatke ljigave materinske utrobe

I kroz tek otvoren prozor

Izleteo u sunčan dan

Praznik

Slatka šiba srama

Nije ošinula njihova lica

Nikada vrana popila mozak

Nisu za doručak pojeli svoje srce

 

I

Bistri dan

Kada zastave i suknje

Lepršaju na vetru

 

Nikada neće videti

Praznik

Stojiš preda mnom

Kao povređen stid,

kao dečakov san,

kao aprilski dan,

stojiš preda mnom.

 

Kao naprsla smokva,

kao prljava lokva,

sva od straha, radosti i bola,

stojiš preda mnom.

 

Kao alkohol,

kao opaka čarka,

kao Nojeva barka,

stojiš preda mnom.

Ako želite

Ako još uvek želite

 

Sačuvajte dečake

 

Koji stoje nemo

 

I blenu u veliko plavo

Ostaješ sam

Kažeš:

Stvarnost je nepodnošlјivo

Rušenje života

 

Vidim:

Ponestaje ti snage

Za nemu himnu Svetlosti

 

I gorak ti je osmeh

Prijatelјu

Dok moja ruka blago

Počiva na tvom potilјku

 

Misliš - ne znam –

Ljublјeni moj

Hodaš

Bolestan od sna

Hodaš

 

Sa želјom bez dna

Hodaš

 

Razbiješ glavu o haos

Hodaš

 

Aveti tvoje noći poslednje svetlo gase

Hodaš

 

Pipaš kroz mrak - tražiš Reč

I sretneš dan od vedrine tkan

I u krošnjama...

Jesen je

I u krošnjama zavija vetar

 

Ispred mog prozora raste lipa

Prastara, paganska

Što u bunilu šapuće priče

Okrutne i divne

 

Jauci i krici

 

Prizovu misli na ženu i smrt

Sanjive, lepljive, drage misli – boje rubina

Ana spava

Ana nas sanja,

kao što sanjam ja,

jer, Ana i ja sanjamo isto

da budemo cvetno,

bludno i čisto,

 

Ana i ja

Samoća

I opet vrtlog polja i mora,

dalek put,

i cvetovi bludni.

 

Knjiga, prezrela smokva

i muva što zuji.

Post festum

Bizarna sadržina lobanje

Konačno!? – gori

Kakva prštanja

 

I – iznenada

Iz kuta sobe

Iza nekog stabla

Sa ogledala

Osmehne se

Ništa

 

Stresemo se malo

A Ništa se neumolјivo smeši

 

Daleko negde iza nas

Po jedno dete

Plače

Pesma

Izlišna

Nakinđurena stranputica

Nafrakana drolja

 

Tužna luda

Na gradskom trgu

Zabavlja dokone