Neumoljivu

Mali i besmislen

Zuriš u noć

 

Msli hijene

A sav ti

Jedan grozni krik

 

Zatvoren u neprobojnoj ljušturi tišine

Neumoljivu glad za besprekornim

Nisi utolio

Leto

U zlatnom polju crveni krik,

to žitom cveta opojni mak,

jedan osmeh i jedan lik,

 

mrtvo podne,

 

ljubav i zanos,

strepnja i strah.

Ako hoćeš

Ja sam Slučajni Slučaj

Moj plašt je crven i plav

U njemu ne postoji siva nit

 

Hoću:

Da te ližem

Da te rasklimam

Da se upiškiš

Da ti oči budu velike

Da te polјubim u bledo čelo pred

san

 

U Moskvi pada sneg

U Berlinu kiša

Na volim Balkan - da li

Zašto su napustili

Labu

I sišli na

Moravu

 

Fašizam mi se gadi - da li

 

Delirična device

Ovo nije tvoje stoleće

Više niko ne veruje u stigme

 

Budale

 

Ne znaju čak ni lomače da pale

A ti tako želiš da goriš

 

Da!

Ako hoćeš možeš da odeš

 

Ja sam Slučajni Slučaj

Moj plašt je crven i plav

Samoća

I opet vrtlog polja i mora,

dalek put,

i cvetovi bludni.

 

Knjiga, prezrela smokva

i muva što zuji.

Bistrina

Pogrešna misao smrtonosna je

 

Vidimo lica draga i bliska

Ali oni više nisu bitni

Za rođene putnike u našoj biti

Tuga rastanka

Ostaje u senci velikog putovanja

U sluđeni zavičaj

 

Njihanje pod plavim nebom

Njihanje pod žutim Suncem

 

Poslednja opomena straha

Razvijene zastave sna

Kapela na raskršću

Korak u prostor bez dna

Zeleni brežuljkasti predeo

Wiener walzer

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

 

Trenutak rumeni bolan i drag

U tvome snu

Trenutak hladne lepote mramorne

Dok se običnost okolo ceri

 

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

 

Tišina

Post festum

Bizarna sadržina lobanje

Konačno!? – gori

Kakva prštanja

 

I – iznenada

Iz kuta sobe

Iza nekog stabla

Sa ogledala

Osmehne se

Ništa

 

Stresemo se malo

A Ništa se neumolјivo smeši

 

Daleko negde iza nas

Po jedno dete

Plače

Pada sneg

Sve je daleko

I sasvim slučajno

 

„Čovek je beznadežno sam“,

Reče neko

 

Ali

Gizdavi klavir

I očajnički krik saksofona

 

Volim

 

Tišinu

 

Dalek

I sasvim slučajno

On – ona i ja

Ispod tamnog zelenila hrastova

Smeši se

Bajkovita luda

 

Zastajem

 

Osmeh se pretvara u bolnu grotesku

 

Drugom stranom ulice

Onom koju prži sunce

Kroz vekove

Nazarećanin tegli svoj krst

 

Gluvo julsko popodne

On – ona i ja

Ako želite

Ako još uvek želite

 

Sačuvajte dečake

 

Koji stoje nemo

 

I blenu u veliko plavo

U Lipovoj broj 17

Zvezdanih očiju

Sa jezivim ljubičastim kolutima

 

Danima

 

Buncali su nerazumne reči

Iz zaboravljenih daljina

 

Proždirali jedno drugo

Proždirali kosmos

U bezumnim orgijama obrstili sve plodove

Sa zabranjenog drveta

Ranjavajući vrele usne oglodali i samo stablo

 

Vrisak – radost – i bol

 

Onda je on pustio jednu suzu na njenu prozirnu ruku

 

A ona na njegova mršava rebra

Pa su čučnuli u suprotne uglove

I gledali se nemo

 

Preplašeni i zgroženi

Ljudi su pronašli dva ogromna crna psa

Mrtva

Iz još toplog tela kuje

Izmigoljio se prekrasan zlatokosi dečak

Stresao sa sebe ostatke ljigave materinske utrobe

I kroz tek otvoren prozor

Izleteo u sunčan dan

Mrtva je pesma

Bizaran cvet

Izrastao na tlu

Samoće i dokolice

Pod staklenim zvonom

Ljubavi

Nakazan i lep

 

Mrtav je pesnik

 

Tišina