Neumoljivu

Mali i besmislen

Zuriš u noć

 

Msli hijene

A sav ti

Jedan grozni krik

 

Zatvoren u neprobojnoj ljušturi tišine

Neumoljivu glad za besprekornim

Nisi utolio

Ditiramb

Po senovitim kutovima sobe

Jedva čujno

Ciče maleni satiri

 

Misao - bludi tupa i lenja

Postoji samo telo

Dokono letnje popodne

 

Plavičast dim cigarete

Prostrelјen jednim Sunčevim zrakom

 

Vodi me daleko, daleko

Zvona

Sa one strane gluposti i bola

 

Gde je vedrina i lakoća snova

U mnoštvu svetlucavih orbiti

Što kruže oko Smisla

Jedna je tvoja

I jedna moja

 

I zvoni smeh

Kroz kristal eona

Zvezdana zvona

 

Sa druge strane gluposti i bola

Ako tada uspeš

Najbolje vreme:

Ono što protekne od pucnja

Do trena kad prsne čelo

 

Velika veština:

Opaliti tako da

Zrno putuje dugo

Što duže

 

Ako tada uspeš

Da ne zaboraviš

Ni jednog trena

Da metak ipak putuje

Imaš mnogo dobrog

Najboljeg vremena

Stojiš preda mnom

Kao povređen stid,

kao dečakov san,

kao aprilski dan,

stojiš preda mnom.

 

Kao naprsla smokva,

kao prljava lokva,

sva od straha, radosti i bola,

stojiš preda mnom.

 

Kao alkohol,

kao opaka čarka,

kao Nojeva barka,

stojiš preda mnom.

Hodaš

Bolestan od sna

Hodaš

 

Sa želјom bez dna

Hodaš

 

Razbiješ glavu o haos

Hodaš

 

Aveti tvoje noći poslednje svetlo gase

Hodaš

 

Pipaš kroz mrak - tražiš Reč

I sretneš dan od vedrine tkan

U Lipovoj broj 17

Zvezdanih očiju

Sa jezivim ljubičastim kolutima

 

Danima

 

Buncali su nerazumne reči

Iz zaboravljenih daljina

 

Proždirali jedno drugo

Proždirali kosmos

U bezumnim orgijama obrstili sve plodove

Sa zabranjenog drveta

Ranjavajući vrele usne oglodali i samo stablo

 

Vrisak – radost – i bol

 

Onda je on pustio jednu suzu na njenu prozirnu ruku

 

A ona na njegova mršava rebra

Pa su čučnuli u suprotne uglove

I gledali se nemo

 

Preplašeni i zgroženi

Ljudi su pronašli dva ogromna crna psa

Mrtva

Iz još toplog tela kuje

Izmigoljio se prekrasan zlatokosi dečak

Stresao sa sebe ostatke ljigave materinske utrobe

I kroz tek otvoren prozor

Izleteo u sunčan dan

Ako hoćeš

Ja sam Slučajni Slučaj

Moj plašt je crven i plav

U njemu ne postoji siva nit

 

Hoću:

Da te ližem

Da te rasklimam

Da se upiškiš

Da ti oči budu velike

Da te polјubim u bledo čelo pred

san

 

U Moskvi pada sneg

U Berlinu kiša

Na volim Balkan - da li

Zašto su napustili

Labu

I sišli na

Moravu

 

Fašizam mi se gadi - da li

 

Delirična device

Ovo nije tvoje stoleće

Više niko ne veruje u stigme

 

Budale

 

Ne znaju čak ni lomače da pale

A ti tako želiš da goriš

 

Da!

Ako hoćeš možeš da odeš

 

Ja sam Slučajni Slučaj

Moj plašt je crven i plav

Odlazak

Izaći ćeš jednom u suton

U aleju neku sanjivu

 

Sa osmehom od srebra

Koji sve miri

Dugo hodati ispod krošnji što cvetaju

Bolom

 

Dragim

 

U daleko veliko plavo

Biti

Obući belo

Odelo

 

Staviti beli šešir

Sa jarko crvenom trakom

 

Prošetati kroz crnce

I džez

 

Popiti kriglu hladnog piva

Pogledati jednu lepu ženu

 

Pustiti da te smrtonosno

Probode veče

 

Radosno

 

I

Otići sa osmehom koji miri

Nemoguće

Nasmeši se i reci nešto

Ti

Valjda znaš

Bezbožnici su te najsilnije ljubili

A najbolji sinovi tvoji osuđeni na ludnice

Priznaj – stid bi te bilo kćeri

Koja ne bi posegnula za jabukom

 

Zar te raduje

Gomila što gmiže oko žrtvenika

Mrmlja dosadne molitve

I prinosi nedostojne žrtve

 

Gordost može biti vrlina

Ili bar lepa

A glupost i rugoba su greh

 

Poljubi u sjajno oko palog anđela

Nasmeši se - i reci nešto

Pada sneg

Sve je daleko

I sasvim slučajno

 

„Čovek je beznadežno sam“,

Reče neko

 

Ali

Gizdavi klavir

I očajnički krik saksofona

 

Volim

 

Tišinu

 

Dalek

I sasvim slučajno