Bizaran cvet

Izrastao na tlu

Samoće i dokolice

Pod staklenim zvonom

Ljubavi

Nakazan i lep

Mrtav je pesnik

Tišina

Obući belo

Odelo

Staviti beli šešir

Sa jarko crvenom trakom

Prošetati kroz crnce

I džez

Popiti kriglu hladnog piva

Pogledati jednu lepu ženu

Pustiti da te smrtonosno

Probode veče

Radosno

I

Otići sa osmehom koji miri

Nemoguće

Kažeš:

Stvarnost je nepodnošlјivo

Rušenje života

Vidim:

Ponestaje ti snage

Za nemu himnu Svetlosti

I gorak ti je osmeh

Prijatelјu

Dok moja ruka blago

Počiva na tvom potilјku

Misliš - ne znam –

Ljublјeni moj

Izlišna

Nakinđurena stranputica

Nafrakana drolja

Tužna luda

Na gradskom trgu

Zabavlja dokone

Ana nas sanja,

kao što sanjam ja,

jer, Ana i ja sanjamo isto

da budemo cvetno,

bludno i čisto,

Ana i ja

Ja ovde ne radim ništa

Već dugo - ne radim ništa

Ločem, tučem se i psujem

Posle se odvučem kući

Blјujem i sklјokam se u krevet

Pa mumlam beslovesne reči o lјubavi,

osveti i smrti

Zamisli - ne stidim se

Nepodnošlјivi sam cinik

Lice mi se izobličilo u neki gadni kez

Tišina je neprobojna oko mene

Mešaju se i gube obrisi i značenja reči

Običnih reči - kao ruka, drvo, kolač

Pitao sam te jednom

Da li ćeš biti sa mnom

Kada tama pokrije moj um

I obuzme moje srce

Sada mi to izgleda izvesno

Jedino izvesno

Jutra su strašna

Sve je to samo smešno - i –

Kada kažem da je nešto strašno

Ja laskam sebi

Plašim se dece

Plašim se počeće da viču

I da me gađaju kamenicama

Noću kada ostanem sam

Skinem sve sa sebe, legnem na pod

I dopustim da me lјubi

Oči - ruke – bedra

Ona je čarobna i nežna lјubavnica

I više se ne grozim pomisli ko bi

mogla biti

Smeh

Opet smeh koji se svemu ruga

I ja ustvari nemam šta da kažem

I više od toga

Poričem sve što sam ikada rekao

Želim da se pretvorim

U flašu gadne šlјakerske vodke

Hej!

Kakvo bi to pijanstvo bilo!?

Lažem

Sve lažem

Oduvek lažem

Na stolu

U čaši od mutnog stakla

Imam jedan bolesni, beli

Cvet

Miriše na ludnicu - na mir

Lep kao zaspalo dete

Po senovitim kutovima sobe

Jedva čujno

Ciče maleni satiri

Misao - bludi tupa i lenja

Postoji samo telo

Dokono letnje popodne

Plavičast dim cigarete

Prostrelјen jednim Sunčevim zrakom

Vodi me daleko, daleko

Ako još uvek želite

Sačuvajte dečake

Koji stoje nemo

I blenu u veliko plavo

Kristalno i duboko

Obavijeno tajnom

Kao dečaštvo

More i nebo

Ruke

Ah Bože ruke

Dva velika - bela – leptira

Sletela na njegovo lice

Reči

Ah Bože reči

“Ti pojedi moje srce

Ja ću pojesti tvoje

I bićemo dve srećne lokve krvi

U ovoj tišini"

Mali i besmislen

Zuriš u noć

Msli hijene

A sav ti

Jedan grozni krik

Zatvoren u neprobojnoj ljušturi tišine

Neumoljivu glad za besprekornim

Nisi utolio

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

Trenutak rumeni bolan i drag

U tvome snu

Trenutak hladne lepote mramorne

Dok se običnost okolo ceri

Ne sumnjaj nikad

Ne pitaj da li je zaista bilo

Tišina

Bizarna sadržina lobanje

Konačno!? – gori

Kakva prštanja

I – iznenada

Iz kuta sobe

Iza nekog stabla

Sa ogledala

Osmehne se

Ništa

Stresemo se malo

A Ništa se neumolјivo smeši

Daleko negde iza nas

Po jedno dete

Plače