srenhu

Šećera blagost

Ništa ne vidim, mnogo čujem.

Horski mol za onog kog nema,

Bogom zvanim.

S deset zapovesti što ga održi

Ta čovečja slabost

Nazvana vrlinom vere u njega.

Krajnja moguća pokvarenost.

Obeležena krvavim znakovljem

Duž vekova (tamničenja).

(I stvori svet umornosti od čoveka

Gde njegov izgled zamara)

Jablan

Dva mosta,

Bez reke,

Između njih,

Jablan.

I gola pustinja

Puna lešinara.

Gracija

I ljudi me pitaju:

Zašto si brzo osedeo?

Ja sam ćutao,

Nisam im rekao.

Da sam ceo dan sedeo

I čekao nju, Graciju.

Njena pesma

Par reči

I izrečene laži.

Njen krajnji osud

I damin gambit.

Jedan čin

Zarobljen u lancima

U belilu

Drhti i plače.

Skriva odeću crnu,

Bojeći svoj ten u belo.

A obrijanu glavu

Stavlja u prvi plan.

Zavesa se spušta

Lance otključavaju

I pada prvi sneg.

Sposobnost slobodnog gledanja

Da li je ovo pravi ili prividan svet?

Što siromašnim, bolesnim, grešnim

Blaženstvo donosi

A u svom bližnjem - čoveku vidi strah

Ili sažaljenje,

Mržnju.

Milenijumski mrak - (gde su) tamnica

Ubeđenja

Prolivena krvlju razapetog, već

Trulog krsta.

Ne hteti videti ono što je istinito,

Ne videti

Onakvim kakvim se vidi.

Pravo u načinu svog postojanja.

Sposobnosti slobodnog gledanja.

Pokvareno ružičasto

Trk kroz maglu

Svoje mladosti

Izgubljene prošlosti.

Pijana sadašnjost

Skrivena u grmu

Iz kog je pobegao zec.

A budućnost skovana u lancima

Na kuli koja se ruši

U vremenu beznađa.

Gubim se...

Gubim se.

Ne tražeći spas

U skrivenom staklenom zvonu

Med pruženim rukama,

Ljubim šta stignem

Možda poslednji put.

Klizeće bez spasa

Dovikujem ljubljene,

Za oproštaj razlupanog zvona.

Koji, ne obeleži kraj

I ne da pomen

Razbijaču duše svoje

U zori rađanja slobode.

Krstaši

Pokušali su,

Ali im se nisam dao.

Ostao sam čovek

Ponositosti, odvažnosti, slobode...

Istrajne i nesalomive volje.

Dan mu je...

Prijatelj mu se izgubio

Devojku su oteli

Jedino je ostao sneg

S tragom, psa tragača

Lutam...

Lutam

Po bedemima tvrdava

Koji se ruše.

Pognuta visoka čela

Koračam.

S borbom bika,  iskidanog plašta

Tražim spas.

Nadomak vode

Već zapušenog uha...

Zagolica me kraj.

I pljus kamena

Što ponese talas

Sudnjeg kraja.

Vigvan

Ući i pokriti se

Plaštom mraka.

Upaliti sveću

I osetiti slobodu.