Zalazak sunca

Polako dolazi

sumrak u vrbak,

 

prostori stoje

dirljivo pusti,

 

iznad vrbaka

leptir crveni,

 

čeka da se

u vrbak spusti.

Možda će nam reći snovi

Možda će nam reći snovi.

možda će nam reći jave,

da li će se ljubav ikad

rastati od mlade trave.

Jutro na Tisi

Jutro na reci

voda i grane...

 

sunce se rodi,

a ljubav svane,

 

potiski galeb

u vrbak sleti,

 

tako se živi

na Tisi - leti.

Skeledžija

Kroz vreme provučeno uže.

 

Obično čelično uže ... čelična žica,

koju miluju srce i ruka,

dok skela klizi kroz sunčeve zalaske,

kroz crnilo zenica,

a niko nezna koliko ima struka.

 

I tek, kad skeledžija počne da priča,

osetićete koliko u toj priči

ima radosti... koliko sete...

 

Koliko zakasnelih putnika,

koliko košava, koliko bura... koliko ledenih

santi.

Mali prgavi dečak

Prolazio je mojom ulicom

i uvek žmirkao na jedno oko.

 

Mali prgavi dečak...

 

Nije umeo da mrzi.

 

A voleo je u sebi duboko

sve što su voleli drugi.

 

U istom gradu živeli su ljudi,

koji nisu umeli da vole

kao dečak,

koji je prolazeći mojom ulicom

uvek žmirkao na jedno oko.

A devojka je bila

Pričali su ljudi da je živela vila

u žirovoj šumi na obali Tise.

 

To je časna sestra - pričali su drugi -

pobegla sa neke manastirske mise.

 

A devojka je bila ...

Jednom smo se sreli, slučajno, u zoru,

kada je vetar razgrtao lozu i brao kupine.

 

Gledali smo se dugo i bez glasa.

 

Ja sam pogledom krao uzrele obline,

a iza nas se čula tišina jutra ... i talasa.

 

Od tada smo se viđali sve češće,

brali kupine i sa stabala žira kidali smole,

a onda su nas vetrovi sa Tise

često u šumi zaticale gole - nage ...

Kupine

Tisa prva vidi,

ko zna zašto ona?

To što za nas, uvek,

nevidljivo bude.

 

Tisa prva vidi

tu rumenu slutnju

kad kupine mlade

počinju da rude.

Alas

Alas ima srce

boje reke,

i u vrbacima

plave vrane...

i žene... koje

na prste dođu

da mu ukradu

reku i dane.

Čudne boje

Tisa je toga leta

otkrila čudne boje,

vrbe su stidljive bile...

ljubav je došla po svoje.

Veče

Veče me seti na ovlažila

svetla ulica.

 

Na pesmu vetra i boju lana.

 

Na zalutale kiše ispod okapnica,

na snove nesanice dana.

 

Veče me seti na granu dunje,

pruženu preko komšijskog zida,

na zagrljaje kose i žita,

na nit sećanja... koja se kida.

Počinju da drhte vrbe

I nema više kupača na Tisi,

počinju da drhte vrbe.

 

Obala stoji pusta ...

 

Kamen i voda se još samo ljube.

 

Čekam, a sve mi govori da više neće biti leta.

Vetar sve češće povisi glas.

 

Tvoj lik u mojim očima zapljusne seta...

ili ga zamagli nerazumni talas.

 

I nema više kupača na Tisi,

počinju da drhte vrbe.

 

Obala stoji pusta ...

 

Kamen i voda se još samo ljube.

Bor

Poznato je još

veoma davno,

 

bor iznikne

i živi uspravno.

 

Ako hoćeš

kao bor da živiš,

 

stoj uspravno,

nemoj da se kriviš.