Miloš Galetin - Novi Bečej

Аlitеrаciја

Miloš Galetin Miloš Galetin

Zа јеdnu pоnоvlјеnu sаmоću.

Hvаtаm је оštrim pоkrеtоm rukе.

Zbunjеnа dišе, nе znа štа hоću,

Gnjеčim је nеžnо, bеz zrnа bukе.

Zаtim јој mutnа оdvајаm krilа,

Nоžicе tаnkе kо vlаsi kоsе ...

Dоk srcе bојi kајаnjа silа,

U оku drhti gоrkа kаp rоsе.

Sаstаvlјаm pоnоvо mаlu muvu,

Puštаm dа mrtvа nеgdе оdlеti ...

Pоznаtо " zzz ..." zvоni u uvu.

Nеrvоznа i zеlеnа pоglеdоm prеti.

Моlim?

Ubiјаm је nеvаspitаnu zа uvеk.

Dа mе tаkо nе pоglеdа višе,

Dа nе slеti nа "cvеtаk" mеk ...

Bаgrеm nаd klupоm hrаpаv mirišе.

Hvаtаm drugu muvu...

Dar za Irinu

Miloš Galetin Miloš Galetin

Tebi dadoh zatvoren cvet,

Koji godine treba da čeka;

Kada se ceo podeli svet

I tvoja polјa natopi reka:

Da plave lati podigne

Tada:

Ustani – šapne.

Dolazi nada...

Samo

Miloš Galetin Miloš Galetin

Samo lepa ostaješ tek,

Kad najlepša mogla si biti;

Da mi je ruka tvoja

Ljubavi dala piti;

Da pijan tobom

Baulјam vek...

Obala da si moja.

Patnja u nadi...

Rana i lek...

Čudo u samoj biti,

Nad tragom sene...

Za sve:

Samo lepa ostaješ tek,

Kad najlepša mogla si biti

Samo za mene.

Samo za mene...

U zoru

Miloš Galetin Miloš Galetin

Dečak

Kome suza

Siđe niz lice

(Al’ se ne stidi).

Starac

Na čije rame

Dolaze ptice.

Žena

Koja ume

Da čeka.

Park od borova,

Kojim prolazi reka...

I čovek,

Koji zaista daje,

Zar ne,

tako se retko vidi

Ali u nama zauvek traje,

Ali u nama zauvek traje...

Objava

Miloš Galetin Miloš Galetin

Opet nestaje mir. Ljubav dolazi putena;

U srce ulazi troje: sumnja, svetlo i sena.

Kiša na moru i drač.

Cvet otvara telo. Pesmu dobija ruka.

I biće podela strašna sad: radost il’ muka.

Znam obe. Ruža i mač.

Znam obe. Spreman sam.

Reći joj da volim njen glas.

Reći da ličimo na par Avatara, u meni.

Zavesti njeno ime bez prezimena, u telefonu,

Samo.

Znam, iako nisam čuo, njen plač.

Reći joj da sam joj kupio šolјu u Zrenjaninu.

Znam obe. Ruža i mač.

Znam obe. Spreman sam.

Sunce tvog imena

Miloš Galetin Miloš Galetin

Još ovaj put i više – ne.

Spuštam pred tebe od reči lati;

Stih za lice, stope i glas

Što čine most koji vezuje nas;

Tajne namere leta;

Jednu lipu na kraju sveta

U parku Novog Bečeja,

Pored koje si sela

Kada te sretoh, prvi put;

Ptico nestvarnog tela.

Ptico boje lјubavi.

Van jata.

Ptico moje samoće.

Još ovaj put i više – ne.

Spuštam pred tebe od reči voće.

Još ovaj put i tu ću stati,

Ako mi ne daš znak:

Ništa me, na te, neće sećati:

Ni druge devojke sena.

Ni vetar lak.

Ništa.

Ni grana sa suncem tvog imena.

Susret

Miloš Galetin Miloš Galetin

Kao kad jelen glavu na tle obori,

Dok mu telo za telom košute gori.

Evo drhte ti prsti, dolaze boje

I ove reči pale pred stope tvoje.

Hajde neka zalog bude taj dodir lak.

Polјubac. Spomenik želјe. Radosti

znak.

Hajde neka zalog bude zagrlјaj tvoj

Za vojnika kad opet dom ugleda svoj.

Kao kad jelen glavu na tle obori,

Dok mu telo za telom košute gori.

Evo drhte ti prsti, dolaze boje

I ove reči pale pred stope tvoje.

Sеćаnје

Miloš Galetin Miloš Galetin

Оtisci stоpа u snеgu

I dvе liniје оbrisа lаkа,

Sаnkе putuјu kа dоlmе brеgu

Dоk, еvо, оtаc vоdi dеčаkа;

Držеći njеgоvu ruku mаlu

U rukаvici оd dvа prstа.

(Utоm pоdižе kаpu pаlu

I dvа čvоrа vеzuје čvrstа...)

Јurеć' kа lеdu rеkе

Оpеt dеčаk ushićеn vičе,

U prаvcu (sаd vеć dаlеkе)

Prilikе оcа, mаlе, оd cičе:

„Таtа, hоću dа prеđеm Тisu!"

Nо zаču glаs kојi mu prеti

I rеči štо јаsnе nisu:

„Rеkа sе, dеtе, prеlаzi lеti."

Tridеsеt gоdinа pоtоm оd tоgа

Оn svојu dеcu, po snеgu, vоdi

Na оbаlu dо čаmcа svоgа,

Dа vidе dа li mоžе dа brоdi...

„Idеmо prеkо", ćеrkа ćе glаsnо

I оn sе sаnkаnjа dаvnоgа sеti

Pа rеčе tihо, nеžnо i јаsnо:

„Rеkа sе, dеtе, prеlаzi lеti."

Idi

Miloš Galetin Miloš Galetin

Ravnodušnost da mi uvališ,

Noćas,

Batali - neću.

Toliko sam puta ostavlјen bio.

I ostavlјao.

Idi.

Preboleću.

Poslednji dodir.

I laku noć.

Ti nisi prava.

Tako

Miloš Galetin Miloš Galetin

Tako ako si rešila:

Ostani noćas.

Ljubi me jače...

Sutra već

Počinje jesen:

Odlazi lišće...

Silaze ptice...

Obala plače...

Obala plače.

Daleka

Miloš Galetin Miloš Galetin

I kada sam

Telom uz tvoje,

Daleka si...

I dok očima

Govoriš boje,

Daleka si...

O, kada podigneš

Dlan:

Ptice se lјube...

Osmehne dan...

Ko samo sunce

Dok toči zlato:

Lepa si...

Daleka si...

Molim te zato;

Približi srce

Mom

(Evo je pružena

ruka...):

Čitava zemlјa

Nek bude dom;

Početak svega

I nova luka...

Početak

Miloš Galetin Miloš Galetin

Sumorni mornar sedi na doku,

Sa njim na klupi tuguju ptice.

Suza ko lađa plovi u oku:

Kvaseći mlado okruglo lice.

Lopate – šake – kolena stežu;

Iz zadnjeg džepa izvlači pismo:

Soleći ranu ko zdenac svežu

Rečima njenim: „Mate, mi nismo.

Neću da budem pomorca žena:

Rođena sam za nešto veće!“

Nјegove grudi hladno raseče;

Mate se diže i tiho reče:

„KOPNO ME VIŠE VIDETI

NEĆE.“

Tragove stopa polјubi pena.

Da – mornar i brod – za sva vremena.

Mornar i brod

Za sva vremena…

Аlitеrаciја

Dar za Irinu

Samo

U zoru

Objava

Sunce tvog imena

Susret

Sеćаnје

Idi

Tako

Daleka

Početak

Pomoć

Kontakt

Poslednje postavljeno

Pišite nam