Brod u sećanјu

Bila je kiša.

I jedna ptica u oku.

Plav vetar noći...

Ćutali smo na doku.

 

Spustila je ruku

U moju

I šapatom,

Koji se ne da čuti,

Priznala

Zašto je morala

I da se niko ne lјuti...

 

Da... Osetih jasno tada;

(Mesec je video gore.)

Brod sam sećanja samo

U srcu žene,

Što nije nikad,

 

Što nije nikad

Volela more...