Ne ljuti se, učitelju,

što zbunjena stojim

pred tvojim vratima

i sledim događaje

po nekom svom vremenu.

Ne grdi me,

molim te.

Ne očekujem ja

da ti poneseš moje breme,

samo te molim

uputi me sada

kada je teško.

Uputi me

kako da ga lakše nosim.

Slutim neke daleke tuge.

Vetar nije više ni prijatan,

ni blag.

Zbog čega mora tako da bude,

kada želiš biti i dalje

potreban i drag.

Moja zvezda vodilja se umorila

i sve češće beži iza oblaka.

Ne znam, da li sam dovoljno

stvorila topline

da se moji dragi mogu grejati

u godinama koje dolaze?

Danas je jedan pravi dan bez veze,

kada um bez prestanka

brblja i veze.

Danas me grle neke daleke slutnje.

Duša mi je tako umorna i ranjiva.

Vetar nije više ni prijatan,

ni blag.

Zbog čega mora tako da bude,

kada želiš biti i dalje

potreban i drag.

Danas je jedan pravi dan sete,

kada se sutra ruga onom juče.

Danas je dan golgote moje duše.

Kako je teška borba sa samim sobom.

Smiluj se Gospode svom grešnom čedu

i povedi me ka izbavljenju.

Lako je povrediti dete u meni,

poetu i lutalicu moga uma.

Lako je dotaknuti dušu moju,

kada vam je sa poverenjem otkrivam.

Pokušate li to, sa mojim egom

iznenadiće vas gromovi.

Čik, pokušajte to

na nekom drugom nivou

pa da vidimo ko dobija bitke,

a ko ratove.

U ratu, kao i u Ijubavi,

nema pobednika, niti pobeđenih,

ima samo istrajnih i klonulih.

Oni prvi se lagano podižu

i kreću dalje za svojom dugom.

Ne izazivajte nikada namerno

moje strpljenje,

niti čoveka u mojoj duši.

Previše je bola od ljudi-neljudi.

Nemojte bar vi, do kojih mi je stalo.

To me može žestoko raniti,

a onda ni sami nećete imati spokoja,

bez obzira što vam unapred opraštam.

Budite iskreni sa mnom

kao sa samim sobom,

jer od vas ne umem da se branim

niti mogu da vam odolim.

Nemojte bar vi do kojih mi je stalo,

kada vas samo nežno Ijubim.

Vi imate

Ijudsku toplinu i mudrost.

Vi imate

moć i blagoslov

da pomažete onima

kojima je to potrebno.

Nemojte mučiti dušu svoju

pitanjima: „Kako i zašto?"

To vam je jednostavno dato

po Božijoj promisli

i po zasluzi.

Dato je svima mnogo,

ali ne razumeju.

Dato je svima mnogo,

ali neće da prepoznaju

znakove pokraj puta.

Probudite se, uspavani,

i volite.

Probudite se, o uspavani,

i živite svoje duge.

Možete se iskazati

u životu

kroz sopstvenu profesiju

i šire.

To se retko kome dariva,

osim odabranima.

Nemojte nikad zanemariti

vibracije ljubavi, samilosti

i praštanja,

jer ćete onda

izgubiti blagoslov

koji se životom zove.

Ali, vi to već sve znate

i zato vas pozdravljam

i volim.

Ako vam se dogodi milost,

po božijoj promisli,

da vam u vrtu

procveta majska ruža,

pažljivo je čuvajte

kao oči svoje.

Ona će vas nežno pratiti

kroz proleća i zime,

kroz bonace i bure.

Razumeće sve,

baš sve,

i svojim će mirisom

ulepšavati svaki vaš dan.

Razumeće sve,

baš sve,

sve, osim ravnodušnosti.

Ako vam se dogodi milost,

po Božijoj promisli,

da vam u vrtu

procveta majska ruža,

pažljivo je čuvajte

kao oči svoje.

Ona će vas nežno pratiti

kao majka čedo svoje

i zadnjim će dahom svoje duše

zamirisati

oplemenjujući čitav svet.

Potom će lagano

poleteti za anđelima.

Razumeće sve,

baš sve,

sve, osim ravnodušnosti.

Ako su oči tvoje

dubine mora,

želim u njima zauvek roniti.

Ako su oči tvoje

širine mora,

želim u njima zauvek jedriti.

Ako su oči tvoje

bogate životom,

kao moji Vojvodina i more,

kako im odoleti?

Ako su oči tvoje

ogledalo duše moje,

satkane od ta dva svemira,

kako ih onda ne voleti?

Kad duša počne

nemirom da treperi

i traži odgovore

na prispele slutnje,

pravi je blagoslov

susresti čoveka

koji te usmeri

na moguće pute.

Ja znam

da moram pronaći put,

onaj jedini i samo moj,

koji je oduvek

utisnut duboko,

po malo naslućen

i po malo snen.

Kada zatreperi

zvezda vodilja

i krenem dalje

za svojom dugom,

šta reći učitelju

osim: „Hvala

i želim Vam

prav i blagosloven put".

Pričaju ljudi stariji

mlađima za pamćenje

negde duboko,

negde skriveno

u virovima nebeske dame

počivaju mošti

velikog ratnika.

Želeo je da bude tu,

baš tu, na obali Tise.

Na prostoru između

Novog Bečeja i Kanjiže.

Pričaju ljudi stariji,

tu, baš tu

dirnula ga je

lepota žena

i toplina ljudskih duša.

Stolećima ljudi

od nauke traže

dokaze o legendi.

Da li se u skutima

nebeske dame

nalaze mošti

Atile Biča Božijeg?

Ćuti Tisa

čuvajući veliku tajnu,

ćute nebeski anđeli,

ćute i tiski cvetovi.

Ali jedno ljudi zasigurno znaju

da je njihova reka sveta

i da je prava nebeska dama,

a njene tajne,

tajne,

možda i nisu

za obične ljude.

Ljubav je nežni titraj

koji nam podari tvorac

kada nas blagoslovi rođenjem.

Zato se molim

za sve ljude sveta,

„male i velike,

silne i blage,

krhke i jake“,

da nikada,

nikada na svom putu

ne izgube ovaj titraj

jer će onda sa njim

izgubiti i blagoslov životu.

Kada duša nemirima treperi,

šta učiniti da je smiriš?

Kako joj pomoći da ne pati?!

Uputi me, molim te,

makar u snu,

anđele moj!

Nemoj biti samo nemi posmatrač.

Nagovesti mi, molim te,

anđele moj,

ali samo po volji tvorca.

Kako pomoći neprijatelju

da se smiri

i reći mu da ima oprost.

Uputi me, molim te,

makar u snu,

anđele moj!

Molim pomilovanje

za sav ljudski rod!

Molim pomilovanje

za tvoja čeda,

Gospode.

Molim oproštaj

za naše grehe ljudske.

Molim te, majčice presveta,

uzmi nas u naručje i oprosti.

Privi nas uz svoje skute,

jer smo bez tebe

izgubljena čeda.

Ja obična, malena

i grešna preklinjem,

sada nam je

potreban spas!

Dobar dan, tugo,

nemila drugo,

opet kucaš na moja vrata,

kao da nigde

konaka nemaš,

osim ovde, u mojoj duši.

Idi bestraga, tugo.

Suze ne donose olakšanje,

samo zamazuju

puteve prolaska.

Kao što ljubav

bez topline u duši

ne donosi blaženstvo,

već samo

trenutno olakšanje

i veliku prazninu,

koja te kasnije guta.