logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Pesma o pivu

Što mi ova veza prija

ti si moja simpatija

spuštaš mene na svoj nivo

ime ti je svetlo pivo

 

Odan ću ti biti i ja

ne zanima me rakija

neću pasti tako nisko

piću samo Apatinsko

 

Moćno je to Jelen pivo

jebe mi se za sve živo

dok god ga u ruci držim

moći ću da se osvežim

 

A kad ostanem bez love

on će opet da me zove

zavrnuće meni šiju

da zatražim veresiju

Moj zavičaj

Banat

Moj Banat

I nije to samo moj Banat

Već je svačiji Banat

I ljudi

Nisu samo moji ljudi

Već su svačiji ljudi

I ravnica

Moja lepa ravnica

I nije to samo moja ravnica

Već je svačija ravnica

I zemlja

Plodna

Pa jalova

Spržena

I  nije samo moja zemlja

Spržena

Jalova

I žena

I ne samo moja žena

Već je svačija žena

Voljena

Shvaćena

Mučena

Odbačena

Kao i

Banat

Moj Banat

I ne samo moj Banat

Već svačiji Banat

I livade

I reke

I šume

I divljači

Tovljene

Pa lovljene

Izdane

Ostavljene

I uništene

Kao i moj

Banat

Večni Banat.

Kruška

Kuća novo izidana

Posađena kruška

Ispod nje će jednog dana

Biti deca muška.

 

Zajedno će odrastati

Uz sreću i muku

Životu se radovati

Ljuljati unuku.

 

Ali vreme brzo prođe

I ne želi stati

Čovek u godine dođe

Pa počne da pati.

 

A pati i kuća stara

I kruška debela

Ispod krošnje atmosfera

Nije baš vesela.

 

Fasada je oronula

Samo što ne padne

U tišinu utonula

Broji dane gadne.

 

Na grani ljuljaška stara

Njiha se na vetru

Starac molbu izgovara

Svome svecu Petru.

 

Žuljevitim dlanovima

Drži se za klupu

I sad kao u snovima

Priziva unuku.

 

Bolan jecaj istiskuje

Kroz stegnuto grlo

Nema nikog da ga čuje

Samotan  je vrlo.

 

Bračnog druga davno nema

Deca se razišla

Osta samo uspomena

O čemu razmišlja?

 

Gde li je to pogrešio

Pita se u sebi

I da bi se utešio

Zaplakao ne bi.

 

Suze mu se isušiše

Uvenulo telo

Ni  komšija nema više

Umire i selo.

 

Kad padne i zadnja kuća

Odu čeljad muška

Iznad grbavog bespuća

Osta samo kruška.

Trogodišnji plan

Jako teško sam radio

Svoju muku naplatio

A dobio sam ja zna se

Za isplatu jedno prase.

 

Svi smo se obradovali

Gladna usta već brisali

Baba deda a i deca

Hteli su pojesti mesa.

 

Ali meni na um padne

Šta gazde sa s prase rade

Puštaju ga da naraste

Dok krmača ne postane.

 

Ubedim ja gladna usta

Da im mine želja pusta

Prase ćemo odraniti

I krmačom napraviti.

 

Onda će se oprasiti

Pa ćemo pola prodati

Dobićemo silan novac

Baciti nešto u lonac.

 

Ostalih pet utovimo

Pa mesara pozovemo

Ozariće nam se lice

Biće mnogo kobasice.

 

Prošli su nam dani gadni

I tako smo legli gladni

O kobaji mi sanjali

Prase nismo zatvarali.

 

Kad smo se probudili

Svuda smo je bre tražili

Komšija nam čudno zvera

I još pujda na nas kera.

Još uvek ja se nadam

Još uvek ja se nadam

da ću pred kraj svog veka

umeti da prepoznam

dobrog čoveka

 

Ugrožena vrsta

raritet u stvari

skinut je sa krsta

za njega niko ne mari

 

Glas mu se ne čuje

ne sme ni da rida

kamoli da psuje

to mu vera ne da

 

Ni gospodar, a ni rob

između negde pluta

sustigla ga je zla kob

pa lako zaluta

 

Moral mu se razređuje

rakijom i vinom

dosta dobro napreduje

i sa curom finom

 

I čini se nema kraja

lagodnom životu

došao je do snošaja

koristeći drogu

 

Takvi me ne zanimaju

sam đubrad i ološ

i oni me nerviraju

k’o matori Soroš

 

Ne bih voleo da lipsam

pre nego što se tu

uverim da nisam

unikat na svetu

Dobra fora

Sad bi bila dobra fora

nekako stići do mora

na plažu se švercovati

i ispred strankinja stati

 

Postaviti dobar mamac

u gaće zreo krastavac

uživati celog dana

dok se ne otkrije obmana

 

Možda će njoj biti drago

kad otkrije ovo blago

šenluk će mi oprostiti

i želeće moja biti

 

Padaju suze u ponor

pri kraju je već i njen odmor

obećava, kumi, moli

jer nju nema ko da voli

 

Sa sobom bi me nosila

do veka se ponosila

ne padam ti, bre, na taj štos

mada nemam čak ni pasoš

Odlazim

Kad sam se za tebe uda’

imala si novog juga

nimalo nisi bila zgodna

i njiva ti je bila plodna

 

Tada nisam ja ni znao

koliko sam najebao

otegla se moja muda

postao sam ja tvoj sluga

 

Sada mi je svega dosta

odlazim sa ovog posta

nisam više tako mlad

da otrpim ovaj jad

 

Mislim da pod stare dane

može malo da mi svane

dosta mi je tvog zuluma

jebeš svojih sto duluma

 

Odlazim

Moraš da obećaš

Ako mi pokažeš znaš

ispod suknje šta imaš

vodit ću te na salaš

da i ti malo uživaš

 

Al’ moraš da obećaš

da ćeš ono da mi daš

nećeš ništa da skrivaš

i samu sebe blamiraš

 

Ako me isfoliraš bolje

da znaš Oče naš

na glas ga izgovaraš

dok ga od mene primaš

 

O meni ćeš da maštaš

dok se samozadovoljavaš

i tek ćeš onda da saznaš

da mi više ne trebaš

Kad iz oka suza kane

Raskopča se njena bluza

ostala je i bez muža

usluge bi da nam pruža

iz oka mi krene suza

 

Videh svadbe i sahrane

i onomad, a i lane

pamtim mnogo teške dane

pa iz oka suza kane

 

Nisam ni ja lišen bola

prošao sam sveta pola

završiću i pre roka

kane suza iz mog oka

 

Sit sam već svega

ovog sveta zlog i lažljivog

usreći će me samo Bog

suza kane iz oka mog

Momačka pesma

Momak sam ja mator

i trokira mi već motor

veliki sam i serator

ali još nisam grebator

 

Ceo život radim

stolarstvom se bavim

oko žena se trudim

ni jednu da namamim

 

Obećala mi bila jedna

da rodiće sina čedna

na skroz me je ogolela

i bez naslednika ostavila

 

Eto tuge, eto jada

šta ja to da radim sada

ova mi bila zadnja nada

ostaću bez svog stada

 

Trebalo je da požurim

svoju lozu da produžim

ali tek sad ti ja kužim

da ovaj svet samo ružim

Parada

Šta to da sa sobom činim

da makar malo bolje živim

svašta meni na um padne

od one bre gej parade

 

Nisam peder, nisam gej

ali kažem sebi: Hej

ma šta li će da mi fali

ako me koji i opali

 

Da l’ je lakše da ja kopam

ili nekom da se podam

jer se glad ne zavarava

spojem etike i morala

 

Desiće se sasvim tiho

to ne mora znati niko

posle svoje rane nosim

neću ni da se ponosim

 

Važno da je račun plaćen

i ogromni dug uzvraćen

ali kad budem uhvaćen

biću bome osramoćen

Tuga

Dal si ikad izgubila

Nekog bliskog voljenog

Možda suzu izmamila

Iz oka svog nevernog.

 

Pitanja te muče razna

Bol ti srce steže

Ali glava ti je prazna

I sve ti je teže.

 

Po stoti put preživljavaš

Neke davne scene

Pesnicama protrljavaš

Svoje oči snene.

 

Kada bi bar moglo malo

Vreme da se vrati

Do tebe mu viđe stalo

Da duša ne pati.

 

Upitao bih te što šta

I cenio više

Al' od toga nema ništa

Telo ti ne diše.

 

Osta samo uspomena

I silno kajanje

A pomenom tvog imena

Potajno jecanje.

 

Zašto osećam krivicu

Kad sam te voleo

A tugu na mome licu

Već sakriva veo.

 

Zauvek će se sećati

Tvoga bledog lica

Uspomene negovati

Cela porodica.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com