San i java

Nije vetrić

Možda čak ni lahor

Više joj je ličilo na šapat

Lepet krila

Plavkastog leptira

Poteralo sunce čak

Na zapad

Lenjo pada

U reku

Uranja

Polumrak je zavladao

Svetom

Zatvorenih očiju još

Sanja

Da je kraj nje

Baš onaj

Sa cvetom

Doziva je glasom

Baršunastim

Dok još nije zaspala

Al' sasvim

Reči klize

Sa nje

Kao svila

Na korak od vrha

Brda bila

Kada pukne iz vedra neba

Grom

I zaduva vetar sa

Silinom svom

Oduvalo i njega i

Cveće

Više nikad ga videti

Neće

Mesto duše ostala

Praznina

Poznato joj je to

Od davnina

U duboki očaj tad je

Pala

Od sopstvene ruke htela da

Postrada

Tada glasno baš u zadnji

Čas

Zvoni zvono na

Vratima

Spas

Iz košmara podigla se

Ona

Halalila sva na svetu

Zvona

Otvorila

Dveri podbočila

Petom

Isped nje je bio

Onaj tip sa

Cvetom

Prosuo je po njoj

Baršunasti glas

Zagrlila ga je

Priželjkujući spas

I nije mu dala da opet

Izvrda

Zajedno su pošli

Sve do vrha

Brda.

Bosa Bosa

Deran mlad lucernu kosi

Nisko čelo znoj mu rosi

Mašta da vodu donosi

Deva sa cvetom u kosi.

 

Po strnjiki  hoda bosa

Krčage sa vodom nosa

Ime joj je možda Bosa

Kaplje znoj sa njenog nosa.

 

Bluza joj se otvorila

I bela nedra sevnula

Sakriti ih ona htela

Pa krčage ispustila.

 

Izlila se hladna voda

Što je htela da mu doda

U blizinu prhnu roda

Pa se momak javi onda.

 

Dune znoj sa vrha nosa

Oko glave kruži osa

Na pamet mu padne Bosa

U zemlju se zabi kosa.

 

Koja odmah na dva puče

Poče momak da jauče

Pored njega cvili kuče

Šta mi to uradi luče.

Ikona

Sreli smo se nekad davno

još smo bili mladi

putevi nam se razišli

a šta da se radi

 

Vi ste mi bili ikona

lupao sam na sva zvona

i sve lepo i prokleto

zbog vas sam živ, eto

 

A danas me mine želja

u sred igre i veselja

da pored idola moga

zastane i moja noga

Pesma o vlasti

Mnogo lajem, mnogo serem

u apsani ću da venem

al’ narodu ću makar kasti

da se ja ne bojim vlasti

 

Vlast je jaka, vlast je stroga

ma tu je sve moj do moga

ali moraš jedno znati

ne smeš s njima raspravljati

 

Ne smeš izneti njima bruku

jer će odmah da te tuku

nemaš kome da se žališ

na smrt ćeš da iskrvariš

 

Zato bolje ćuti, kenjaj

brzine polako menjaj

ne gluposti da te more

ničije nije gorelo do zore

G(l)adne noćne more

Zvoni sat. Jutro je. Sedam

Ikoni u oči gledam

Sa zida me gleda slika

Našeg milog predsednika.

 

Molbu vapaj njemu šaljem

Najbolje od sebe dajem

A ni pomisliti ne smem

Da se njega ja odreknem.

 

Kud god gledam njega vidim

I delima mu se divim

Počinje da me zamara

Ova farsa i prevara.

 

Na radiju njegov glas

U teveu isti stas

Na svakoj strani novina

Slika me gleda njegova.

 

Smeši nam se sa plakata

Kako nam je mala plata

A biće i mnogo manja

Ako ga lišimo zvanja.

 

Prosto mi dođe da legnem

I da više ne ustanem

Ne treba mi čak ni hleba

Kad on kaže: tako treba.

 

Za kad gladni dani dođu

Imam konzervu goveđu

Sa noćnom morom ja se borim

I ne smem da je otvorim.

Planetom bi zavladale

Od početka sveta

nekom nešto smeta

i pračovek je bio lud

jer je slušao samo ud

 

Ona ga je obmotala

ni sejala ni kopala

droca mu se umilila

s tim što mu je popušila

 

Prošli vek prošle ere

a ona još uvek sere

i drži se ona hlada

iz kojeg još uvek vlada

 

Osvestite se, ljudi

dokle da nam ona sudi

pokažimo njima šta smo

dok ne bude već prekasno

 

Ugrabile bi svu vlast

i oduzele nama čast

planetom bi zavladale

postali bi mi jajare

 

Od nas sada sve zavisi

što nam između nogu visi

pokažimo svoja muda

ili ćemo im postati sluga

Gladni samoljubac

Mila moja ženo

Ja bi nešto jeo

Mogla bi da pokušaš

Bar nešto da mi skuvaš.

 

Znam da nemaš kada

Od tvog  silnog rada

Ne bih hteo bokte

Za zapostaviš nokte.

 

A ni to da sada

Serija nastrada

Neću tvoju miku

Samo daj kašiku.

 

Za tebe ja ne marim

Telo bi da nahranim

Pa da posle mogu

Posvetiti se Bogu.

 

U samoći meditiram

Svoju pesmu tiho sviram

Da bih dostig'o nirvanu

Tebe nemam ni u planu.

 

Ajd ako ti nije teško

Pristavi na ringlu nešto

Nije da ću te ceniti

Ali se želim najesti.

 

Nisam jeo osam dana

Želudac mi živa rana

Spremi mi kiselo mleko

Dok u meni živi neko.

 

A šta ćeš posle da radiš

Ili s čim ćeš da se baviš

To me baš i ne zanima

Ima druga cura fina.

Ustao sam rano

Ustao sam rano

što inače ne volim

ali neću nikog

ni za šta da molim

 

Nisam ustao rano

da krastavce berem

već sam ustao zato

što moram da serem

 

Posle ako htednem

opet ću da legnem

mogu kako hoću

podnosim samoću

 

Gospođu sam oterao

ne bih je više jebao

duševni mir mi je draži

idi dušo! Tako? Važi.

 

Sad kad nemam obaveze

mogu da živim bez veze

ne moram ništa da radim

i pogana usta hranim

 

I sam ću već preživeti

neću se više ženiti

čuo sam od druga svog

da ženu nema čak ni Bog

Kako je nastao čokot

Na nebu kad je grožđebal bio

Jelo pilo se i veselilo

Novo mlado vino se slavilo

Dosta njih se malo podnapilo.

 

Anđelčić je mnogo alav bio

Burag svoj  je grožđem napunio

Sve je to još i širom zalio

I naravno stomak pokvario.

 

Pritisak mu creva napunio

Od klozeta ponor ga delio

A šta je on tada učinio

Na oblačak ispod je skočio.

 

Pantalone do pola skinuo

Golo dupe kroz oblak turio

Pritisak se tad oslobodio

Creva prema dole ispraznio.

 

Talog je ka nama poletio

Pun semenki od grožđa je bio

I tako se to eto desilo

Grožđe se na zemlju doselilo.

 

Čovek je vredan i radan bio

Semenke je lepo pokupio

Pa je lozu svuda rasadio

Ludaru svoju da bi nalio.

POSTOJANJE

U početku bilo sasvim mračno

Pa se onda ukazale zvezde

Pojavilo se sunce konačno

I počele ptice da se gnezde.

 

Radosno su polagale jaja

Množile se velikom brzinom

Čudile se odkud tolko sjaja

Nad mirisnom procvalom ledinom.

 

Onda nešto zaklonilo sunce

A bilo je veoma visoko

Na alarm je zazvonilo zvonce

Iznad njih se pojavio soko.

 

Panika je zavladala strašna

Počele su i da se prevrću

Iznad njih su krila pozamašna

Prvi put se susrele sa smrću.

 

Ali život tekao je dalje

Taman radost počela da buja

Sudbina je razjapila ralje

Naišla je nebeska oluja.

 

Mizerna je gnezda rastrgla

Prepolovila im brojno stanje

Mrtve na gomilu poslagala

Uvidele da je život sranje.

 

Počele su opet iz početka

Gnezda nova bolja da izgrade

Prilika im se pružila retka

Pa uporno i veselo rade.

 

Stara sova nije dočekala

U nov dom da bi se skrasila

Na oči joj opet tama pala

Jer je

Ljudska ruka svetlost ugasila.

Kada ona kolač mesi

Onomad mi je bio krut

promašio sam malo put

prvo sam posto žut

a malo kasnije i ljut

 

Pitao se šta da radim

da li sada da ga vadim

rešio sam da nastavim

dok se s pameću ne sastavim

 

Kako je moglo da se desi

pitanje se to zadesi

ona doda brašno smesi

i nastavlja da kolač mesi

 

Tada sam baš ljut bio

i nisam ga izvadio

vidim nisam prvi bio

njoj se neki drugi snio

Postojano neverna

Tek što sam se otreznio

Ti me opet napijaš

Malo sam se osvestio

Već bi da me uspavaš.

 

Nisam ti poželjan trezan

Mene samo foliraš

Bolje da budem oprezan

Čini se da me varaš.

 

Sa mnom nisi već odavno

Ja se više ne sećam

Da će opet biti slavno

Ne mogu da obećam.

 

Ali tebe nije briga

Da li će se meni  dići

Uspavaće me rakija

Pa možeš sa drugim ići.

 

Dokle li ću to da trpim

Za sad čak ni sam ne znam

Čim ovu flašu iscrpim

Ja ću da se uspavam.

 

A tebi je otvoren put

Za pakao a i raj

Ne brine te da li sam ljut

Priželjkuješ meni kraj.

 

Ma gde će ti svinjska duša

Kada jednom i ti crkneš

Jebala te svaka šuša

Pa u raj sigurno nećeš.

 

Kad bi te u ad bacili

Odahnulo bi nebo

A đavoli se pitali

Ko im je vatru sjeb'o.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam