Ajmo komš'o danas peva

Severina, Lepa brena

Neću Lazo muče krava

A nešto nemam ni para.

Jebeš kravu, mani pare

One pevaju za džabe

Eto imaš sad prilike

Da budeš deo publike.

Viknuh Sosi: muzi kravu

I dodaj mi tu štek paru

Da odem i ja na slavu

Počastim sebe i Lazu.

Nemoj mužu moj 'leba ti

Onu štek paru dirati

Znam ja dobro a znaš i ti

Za zimnicu će trebati.

Kakva zima i bakrači

Drugu ćemo lovu naći

Ako hoćeš ti sad plači

Ali ja moram izaći.

Brena džabe peva fino

Skupa rakija i vino

Niz grlo nam teklo silno

Buđelar se ispraznio.

I glava mi sada puca

Sto detlića u njoj kuca

Pred očima mi svetluca

A na uvo žena zvoca:

Nećeš više majčin sine

Prići ma ni blizu bine

Laza može i da gine

Postićemo ove zime.

Bio sam samo skitnica

blatom umrljana lica

nije ni ona svetica

više dođe ko veštica

Zagorela ona bila davno

se nije ljubila

šuškala je na njoj svila

muškarcima se nudila

Bila je i nezasita

kao roda plemenita

hoćeš ili ne, to ne pita

mora da je spremna kita

Bolje da budem skitnica

blatom umrljana lica

sad mi visi kobasica

satrla ga je veštica

Nekad kad sam bio mlad

ponašao se kao gad

nezglavan sam mnogo bio

sa milicijom se pobio

Iskusio sam ja i aps

u piću sam tražio spas

da većeg zla budem sprečen

od alkohola sam lečen

Ko zna šta bi sa mnom bilo

da se nisam oženio

čudnu stvar to žena ima

smirila bi čak i bika

I šta je od ovog nauk

postao sam mek ko pamuk

sada sam već ostario

oštre zube istupio

Ne svađam se ni sa kim

piće loše podnosim

iščekujem kraj sad još

i ne vredim ni za groš

Kad sam gologuzan bio

I drugima služio

Povoljan kredit podig'o

Pa mi malo krenulo.

Država podupirala

Sve moje napore

Subvenciju mi je dala

Da kupim traktore.

Pomagala me gurala

Da na noge stanem

Jak seljak jaka država

Ne smem da sustanem.

Seme naftu i đubrivo

Plaćao sam manje

Sreći kraja nije bilo

Raslo mi imanje.

Kada sam se operjao

Post'o  bezobrazan

Samo sam kukao jao

Budžet mi je prazan.

Jer kol'ko se god imalo

Htelo se još više

I dupe mi zinulo

Loše nam se piše.

Država je ukunula

Neke povlastice

Sisa iz usta ispala

Bilo nesanice.

Sipamo jeftinu naftu

U skupe traktore

Idemo direkt na vladu

Vraćamo dugove.

Da se lepo zahvalimo

Što su nas stvorili

Oni nas iz govna digli

Mi ih oborili.

Mila moja ženo

Ja bi nešto jeo

Mogla bi da pokušaš

Bar nešto da mi skuvaš.

Znam da nemaš kada

Od tvog  silnog rada

Ne bih hteo bokte

Za zapostaviš nokte.

A ni to da sada

Serija nastrada

Neću tvoju miku

Samo daj kašiku.

Za tebe ja ne marim

Telo bi da nahranim

Pa da posle mogu

Posvetiti se Bogu.

U samoći meditiram

Svoju pesmu tiho sviram

Da bih dostig'o nirvanu

Tebe nemam ni u planu.

Ajd ako ti nije teško

Pristavi na ringlu nešto

Nije da ću te ceniti

Ali se želim najesti.

Nisam jeo osam dana

Želudac mi živa rana

Spremi mi kiselo mleko

Dok u meni živi neko.

A šta ćeš posle da radiš

Ili s čim ćeš da se baviš

To me baš i ne zanima

Ima druga cura fina.

Obično što mi prija

bude neka fantazija

lepe žene, puno para

ne boli me još ni kara

Uspešan sam, silno letim

i svima ću da se svetim

gledam stoku ispod sebe

kako im i duša zebe

Stare pretke ja rušim

a usput i naftu bušim

nema meni nigde kraja

badža sam ti ja do jaja

Kada se ja osvestim

ne znam sebe gde da smestim

vidim da sam gola beda

da me jebu svi od reda

Da li od početka sveta

ili oko deset leta

nekom nešto na um padne

i pasulj kuvati dadne

Počeci su bili skromni

a uspesi vratolomni

za pasulj su saznali

i veliki, a i mali

Svi su bili dobrodošli

slavni dani su mu prošli

Temerin mu postao mali

poče pasulj da se žali

Morali smo se mi snaći

veće mesto mu pronaći

ali to i nije lako

mora priznati nam svako

Tapkali smo mi u mraku

hteli smo u Bačkom Jarku

ali otkrili smo caku

biće u Kameničkom parku

Sećam se još i ja

Prašnjavih sokaka

Širokih Banatskih

Prepunih gusaka.

Iliti blatnjavih

Kad je kiša jaka

Kaljužali smo se tu

Kao deca svaka.

I mramornog krsta

Na sred raskrsnice

A imena prosta

Male kafanice.

Sa tamburom na zidu

Begešom u ćošku

Zlatni zub se smeši

Pridošlom mu gostu.

Pored kafanice

Naše berbernice

Ćelavog berbera

Što mu sija lice.

I škripavog đerma

Oronulog palanka

Gde se napajala

Stoka svakojaka.

Starih šinskih kola

Jedan konj ih vuče

Za nju vezanog vola

Koji tužno muče.

Pogrbljenog paora

Zaraslog u bradu

Sa masnim šeširom

Nagnutim na stranu.

Ničeg više nema

Sve se promenilo

Prašnjavu ulicu

Asfalt je pokrio.

Krst im silno smet'o

Pa ga porušili

Bunar nije treb'o

Njega zatrpali.

Ni begeša ni tambure

Ni zlatnog zuba nema

A matori berberin se

Na zadnji put sprema.

Nema konja ni volova

Sada zuje traktori

Stigla su vremena nova

Savremeni paori.

Sve je manje onih

Što se starog sećaju

Ovi novi naraštaji

Za njih i ne haju.

Kompjuteri telefoni

Oni to samo znaju

A šta li će unucima

Jednom da pričaju.

U početku bilo sasvim mračno

Pa se onda ukazale zvezde

Pojavilo se sunce konačno

I počele ptice da se gnezde.

Radosno su polagale jaja

Množile se velikom brzinom

Čudile se odkud tolko sjaja

Nad mirisnom procvalom ledinom.

Onda nešto zaklonilo sunce

A bilo je veoma visoko

Na alarm je zazvonilo zvonce

Iznad njih se pojavio soko.

Panika je zavladala strašna

Počele su i da se prevrću

Iznad njih su krila pozamašna

Prvi put se susrele sa smrću.

Ali život tekao je dalje

Taman radost počela da buja

Sudbina je razjapila ralje

Naišla je nebeska oluja.

Mizerna je gnezda rastrgla

Prepolovila im brojno stanje

Mrtve na gomilu poslagala

Uvidele da je život sranje.

Počele su opet iz početka

Gnezda nova bolja da izgrade

Prilika im se pružila retka

Pa uporno i veselo rade.

Stara sova nije dočekala

U nov dom da bi se skrasila

Na oči joj opet tama pala

Jer je

Ljudska ruka svetlost ugasila.

Nije vetrić

Možda čak ni lahor

Više joj je ličilo na šapat

Lepet krila

Plavkastog leptira

Poteralo sunce čak

Na zapad

Lenjo pada

U reku

Uranja

Polumrak je zavladao

Svetom

Zatvorenih očiju još

Sanja

Da je kraj nje

Baš onaj

Sa cvetom

Doziva je glasom

Baršunastim

Dok još nije zaspala

Al' sasvim

Reči klize

Sa nje

Kao svila

Na korak od vrha

Brda bila

Kada pukne iz vedra neba

Grom

I zaduva vetar sa

Silinom svom

Oduvalo i njega i

Cveće

Više nikad ga videti

Neće

Mesto duše ostala

Praznina

Poznato joj je to

Od davnina

U duboki očaj tad je

Pala

Od sopstvene ruke htela da

Postrada

Tada glasno baš u zadnji

Čas

Zvoni zvono na

Vratima

Spas

Iz košmara podigla se

Ona

Halalila sva na svetu

Zvona

Otvorila

Dveri podbočila

Petom

Isped nje je bio

Onaj tip sa

Cvetom

Prosuo je po njoj

Baršunasti glas

Zagrlila ga je

Priželjkujući spas

I nije mu dala da opet

Izvrda

Zajedno su pošli

Sve do vrha

Brda.

Možda sam i siromašan

al’ sam zato frajer strašan

kloni se od one bagre

ne mogu ništa bez vijagre

Šta će meni brdo para

kada mi je tvdra kara

za žene sam pravi hit

u krevetu nezasit

Eto, prošlo pola veka

kita mi postala meka

za njega više nema leka

dobro me služio, neka!

Sad ide u mirovinu

il’ u finu materinu

pozdravljamo junačinu

skidamo mu šeširčinu

Mož' misliti jaka muda

Gluperdi  izašla knjiga

Tipus oštar k'o tocilo

Briga me šta mu se snilo.

Ma znaš onu pijanduru

I ženu mu tu gaduru

Jebem ti ja takve ljude

Šta mogu da nam ponude.

Naškabao neka sranja

I o slavi večnoj sanja

To što je on napisao

Ja bi na mah otpis'o.

Pisao bih lepše bolje

Ali sad baš nemam volje

Ma kakva je to nauka

Stih sročiti nije muka.

Tako su me dočekali

Znanci i drugari stari

Mnogo im je krivo bilo

Što se meni posrećilo.

A ni jedan od njih ne sme

Da počne da piše pesme

I ponašaju se tako

Kao stvarati je lako.

Izvolite ljudi moji

Zar mislite da ste bolji

Napišite odštampajte

Pa me tek onda vređajte.