Što mi ova veza prija

ti si moja simpatija

spuštaš mene na svoj nivo

ime ti je svetlo pivo

Odan ću ti biti i ja

ne zanima me rakija

neću pasti tako nisko

piću samo Apatinsko

Moćno je to Jelen pivo

jebe mi se za sve živo

dok god ga u ruci držim

moći ću da se osvežim

A kad ostanem bez love

on će opet da me zove

zavrnuće meni šiju

da zatražim veresiju

Ma šta da vas lažem, eto

najviše ja volim leto

i minići i sisići

očima im lako prići

Svako veče prošetaću

gladne oči napasaću

a kući kad dođem šta ću

na onu moju naskočiću

I ona će dobro proći

zapamtiće letnje noći

ujutru će jedva moći

na drhtave noge doći

Nek nam Gospod daje

da leto zauvek traje

ne bi bilo više tuge

a ni one bele kuge

Zemlja bi nam procvetala

i rekla junacima vala

kurčevima vašim hvala

nacija nam je opstala

Nisam lik od nekog zanata

i užasno mi je mala plata

ni subotom ne izlazim

na svaki dinar dobro pazim

U moj dom se uselila beda

još čoveku dođe da se preda

da istupi iz ovog sveta laži

i da nešto bolje bar potraži

Al’ beše i ne tako davno

živeli smo mi jako slavno

blago onom ko se toga seća

ali da stvar bude veća

Uskoro nam stižu bolji dani

ko doživi taj će da proslavi

ispred nas je neka nova nada

a to je našeg premijera vlada

Alo bre, kulturo

jesi li u dupe gur’o

iako znam gde je sever

ne znači da sam peder

Kada ćeš bre da shvatiš

užasno mi se ti gadiš

i toliko te se stidim

da ne mogu da te vidim

Bolje da sam slep ostao

nego što sam tvoj postao

život si mi uništila

pogano si đubre bila

Ovo je moj drug Feđa

nemoj mu okretati leđa

dok priliku on uoči

odmah hoće da ga smoči

Najbolje je on do sada

živeo od tuđeg rada

nemoj izgled da te vara

obična je to jajara

Lika on poštenog svetog

samo da izmuze nekog

a kad kajmak na sto padne

neće nikom da ga dadne

Niko ni da primiriše

da njemu ostane više

nemoj da si tako proklet

nećeš odnet na onaj svet

Ovi što će naslediti

lepo će se veseliti

zbijaće od tebe šege

ko te jebe, ko te jebe

Bivši ja sam muzičar

ali pređimo na stvar

živeo sam kao ker

a sada sam menadžer

Organizujem slavlja razna

kasa mi je ipak prazna

na sve načine se trudim

da istu i napunim

Teško je to sad izvesti

nekad nemam šta ni jesti

ovo je ko noćna mora

al’ stići ću ja do mora

Pokazaću celom svetu

i najbližoj okolini

da pare rastu na drvetu

samo se popni i skini

Nekad je bilo poučno

da se to radi ručno

a kako si odrastala

druga poza je nastala

Bilo je prvo spreda

čisto ono radi reda

ali posle je nastala

i ona poza nastrana

Od pozadi i sa strane

može pamet da ti stane

odozgore pa naniže

treba li ti nešto više

Sada si već ostarila

pica ti omlitavila

volela bi pod stare dane

da bar neko u red stane

Evo zore, petao kukuriče

a meni se dole nešto miče

alatka mi to na znanje dade

šta bećari u cik zore rade

Hajde, dušo, diži nogu bosu

da jutarnju pokupimo rosu

ako sve ne pokupimo sada

ostatak ćemo u toku dana

A popodne kad malo zaladi

biće opet i šta da se radi

hajmo, seko, sada dok smo mladi

jer vreme i za njega radi

Uveče nema posla prečeg

hajde u krevet draga meni reče

da ne propadne ovo divno veče

petao kukuriče, a ne meče

Kuća novo izidana

Posađena kruška

Ispod nje će jednog dana

Biti deca muška.

Zajedno će odrastati

Uz sreću i muku

Životu se radovati

Ljuljati unuku.

Ali vreme brzo prođe

I ne želi stati

Čovek u godine dođe

Pa počne da pati.

A pati i kuća stara

I kruška debela

Ispod krošnje atmosfera

Nije baš vesela.

Fasada je oronula

Samo što ne padne

U tišinu utonula

Broji dane gadne.

Na grani ljuljaška stara

Njiha se na vetru

Starac molbu izgovara

Svome svecu Petru.

Žuljevitim dlanovima

Drži se za klupu

I sad kao u snovima

Priziva unuku.

Bolan jecaj istiskuje

Kroz stegnuto grlo

Nema nikog da ga čuje

Samotan  je vrlo.

Bračnog druga davno nema

Deca se razišla

Osta samo uspomena

O čemu razmišlja?

Gde li je to pogrešio

Pita se u sebi

I da bi se utešio

Zaplakao ne bi.

Suze mu se isušiše

Uvenulo telo

Ni  komšija nema više

Umire i selo.

Kad padne i zadnja kuća

Odu čeljad muška

Iznad grbavog bespuća

Osta samo kruška.

Dok mi ona jezik plazi

znam da želi da se mazi

a ja nisam baš u snazi

i moje vreme prolazi

Mogu samo da je mazim

i da na nju budno pazim

potencijalne da zgazim

svoju nemoć da izrazim

A njoj je već toga dosta

nije bre ni ona prosta

primiće od svakog gosta

do ponoći koji osta

Zato se ona meni plazi

ne bi sa mnom da se mazi

bila je već u ekstazi

jer je neko drugi gazi

Sreli smo se nekad davno

još smo bili mladi

putevi nam se razišli

a šta da se radi

Vi ste mi bili ikona

lupao sam na sva zvona

i sve lepo i prokleto

zbog vas sam živ, eto

A danas me mine želja

u sred igre i veselja

da pored idola moga

zastane i moja noga

Dušo moja, ko te jebe

voleo sam i ja tebe

ali ti si sve usrala

drugome si se podala

Mislio sam da je nežnost

skoro isto što i vernost

ali si me osvestila

ljubavi se osvetila

Ostavila si me sada

usred mog velikog jada

ne znam ni ja šta da činim

zašto da i dalje živim

Za tvoju prokletu bušu

đavolu ću dati dušu

i sada već žurim kasom

da me Bog uhvati lasom