Naša posla

Čime narod zaluđuju

Parovi i farma

Direkt na kulturu pljuju

Ova dela sramna.

 

Umetnosti nema tamo

Ni kote ni note

Dokle ovo da trpimo

Blagi Bog jebote.

 

Kao ja sam bezobrazan

A šta ovi rade

Koji su ti krem namazan

Sa vrha estrade.

 

Naduvano nekulturno

To su jad i beda

Naspram njih je i opanak

Vitez prvog reda.

 

Smeju nam se seljacima

Izlažu nas ruglu

A ne vide šta sve pišu

O njima na guglu.

 

Kada bi im bar obrazi

Bili malo tanji

Nikada se u javnosti

Ne bi pojavljivali.

 

Ni prosipali intelekt

Za kojim još jure

Jedva im je malo viši

Od sobne temperature.

 

Oni malo pametniji

Elita su cela

Njima je i iq veći

Od broja cipela.

 

Eto kakve nas svet vidi

I posle se čudimo

Kako smo mi ljudi fini

A nikome ne trebamo.

Vidim sjaj

Neki sam ja fini lik

nadimak mi gubitnik

jer najviše ja volem

drugoga da pomognem

 

Nema veze ko je šta je

i meni ništa ne daje

sa mene se oseća vonj

umoran sam kao konj

 

Stvarno ne znam šta ću sada

možda umreti od glada

mislim da još nije kraj

vidim u tunelu sjaj

Laka žena

Matora je droca

nekad biia mlada

utekla je od konopca

a vidi je sada

 

Zapuštena kao zlotvor

ne pere se više

smrdi više nego tvor

a sise do pupka vise

 

Guzica joj smežurana

isto kao lice

nikome ne treba sada

ni za parče cice

 

Zaobliaze je ljudi

kao da je govno

ona se zbog toga ljuti

jer još sanja ono

 

Kad je mlada i zgodna bila

svi su je voleli

svima bi se ponudila

i ne bi odoleli

Kartaroši i kopači

Najzad se završio dan

Leg'o Lala na otoman

Po vrućini je kopao

Pa bi da odmori malo.

 

Sosa 'oće da se mazi

On joj veli: ne prilazi

Previše sam umoran

Rintao sam ceo dan.

 

Taman je zadrem'o malo

Kada neko viče 'alo

Dere se komšija Joška

Zalutala mu kokoška.

 

Zove Lalu u pomoć

Da ga ne hvata ponoć

Pođu kokošku da traže

Ali ti ne lezi vraže.

 

Kod Joške ga dočeka

Ekipa kartaroška

Samo je jedan falio

Taj jedan je Lala bio.

 

Pozdrave se za sto sednu

Pa da popiju po jednu

Baciće i koju ruku

Da zaborave na muku.

 

Tura ruka ruka tura

I eto već sviće zora

Još po jednu da idemo

Moramo da poležemo.

 

A ne ne ne kaže Lala

Njiva mi je neokopana

Noćas sam spas'o ekipu

Daću vam sad po motiku.

Moraš da obećaš

Ako mi pokažeš znaš

ispod suknje šta imaš

vodit ću te na salaš

da i ti malo uživaš

 

Al’ moraš da obećaš

da ćeš ono da mi daš

nećeš ništa da skrivaš

i samu sebe blamiraš

 

Ako me isfoliraš bolje

da znaš Oče naš

na glas ga izgovaraš

dok ga od mene primaš

 

O meni ćeš da maštaš

dok se samozadovoljavaš

i tek ćeš onda da saznaš

da mi više ne trebaš

Siromašan i pošten

Brojati sam davno prestao

novac koji mi je nestao

šta sam sve progutao

i kroz dupe progurao

 

Od petnaeste svoje radim

sa svim se i svačim bavim

crnčim, rintam, jurim, žurim

da kasu svoju napunim

 

Da li ja to nemam sreće

ili me to para neće

dugove sve pravim veće

obično sam ti ja smeće

 

Danas od poštenog rada

možeš umreti od glada

al’ rešio sam i to baš sada

drugi zakon će da vlada

 

Biću od sad ja nepošten

pa makar bio i vošten

jer teško je biti saden

ovakav siromah, a pošten

Hajde u finu materinu

Nemoj da si toliko drčan

nećeš ni ti biti večan

vidi samo šta ti rade

smeju ti se na sve strane

 

Debela si svinja bila

mnogima se zamerila

tebi ništa nije sveto

splasnuće već i tvoj ego

 

Ispušena si muštikla

a iz guze viri štikla

koju si ti zaradio

kad si i nju zarazio

 

Oslobodi nas ti sada

od tvog glupog jada

iz nosa obriši slinu

hajde u finu materinu

Bio sam samo skitnica

Bio sam samo skitnica

blatom umrljana lica

nije ni ona svetica

više dođe ko veštica

 

Zagorela ona bila davno

se nije ljubila

šuškala je na njoj svila

muškarcima se nudila

 

Bila je i nezasita

kao roda plemenita

hoćeš ili ne, to ne pita

mora da je spremna kita

 

Bolje da budem skitnica

blatom umrljana lica

sad mi visi kobasica

satrla ga je veštica

Postojano neverna

Tek što sam se otreznio

Ti me opet napijaš

Malo sam se osvestio

Već bi da me uspavaš.

 

Nisam ti poželjan trezan

Mene samo foliraš

Bolje da budem oprezan

Čini se da me varaš.

 

Sa mnom nisi već odavno

Ja se više ne sećam

Da će opet biti slavno

Ne mogu da obećam.

 

Ali tebe nije briga

Da li će se meni  dići

Uspavaće me rakija

Pa možeš sa drugim ići.

 

Dokle li ću to da trpim

Za sad čak ni sam ne znam

Čim ovu flašu iscrpim

Ja ću da se uspavam.

 

A tebi je otvoren put

Za pakao a i raj

Ne brine te da li sam ljut

Priželjkuješ meni kraj.

 

Ma gde će ti svinjska duša

Kada jednom i ti crkneš

Jebala te svaka šuša

Pa u raj sigurno nećeš.

 

Kad bi te u ad bacili

Odahnulo bi nebo

A đavoli se pitali

Ko im je vatru sjeb'o.

Jedinica

Kćeri naša lepa mila

Iz gnezda si izletila

U svet si se otisnula

Roditelje napustila.

 

Iz ljubavi se rodila

Mažena voljena bila

I nama baš sve značila

Al' si sada odrastila.

 

Krenula si putem svojim

Nadam se od mojeg boljim

U sobi tvojoj sad stojim

Za sudbu se tvoju bojim.

 

Brinućemo ja i mati

Svako veče skajpovati

Jer želimo i mi znati

Da li naše dete pati.

 

Nemoj biti potištena

Budi vredna i poštena

Postojana kao stena

Slatkog i rumenog tena.

 

Gde god bila budi srećna

A ljubav je naša večna

Ogromna a ne prosečna

Beskonačnim identična.

 

Za bol našu nema leka

Otišla si od nas neka

Dok je sveta a i veka

Sobica te tvoja čeka.

Pesma o Slanom Kopovu

Gde si, šta si, seko mila

Na Slanom Kopovu sam bila

A šta si tamo činila

Rezervatu se divila

 

Hteo bih i ja to znati

šta su to rezervati

mikroklima, fauna i flora

ostatak je Panonskog mora

 

Ima cveća, ptica i divljači

što gledaju strani posmatrači

A da odmor pruže telu svom

tu je i prelep Lovački dom

 

Jednom ko je bio

taj se uvek vrati

jer je on shvatio

ovde vredi stati

 

Lepote ovakve

na ovom svetu nema

a tek lovočuvar

kakav roštilj sprema

POSTOJANJE

U početku bilo sasvim mračno

Pa se onda ukazale zvezde

Pojavilo se sunce konačno

I počele ptice da se gnezde.

 

Radosno su polagale jaja

Množile se velikom brzinom

Čudile se odkud tolko sjaja

Nad mirisnom procvalom ledinom.

 

Onda nešto zaklonilo sunce

A bilo je veoma visoko

Na alarm je zazvonilo zvonce

Iznad njih se pojavio soko.

 

Panika je zavladala strašna

Počele su i da se prevrću

Iznad njih su krila pozamašna

Prvi put se susrele sa smrću.

 

Ali život tekao je dalje

Taman radost počela da buja

Sudbina je razjapila ralje

Naišla je nebeska oluja.

 

Mizerna je gnezda rastrgla

Prepolovila im brojno stanje

Mrtve na gomilu poslagala

Uvidele da je život sranje.

 

Počele su opet iz početka

Gnezda nova bolja da izgrade

Prilika im se pružila retka

Pa uporno i veselo rade.

 

Stara sova nije dočekala

U nov dom da bi se skrasila

Na oči joj opet tama pala

Jer je

Ljudska ruka svetlost ugasila.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam