srenhu

Jedinica

Kćeri naša lepa mila

Iz gnezda si izletila

U svet si se otisnula

Roditelje napustila.

 

Iz ljubavi se rodila

Mažena voljena bila

I nama baš sve značila

Al' si sada odrastila.

 

Krenula si putem svojim

Nadam se od mojeg boljim

U sobi tvojoj sad stojim

Za sudbu se tvoju bojim.

 

Brinućemo ja i mati

Svako veče skajpovati

Jer želimo i mi znati

Da li naše dete pati.

 

Nemoj biti potištena

Budi vredna i poštena

Postojana kao stena

Slatkog i rumenog tena.

 

Gde god bila budi srećna

A ljubav je naša večna

Ogromna a ne prosečna

Beskonačnim identična.

 

Za bol našu nema leka

Otišla si od nas neka

Dok je sveta a i veka

Sobica te tvoja čeka.

Božiji sin

Divan dan je svanuo

U Vitlejem gradu

Isus nam se rodio

Za nebesku slavu.

 

Poslat je od Jehove

To sad znamo svi mi

Da sve naše grehove

On na sebe primi.

 

Dok je hod'o zemljom

Učio je ljude

Lečio ih verom

Da im bolje bude.

 

Prevaren pa izdan

Od bližnjega svoga

Ostao je postojan

Sa verom u Boga.

 

Razapet na krstu

Silno je patio

I za grešnost ljudsku

Glavom je platio.

 

Treći dan je stig'o

Od događaja tog

Iz mrtvih se dig'o

Uz moć duha svetog.

 

Ješ četrdes' dana

Sa nama je bio

Zarasla je rana

Pa nas napustio.

 

Od tada on sedi

Sa desnice Boga

Slava mu ne bledi

Za vjek vjekova.

Pesma o Slanom Kopovu

Gde si, šta si, seko mila

Na Slanom Kopovu sam bila

A šta si tamo činila

Rezervatu se divila

 

Hteo bih i ja to znati

šta su to rezervati

mikroklima, fauna i flora

ostatak je Panonskog mora

 

Ima cveća, ptica i divljači

što gledaju strani posmatrači

A da odmor pruže telu svom

tu je i prelep Lovački dom

 

Jednom ko je bio

taj se uvek vrati

jer je on shvatio

ovde vredi stati

 

Lepote ovakve

na ovom svetu nema

a tek lovočuvar

kakav roštilj sprema

Kuče oma da mi vratiš!

Kiša pada, laje kera

a ja mislim ti si

iz mog života se istera

zar me htela nisi

 

Otišla si, luda ženo

na drugi kraj sela

u gluposti svojoj, eto

i kera mi odvela

 

Nemoj s đavolom da se šališ

niti išta slično

jer ćeš bome da požuriš

upoznati ga lično

 

Ako možeš da me shvatiš

dok još nije kasno

Kuče oma da mi vratiš!

Je li ti to jasno

 

Vredniji je on od tebe

nekoliko puta

tebe, draga, ko sad jebe

i dalje se pravi luda

Silikonska lepotica

Ma šta mi se nudiš mačko

Na tebi je sve veštačko

Naduto ti celo lice

Nosiš lažne trepavice.

 

Kada mi se ti nasmešiš

Protezom se svojom keziš

Pogledaš me sa očima

Punim šarenih sočiva.

 

Na šta li si računala

Kad si usne naduvala

Mladeži su jako važni

Čak su ti i nokti lažni.

 

A kad pogledam na niže

Poče alat da se diže

Očima ja gledam one

Tvoje veštačke sifone.

 

A ne smem da diram miku

Mnogo liči na plastiku

Ne bih da počinjem radnju

Naići ću na dogradnju.

 

Najbolje je da te manem

Da se snađem kako znadem

Sebi da uštedim novac

Nabavi veštački kurac.

Poruka Ijubavi

Beli oblak, plavo nebo

trava meka, Bog te jebo

milina je na sve strane

da ti malo mozak stane

 

Cvrkut ptica, ševa poj

koji je to kurac moj

gde li sam se to sad

našao kada nisam još ni pošao

 

Zadnje pamtim neka lica

ružna k’o u krave pica

posle mi se sve stopilo

i ne sećam se šta je bilo

 

Kako mi se pamet vraća

sve mi se više povraća

gadim se od samog sebe

a reko sam ti: Ko te jebe

 

A nisi me ostavila

još si me više napila

iskoristila si me,

eto iako sam dao veto

 

Oblak beli sad mi vrati

vidiš da mi duša pati

za tebe više neću da znam

pusti me da se naspavam

Zbogom tebi

Ti živiš samo za sebe

a mene i decu ko jebe

ni za šta te nije briga

život ti je pijana knjiga

 

Po avliji hodaš bosa

ne vidiš dalje od nosa

tebi je sad samo važno

da rakija udari snažno

 

Bauljaš se smrdiš, prdiš

pa još na sav glas tvrdiš

da si ti uvek u pravu

ne mogu ti naći manu

 

Meni je pun kurac toga

nisi mi ni do maloga

jedino što žarko želim

da ti zbogom velim

Lagodan život

Ne smetam čak ni mravu

zato i ne gazim travu

nisam uvek ni u pravu

samo čuvam svoju glavu

 

Volim bezbolno da plutam

besciljno okolo lutam

ni sa kim se ja ne svađam

i sebi samom ugađam

 

Šta to okolina viče

mene uopšte ne dotiče

da o meni kruže priče

nimalo me se ne tiče

 

Uvek samo sebe gledam

komociju svoju ne dam

ni od čega ja ne prezam

samo da se dobro zezam

 

Užasno mrzim da radim

volim samo da se hladim

i piva iz gajbe vadim

nikad ništa ne zaradim

 

Još živim kod roditelja

ko ministar bez portfelja

jedina mi je samo želja

da ima pića i veselja

Večna veza

Ustaj'o  je svako jutro rano

Babu je još spavati mano

Pristavio vodu da se greje

Poš'o konju zobi da proseje.

 

Kaficu su lagao popili

A možda se malo i mazili

Kravu muzli svinje nahranili

I dorata slamom timarili.

 

Ona namestila posteljinu

Doručkovali su na brzinu

Spakovali lukac i slaninu

Pa krenuli na rad u vrućinu.

 

Vinograd su maleni imali

Kopali su ga i zalamali

Bogatom se rodu radovali

Brige na um nisu uzimali.

 

Od kad su na ludi kamen stali

Međusobnu vernost zaveštali

Jedan drugoga zadirkivali

Ko će koga i kako da žali.

 

Jedne noći dedi je pozlilo

Plemenitu dušu ispustio

Na drugi se svet on preselio

Babušku je samu ostavio.

 

Zadugo još poživela baba

Junački se boreći sa tugom

Nije dala bolu da nadvlada

A niti je srce dala drugom.

 

Provodila dane u samoći

Preminula jedne letnje noći

Ide dedi u naručje doći

Na zajednički počinak poći.

Ne volim da radim

Da sam rođen ja u Kini

zvali bi me Len-ču-ga

u Severnoj Americi

bi možda bio crnčuga

 

Mnogo ne volim da radim

šta sad da vas lažem

samo bih usta da ladim

istinu vam kažem

 

Mudrih saveta i priča

sve što te zanima

pun sam toga reče čiča

ko govno vitamina

 

Pa zavirim ja u um svoj

vidim da sam izneveren

rođen sam, bre, u Francuskoj

pravo ime mi je De-gen

Kajanje

Kad očaj osetiš

I dođu teške sene

Ti samo zažmuriš

Pa se setiš mene.

 

Duboko udahneš

Pa ti suza krene

Jer i dalje želiš

Da si pored mene.

 

Grliš me u mašti

Obrazi  rumene

Sedimo u bašti

Stiskaš se uz mene.

 

Milujem te nežno

Da ljubav ne vene

A tebi je smešno

Izluđuješ mene.

 

Voljena k'o idol

Bila si sve vreme

Dok te onaj mentol

Ne ote od mene.

 

Tad ti život poč'o

Nizbrdo da krene

Videla si zloćo

Bolje je uz mene.

 

Sad bi da se vratiš

Il' da sečeš vene

Nastavi da patiš

Zaboravi mene.

 

Ma ne želim ni ja

Skočiti sa stene

A ti si beštija

Kloni se od mene.

Vino

Na početku nije bilo ništa

Pa se onda pojavilo vino

Izaš'o pračovek iz skloništa

Napio se pa mu bilo fino.

 

Praženu je toljagom klepio

Uhvatio je za bujnu kosu

Uz'o vino obilno napio

I počeo da joj skida rosu.

 

Telo mu je savladalo piće

Želja jaka a sposobnost slaba

Uvideo tu fijaska biće

Trudio se mnogo ali džaba.

 

Sramotu je hteo da sakrije

Pa je za sve okrivio vino

Počeo i praženu da bije

Tek se tada osećao fino.

 

Od onda su mnogi dani prošli

I žena se sad više ne tuče

Vitezi su vina dobrodošlice

Oni su u stvari praunuče.

 

Ko zna šta nam budućnost donosi

Al' ne treba nas to još da plaši

Potomci će nam biti ponosni

Pronaći će nas u svakoj flaši.