Apatinsko pivo svetlo

je najbolje na svetu

još kad bi mu samo malo

snizili cenu

Nije tako loš ni Jelen

da se i on popiti

mada bi i on mogao

jeftiniji biti

Pa i ono Lav Dunđersko

naše je to, ali svetsko

da ne nabrajam ono resto

mesto bi mi bilo tesno

Ovo znaju već i pčele

i ptice u letu

pivo što u ruci držim

je najbolje na svetu

Na nebu kad je grožđebal bio

Jelo pilo se i veselilo

Novo mlado vino se slavilo

Dosta njih se malo podnapilo.

Anđelčić je mnogo alav bio

Burag svoj  je grožđem napunio

Sve je to još i širom zalio

I naravno stomak pokvario.

Pritisak mu creva napunio

Od klozeta ponor ga delio

A šta je on tada učinio

Na oblačak ispod je skočio.

Pantalone do pola skinuo

Golo dupe kroz oblak turio

Pritisak se tad oslobodio

Creva prema dole ispraznio.

Talog je ka nama poletio

Pun semenki od grožđa je bio

I tako se to eto desilo

Grožđe se na zemlju doselilo.

Čovek je vredan i radan bio

Semenke je lepo pokupio

Pa je lozu svuda rasadio

Ludaru svoju da bi nalio.

Sećam se još i ja

Prašnjavih sokaka

Širokih Banatskih

Prepunih gusaka.

Iliti blatnjavih

Kad je kiša jaka

Kaljužali smo se tu

Kao deca svaka.

I mramornog krsta

Na sred raskrsnice

A imena prosta

Male kafanice.

Sa tamburom na zidu

Begešom u ćošku

Zlatni zub se smeši

Pridošlom mu gostu.

Pored kafanice

Naše berbernice

Ćelavog berbera

Što mu sija lice.

I škripavog đerma

Oronulog palanka

Gde se napajala

Stoka svakojaka.

Starih šinskih kola

Jedan konj ih vuče

Za nju vezanog vola

Koji tužno muče.

Pogrbljenog paora

Zaraslog u bradu

Sa masnim šeširom

Nagnutim na stranu.

Ničeg više nema

Sve se promenilo

Prašnjavu ulicu

Asfalt je pokrio.

Krst im silno smet'o

Pa ga porušili

Bunar nije treb'o

Njega zatrpali.

Ni begeša ni tambure

Ni zlatnog zuba nema

A matori berberin se

Na zadnji put sprema.

Nema konja ni volova

Sada zuje traktori

Stigla su vremena nova

Savremeni paori.

Sve je manje onih

Što se starog sećaju

Ovi novi naraštaji

Za njih i ne haju.

Kompjuteri telefoni

Oni to samo znaju

A šta li će unucima

Jednom da pričaju.

Mila moja ženo

Ja bi nešto jeo

Mogla bi da pokušaš

Bar nešto da mi skuvaš.

Znam da nemaš kada

Od tvog  silnog rada

Ne bih hteo bokte

Za zapostaviš nokte.

A ni to da sada

Serija nastrada

Neću tvoju miku

Samo daj kašiku.

Za tebe ja ne marim

Telo bi da nahranim

Pa da posle mogu

Posvetiti se Bogu.

U samoći meditiram

Svoju pesmu tiho sviram

Da bih dostig'o nirvanu

Tebe nemam ni u planu.

Ajd ako ti nije teško

Pristavi na ringlu nešto

Nije da ću te ceniti

Ali se želim najesti.

Nisam jeo osam dana

Želudac mi živa rana

Spremi mi kiselo mleko

Dok u meni živi neko.

A šta ćeš posle da radiš

Ili s čim ćeš da se baviš

To me baš i ne zanima

Ima druga cura fina.

Još uvek ja se nadam

da ću pred kraj svog veka

umeti da prepoznam

dobrog čoveka

Ugrožena vrsta

raritet u stvari

skinut je sa krsta

za njega niko ne mari

Glas mu se ne čuje

ne sme ni da rida

kamoli da psuje

to mu vera ne da

Ni gospodar, a ni rob

između negde pluta

sustigla ga je zla kob

pa lako zaluta

Moral mu se razređuje

rakijom i vinom

dosta dobro napreduje

i sa curom finom

I čini se nema kraja

lagodnom životu

došao je do snošaja

koristeći drogu

Takvi me ne zanimaju

sam đubrad i ološ

i oni me nerviraju

k’o matori Soroš

Ne bih voleo da lipsam

pre nego što se tu

uverim da nisam

unikat na svetu

Kad očaj osetiš

I dođu teške sene

Ti samo zažmuriš

Pa se setiš mene.

Duboko udahneš

Pa ti suza krene

Jer i dalje želiš

Da si pored mene.

Grliš me u mašti

Obrazi  rumene

Sedimo u bašti

Stiskaš se uz mene.

Milujem te nežno

Da ljubav ne vene

A tebi je smešno

Izluđuješ mene.

Voljena k'o idol

Bila si sve vreme

Dok te onaj mentol

Ne ote od mene.

Tad ti život poč'o

Nizbrdo da krene

Videla si zloćo

Bolje je uz mene.

Sad bi da se vratiš

Il' da sečeš vene

Nastavi da patiš

Zaboravi mene.

Ma ne želim ni ja

Skočiti sa stene

A ti si beštija

Kloni se od mene.

Momak sam ja mator

i trokira mi već motor

veliki sam i serator

ali još nisam grebator

Ceo život radim

stolarstvom se bavim

oko žena se trudim

ni jednu da namamim

Obećala mi bila jedna

da rodiće sina čedna

na skroz me je ogolela

i bez naslednika ostavila

Eto tuge, eto jada

šta ja to da radim sada

ova mi bila zadnja nada

ostaću bez svog stada

Trebalo je da požurim

svoju lozu da produžim

ali tek sad ti ja kužim

da ovaj svet samo ružim

Ma šta da vas lažem, eto

najviše ja volim leto

i minići i sisići

očima im lako prići

Svako veče prošetaću

gladne oči napasaću

a kući kad dođem šta ću

na onu moju naskočiću

I ona će dobro proći

zapamtiće letnje noći

ujutru će jedva moći

na drhtave noge doći

Nek nam Gospod daje

da leto zauvek traje

ne bi bilo više tuge

a ni one bele kuge

Zemlja bi nam procvetala

i rekla junacima vala

kurčevima vašim hvala

nacija nam je opstala

Beli oblak, plavo nebo

trava meka, Bog te jebo

milina je na sve strane

da ti malo mozak stane

Cvrkut ptica, ševa poj

koji je to kurac moj

gde li sam se to sad

našao kada nisam još ni pošao

Zadnje pamtim neka lica

ružna k’o u krave pica

posle mi se sve stopilo

i ne sećam se šta je bilo

Kako mi se pamet vraća

sve mi se više povraća

gadim se od samog sebe

a reko sam ti: Ko te jebe

A nisi me ostavila

još si me više napila

iskoristila si me,

eto iako sam dao veto

Oblak beli sad mi vrati

vidiš da mi duša pati

za tebe više neću da znam

pusti me da se naspavam

Momentalno apstiniram

Nervozan sam mnogo

Okolinu šikaniram

Popiti bih mog'o.

A pošto sam nepokretan

Zavisim od drugog

Koji nije mnogo vredan

Pravi me ludog.

Nikada da se pojavi

I donese piće

Ako se brzo ne javi

Tu belaja biće.

Prohodaću ja ponovo

Čim zaraste rana

Najebaće govno ovo

Plakaće mu nana.

I dok se nerviram tako

Čujem škripe gume

Na vratima lupa neko

- Alo gde si kume?

Sigurno si bio trezan

Pa se povredio

Bio mnogo neoprezan

Bolje da si pio.

Evo don'o sam rakiju

Ispravimo grešku

Ovo samo muški piju

To ne damo pešku.

Ako si tu jednu don'o

Najmiliji kume

Rado bih ja opet čuo

Da ti škripe gume.

Kad sam gologuzan bio

I drugima služio

Povoljan kredit podig'o

Pa mi malo krenulo.

Država podupirala

Sve moje napore

Subvenciju mi je dala

Da kupim traktore.

Pomagala me gurala

Da na noge stanem

Jak seljak jaka država

Ne smem da sustanem.

Seme naftu i đubrivo

Plaćao sam manje

Sreći kraja nije bilo

Raslo mi imanje.

Kada sam se operjao

Post'o  bezobrazan

Samo sam kukao jao

Budžet mi je prazan.

Jer kol'ko se god imalo

Htelo se još više

I dupe mi zinulo

Loše nam se piše.

Država je ukunula

Neke povlastice

Sisa iz usta ispala

Bilo nesanice.

Sipamo jeftinu naftu

U skupe traktore

Idemo direkt na vladu

Vraćamo dugove.

Da se lepo zahvalimo

Što su nas stvorili

Oni nas iz govna digli

Mi ih oborili.

Ja sam samo hteo

da mi bude lepo

a gle ova luda

hoće da se uda

Dušo moja

ne ide to tako

ma ti si imala

mnogo drugih lako

Nećeš mene odma

praviti rogonjom

zna se da si bila

čak i s onim konjom

Ako nećeš da ti

zadovoljstvo pružim

možeš odhodati

onim putem dužim

Da zbog jeba jednog

izgubim slobodu

bolje s mosta bednog

da skočim u vodu