Ako mi pokažeš znaš

ispod suknje šta imaš

vodit ću te na salaš

da i ti malo uživaš

Al’ moraš da obećaš

da ćeš ono da mi daš

nećeš ništa da skrivaš

i samu sebe blamiraš

Ako me isfoliraš bolje

da znaš Oče naš

na glas ga izgovaraš

dok ga od mene primaš

O meni ćeš da maštaš

dok se samozadovoljavaš

i tek ćeš onda da saznaš

da mi više ne trebaš

Voleo bih voljena

Sresti te opet

Kući me čeka žena

I deteta pet.

U mome srcu ti si

Uvek živela

Sad žalim što  mi nisi

Žena postala.

Još se viđamo tajno

K'o da smo deca

Tad se osećam sjajno

Tako mi sveca.

Zbog tebe ja još živim

Ne znam dokle ću

Ako te ne zadržim

Znam da umreću.

I ti imaš svog muža

K'o i ženu ja

Ali on ti ne pruža

Osećanja ta.

Našu tajnu ne smeju

Nikad saznati

Roditilje moraju

Deca imati.

Možemo se viđati

Bar povremeno

Jedno drugom tepati

Dok ne umremo.

Kad sam gologuzan bio

I drugima služio

Povoljan kredit podig'o

Pa mi malo krenulo.

Država podupirala

Sve moje napore

Subvenciju mi je dala

Da kupim traktore.

Pomagala me gurala

Da na noge stanem

Jak seljak jaka država

Ne smem da sustanem.

Seme naftu i đubrivo

Plaćao sam manje

Sreći kraja nije bilo

Raslo mi imanje.

Kada sam se operjao

Post'o  bezobrazan

Samo sam kukao jao

Budžet mi je prazan.

Jer kol'ko se god imalo

Htelo se još više

I dupe mi zinulo

Loše nam se piše.

Država je ukunula

Neke povlastice

Sisa iz usta ispala

Bilo nesanice.

Sipamo jeftinu naftu

U skupe traktore

Idemo direkt na vladu

Vraćamo dugove.

Da se lepo zahvalimo

Što su nas stvorili

Oni nas iz govna digli

Mi ih oborili.

Neki sam ja fini lik

nadimak mi gubitnik

jer najviše ja volem

drugoga da pomognem

Nema veze ko je šta je

i meni ništa ne daje

sa mene se oseća vonj

umoran sam kao konj

Stvarno ne znam šta ću sada

možda umreti od glada

mislim da još nije kraj

vidim u tunelu sjaj

Prošlo je već šest popodne

Al' vrućina je još jaka

Pometlali Lala htedne

Od sokaka do čardaka.

Uze korovaču metlu

Znoj sa lica lije

Naginje se prašnjavom tlu

Paorske avlije.

Ima sena a i slame

I kera kaka

Daleko je još do jame

Od trulih dasaka.

Reši da oduva malo

Sede na hoklicu

Pa mu nešto na um palo

Hoće rakijicu.

Vikne Sosi preko plota

Fićok, onaj veći

Dok polako duvan mota

Ćuje lavež pseći

Dotrčala dva Pulina

Da izraze sreću

Zaustavili se tu na

Pokupljenom smeću.

Dok je Lala na njih drekno

Razvukli su smeće

Njemu bes iz oka sevn'o

Da zlo bude veće.

Zavitlao on hoklicu

U pravcu Pulina

A pogodio kokicu

Biće supa fina.

Ljudi, Bože, gle čuda velikoga

u kafani mojoj nigde nikoga

do juče je dupke bila puna

a sada je posećenost nula

Pitam gazdu gde su gosti

šta oni sad rade

kaže da su oni

otišli do pasuljijade

Magarac sam bio i ost`o

to vam tvrdim dvesta posto

ali hajde da budem malo fin

otišao sam i ja za lepi Temerin

Kada ono tamo nema baš ništa

batrga se samo neki pijani Pišta

pitam ga ja brzo za pasuljijadu

a on kaže da je u Kameničkom parku

I sad brzo jurim, žurim

neću da oklevam

jer u pasulj ja se kužim

za pobedu se spremam

Par stotina takmičara

pasulj se kuvati sprema

ali ovom mom receptu

brate premca nema

Zgotoviću ga na način

najbolji što mogu

za pobedu ću se posle

zahvaliti Bogu

U početku bilo sasvim mračno

Pa se onda ukazale zvezde

Pojavilo se sunce konačno

I počele ptice da se gnezde.

Radosno su polagale jaja

Množile se velikom brzinom

Čudile se odkud tolko sjaja

Nad mirisnom procvalom ledinom.

Onda nešto zaklonilo sunce

A bilo je veoma visoko

Na alarm je zazvonilo zvonce

Iznad njih se pojavio soko.

Panika je zavladala strašna

Počele su i da se prevrću

Iznad njih su krila pozamašna

Prvi put se susrele sa smrću.

Ali život tekao je dalje

Taman radost počela da buja

Sudbina je razjapila ralje

Naišla je nebeska oluja.

Mizerna je gnezda rastrgla

Prepolovila im brojno stanje

Mrtve na gomilu poslagala

Uvidele da je život sranje.

Počele su opet iz početka

Gnezda nova bolja da izgrade

Prilika im se pružila retka

Pa uporno i veselo rade.

Stara sova nije dočekala

U nov dom da bi se skrasila

Na oči joj opet tama pala

Jer je

Ljudska ruka svetlost ugasila.

Matora je droca

nekad biia mlada

utekla je od konopca

a vidi je sada

Zapuštena kao zlotvor

ne pere se više

smrdi više nego tvor

a sise do pupka vise

Guzica joj smežurana

isto kao lice

nikome ne treba sada

ni za parče cice

Zaobliaze je ljudi

kao da je govno

ona se zbog toga ljuti

jer još sanja ono

Kad je mlada i zgodna bila

svi su je voleli

svima bi se ponudila

i ne bi odoleli

Čovečuljku mali

Drži se po strani

Samog sebe hrani

Za te niko ne mari.

Da li si ti gladan

Ne dao Bog žedan

Život imaš jedan

Ma koliko bedan.

Jedva preživljavaš

Samo obitavaš

Al' ih jednom zanimaš

Kada treba da glasaš.

Tad se oni silno trude

Da te što više zalude

A svesni su: to što nude

Neće nikada da bude.

Ti se opet ponadaš

Požuriš svoj glas da daš

I nikako ne shvataš

Da im više ne trebaš.

Vrati se u svoju rupu

Tamo neku bednu šupu

Jedi onu tanku supu

I ne slušaj priču glupu.

Čekaš da ti lepo dođe

Ceo život će da prođe

Pratiš neke lažne vođe

Dok potomak kosku glođe.

Bolje popij jednu votku

Pa usranu hvataj motku

Pomozi bar svom napretku

A nemoj kukati pretku.

Alo bre, kulturo

jesi li u dupe gur’o

iako znam gde je sever

ne znači da sam peder

Kada ćeš bre da shvatiš

užasno mi se ti gadiš

i toliko te se stidim

da ne mogu da te vidim

Bolje da sam slep ostao

nego što sam tvoj postao

život si mi uništila

pogano si đubre bila

Ljudi moji, što ja volem

mnogo duboko da orem

a ondak i posadim

tek na kraju ga izvadim

Pošto je gotov unos

sada čekam ja na prinos

trajaće to dana dvestasedamdeset

a dotle ću s drugom podeliti krevet

Ako ne podari ono

što sam očekivao

ovu ću ja grudu

dati u arendu

A sebi ću drugu

iznajmiti ludu

i njoj ću posejati

rod joj ostaviti

Urban Bean je moje ime

ponosim se mnogo njime

Rođen sam u Temerinu

i stekao slavu finu

Lokalna sam fešta bio

i krila sam dobio

Prerastao sam pubertet

i pošao da osvojim svet

Preplivao sam Dunav u mraku

i stao u Kameničkom parku

Ima mesta, ima lada

biće moja to estrada

Kako mi se sada čini

kuvaćemo pasulj fini

A biće i mnogo žara

kod ravničarskih igara

Dođi i ti da se šališ

nemoj posle da zažališ

Povedi svoje najmilije

bićeš deo istorije