srenhu

Nekad i sad

Nekad kad sam bio mlad

ponašao se kao gad

nezglavan sam mnogo bio

sa milicijom se pobio

 

Iskusio sam ja i aps

u piću sam tražio spas

da većeg zla budem sprečen

od alkohola sam lečen

 

Ko zna šta bi sa mnom bilo

da se nisam oženio

čudnu stvar to žena ima

smirila bi čak i bika

 

I šta je od ovog nauk

postao sam mek ko pamuk

sada sam već ostario

oštre zube istupio

 

Ne svađam se ni sa kim

piće loše podnosim

iščekujem kraj sad još

i ne vredim ni za groš

Nemoj ćerko za zidara

Ti si najebo ko žuti

žena ti već nešto sluti

dođeš kući čist bez para

ne radi ti još ni kara

 

Uzalud se pravdaš,

vadiš da ceo dan teško radiš

i sa gazdama se svadiš

svoju muku da naplatiš

 

Ona kune, psuje, dreči

seća se naninih reči

tada još nije shvatala

pa je sada najebala

 

A poslovica kaže stara

nemoj ćerko za zidara

leti bićeš ti bez kurca

a zimi bez para

Zamišljena lepotica

Nedavno sam ti saznao ime

Ponosno te oslovio njime

 A ti nećeš ni da me pogledaš

Sagneš glavu i bezciljno hodaš.

 

Iznad zemlje lebdiš malo

Meni  je do tebe stalo

Nudim sebe da me probaš

A ti tužno hodaš hodaš.

 

Skrenula si malo levlje

Još ćeš da siđeš sa zemlje

Unazad nikad ne gledaš

Pravo napred hodaš hodaš.

 

 Obišla si svetlost žutu

Sad si već na Mlečnom putu

I još nećeš da se predaš

Samo hodaš hodaš hodaš.

 

Milion zora da osvane

Čekaću sa druge strane

I kada me ti ugledaš

Dalje nastavi da hodaš.

 

Polako do mene stigneš

Lepu glavu da podigneš

Tajnu svoju kad mi odaš

Prestaćeš da tužno hodaš.

Povratnik

Otiš'o sam u beli svet

Trbuhom za kruhom

Nisam slušao tvoj savet

Gluv sam bio uhom.

 

I slep tamo kod očiju

Verovao drugom

Slušao priču svačiju

Ushićen sa tugom.

 

Kako teče med i mleko

Žive k'o u raju

A da te prevari neko

Za to i ne znaju.

 

A nisu rekli da tamo

Sunce jače greje

I da gastarbajter samo

Ne sme da se smeje.

 

Kako boli pogled mržnje

Koji mi upute

A onaj moj pun je čežnje

Dok gledam niz pute.

 

Vratiću se zemlji ovoj

Koju duša voli

Rodnoj grudi svojoj gde i

Pendrek manje boli.

 

Nekulturnoj komšinici

Koja glasno prdi

Zajednicu u kojoj i

Govno lepše smrdi.

 

Nikad više nigde neću

Otići odavde

Otadžbinu ja voleću

Više neg'  smaragde.

Nova nada

Nisam lik od nekog zanata

i užasno mi je mala plata

ni subotom ne izlazim

na svaki dinar dobro pazim

 

U moj dom se uselila beda

još čoveku dođe da se preda

da istupi iz ovog sveta laži

i da nešto bolje bar potraži

 

Al’ beše i ne tako davno

živeli smo mi jako slavno

blago onom ko se toga seća

ali da stvar bude veća

 

Uskoro nam stižu bolji dani

ko doživi taj će da proslavi

ispred nas je neka nova nada

a to je našeg premijera vlada

Božiji sin

Divan dan je svanuo

U Vitlejem gradu

Isus nam se rodio

Za nebesku slavu.

 

Poslat je od Jehove

To sad znamo svi mi

Da sve naše grehove

On na sebe primi.

 

Dok je hod'o zemljom

Učio je ljude

Lečio ih verom

Da im bolje bude.

 

Prevaren pa izdan

Od bližnjega svoga

Ostao je postojan

Sa verom u Boga.

 

Razapet na krstu

Silno je patio

I za grešnost ljudsku

Glavom je platio.

 

Treći dan je stig'o

Od događaja tog

Iz mrtvih se dig'o

Uz moć duha svetog.

 

Ješ četrdes' dana

Sa nama je bio

Zarasla je rana

Pa nas napustio.

 

Od tada on sedi

Sa desnice Boga

Slava mu ne bledi

Za vjek vjekova.

Kada odeš

Trebala mi biti muza

Al` nju za to boli guza

sve na ovom svetu radi

samo da me unazadi

 

Ponaša se kao snob

misli da sam njen rob

da ti kažem moja mala

silno si se zajebala

 

Kad ćeš jednom već da shvatiš

ne možeš ti da me pratiš

nije ovo više šala

i zato ti kažem: Hvala

 

Idi, molim te, već sada

odlazi iz ovog grada

biće mi baš divota

kad odeš iz mog života

Još uvek ja se nadam

Još uvek ja se nadam

da ću pred kraj svog veka

umeti da prepoznam

dobrog čoveka

 

Ugrožena vrsta

raritet u stvari

skinut je sa krsta

za njega niko ne mari

 

Glas mu se ne čuje

ne sme ni da rida

kamoli da psuje

to mu vera ne da

 

Ni gospodar, a ni rob

između negde pluta

sustigla ga je zla kob

pa lako zaluta

 

Moral mu se razređuje

rakijom i vinom

dosta dobro napreduje

i sa curom finom

 

I čini se nema kraja

lagodnom životu

došao je do snošaja

koristeći drogu

 

Takvi me ne zanimaju

sam đubrad i ološ

i oni me nerviraju

k’o matori Soroš

 

Ne bih voleo da lipsam

pre nego što se tu

uverim da nisam

unikat na svetu

Večna veza

Ustaj'o  je svako jutro rano

Babu je još spavati mano

Pristavio vodu da se greje

Poš'o konju zobi da proseje.

 

Kaficu su lagao popili

A možda se malo i mazili

Kravu muzli svinje nahranili

I dorata slamom timarili.

 

Ona namestila posteljinu

Doručkovali su na brzinu

Spakovali lukac i slaninu

Pa krenuli na rad u vrućinu.

 

Vinograd su maleni imali

Kopali su ga i zalamali

Bogatom se rodu radovali

Brige na um nisu uzimali.

 

Od kad su na ludi kamen stali

Međusobnu vernost zaveštali

Jedan drugoga zadirkivali

Ko će koga i kako da žali.

 

Jedne noći dedi je pozlilo

Plemenitu dušu ispustio

Na drugi se svet on preselio

Babušku je samu ostavio.

 

Zadugo još poživela baba

Junački se boreći sa tugom

Nije dala bolu da nadvlada

A niti je srce dala drugom.

 

Provodila dane u samoći

Preminula jedne letnje noći

Ide dedi u naručje doći

Na zajednički počinak poći.

Zavidni pajseri

Mož' misliti jaka muda

Gluperdi  izašla knjiga

Tipus oštar k'o tocilo

Briga me šta mu se snilo.

 

Ma znaš onu pijanduru

I ženu mu tu gaduru

Jebem ti ja takve ljude

Šta mogu da nam ponude.

 

Naškabao neka sranja

I o slavi večnoj sanja

To što je on napisao

Ja bi na mah otpis'o.

 

Pisao bih lepše bolje

Ali sad baš nemam volje

Ma kakva je to nauka

Stih sročiti nije muka.

 

Tako su me dočekali

Znanci i drugari stari

Mnogo im je krivo bilo

Što se meni posrećilo.

 

A ni jedan od njih ne sme

Da počne da piše pesme

I ponašaju se tako

Kao stvarati je lako.

 

Izvolite ljudi moji

Zar mislite da ste bolji

Napišite odštampajte

Pa me tek onda vređajte.

Kada ona kolač mesi

Onomad mi je bio krut

promašio sam malo put

prvo sam posto žut

a malo kasnije i ljut

 

Pitao se šta da radim

da li sada da ga vadim

rešio sam da nastavim

dok se s pameću ne sastavim

 

Kako je moglo da se desi

pitanje se to zadesi

ona doda brašno smesi

i nastavlja da kolač mesi

 

Tada sam baš ljut bio

i nisam ga izvadio

vidim nisam prvi bio

njoj se neki drugi snio

Istinita priča

Bio jedan šaljivdžija

Dotični doktor Ćeremov

 Sluš'o sam o njemu i ja

Al' sednimo u vremeplov.

 

Leto tamo posle rata

Seoska idila

Sela u srcu Banata

Iz žita izvirila.

 

Jutro je oko pet sati

Kad  odjednom vidi čuda

Tišinu počne parati

Svinjareva glupa truba.

 

Duva svinjar iz sve snage

A tek pukla zora

Sad slučajno ili ne

Kod doktorovog prozora.

 

Momak nije baš pametan

Docu iritira

I on brzo izmišlja plan

Da ga dislocira.

 

Sipa u fićok rakiju

Ponudi svinjara

Da glasno duva u trubu

Jer on  duboko spava.

 

Pa na pos'o uvek kasni

A to lepo nije

Za nagradu će dobiti

Po fićok rakije.

 

Išlo tako dva tri dana

Sve teklo po planu

A od onda pa do sada

Nađe flašu praznu.

 

Od kad je sinulo Bošku

Da nema rakije

On duva na drugom ćošku

Pa nek doktor spije.