Kada umrem, draga

Kada umrem, draga

ti ne zovi popa

neka mene tada

moje društvo ukopa

 

Da ja umrem sada

ti ne zovi hodžu

neka meni moji

prijatelji dođu

 

Ako umrem kada

godina je kišna

neka mene tada

opeva Hare Krišna

 

Možda umrem a da

zora još ne svane

stavite me tada

u društvo Dalaj Lame

Treba para

Za jebačinu ti ne treba para

dovoljna je samo tvrda kara

jer za ljubav ponekoj i dati

treba samo tvrd kurac imati

 

Ali ko bez toga osta

njemu treba para dosta

i moći će da se hvali

da mu organ nije mali

 

Jadna su ti ona bića

naduvali su se od pića

picu samo zameljaju

napojnicu malu daju

 

Ženi kad je ona prava

potrebna je tvrda kara

posle može i malo para

makar u obliku dara

Bio sam samo skitnica

Bio sam samo skitnica

blatom umrljana lica

nije ni ona svetica

više dođe ko veštica

 

Zagorela ona bila davno

se nije ljubila

šuškala je na njoj svila

muškarcima se nudila

 

Bila je i nezasita

kao roda plemenita

hoćeš ili ne, to ne pita

mora da je spremna kita

 

Bolje da budem skitnica

blatom umrljana lica

sad mi visi kobasica

satrla ga je veštica

Ljuta pesma

Alo bre, kulturo

jesi li u dupe gur’o

iako znam gde je sever

ne znači da sam peder

 

Kada ćeš bre da shvatiš

užasno mi se ti gadiš

i toliko te se stidim

da ne mogu da te vidim

 

Bolje da sam slep ostao

nego što sam tvoj postao

život si mi uništila

pogano si đubre bila

Gluperdina pesma

Gluperda je moje ime

šteta što nemam vime

 

Jer bi možda mene tada

posisali sve do jaja

 

Ne znam šta još da vam kažem

a da ne varam i ne lažem

 

Nisam ja još vredan žala

podiže se moja kara

 

Pripremite se i vi jerbo

ja bi sada nešto jebo

U čemu je smisao

Kasna jesen inje pada

I prirodi sedi brada

Stari paor će od sada

Krmčiti plodove rada.

 

Gleda kako gust sneg  veje

I prekriva mu oranje

Jesenjeg  ječma sejanje

Ma biće šta da žanje.

 

Obore je ispraznio

Sve tri svinje je zaklao

Meso dobro posolio

Kobasice nadimio.

 

Ostala mu je kravica

Oko desetak ovaca

Da padne koja parica

Od mleka i jaganjaca.

 

Vino čuva, zlatne kapi

Ali rakija mu lapi

Za njom stara duša vapi

Ona mami ajd me napi.

 

Kraj paorske peći drema

Žena mu kolače sprema

Dece ni unuke nema

Seks već davno nije tema.

 

Ma šta ovaj život vredi

Kad ga proživiš u bedi

Samo radi rintaj štedi

A nema ko da nasledi.

Ustao sam rano

Ustao sam rano

što inače ne volim

ali neću nikog

ni za šta da molim

 

Nisam ustao rano

da krastavce berem

već sam ustao zato

što moram da serem

 

Posle ako htednem

opet ću da legnem

mogu kako hoću

podnosim samoću

 

Gospođu sam oterao

ne bih je više jebao

duševni mir mi je draži

idi dušo! Tako? Važi.

 

Sad kad nemam obaveze

mogu da živim bez veze

ne moram ništa da radim

i pogana usta hranim

 

I sam ću već preživeti

neću se više ženiti

čuo sam od druga svog

da ženu nema čak ni Bog

Večna veza

Ustaj'o  je svako jutro rano

Babu je još spavati mano

Pristavio vodu da se greje

Poš'o konju zobi da proseje.

 

Kaficu su lagao popili

A možda se malo i mazili

Kravu muzli svinje nahranili

I dorata slamom timarili.

 

Ona namestila posteljinu

Doručkovali su na brzinu

Spakovali lukac i slaninu

Pa krenuli na rad u vrućinu.

 

Vinograd su maleni imali

Kopali su ga i zalamali

Bogatom se rodu radovali

Brige na um nisu uzimali.

 

Od kad su na ludi kamen stali

Međusobnu vernost zaveštali

Jedan drugoga zadirkivali

Ko će koga i kako da žali.

 

Jedne noći dedi je pozlilo

Plemenitu dušu ispustio

Na drugi se svet on preselio

Babušku je samu ostavio.

 

Zadugo još poživela baba

Junački se boreći sa tugom

Nije dala bolu da nadvlada

A niti je srce dala drugom.

 

Provodila dane u samoći

Preminula jedne letnje noći

Ide dedi u naručje doći

Na zajednički počinak poći.

Gde je put za Banat

Kad si mene oslovila

i ovlaš dotakla

ko da si me ostavila

pred vratima pakla

 

Nisam znao šta ću, gde ću

kako da se vladam

ponadao sam se u sreću

i tebi se nadam

 

Kakav sam kreten bio

i šta sam umislio

kad bi ti se svideo

baš sam pomislio

 

Osvesti me ko za inat

prestao sam sanjat’

ti si samo htela

znati gde je put za Banat

Pesma o pivu

Što mi ova veza prija

ti si moja simpatija

spuštaš mene na svoj nivo

ime ti je svetlo pivo

 

Odan ću ti biti i ja

ne zanima me rakija

neću pasti tako nisko

piću samo Apatinsko

 

Moćno je to Jelen pivo

jebe mi se za sve živo

dok god ga u ruci držim

moći ću da se osvežim

 

A kad ostanem bez love

on će opet da me zove

zavrnuće meni šiju

da zatražim veresiju

Jedinica

Kćeri naša lepa mila

Iz gnezda si izletila

U svet si se otisnula

Roditelje napustila.

 

Iz ljubavi se rodila

Mažena voljena bila

I nama baš sve značila

Al' si sada odrastila.

 

Krenula si putem svojim

Nadam se od mojeg boljim

U sobi tvojoj sad stojim

Za sudbu se tvoju bojim.

 

Brinućemo ja i mati

Svako veče skajpovati

Jer želimo i mi znati

Da li naše dete pati.

 

Nemoj biti potištena

Budi vredna i poštena

Postojana kao stena

Slatkog i rumenog tena.

 

Gde god bila budi srećna

A ljubav je naša večna

Ogromna a ne prosečna

Beskonačnim identična.

 

Za bol našu nema leka

Otišla si od nas neka

Dok je sveta a i veka

Sobica te tvoja čeka.

Pastirska idila čobanska stvarnost

U daljini zora rudi

Mlad pastir se srećan budi

Obrne na leđa snašu

Pa tera ovce na pašu.

 

Trava lepa rosna mlada

Tu i tamo ima hlada

Kad ogladni jede sira

I u frulicu zasvira.

 

Bezbrižne dane provodi

Raduje si i prirodi

Vija žabe i leptire

Što iz guste trave vire.

 

A jagnje ga malo prati

Misli da mu je on mati

Pulini ovce teraju

Ma živi se k'o u raju.

 

Hopa-cupa na livadi

U bunaru pivo hladi

Slasno će ga i popiti

Nije teško pastir biti.

 

Tako lepo dan za danom

Druži se on sa livadom

Nema brige ni pameti

Stotinu će doživeti.

 

Au kad pre svanu zora

Ustati se opet mora

Čini se tek je legao

I nije se naspavao.

 

Noćas ga štipkala buva

Sad ga napada roj muva

Guši se od silnog smrada

I nije mu baš do rada.

 

Sinoć seksa nije bilo

Uspešno je eskivir'o

Pretvarao se da spava

Ona da je boli glava.

 

Mora ustati da radi

Tera ovce po livadi

Gde nema ni trunke hlada

I letnjoj se kiši nada.

 

Gazde nema već danima

Kao da ga ne zanima

Potrošila se rakija

A pri kraju je i škija.

 

Grdi psuje i prokljinje

Sudbu što mu lepša nije

Zajapurena je lica

Ne treba mu ni frulica.

 

Kad će već da padne veče

Pa od posla da uteče

Koja li je luda snila

Da je čobanstvo idila.