Lagodan život

Ne smetam čak ni mravu

zato i ne gazim travu

nisam uvek ni u pravu

samo čuvam svoju glavu

 

Volim bezbolno da plutam

besciljno okolo lutam

ni sa kim se ja ne svađam

i sebi samom ugađam

 

Šta to okolina viče

mene uopšte ne dotiče

da o meni kruže priče

nimalo me se ne tiče

 

Uvek samo sebe gledam

komociju svoju ne dam

ni od čega ja ne prezam

samo da se dobro zezam

 

Užasno mrzim da radim

volim samo da se hladim

i piva iz gajbe vadim

nikad ništa ne zaradim

 

Još živim kod roditelja

ko ministar bez portfelja

jedina mi je samo želja

da ima pića i veselja

Kruška

Kuća novo izidana

Posađena kruška

Ispod nje će jednog dana

Biti deca muška.

 

Zajedno će odrastati

Uz sreću i muku

Životu se radovati

Ljuljati unuku.

 

Ali vreme brzo prođe

I ne želi stati

Čovek u godine dođe

Pa počne da pati.

 

A pati i kuća stara

I kruška debela

Ispod krošnje atmosfera

Nije baš vesela.

 

Fasada je oronula

Samo što ne padne

U tišinu utonula

Broji dane gadne.

 

Na grani ljuljaška stara

Njiha se na vetru

Starac molbu izgovara

Svome svecu Petru.

 

Žuljevitim dlanovima

Drži se za klupu

I sad kao u snovima

Priziva unuku.

 

Bolan jecaj istiskuje

Kroz stegnuto grlo

Nema nikog da ga čuje

Samotan  je vrlo.

 

Bračnog druga davno nema

Deca se razišla

Osta samo uspomena

O čemu razmišlja?

 

Gde li je to pogrešio

Pita se u sebi

I da bi se utešio

Zaplakao ne bi.

 

Suze mu se isušiše

Uvenulo telo

Ni  komšija nema više

Umire i selo.

 

Kad padne i zadnja kuća

Odu čeljad muška

Iznad grbavog bespuća

Osta samo kruška.

Ćopava pijandura

Momentalno apstiniram

Nervozan sam mnogo

Okolinu šikaniram

Popiti bih mog'o.

 

A pošto sam nepokretan

Zavisim od drugog

Koji nije mnogo vredan

Pravi me ludog.

 

Nikada da se pojavi

I donese piće

Ako se brzo ne javi

Tu belaja biće.

 

Prohodaću ja ponovo

Čim zaraste rana

Najebaće govno ovo

Plakaće mu nana.

 

I dok se nerviram tako

Čujem škripe gume

Na vratima lupa neko

- Alo gde si kume?

 

Sigurno si bio trezan

Pa se povredio

Bio mnogo neoprezan

Bolje da si pio.

 

Evo don'o sam rakiju

Ispravimo grešku

Ovo samo muški piju

To ne damo pešku.

 

Ako si tu jednu don'o

Najmiliji kume

Rado bih ja opet čuo

Da ti škripe gume.

O rakijama

Da li vam izgledam lud

Ja nisam posek'o dud

Lepa ona dudara

Što u glavu udara.

 

A na bregu u kraj njive

Imam podosta i šljive

Ozariće nam se lica

Kad potekne šljivovica.

 

Malo niže u dolini

Stara mi kajsija viri

I čim se otvori flaša

Miriše kajsijevača.

 

Kroz krošnju joj vetar šuška

Raste viljamovka kruška

Mnogo dobra joj rakija

Svakom živom biću prija.

 

A gde mića lenjo lunja

Ima jedna stara dunja

Koju ćemo mi obrati

I rakiju joj probati.

 

Vinograd kad oberemo

Mlado vino ocedimo

Od ostatka u buriću

Komovicu ispećiću.

 

Ostala mi još jabuka

Al' sa njom je malo muka

Moram dodati iz džaka

Da ne radim za džabaka.

Istinita priča

Bio jedan šaljivdžija

Dotični doktor Ćeremov

 Sluš'o sam o njemu i ja

Al' sednimo u vremeplov.

 

Leto tamo posle rata

Seoska idila

Sela u srcu Banata

Iz žita izvirila.

 

Jutro je oko pet sati

Kad  odjednom vidi čuda

Tišinu počne parati

Svinjareva glupa truba.

 

Duva svinjar iz sve snage

A tek pukla zora

Sad slučajno ili ne

Kod doktorovog prozora.

 

Momak nije baš pametan

Docu iritira

I on brzo izmišlja plan

Da ga dislocira.

 

Sipa u fićok rakiju

Ponudi svinjara

Da glasno duva u trubu

Jer on  duboko spava.

 

Pa na pos'o uvek kasni

A to lepo nije

Za nagradu će dobiti

Po fićok rakije.

 

Išlo tako dva tri dana

Sve teklo po planu

A od onda pa do sada

Nađe flašu praznu.

 

Od kad je sinulo Bošku

Da nema rakije

On duva na drugom ćošku

Pa nek doktor spije.

Nezasita

Nemoj tolk'o da pričamo

Hajde da se povatamo

Ni ja muža ni ti žene

Može nešto da nam krene.

 

Imaš lepo čvrsto telo

Svako bi te poželeo

Možemo da se probamo

Bar dok se ne uhodamo.

 

Proba jedna proba druga

Poza čudna kao duga

Ima da se namučimo

Dok se na nas naučimo.

 

Gore ljubi dole liži

Ako hoćeš biti bliži

A nemoj ni onda stati

Kad te počnem preklinjati.

 

Samo guraj samo teraj

Ni za šta na svetu ne staj

Rasturi me na parčiće

Makar ostala bez pice.

 

A kada se nje zasitiš

Molim te nemoj da svršiš

Pusti moral priču glupu

Gurni ga u drugu rupu.

G(l)adne noćne more

Zvoni sat. Jutro je. Sedam

Ikoni u oči gledam

Sa zida me gleda slika

Našeg milog predsednika.

 

Molbu vapaj njemu šaljem

Najbolje od sebe dajem

A ni pomisliti ne smem

Da se njega ja odreknem.

 

Kud god gledam njega vidim

I delima mu se divim

Počinje da me zamara

Ova farsa i prevara.

 

Na radiju njegov glas

U teveu isti stas

Na svakoj strani novina

Slika me gleda njegova.

 

Smeši nam se sa plakata

Kako nam je mala plata

A biće i mnogo manja

Ako ga lišimo zvanja.

 

Prosto mi dođe da legnem

I da više ne ustanem

Ne treba mi čak ni hleba

Kad on kaže: tako treba.

 

Za kad gladni dani dođu

Imam konzervu goveđu

Sa noćnom morom ja se borim

I ne smem da je otvorim.

Kada ona kolač mesi

Onomad mi je bio krut

promašio sam malo put

prvo sam posto žut

a malo kasnije i ljut

 

Pitao se šta da radim

da li sada da ga vadim

rešio sam da nastavim

dok se s pameću ne sastavim

 

Kako je moglo da se desi

pitanje se to zadesi

ona doda brašno smesi

i nastavlja da kolač mesi

 

Tada sam baš ljut bio

i nisam ga izvadio

vidim nisam prvi bio

njoj se neki drugi snio

Tišina

Otišla si u daljinu

Nek te sreća prati

Ostavila mi tišinu

Pa i srce pati.

 

Grlo mi je sasvim suvo

Jedva mož' da zine

Dal' znaš kako zvoni uvo

Od gluve tišine.

 

I kuća i duša prazna

Nestao je svaki zvuk

A samoća je porazna

Kad tišina pravi muk.

 

Ti nam želiš da se vratiš

Telo bi da voli

Zaplakaćeš kada shvatiš

Da tišina boli.

 

Tada će već kasno biti

Kad me želje minu

A ja ću se preseliti

U večnu tišinu.

 

Onda ćeš se začuditi

Zar si i ti žrtva

I tebe će okružiti

Ta tišina mrtva.

Kako je nastao čokot

Na nebu kad je grožđebal bio

Jelo pilo se i veselilo

Novo mlado vino se slavilo

Dosta njih se malo podnapilo.

 

Anđelčić je mnogo alav bio

Burag svoj  je grožđem napunio

Sve je to još i širom zalio

I naravno stomak pokvario.

 

Pritisak mu creva napunio

Od klozeta ponor ga delio

A šta je on tada učinio

Na oblačak ispod je skočio.

 

Pantalone do pola skinuo

Golo dupe kroz oblak turio

Pritisak se tad oslobodio

Creva prema dole ispraznio.

 

Talog je ka nama poletio

Pun semenki od grožđa je bio

I tako se to eto desilo

Grožđe se na zemlju doselilo.

 

Čovek je vredan i radan bio

Semenke je lepo pokupio

Pa je lozu svuda rasadio

Ludaru svoju da bi nalio.

Još uvek ja se nadam

Još uvek ja se nadam

da ću pred kraj svog veka

umeti da prepoznam

dobrog čoveka

 

Ugrožena vrsta

raritet u stvari

skinut je sa krsta

za njega niko ne mari

 

Glas mu se ne čuje

ne sme ni da rida

kamoli da psuje

to mu vera ne da

 

Ni gospodar, a ni rob

između negde pluta

sustigla ga je zla kob

pa lako zaluta

 

Moral mu se razređuje

rakijom i vinom

dosta dobro napreduje

i sa curom finom

 

I čini se nema kraja

lagodnom životu

došao je do snošaja

koristeći drogu

 

Takvi me ne zanimaju

sam đubrad i ološ

i oni me nerviraju

k’o matori Soroš

 

Ne bih voleo da lipsam

pre nego što se tu

uverim da nisam

unikat na svetu

Siromašan i pošten

Brojati sam davno prestao

novac koji mi je nestao

šta sam sve progutao

i kroz dupe progurao

 

Od petnaeste svoje radim

sa svim se i svačim bavim

crnčim, rintam, jurim, žurim

da kasu svoju napunim

 

Da li ja to nemam sreće

ili me to para neće

dugove sve pravim veće

obično sam ti ja smeće

 

Danas od poštenog rada

možeš umreti od glada

al’ rešio sam i to baš sada

drugi zakon će da vlada

 

Biću od sad ja nepošten

pa makar bio i vošten

jer teško je biti saden

ovakav siromah, a pošten

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam