Moje knjige

Što je vreme više odmicalo sve sam se manje zadovoljavao da prošlost Novog Bečeja i Vranjeva prikažem samo slikama, mada one najrečitije govore, i da na taj način podsećam na nekadašnji izgled i način života u njima. Smatrao sam da uz slike treba da postoji i pisani komentar-opis. Ili obrnuto, da dokumentaciju pisanim rečima ilustrujem slikama. Znači, da slike budu osnova onog što želim da ostavim zavičaju uz pisanu reč, taj svoj skup utisaka i da kao neku vrstu slave njegovoj lepoti i toplini, ovekovečim na najočigledniji način.

Pоčеtаk krаја

Тоkоm lеtа zа kоје su pоstојаli svi uslоvi dа budе i dugо i tоplо, mnоgо tоgа dоvеdеnо је dо usiјаnjа. Оdviјао sе prоcеs pо mnоgо čеmu nеprirоdаn i nеsvојstvеn biću nаšеg društvа, аli su pоkrеnutе tеmе kоје su pоdrаzumеvаlе stаlоžеnоst, mudrоst i spоsоbnоst zа spоznајu izvоrištа istоriјskih prоcеsа. Bаviti sе nеkim аspеktimа оsnоvа lјudskоg društvа nа krајnjе nеоdgоvоrаn i sеbičаn, prоžеt ličnim аmbiciјаmа, nаčin, i tо sа vеlikim, dоtаd nеpоznаtim tаlеntоm zа mаnipulаciје u rеаlizаciјi, mоrа biti istоriјski оcеnjеnо kао јоš јеdnа "Pirоvа" pоbеdа srpskоg nаrоdа.

Pоlitikа је ipаk dео mеnе

U tim prеlоmnim gоdinаmа, nаstаviо sаm sе bаviti pоlitikоm, uоstаlоm i zаtо, јеr sе оnа bаvilа sа mnоm. Pristupiо sаm nоvоfоrmirаnоm Sаvеzu rеfоrmskih snаgа kојi је fоrmirао Аntе Маrkоvić, tаdа prеdsеdnik Sаvеznоg izvršnоg vеćа. U tоm prоgrаmu sаm vidео оdgоvоr nа svе prоblеmе, kоје nаdоbudnе vоđе nаrоdа pо Rеpublikаmа stvаrајu оvој zеmlјi, оtpоčinjući prоcеs njеnоg cеpаnjа. Pоsеbnо је bilа ubеdlјivа pоlitikа Sаvеznе vlаdе u еkоnоmiјi, kојu је tаkо uspеšnо vоdiо Маrkоvić. Biо sаm i člаn dеlеgаciје Vојvоđаnа u rаzgоvоrimа sа prеdsеdnikоm Аntоm Маrkоvićеm о оrgаnizоvаnju Оsnivаčkе Skupštinе u Pоkrајini. Biо је tо izvаnrеdаn skup Vојvоđаnа, kојi su svојim prеthоdnim rаdоm zаvrеdеli uglеd u svојim srеdinаmа i mоžе sе slоbоdnо rеći dа је Sаvеz rеfоrmskih snаgа Vојvоdinе, оkupiо еlitu iz prаktičnо svih оblаsti živоtа u Pоkrајini. Izаbrаn sаm i u prvi sаstаv Pоkrајinskоg оdbоrа i оstао u njеmu dо krаја, а zа prеdsеdnikа smо izаbrаli dr Drаgоslаvа Pеtrоvićа, prоfеsоrа nоvоsаdskоg Univеritеtа, sаdа Pоkrајinskоg sеkrеtаrа zа nаuku u Vlаdi Skupštinе Vојvоdinе. Pristupili smо fоrmirаnju оpštinskih i grаdskih оdbоrа i rаzvili mnоgе аktivnоsti kоје su grаđаni Vојvоdinе u tоm tеškоm vrеmеnu prеpоznаvаli. Nа pоkrајinskim izvоrimа, mi smо u Nоvоm Bеčејu kаndidоvаli zа pоkrајinskоg pоslаnikа dr Vlаstimirа Lаzićа i оn је nаdmоćnо pоbеdiо. Zа pоslаnikа Skupštinе Rеpublikе Srbiје, kаndidоvаli smо inž. Тоmislаvа Тrifunоvićа, аli је pоbеdiо kаndidаt Sоciјаlističkе pаrtiје Мilаn Grbоvić, prоfеsоr.

Zaboravljeni-umirući ulični arteski bunari

Zaboravljeni-umirući ulični arteski bunari

Od davnina se Tiska voda i voda iz ručno kopanih bunara upotrebljavala za piće, kuvanje i   pranje. Zaraze su se najčešće i najlakše širile upravo vodom iz tih bunara. Početkom XIX veka zebeležene su dve epidemije kolere da bi tek posle velike epidemije, 1893. godine Novi Bečej dobio svoje prve arteske bunare, zahvaljujući dr Ljubomiru Pavloviću. Masovno bušenje arteskih bunara u našem mestu vršeno je dvadesetih i tridesetih godina XX veka. Oni su se nalazili isključivo na uglovima ili raskrsnicama ulica. Smatra se da je takvih bunara u Novom Bečeju i Vranjevu bilo oko tridesetak. Na našem području arteska voda se nalazila na dubini između 70–110 metara. Ti bunari su uglavnom bili od livenog gvožđa sa točkom, pomoću koga se okretanjem ispumpavala voda. Bili su to pravi ukrasi ulica. Arteski bunari su se redovno održavali, voda se periodično kontrolisala i dezinfikovala. Pojedine imućnije porodice i zanatlije, da li zbog komocije ili potrebe, bušili su arteske bunare u svom dvorištu.

Kako ne treba prilaziti integraciji

Vršilac dužnosti direktora iznenada stavio Radnički savet u poziciju da zakazuje referendum bez znanja kolektiva – Radnički savet posle sedam dana poništio prvobitnu odluku o zakazivanju referenduma – Probuđene društveno-političke organizacije i kolektiv na dobru – Zabeležen jedinstveni slučaj metoda kako ne treba prilaziti integraciji.

Poslednjih desetak dana prošle godine izgledalo je da će se u kolektivu „Bisernog Ostrva“ provesti mirno u znaku očekivanog uspešnog završetka poslovne godine i u pripremama za doček Nove godine. Međutim, iznenada prostrujala je u radnoj organizaciji vest: dele se pozivi za sednicu Radničkog saveta koji treba da zakaže referendum o pripajanju dobra PIK –u „Bečej“ iz Bečeja. Posledica ovakve vesti bilo je iznenađenje jer niko nije znao objasniti od kuda da se odjednom tako na brzinu o tako bitnom pitanju treba da odluči.

U toku subote, nedelje i ponedeljnika do 9.časova deljeni su pozivi za sednicu. Sednici su pored kasno dobijenog poziva, pored članova Radničkog saveta, prisustvovali i Milivoj Popov, Sekretar Opštinskog komiteta SKS, Milan Racković, predsednik Skupštine opštine Novi Bečej i Stevan Uhlarik, direktor PIK-a „Bečej“ iz Bečeja.

Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje XV

Solomon deli pravdu: Pred portikom masivne sivozelene građevine na prestolu postavlјenom na stepeništu sedi Solomon. Pred njim su dve žene. Jedna je raširila ruke, gleda u Solomona i levom rukom odbija vojnika koji drži dete za nogu. Druga je spustila glavu i gleda u dete. Vojnik zamahuje sablјom. Levo su dva starca pred kojima je na zemlјi nago dete na belom čaršavu. Premudri vladar je u carskom kostimu: plave čakšire, smeđa tunika, crveni ogrtač sa hermelinom. Jedna žena je u beloj košulјi i plavom himationu, druga u beloj košulјi i smeđem himationu.

U Semijaju puno dece

Postoji jedna krivudava ulica, gde su kućice nanizane kao dupli đerdan oko devojačkog vrata. Pre drugog svetskog rata tu su sve kuće bile prizemlјuše i najvećim delom izgrađene od naboja, pokrivene trskom. Ovaj sokačić zvani Semijaj nalazi se na istočnom delu ušorenog naselјa Kumana. Nastao je verovatno nekoliko decenija nakon podizanja novog sela, od stanovništva pridošlog iz okolnih mesta, ili iz drugih ulica Kumana. Semijaj je oduvek poznat po velikoj populaciji dece. Cika i vriska dece raznog uzrasta bila je i ostala zaštitni znak ovog dela Kumana.

Kultura i zabava

Inteligencija je u životu srpskog naroda za poslednjih 250 godina odigrala onu ulogu, koju je kod drugih naroda učinilo plemstvo. Znala je evropske jezike zatim latinski i nemački pa je mogla da prati sve kulturne pokrete Evrope i da u skladu naprednih ideja Zapada, usmerava i život Srba. Iako je ekonomski bila mnogo slabija od plemstva susednih naroda, srpska inteligencija je većim delom primala na svoja nejaka pleća veliki teret - službe narodu. Nedostajuća materijalna sredstva nadoknađivala je velikom snagom duha i jakom ljubavlju prema svm narodu.

Mileta Jakšić, sveštenik u Srpskoj Crnji i pesnik o toj našoj inteligenciji piše:

Karolj Folkman (1847-?)

Karolj Folkman – kartonka. Porodica Lukseder. Snimak iz 1887. godine. Iz porodičnog albuma Sandre Živković

Karolj Folkman (Voklmann Károly) rođen je u Turskom (Novom) Bečeju 4. 11. 1847. godine,  od oca Petera Folkmana i majke Alojzije Hanek. Karolj Folkman je bio oženjen Josefom Fekete, koja mu je rodila dve ćerke i tri sina. Interesantan podatak je da je pri krštenju ćerke Šarolte, 1883. godine, u matičnu knjigu rođenih kao kum deteta upisan Đula Folkman (Volkman), fotograf iz Bačke Topole. Na jednom dokumentu od 14. 12. 1918. godine pored potpisa novobečejskih poštanskih službenika, nalazi se i potpis Mikloša Folkmana (Volkmann), sina Karolja Folkmana (Volkmann).

Sudbina toksičnih supstanci u vodenoj sredini

Danas tehnološko društvo generiše ogromne količine različitih zagađujućih materija, koje delom nastaju kao industrijski proizvod, a delom kao otpadna materija. Porast hemijskog zagađenja i njegovo dospevanje u životnu sredinu, rezultovalo je ispoljavanjem niza štetnih efekata. Zbog potencijalnog štetnog uticaja koje odredene hemijske komponente mogu imati na živi svet, nivo zagađujućih materija u životnoj sredini postao je značajan kriterijum za evaluaciju kvaliteta životne sredine.

Prva etnička kretanja

Iz prethodnog poglavlja videli smo da je naše područje bilo naseljeno još u preistorijsko doba, odnosno da tragovi ljudskih naselja datiraju već oko 3.000 godina pre novo ere. Međutim, sasvim je sigurno da je čovek živeo u našem području i mnogo ranije, ali iz tog perioda nisu nađeni nikakvi tragovi i neposredni dokazi iz jednostavnog razloga što čovek te daleke prošlosti nije bio proizvođač ni u najjednostavnijem vidu, već je ceo njegov život bio najneposrednije zavisan od prirode i u svemu je veoma ličio na život životinje bez vidnijih tragova organizovane ljudske zajednice.

U vreme kada se na jugu Balkanskog poluostrva grčke državice bile u  punom jeku svoga razvoja i kada su na Apeninskom  poluostrvu već  uveliko bili udareni temelji buduće Rimske Imperije, u VI veku pre naše ere na našem užem i širem području (uglavnom, istočno od reke Tise i južno od reke Moriša) kao najstariji stanovnici pominju se plemena pra–ilirsko-keltsko-tračko-dačkog porekla. Među najpozatija plemena iz tog perioda pominju se Agatirsi, za koje se pretpostavlja da su preci Dačana i Tračana (ili njima vrlo slični) sa izvesnim primesama skitske krvi.

Do kraja dosledni

Sastanku Opštinskog političkog aktiva prisustvovao je i Antal Martinek, poslanik Savezne skupštine

Politička aktivnost vezana za najavljenu privrednu reformu u našoj opštini počela je razgovorima rukovodilaca društveno – političkih organizacija. Zatim je sledio sastanak Političkog aktiva koji je imao karakter savetovanja o novim privrednim merama u smislu informisanja i organizovanja društveno – političkih aktivista u cilju uticaja na pravilno formiranje javnog mnjenja. Na ovom skupu uvodno izlaganje dao je predsednik Opštinske skupštine Milan Racković. Govoreći i novim privrednim merama on se posebno zadržao na razlozima koji su iste uslovile da bi zatim veoma iscrpno govorio o suštini, značaju i zadacima privredne reforme. Racković se posebno založio za potrebu sagledavanja stanja radnih organizacija na području opštine u uslovima novog privrednog sistema i za punu doslednost u primenjivanju istog što je istakao kao preduslov za krajnje rezultate.