Antonije Brežovski

Anatonije Brežovski je 1830. godine osnovao diletantsku družinu u Novom Bečeju, koja je svesrdno prihvaćena od svih Srba trgovaca, zanatlija i bogatijih zemljoradnika. Do pojave ove novobečejske družine nije zabeleženo da se i jedna ranija održala toliko dugo (18 godina) od 1830-1848. godine i da je imala tako širok repertoar. To nije ni kasnije bio slučaj, sve do pojave Letećeg diletanstskgog pozorišrta u Novom Sadu 1837. godine.

Ovde moramo otkloniti sumnju o postojanju ličnost pod imenom Antonije Brežovski. Dva svetle lika su tog prezimena: Maksim u Novom Sadu i Antonije u Novom Bečeju. Spadaju među neimare srpskog pozorišta. Okolnost, da dok je aktivan Maksim, ne javlja se Antonije i obratno, izazivala je sumnju da se radi o dve ličnosti. Naime, Maksim je učestvovao u radu Komoraševe diletanske družine u Novom Sadu 1828. godine, a već sledeće godine njegovo ime iščezava sa srpske scene sve do osnivanja Letećeg diletanstskog pozorišta 1837. godine. Ali posle prestanka rada Komoraševe družine, već 1830. godine javlja se Antonije Brežovski sa svojom diletanstskom družinom u Novom Bečeju.

Crkvа Аrаčа

Crkvа Аrаčа
Crkvа Аrаčа kао nајbоlје оčuvаn srеdnjеvеkоvni spоmеnik nа bаnаtskim prоstоrimа nаlаzi sе sеvеrnо оd Nоvоg Bеčеја nа udаlјеnоsti оd оkо 12 km. Crkvа Аrаčа dоbilа је nаziv pо istоimеnоm nаsеlјu Аrаčа. О crkvi Аrаčа Мilkа Čаnаk Меdić u zbоrniku Маticе srpskе zа likоvnе umеtnоsti br. 10 iz 1974. gоdinе pišе slеdеćе: "Nа оsnоvu dоstupnih istоriјskih pоdаtаkа о spоmеniku nе mоžе sе utvrditi tаčnо vrеmе njеgоvе izgrаdnjе. Spоmеnici kојi pripаdајu Lеbеnjskој stilskој grupi (grаđеvinskа škоlа u Маđаrskој tоkоm XIII vеkа) grаdе sе оd 1212. gоdinе, kаdа је izgrаđеnа crkvа Lеbеnj, pа gоtоvо dо krаја XIII vеkа. Svе оvе crkvе, а tаkоđе i crkvа u Аrаči, pripаdајu prеlаznоm rоmаnоgоtičkоm stilu: luci su јоš pоlukružni ili blаgо prеlоmlјеni, prоzоri uzаni, tаkоđе pоlukružnо zаvršеni, zidоvi mаsivni. Šеmа оsnоvе crkvе i njеn prоstоrni sklоp pоkаzuјu dа su mаnаstir оsnоvаli Bеnеdiktаnci."

Polet

Polet

"Pоlеt” Ištvаn Vаgnеr biо је vlаsnik turskоbеčејskе primitivnе ciglаnе svе dо 1922. gоdinе. Таdа Мihаlј Bоn mlаđi kupuје ciglаnu i pоstеpеnо је prеtvаrа u prаvu fаbriku ciglе i crеpа. Inаčе njеgоv оtаc, Мihаlј Bоn stаriјi, оsnivаč је nеkоlikо ciglаnа u оvim krајеvimа. Оsnоvао је ciglаnu u Kikindi 1866. i 1867. gоdinе, а u Žоmbоlјu 1884. gоdinе.

Pоslе Drugоg svеtskоg rаtа, Bоnоvа fаbrikа dоbivа imе Тоzа Маrkоvić dа bi оd lеtа 1947. gоdinе pоd nаzivоm “Pоlеt” uspеšnо nаstаvlја prоizvоdnju оpеkе i crеpа. Šеzdеsеtih gоdinа XX vеkа prоširuје svој prоizvоdni prоgrаm sа mоntаmа, blоkоvimа i kеrаmzitоm. Pоrеd vеć uhоdаnе i kvаlitеtnе prоizvоdnjе grubе kеrаmikе, “Pоlеt” pоdižе fаbriku kеrаmičkih plоčicа 1980. gоdinе.

Moje knjige

Što je vreme više odmicalo sve sam se manje zadovoljavao da prošlost Novog Bečeja i Vranjeva prikažem samo slikama, mada one najrečitije govore, i da na taj način podsećam na nekadašnji izgled i način života u njima. Smatrao sam da uz slike treba da postoji i pisani komentar-opis. Ili obrnuto, da dokumentaciju pisanim rečima ilustrujem slikama. Znači, da slike budu osnova onog što želim da ostavim zavičaju uz pisanu reč, taj svoj skup utisaka i da kao neku vrstu slave njegovoj lepoti i toplini, ovekovečim na najočigledniji način.

Seminar za kooperante

Narodni univerzitet iz Novog Bečeja, u saradnji sa Zemljoradničkom zadrugom u Bočaru, preko svog predstavnika Vasin Dragoljuba, organizovao je seminar za stručno osposoblјavanje poljoprivrednih proizvođača — kooperanata. Seminar je pohađalo 40 polјoprivrednih proizvođača. Predavanja su održavana tri puta nedelјno po četiri časa. Predavači su bili poljoprivredni inženjeri i tehničari iz Bočara. Seminar je trajao mesec dana.

Na tom seminaru su držana predavanja o savremenom načinu rada u poljoprivredi, primeni najpovolјnijih sredstava za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina, o savremenom načinu gajenja i ishrane stoke i dr. Takođe su održana i predavanja o značaju kooperacije tj. saradnje između poljoprivrednih proizvođača i 3emlјoradničke zadruge.

Antifašistička borba u Banatu 1941–1944

Juraj Špiler, komandant javne bezbedonosti Banata i pukovnik Državne straže za vreme okupacijeDrugi svetski rat bio je najstrašniji i najkrvaviji period dvadesetog veka. Ovaj veliki sukob nepovratno je izmenio istorijske tokove Evrope i sveta, a njegovi odjeci prisutni su i danas. Razvoj i agresiju fašizma bilo je teško zaustaviti, ipak, najvećem zlu do sada viđenom u istoriji sveta, na put su stali antifašistički borci sa svih strana sveta. Od Amerike do Australije, Hitleru i njegovim saveznicima suprotstavili su se branioci pod različitim simbolima.

Saobraćaj

Na teritoriji novobečejske subregije zastupljeni su sledeći vidovi saobraćaja: železnički, drumski, rečni, kanalski i poštansko-telefonsko-telegrafski (u daljem tekstu PTT) saobraćaj.

Začetak železničkog saobraćaja u Novom Bečeju datira iz 1883. godine, kad je izgrađena prva železnička pruga u ovom kraju. Ovom prugom međusobno su povezana sva naselja opštine, a i sama opština je, prema jugu, povezana sa Zrenjaninom i Beogradom, prema severoistoku, sa Kikindom, a prema severozapadu — sa Čokom, Sentom i Suboticom. U periodu slabije razvijenog drumskog saobraćaja, kada se Tisa još prelazila skelom, železničkim saobraćajem obavljao se daleko veći promet robe i putnika. Zatim sledi sadašnje vremensko razdoblje, u kome sve više opada prevoz putnika i robe železnicom. Železnički teretni saobraćaj još uvek koriste pojedine grane industrije, pre svega, industrija građevinskog materijala i opreme i pribora. S obzirom da je železnički saobraćaj jeftiniji od drumskog, trebalo bi se sve više orijentisati na prevoz gotovih proizvoda i repro-materijala železnicom.

Ratarstvo

Na osnovu zastupljenosti pojedinih grupa ratarskih kultura, može se upoznati ranija i sadašnja struktura proizvodnje i odrediti proizvodna orijentacija u narednom periodu. S ciljem da se potpunije sagleda struktura ratarske proizvodnje na teritoriji opštine i uoče bitnije promene u njoj, treba analizirati podatke od 1965. do 1970. i od 1975. do 1980. godine. U ovim vremenskim razdobljima došlo je do različitih promena u ukupnoj setvenoj strukturi, što pruža dovoljnu osnovu za uočavanje pozitivnih tendencija i utvrđivanje adekvatnih puteva daljeg razvoja ratarstva.

Imajući u vidu činjenicu da je ranije ratarska proizvodnja na ovom području imala obeležje pretežno monokulturne proizvodnje, u posmatranom razdoblju, od 1965. do 1970. godine, zapažaju se značajne promene. Iako ta proizvodnja još nije potpuno izgubila sva ranija obeležja, ostvareni napredak od 1945. do 1970. godine ukazuje na tendencije savremenog privređivanja u poljoprivredi.

Trgovina i rečni saobraćaj

Poznato je da je Novi Bečej do polovine 19. veka, do izgradnje železničkih pruga Temišvar-Kikinda-Segedin, Temišvar-Vršac-Bela Crkva-Bazjaš, bio glavni trgovački centar za pšenicu, ali već u drugoj polovini 19. veka on doživaljava nagli pad. I na ovom području-ekonomskog prosperiteta, Mr Kasaš čini grešku.

Na str. 15. knjige „Pozdrav iz Novog Bečeja" piše:

,,U drugoj polovini XIX veka ova dva naselja (misli na Novi Bečej i Vranjevo - LM), koristeći žitarsku konjunkturu postaju jedni od najvažnijih i najznačajnijih centara trgovine pšenice u čitavoj Austro-Ugarskoj monarhiji, ali sa dubokim tradicijama iz prošlosti. Ova činjenica usloviće razvoj bogatog građanskog staleža i u ovim mestima otpočeće sa izgradnjom mlinova, otvaraju se banke, mnoge trgovačke i zanatske radnje, pilana..."

Nasuprot ovoj tvrdnji Mr Kasaša druga polovina XIX veka bila je poražavajuća za Novi Bečej. To je vreme naglog opadanja njegove ekonomske moći, bez obzira što se u to vreme javljaju prve fabrike otvaraju banke i štedionice, jer u obližnjim gradovima u tom periodu industrija beleži znatno dinamičniji razvoj.

Draginja Ružić, rođena Popović prva srpska profesionalna glumica

Draginja Ružić Popović, rođena 2. oktobra 1834. godine u Vranjevu, od oca Luke, svešteniika i majke Milice, domaćice.

Posle očeve smrti, našlo se u prvoj generaciji glumaca Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, sedmoro dece (pet kćeri i dva si­na) sveštenika Luke Popovića iz Vranjeva, Draginja je prva otišla 1860. godine u Srpski Čanad i stupila u tamošnju diletantsku družinu. Kne­žević je od ove družine oktobra 1860. osnovao prvo srpsko pozorište čiji su članovi od glumica bile: Draginja i Ljubica Popović, Emilija Rajković i dr. Pa, ipak, Draginja se smatra prvom glumicom, ne samo što nekoliko dana pre ovih stupila na scenu, već i zato što je od prvog dana svoj posao shvatila i obavljala profesionalno.

Konstantin Vukov (1875–1965)

Konstantin Vukov je rođen u Velikom Bečkereku (tadašnji naziv za Zrenjanin) 20. 9. 1875. godine, od oca Jovana Vukova, bačvara (pintera), i majke Ljubice, diplomirane učiteljice. Po završetku petog razreda osnovne škole upisuju ga u gimnaziju, koju prekida posle prve godine. Kod uglednog bečkerečkog fotografa Lajoša Orosija7 biva primljen za šegrta 15. jula 1888, a za kalfu je položio 15. jula 1891. godine. Posle toga je krenuo u svet radi usavršavanja fotografskog zanata.

Obzorja na Tisi

Ako neko nekada bude pisao hroniku ovog festivala morao bi da započne sa godinom 1992, kada je u Vatrogasnom domu u Negotinu, u okviru „Mokranjčevih dana“, kao gost, nastupio dečji hor iz Bočara sa svojim dirigentom Zagorkom Zagom Jegdić, gde su brojni svedoci ovog muzičkog događaja bili oduševlјeni pevačkim umećem ove dece i svežinom njihovih glasova.

Već naredne, 1993. godine rodila se ideja da bi sredini u kojoj se tako uspešno muzicira i rodnoj varoši Josifa Marinkovića, trebalo podariti muzički festival.