Zavičaj je nezaboravan

Sa velikim zakašnjenjem sam počeo da pišem svoja sećanja i uspomene na zavičaj, kada su poumirali ne samo mnogi meni dragi i poštovani sugrađani, već i najbliži drugovi i prijatelji. Danas, ima još svega nekoliko drugova iz mojih mladalačkih dana, svi ostali su davno umrli. Nekih se često sećam i vazda sam u mislima sa njima, ali to nije nikakva uteha. Osećam se - kako sam to pročitao u jednoj staroj pripovetki - kao ptica koja je zaostala od svog jata. Moje jato je već davno počelo da odleće i odletelo je.

Plug vremena je prešao preko moga lica i na čelu mi je, i ne samo na čelu, ostavio duboke brazde. U tim brazdama je izgleda ipak posejana nada, koja neće više bujati i cvetati, ali će tinjati i ja ću se truditi da još ponešto učinim za zavičaj.

Otkrivanje našeg zaboravljenog kulturnog i prirodnog nasleđa u pograničnom regionu Mađarska – Srbija

PA prekogranični program Mađarska - Srbija od 2007 do 2013. godine je instrument za pristupnu pomoć za zemlje kandidate i zemlje potencijalne kandidate za uključenje u Evropsku uniju. Program je podrška za usvajanje i sprovođenje pravne normative i zajedničke politike EU. Predpristupni IPA program je pomoć tranziciji, institucionalnoj i prekograničnoj saradnji, regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resurasa.

Doprinos novobečejskih trgovaca razvoju srpske kulture

Trgovina Ugarske do polovine 19. veka bila je, prema podacima mađarskog statističara Fenješ Eleka objavljenih 1847. godine, „siromašna i malena". Izuzetak čini Vojvodina i mesta u drugim krajevima u kojima žive Srbi zanatlije i trgovci.

Fenješ ističe Torontalsku županiju za koju kaže:

„Torontal je u sadašnjosti (misli na 1846. godinu - primedba LM) najrazvijenija, najbogatija županija naše otadžbine; tu se mogu videti najlepša i najimućnija mesta u celoj državi. Zanatlije su po varošima brojne. I trgovina Torontala je od vrlo velike važnosti, koju podstiče Tisa, Moriš i Begej..."

Moja prva knjiga „Čari prošlih dana”

Tek posle nekoliko godina, pošto sam napravio prvu verziju, upoznao sam najbliže prijatelje sa mojim željama i tu i tamo im ponešto pročitao. Moram priznati da sam bio prijatno iznenađen njihovom ocenom i podrškom. Ne dugo, posle tih ocena ja sam sve to još jednom „pretumbao”, napravio novu kompoziciju, rukopis ukoričio i ostavio ga na polici u ormanu za knjige.

Rukopis bi prema onom kako su moji zemljaci pokazivali interesovanje tamo i ostao, da moja supruga Desa nije sa puno energije rekla:

Trenutak istorije

Početak jula donosi nam dva velika praznika. Sutra je Dan borca a kroz tri dana je Dan ustanka naroda Srbije. Dalekosežnost, značaj i veličina cilјa, Odluka vezanih za ove datume učinili su ih svetlim u istoriji naših naroda.

Poroblјena Evropa čamila je u kandžama Hitlerove Nemačke, napadnuta je prva zemlјa socijalizma, bratski Sovjetski narod, a Komunistička partija Jugoslavije donosi istorijsku odluku o dizanju ustanka i početku Narodno-oslobodilačke borbe protiv okupatora. Samo posle tri, devet, odnosno nešto više dana narodi Jugoslavije, iako goloruki ustali su protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelјa.

Bio je to jedan, od prvih borbenih pokliča. Nјime je KPJ i čitav Jugoslovenski narod ispunjavao svoju internacionalističku dužnost. Sa komunistima, u prvim borbenim linijama, partizanski odredi oslobađaju delove naše, domovine, u njima se viore crvene zastave slobode. One ulivaju nove nade, upućuju novi poziv koji ne ostaje bez odziva. Broj boraca svakim danom rapidno raste. Borba jugoslovenskih naroda za slobodu je i mogla takvom brzinom da se rasplamsava. To i nije samo borba za slobodu. Ona je značila mnogo više. Nјom je rušena vlast na čijim je ruševinama rađana nova, narodna, rađano je novo, socijalističko društvo.

Istorijski podaci o Bisernom ostrvu

Dvorac Gedeona Rohoncija, udaljen je na oko petnaest kilometara od Novog Bečeja i smešten na Bisernom ostrvu, u prirodnom okruženju rukavca, tzv. mrtve Tise, pogodne za uzgoj vinove loze. Dvorac je izgrađen krajem XIX veka na imanju Gedeona Rohonjcija, kao letnja spahijska rezidencija nekada izuzetno razvijenog i svetski poznatog poljoprivrednog dobra, gde se pod slojem zemlje na stazama još kriju ostaci nekada efikasnog zalivnog sistema Rohonci. Preovlađuju stilski elementi ekletike, iz repertoara klasicizma i baroka.

Na glavnoj fasadi dominira rizalit sa tri simetrično postavljena prozora na prizemlju i spratu. Na središnjem delu glavne fasade u prizemlju nalazi se ulazni trem. Krov je masivan, a na njegovom središnom delu se nalazi oktogonalna kula osmatračnica, koja je kasnijim adaptacijama izmenjena.

Lola u Kumanu

Jedanaestog novembra 1936. godine, na inicijativu omladine, u Kumanu je održan miting protiv rata. Na ovom skupu, kojem je prisustvovalo oko hiljadu građana, pretežno omladine, govorio je dvadesetogodišnji Ivo Lola Ribar

Retko koje mesto ne samo u Vojvodini, nego i u zemlјi, ima tako bogatu revolucionarnu prošlost kao banatsko selo Kumane. Po razvoju, snazi i masovnosti radničkog revolucionarnog pokreta Kumane spada - kako to beleže hronike - u ona izuzetna mesta koja imaju dugu revolucionarnu tradiciju. Ovo poznato selo davno je bilo zadojeno idejama slobode i idejama socijalizma.

Zanatstvo i komunalne delatnosti

Od nekad izuzetno razvijenog zanatstva, koje je posle poljoprivrede predstavljalo najznačajniju granu privrede, u novobečejskoj opštini ima svega oko 120 zanatskih radnji, sa relativno malim brojem zaposlenih radnika. Do naglog opadanja zanatstva posle drugog svetskog rata, pored ostalog, došlo je i zbog intenzivnog razvoja industrije. Industrija je u proizvodnji pojedinih vrsta roba potpuno zamenila određene zanate, kojima je preostalo samo da dopunjuju te grane i da vrše popravke dotrajalih industrijskih proizvoda. Među ostalim faktorima opadanja zanatske aktivnosti treba istaći i neadekvatan sistem obrazovanja i pripremanja zanatskog kadra, nedovoljno stimulisanje omladine da se opredeli za određene zanate i veoma lošu starosnu strukturu zanatlija. Zbog nemogućnosti da se blagovremeno obezbedi podmladak, zanatstvom se pretežno bave starije zanatlije, što neminovno dovodi do postepenog odumiranja pojedinih zanata.

Prirodni priraštaj stanovništva

Na prirodni priraštaj stanovništva, pored ostalih faktora, utiču dve osnovne komponente: natalitet (ili rađanje) i mortalitet (ili umiranje). Razlika ovih dveju komponenata čini prirodni priraštaj stanovništva na određenom prostoru.

Prirodni razvoj stanovništva novobečejske subregije, posmatran i analiziran u dužem vremenskom razdoblju, ispoljava razlioite promene. Pre drugog svetskog rata, sva naselja sadašnje opštine karakterisao je pozitivni prirodni priraštaj. U svakoj godini bilo je više rođenih nego umrlih lica. Prirodna reprodukcija stanovništva ostvarivana je na celoj teritoriji sadašnje subregije.

Avram Branković

Branković Avram (Vranjevo-Novi Bečej, 1799 - Brusnica 1831) Otac Antonije, trgovac hranom, mati Alka. O. školu je učio u rodnom mestu, gimnaziju u Sr. Karlovcima i Segedinu, mađarska prava u Pešti i Kožmeku (1819), a ausrijska u Beču. Neko vreme je u Pešti jurat gde sarađuje naročito sa J Milovukom. Prevodio je građanske pesme sa mađarskog i nemačkog. Bio je poznanik V. Karadžića pa je s njim 1828. prešao u Srbiju. Više njegovih radova ostalo je neštampano, od kojih se sigurno zna za dva: Sokrat i njegova čaša otrova i Carigrad ili Istorija rata sa Turci. Štampanje ove druge knjige bilo je zabranjeno. U Brusnici je radio kao sreski pisar 1831. tu ga je, dok je govorio u nekom veselom društvu udarila kap.

Prilog letopisu Osnovne škole u Kumanu

Aleksandar Stefanović, nastavnik u Kumanu 1950-ih godina Vojislav Gavrilović, učitelj u Kumanu 1910/30. godina Stevan Odadžić, nastavnik i direktor nove škole u izgradnji 1950/60. godina

Najstariji pisani dokumenat o postojanju škole u Kumanu datira od 2. januara 1869. godine. Iz ovog pismenog dokumenta, koji još uvek postoji, može se videti, da je za upravitelja škole izabran paroh Matej Predragović, a za staratelja škole Stevan Sekulić, beležnik. Pretpostavlja se da je u Kumanu i ranije postojala škola, ali kako nema pismenog dokumenta, uzmimo gornji datum kao početak školstva u Kumanu.

Malo novih članova

Na nedavno održanoj proširenoj sednici Opštinskog komiteta Saveza komunista  kojoj su pored članova OK prisustvovali članovi Kontrolne komisije, sekretari Mesnih komiteta i jedan broj članova Opštinskog političkog aktiva, razmatrana je Informacija o godišnjim osnivačkim konferencijama u opštinskoj organizaciji SK i analiza jednogodišnje prakse prijema novih članova.

Obe Informacije podneo je Milivoj Popov, politički sekretar OK SKS. Informišući komitet o održanim osnivačkim konferencijama SK drug Popov je izneo tok priprema i održavanja konferencija, da bi zatim dao povoljnu ocenu izvršenja čitavog zadatka. Izuzetak predstavlja jedino vrlo slabo prisustvo članova SK u kom smislu je Komitet zaključio da se ovo pitanje izuči i da se preduzmu mere u odnosu na komuniste koji su ovu svoju obavezu neodgovorno shvatili. U kraćoj diskusiji data je puna podrška kako oceni izvršenja zadatakata tako i potrebi da se odnosni broj komunista pozove na odgovornost.