Spomenik vodici pokraj rita

Po pričanju starijih meštana sela, prva lekovita voda koju su lјudi koristili za iscelјenje duha i tela nalazila se na par kilometara od Kumana, jugoistočno prema susednom selu Melenci. Ova “sveta” voda predstavlјala je, u stvari, lekovitu vodu kasnije čuvene Banje Rusande. Vode Rusande prostirale su se nekada sve do periferije Kumana, tako da se zimi čorkulјama (klizalјkama) moglo stići preko zaleđene vode od jednog mesta do drugog. Pretpostavlјa se da je vreme korišćenja ove vode i njenog lekovitog blata, počelo posle nastajanja novog Kumana, početkom prošlog veka. Međutim, mesto prve “Vodice”, kako se pouzdano zna, nalazilo se na jednoj leniji prema selu Tarašu, u blizini bare “Crvenke”, tj. u potesu “Vanja” - koji jednim delom predstavlјa veliku livadsku površinu, prostirući se od Kumana do Taraša, nekoliko kilometara od leve obale reke Tise. Ovu “Vodicu” verovatno su koristili i Tarašani i Kumančani, još dok su meštani Kumana živeli u starom selu, pa se s obzirom na poštovanje svetih mesta taj običaj očuvao i dolaskom meštana u novo selo Kumane (koje se danas nalazi oko četiri kilometara istočno od bivšeg naselјa). Međutim, zbog velike udalјenosti stare “Vodice” kasnije je nova “Vodica” podignuta, takođe, na novopronađenom izvoru vode, na par stotina metara severno od naselјa, na padini prema ataru Rita. Ona se nalazila mnogo bliže selu, što je lјudima i sveštenstvu više odgovaralo, jer se najčešća poseta “Vodici” odvijala na praznike Bogojavlјenje i Krstovdan, dakle u danima najveće hladnoće i otežane prohodnosti do svetog mesta. To je i razlog da ona bude što bliže selu i crkvi. Ne zna se tačno godina pronalaska ovog, po narodnom verovanju, svetog izvora. Prema predanju, leti je na tom mestu ritska zemlјa bila izrazito vlažna, za razliku od okolne ispucale suve zemlјe. Narod je odmah prihvatio verovanje da je taj izvor bogom dat i da ima lekovitu moć.

Registrovane trgovačke radnje u Vranjevu

u vremenu od 1877. godine  pa do 1928. godine, a iz napred navedenog izvora ZBORNIKA 4. - 1979. g.

  1. Veber Salamon, mešovita trgovina, 1877-1891.
  2. Rajzer Leopold, krčma i trgovina kožama, 1878-1891.
  3. Rajzer Izidor, trgovina za promet sirovih koža, 1878-1891.
  4. Hartl Jozef, trgovina drvetom, 1878.
  5. Veber Babet, manufakturna trgovina, 1881-1891.
  6. Buhvald Johan, gostionica, 1889-1894.
  7. Rajh Salamon, mešovita trgovina, 1890-1902.
  8. Naj-Šlezinger Julijana, mešovita trgovina, 1909.
  9. Gerber Ferdinand, stovarište piva, 1928.

Svi ovi podaci iz oba spiska sačinjeni su na osnovu registra trgovinskih radnji Trgovačko industrijske komore u Velikom Bečkereku (koji od 1946. godine nosi naziv Zrenjanin).

Pre II svetskog rata Novi Bečej i Vranjevo su bile dve odvojene i samostalne opštine, a od 1945. godine obe su se spojile u jedno mesto sa nazivom NOVI BEČEJ.

Polomljen točak

Za razliku od današnjih zemljoradnika, koji zemlju obrađu­ju traktorima i koji skoro po pravilu drže neke najminimalnije rezervne delove kao što su svećice, ventilatorski kajiš i slično, u vreme na koje se odnose moja sećenja, obrada zemlje vršena je konjskom zapregom i sav prevoz se odvijao zaprežnim kolima. Onda, ni jedno seosko domaćinstvo nije imalo bilo koji rezervni deo za zaprežna kola, izuzev dručanika, koji se najčešće doda­vao za uprezanje trećeg konja, kako se to naziva - na logov. Ne znam da je neko u našem komšiluku imao ni rezervnu levču, pa možda ni čiviju, a o točku i da ne govorim, to nisu imala ni ona najbogatija domaćinstva.

Period od 1963-1995. godine

Do 1978. godine postoji jedna vodoprivredna organizacija na ovom području, a to je Vodoprivredna organizacija Gornji Banat, sa sedištem u Kikindi, a posle 1978. godine i Vodoprivredna organizacija Osnovna kanalska mreža (OKM) u Novom Sadu. Obe su imale svoje radne jedinice u Novom Bečeju, koje su najpre preuzimale izgrađene objekte osnovne kanalske mreže a kasnije vodile brigu o njima kroz održavanje i regulisanje režima voda u njima.

Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju

Nisam se zadovoljio samo prikazom zasluga Novobečejaca i Vranjevčana na stvaranju srpskog pozorišta. Želeo sam da Novi Bečej i Vranjevo dobiju i svoju pisanu istoriju.

Desetak godina pre mene, na prikupljanju dokumentacije i podataka za pisanje istorije Novog Bečeja, angažovao se dugogodišnji profesor u Osnovnoj školi „Josif Marinković” u Vranjevu Radovan Stojšin, rodom iz sela Dobrice u Banatu.

Predsednici, sekretari i drugi organi i tela lovačkog društva Novi Bečej kroz istoriju

Lovačko društvo u Vološinovu je 1950. godine brojalo 50 lovaca - članova društva, u 1951. godini je imalo 76 članova, a u 1952. godini 92 člana.

Iz zapisnika koji je vođen na redovnoj godišnjoj Skupštini lovačkog društva u Vološinovu od 17. februara 1952. godine (Skupštinom predsedavao sekretar lovačkog društva u Volašinovu, Felbab Branko), izabran je novi:

Aktivnost posvećena zavičaju

Tuga za zavičajem, ili kako se to naziva nostalgija, skoro je neprekidno prisutna u mojoj svakodnevici, a što se godine više gomilaju ona je sve jača i teža.

Podsećanje na lepe trenutke mojih prošlih dana: od nezlobnog detinjstva, vesele mladosti, do ozbiljne i pune zrelosti predstavlja zadovoljstvo i radost. Duša se ispuni srećom, a oči slatko-srdačnim suzama pune priznanja i blagodarnosti kad god razmišljam o dragom zavičaju.

Ove, pozne, godine života, pored porodice, posvećujem skoro isključivo Novom Bečeju i Vranjevu.

Dеčје igrе

Таdа је u sеlu bilо punо dеcе u svаkој ulici i mi smо sе dеlili kао krајišnici, igrаli mеđusоbnо fudbаl, аli sа krpеnjаčаmа, igrаli izmеđu čеtiri vаtrе, sа klikеrimа i pоsеbnu igru "čilеgаnjа". Dеsеtаk dеčаkа је sа јеdnе liniје rušilо mаlu drvеnu, 40 cm visоku kеglu. Kаdа је srušе, dоk је оnај kојi zаmеštа nе pоstаvi, mоgli su dа trčе i uzimајu svоје štаpоvе. Аkо је nеkоg dоdirnuо svојim štаpоm, kаdа је vеć zаmеstiо, tаdа gа је оn zаmеnjivао. Igrаli smо sе i trulih kоbilа. Јеdаn оd nаs је stајао uzа zid, а njih čеtvоrо - pеtоrо, sаgnutim glаvаmа izmеđu nоgu, činili јеdаn zid nа kојi su drugi skаkаli i јаšili. Fudbаl је bilа nајintеrеsаntniја igrа lоptоm, а igrаli smо i izmеđu čеtiri vаtrе. Lоptа је bilа krpеnjаčа, kојu smо mi kvаlitеtnim kаnаpоm izvеzаli, аli smо žеlеli gumеnu, i nаrаvnо kоžnu lоptu. Nеgdе pоčеtkоm 50-tih gоdinа, mој škоlski drug Rаdоvаn Cucić dоbiја оd zеtа оficirа prаvi "fudbаl". Таdа smо svаkоg dаnа, nа pоlјаni u blizini njеgоvе kućе, nаs dvаdеsеtаk igrаli pо cео dаn fudbаl. Nаimе, mi bismо igrаli i višе оd tоgа, аli је Rаdоvаn imао оbičај, kаdа sе umоri, zаstаnе, dеmоnstrirа dа nе mоžе dа plјunе i tаdа је biо krај. Kаdа је u lеtо 1953. gоdinе, mоm оcu žitо bоlје rоdilо i kаdа је primiо pаrе, dоzvоliо mi је dа zа 3.200,00 dinаrа kupim fudbаlsku lоptu. Ја sаm dоzvоlјаvао dа igrаmо dо bеsvеsti. Nеgdе pоčеtkоm аvgustа, tаčniје 8-оg prе pоdnе, ја sаm imао pоtrеbu dа zаkrpim kоžnu оblоgu. U dvоrištu mоg nајbоlјеg priјаtеlја Nikоlе Bајinа, ispоd kајsiје, nа hоklici sаm izigrаvао оbućаrа. Pоštо је iglа tеškо izlаzilа iz tе dеbеlе kоžе, u јеdnоm mоmеntu sаm trzајеm iglоm оštеtiо zеnicu dеsnоg оkа i оd tаdа glеdаm sаmо lеvim.

Stara Tisa

Prirodne vrednosti „Stare Tise” kod Bisernog ostrva

Park Prirode “Stara Tisa” kod Bisemog ostrva prostire se na 391 ha od čega je 6% u režimu zaštite II (drugog) a ostalo pripada III (trećem) stepenu zaštite i obuhvata tri opštine: Bečej, Novi Bečej, i Žabalj. Meandar TISE je najduži u Vojvodini i iznosi 24,5 km. Kategorija prirodnog dobra po zakonodavstvu Republike Srbije - III kategorija. Kategorija prirodnog dobra prema klasifikaciji svetske unije za zaštitu prirode (IUCN) - V (peta) kategorija.

Novobečejski i Vranjevački svetlopisci

Konstantin Vukov Snimak kupališta na Tisi, vlasnika Lajoša Rože, u neposrednoj blizini skele. Snimak iz tridesetih godina XX veka. Iz kolekcije Karolja Andrea

„Fotografska delatnost kao takva spada u kategoriju primenjene umetnosti, a fotografi su, shodno tome, i zvanično sve do 1902. godine smatrani umetnicima, a ne zanatlijama, pa ih dotle i ne nalazimo u spiskovima registrovanih zanatlija”4. Iz tih razloga je mnogo teže ustanoviti koliko je fotografa radilo pre 1902. godine i ko su oni bili, a pogotovu u kom periodu su obavljali svoju umetničku misiju.

II Osnivanje i delatnost vodnih zadruga

A) Period od 1845-1945. godine

Na području današnje opštine Novi Bečej bilo je više vodnih zadruga, počev od 1845. godine, da bi se 1945. godine ugasile, odnosno poprimile drugi organizacioni oblik:

- Gornjobanatska potiska vodna zadruga 1845-1945. god.,

- Bočar-iđoška vodna zadruga 1886-1945. godine,

Završna reč

Na spratu hotela “Rojal”, koji se nalazio u centru našeg mesta, bio je smešten jedan deo bolnice

Sasvim sam siguran da je ovo bila poslednja godišnja skupština Društva Crvenog krsta, jer su stranice zapisnika nadalјe ostale prazne. Do kada je Društvo vršilo svoju humanitarnu aktivnost i kada se raspalo, moja dosadašnja istraživanja i saznanja još nisu naišla na pravi odgovor; ali sam se sa imenima njegovih članova susretao u spiskovima imena mađarskih, srpskih i jevrejskih ženskih udruženja, koja su formirana još u poslednjim godinama 19 veka.