B8

Naseljavanje Mađara u Novom Bečeju i Vranjevu

Lazar Mečkić Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju

Mađari su, sve do poraza, kod Mohača 1526. godine, bili najbrojniji narod na teritoriji današnje Vojvodine, što se ne može reći i za Banat gde su Srbi, u odnosu na ostale krajeve Vojvodine, bili najbrojniji.

Za vreme turske vladavine čitava današnja Vojvodina i deo Srema koji je pripao Hrvatskoj, a i Baranja bili su naseljeni Srbima i na mađarskim geografskim kartama bili su ovi krajevi označeni kao »Racország«.

Dvor je želeo da naseljavanjem Nemaca u Banat i Bačku sprovede germanizaciju. Pored toga, smatralo se, da se ne postiže ništa ako bi Mađare iz jednog kraja zemlje prebacili u drugi, jer će tada onaj kraj ostati bez radne snage, te je navodno zato i odlagao naseljavanje Mađara u te krajeve.

Write comment (0 Comments)

Voćarstvo i vinogradarstvo

Dr Milan I. Bajić, profesor Opština Novi Bečej

Blago zatalasano zemljište, rastresito tle i odgovarajuće klimatske prilike u pojedinim delovima novobečejske subregije, pružaju pogodne prirodne preduslove za razvoj voćarstva i vinogradarstva. I pored toga, ove dve podgrane privrede još ni približno nisu ostvarile mogući razvoj. Na Bisernom ostrvu, koje predstavlja karakterističan agroekološki lokalitet, odavno poznat po kvalitetnom voću i grožđu, na društvenom gazdinstvu organizovana je veća proizvodnja ovih kultura. Na individualnim posedima proizvodja je ograničena na manje parcele oko naselja i na bašte u naseljima, tako da poprima lokalni značaj. Plantažni voćnjaci i vinogradi na Bisemom ostrvu nalaze se u okviru zalivnog sistema i mogu se, prema potrebi, navodnjavati, što omogućuje intenzivnu proizvodnju i postizanje nadprosečnih prinosa.

Write comment (0 Comments)

Novobečejska pesnička škola

Bogdan Čiplić Istorija

Otvorene beleške

Novi Bečej je malo mesto, do oslobođenja računao se u varošicu koja je imala oko 7000 stanovnika. A kada se zna da se mnogo njegovih stanovnika u vremenskom razmaku samo od oko 30 godina bavilo književnošću, a najviše njih pisanjem stihova, onda se smelo može reći da je u Novom Bečeju postojala prava pesnička škola. Pogotovo kad se uzme da je jedna grupa tadašnje novobečejske omladine, deo njene mlade inteligencije, pisala stihove kao po nekom zajedničkom dogovoru, a neki od njih i po dogovoru — tako da su skoro bukvalno sačinjavali izistinsku pesničku školu.

Write comment (0 Comments)

Izleti u okolinu Novog Bečeja i Vranjeva

Lazar Mečkić Plam zavičaja

Društveni život u Novom Bečeju i Vranjevu, pre pedesetak i više godina, odvijao se uglavnom u Sokolani i kafanama. Tu su se održavale konferencije, sednice i sastanci političkog ili naučnog karaktera. Jednom rečju sve razonode i društvene aktiv­nosti su doživljavane u kafanama i Sokolani - u zatvorenom prostoru. Izuzetak su bili: leti kupanje na Tisi, fudbalski treninzi i utakmice u šumici Gradište.

Lepote okoline kao da nisu postojale. Verovatno se polazilo od ocene, koju nam nameću oni iz brdskih krajeva, pa šta ima u ravnici lepog i šta može u njenim poljima da bude privlačno. Ona je jednolična i u njoj nema šta da zainteresuje i primami pogled. Još manje da privoli dušu da se sa nečim oduševi i razdraga, a i da ne pomenem, da poželi da se tu za navek ostane, ili da bar zažali što taj kraj i to mesto mora da napusti.

Write comment (0 Comments)

Kratka istorija Novog Bečeja

Prof. dr Aleksandar Kasaš Istorija

Veoma teško je ukratko izložiti bogatu političku, kulturnu, pre svega multietničku i multikonfensionalnu istoriju naše varoši, rizikujući da Vam kažem puno toga poznatog, ali ću pokušati da kažem, po meni ono što je za naše mesto u istorijskom smislu najvažnije.

Na obali Tise, na ovim prostorima, bilo je izazovno i najverovatnije lepo živeti i tri milenijuma pre nove ere, o čemu svedoče arheološki neolitski ostaci, od pre tri hiljade godina pre nove ere na Matejskom brodu, ali i kasniji iz vremena bronzanog doba na Borđošu, Šimuđu i drugi. Prvi pisani izvori potiču iz XI veka, tačnije iz 1091. godine, mada se najpouzdanije ne može ustvrditi da se u toj povelji radi baš o našem Bečeju kada je, vandalsko plene Kumana, pod vođstvom izvesnog Kapolča, Tisu prešlo najverovatnije baš tu nekih kilometar uzvodno.

Write comment (0 Comments)

Žal za salašima

Lazar Mečkić Plam zavičaja

Narodne pesme: „Hej salaši, opet ću vam doći...", ili „Hej salaši na severu Bačke" i dr. bude, svojom izuzetnom melodičnošću, a možda i pogođenim rečima, čežnju za salašima i kod onih koji njihove čari nisu u stvarnosti osetili.

Pesme svojim toplim rečima podsećaju na jedan, ne tako davno prohujali, a tako lep i spokojan način življenja. Salašima će danas malo ko doći, jer su oni uglavnom nestali sa naših polja. Oni, koji su još ostali, odupiru se sami bez ičije pomoći, neumitnosti prirode, koja sve u svetu podvrgava neprekidnim promenama.

Write comment (0 Comments)

Kulturna baština, a što to beše?

Andre Karoly Istorija

Dana 31. 08. 2020. godine u kasnim prepodnevnim časovima ispred Osnovne škole Miloje Čiplić, kod ulaza pored Turističke organizacije, vršio se utovar rashodovanog inventara, što je nekada služilo za vizuelni prikaz prilikom nastave. Uglavnom su to bile stare, uramljene kolor slike insekata i životinja formata oko 70x50 cm. Pored toga bilo je tu mnoštvo u rolnama namotane, verovatno geografske karte na desetine komada. Po mojoj proceni starost rashodovanog inventara je mogla biti između 50 i 100 godina. Cela ta ogromna količina sa još mnogo papirnatih stvari bila je natovarena na pomanji  špediter, tako da se prevoznik već bojao da će pola pogubiti usput.

Write comment (0 Comments)

Istorija dva grada ili zabluda istorijske nauke

Radovan Popov Istorija

Kаdа su vršеnе priprеmе zа prоslаvu 900-gоdišnjicе nаšеg grаdа, bilо је mаlо dilеmе оkо pitаnjа: dа li tо trеbа slаviti kао 900 gоdinа pоstојаnjа ili 900 gоdinа оd prvоg pоmеnа imеnа „BЕČЕЈ” u istоriјi. Оdlučili smо sе zа оvо drugо. Мislimо dа је tо bоlје rеšеnjе iz višе rаzlоgа. Nаvеšćеmо sаmо dvа:

- оvаkvо rеšеnjе оprаvdаvа prоslаvu 900 gоdinа оd strаnе оbа grаdа i Bеčеја i Nоvоg Bеčеја;

- mоžе sе dеsiti dа nеki budući istrаživаč utvrdi nеki rаniјi dаtum, о pоmеnu imеnа „Bеčеј”. Маtеriјаlnih dоkаzа о tоmе imа i nа njih ćеmо sе vrаtiti mаlо kаsniје.

Write comment (0 Comments)

Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje IX

Prof. dr Duško Letić Pravoslavna crkva Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila u Kumanu

Ikonostas u Kumanu je slikao i završio Nikola Aleksić 1854. godine. Lepu celinu predstavlјa oltarska pregrada svojim konstruktivnim, a naročito kolorističkim rešenjem. U arhitekturi ikonostasa je jasno naglašen klasicizam, rezbareni dekorativni motivi su bilјne stilizacije, uglavnom rozeta obavijena volutom uz koju se privijaju listovi. Na belu osnovu i bele kanelirane stubove, postavlјeni su zlatni ornamenti i kapiteli. Iz istog vremena su Bogorodičin i arhijerejski tron, pevničke oplate i pevnički stolovi. Slikarstvo u svim elementima je vrlo slično ikonostasima okolnih crkava u mestima u kojima je Nikola Aleksić slikao ikonostase.

Write comment (0 Comments)

Jesenje večeri na glavnoj ulici

Lazar Mečkić Plam zavičaja

Nepotrebno je vršiti upoređenja i gradaciju gde su lepši doživljaji u šetnjama na dolmi ili na glavnoj ulici. Doima je imala izuzetne draži što se na njoj uživa u čistom vazduhu, koje donosi povetarac sa Tise i Gradišta i u jednoj očaravajućoj tišini. Glavna ulica je imala drugu vrstu čari. U jesenje večeri će se doživeti prijatni susreti sa našim trgovcima i njihovim pomoćni­cima koji, u vremenu predaha, stoje ispred radnje i očekuju nove mušterije da ih vesto i sa toplom pažnjom usluže. Oni se svakom prolazniku ljubazno javljaju, bez obzira da li ga poznaju ili ne, bez obzira na njegov izgled, da li je seljak, radnik, gospo­din, muško ili žensko, staro ili mlado. Lepu i ljubazno izgovore­nu reč je pratio mali naklon i blagi osmejak. To je danas neza­mislivo, te bi možda ovo ovako ispričano, zvučalo sladunjavo.

Write comment (0 Comments)

Poslednje izbeglice iz Srbije u Vranjevu

Lazar Mečkić Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju
(Rat s Turcima 1788-1789. Kočina krajina)

Balkan je, i posle proterivanja Turaka iz krajeva južne Ugarske, još dugo bio u centru austrijskog osvajanja. Pripremajući se za rat s Turskom, Austrija je izvršila veliku agitaciju među hrišćanskim stanov­ništvom u Srbiji, računajući na njihovu pomoć kada se rat prenese na Balkan. Zbog samovolje janičara i pod uticajem austrijske propagan­de, emigrirao je priličan broj Srba u Ugarsku, gde se stvorene posebne dobrovoljačke jedinice »frajkori«, kao prethodnici austrijskoj vojsci u ratu koji je trebalo da otpočne.

Tako su Srbi rat, objavljen 9. februara 1788. godine, prihvatili kao početak borbe za oslobođenje od Turaka. Kapetan Koča Anđelković tr­govac stokom, koji je pred rat prešao s porodicom u Kovin, upućen je od austrijske komande kao frajkor, da u svom kraju u Srbiji propa­gira rat i diže ustanak protiv Turaka. Koča, sa svojim ustanicima ubr­zo je uspeo da očisti od Turaka Požarevac i sva sela od Smedereva do Jagodine, čime je ugrozio tursku vezu između Beograda i Smedereva s jugom. Ovaj ustanak naroda u Srbiji nazvan je »Kočina Krajina«.

Write comment (0 Comments)

Izlet na Matejski Brod

Lazar Mečkić Plam zavičaja

Prošlo je prilično vremena od izleta u Šumicu, do novog, na Matejski Brod. Iščekivali smo da i Voja Glavaški dobije bicikl, te da sa tri bicikla krenemo. Na to se čekalo skoro do pred završetak školske godine. Voji su kupili bicikl marke Vesta, kao što je i moj ali njegov je bio lepši, za 2 godine moderniji.

Dani su, zbog tih naših planova, sporo prolazili. Ipak, od svih dana, najduži je bio one subote uoči polaska na izlet. Opet se ponavlja sve što mi se desilo i što me je uznemiravalo uoči prethodnog izleta. To mi se kasnije, uvideo sam, dešavalo prili­kom svakog lepo zamišljenog i iščekivanog događaja.

Write comment (0 Comments)

Pomoć

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com