Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju

Istražite izvanrednu prošlost Novog Bečeja i Vranjeva kroz stranice knjige 'Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju'. Otkrijte političke događaje, ekonomski razvoj i kulturnu baštinu ovih banatskih gradova kroz bogato dokumentovane priče. Pratite evoluciju od najranijih dana do savremenosti, istražujući složene niti političkih intriga, ekonomske transformacije i kulturnih uspona. Proživite prošlost kroz oči autora, dok se stranice knjige otvaraju pred vama, pružajući jedinstvenu perspektivu na život i nasleđe ovih značajnih lokaliteta.

Zgrada bioskopa Vojvodina

Film i likovna umetnost

Pored kafana, pozorišnih i drugih predstava razonodu novobečejcima je pružao i film. Izgleda da su se tridesetih godina dvadesetog veka i oduševljavali filmom, jer je, na primer, 1927. godine, bilo čak tri bioskopa u Novom Bečeju i Vranjevu.

U samom Novom Bečeju postojali su bioskop Royal, u dvorištu zgrade hotela Royal (danas Jadran), a drugi Krka koji se nalazio na glavnoj ulici gde je danas prosečen produžetak Ulice Vuka Karadžića, od glavne ulice do Ulice Petra Drapšina. Ta dva bioskopa davala su četvrtkom, subotom i nedeljom po dve predstave dnevno, sve do perioda velike privredne krize, kada je Royal likvidiran. U Vranjevu je Arsen Pecarski 1927. godine otvorio bioskop Balkan u kome su davane predstave subotom i nedeljom uveče, ali za vreme krize i taj bioskop je likvidiran.

Likovna umetnost i izložbe slika, sem školskih, nisu bili poznati u Novom Bečeju, niti je postojala neka privatna zbirka, a o galerijama nije bilo ni pomena. Posle prvog svetskog rata, 1920. godine, doselila se, kao izbeglica iz Rusije, slikarka Aleksandrovna Jearakova, a pred drugi svetski rat završava Likovnu akademiju u Beogradu Šandor Nađ iz Vranjeva i javlja se sa svojim radovima. Bilo je, doduše, i pre njega odličnih amatera čiji su radovi bili vrlo zapaženi. Tako je slikao mašinista na ciglani Bohn Sopini, zatim Žarko Čiplić, ruski emigrant Miša Lagofet i nekoliko mlađih kao što su Đurika Sabo i dr. Od svih njih najznačajnije mesto zauzima Žarko Čiplić koji je pored ikona slikao mrtvu prirodu, potrete, a bavio se i scenografijom.

I pored skromnih uslova koje je Novi Bečej, posle prvog svetskog rata pružao za razvoj kulture i umetnosti, pa i celokupne nadgradnje, kao posledica novostvorenih ekonomskih uslova, postoje entuzijasti koji se ne mire sa sivilom, pa ni u periodu teških posledica ekonomske krize.

U želji da zainteresuju intelektualce, u prvom redu sve prosvetne radnike, istaknuti neimari na polju kulture organizuju održavanje sednice Upravnog odbora Istorijskog društva Vojvodine u Novom Bečeju.

Sednica je održana — »pred mnogobrojnom publikom, 21. novembra 1936. godine u Novom Bečeju na dan proslave ulaska srpske vojske u ovaj grad (1918). Na toj javnoj sednici održali su kratka predavanja: dr Jovan Pivnički, o značaju ulaska srpske vojske u Novi Bečej, 21. novembra 1918, dr Tihomir Nikolajević o arheološkim starinama u Novom Bečeju; Boško Pecarski o crkvama u Novom Bečeju; dr Dušan Popović o Novom Bečeju u tursko doba; dr Dim. Kirilović o Novom Bečeju za vreme bune 1848/49. godine; Mladen Leskovac o rusofilskom osećanju starobečejskih Srba za vreme Krimskog rata 1854. godine i Jovan Dragin iz prošlosti Vranjeva.«

Related Articles