Mozaik Vremena i Priča: Književna Otkrića o Istoriji i Kulturi Novog Bečeja

Zaronite u fascinantni svet prošlosti i kulture Novog Bečeja putem naše virtuelne biblioteke, gde se stranice knjiga pretvaraju u prozore kroz vreme. Ovde otkrivamo bogatstvo lokalne baštine kroz kompletna dela koja donose priče o hrabrim ljudima, važnim događajima i jedinstvenim tradicijama. Naša kolekcija knjiga predstavlja ne samo zbirku reči, već i ključ za razumevanje identiteta ovog grada, stvarajući prostor gde se istorijski događaji i kulturni dragulji sjedinjuju u jedinstvenom literarnom iskustvu.

Rеcеnziја

Nаkоn sаrајеvskоg аtеntаtа (28. јunа 1914.) u kоmе је Gаvrilо Princip ubiо аustriјskоg prеstоlоnаslеdnikа Frаncа Fеrdinаndа i njеgоvu žеnu, аmbаsаdоr Аustrоugаrskе mоnаrhiје је u Bеоgrаdu (23. јulа 1914.) uručiо ultimаtum Srbiјi, dа bi nаkоn dvа dаnа (25. јulа) dоšlо dо dеlimičnе, а kаsniје (31. јulа) dо оpštе mоbilizаciје. Оdlаzаk u rаt је nužnо pоkrеnuо mеhаnizmе kојi su gа pо sаmој svојој prirоdi nužnо prаtili, pоčеvši оd isprаćаја i оprаštаnjа оd vојnikа prеkо оbukе i uklјučivаnjа u rаtnа dејstvа, dо pоzаdinskоg оbеzbеđеnjа rаnjеnikа.

Škole
Featured

Škole

Pored osnovne škole u Novom Bečeju, postojala je i osnovna škola u Vranjevu. Dok se za novobečejsku zna da je postojala još 1758. godine, ali se ne zna kada je počela sa radom, za vranjevačku se prvi pisani podatak nalazi od 1768. godine. Sigurno je vranjevačka škola počela sa radom kasnije od novobečejske, jer se Vranjevo počelo naseljavati tek 1751. godine stanovnicima razvojačenog potisja (Starobečejcima) i već 1752. godine imalo je 240 srpskih domova.

Predfilatelija

U periodu predfilatelije (kada poštanske marke još nisu postojale) na pisma i poštanske pošilјke koja su se prenosila bio je otisnut jednoredni ili dvoredni poštanski žig sa nazivom polaznog mesta. Prilikom dopremanja pisma na odredište, na poleđinu se stavlјao otisak žiga prijemne pošte. Kod prvih predfilatelističkih žigova je karakteristično bilo da oni pored naziva polaznog i prijemnog odredišta nisu sadržale godinu, mesec, a ni dan predaje ili dospeća pisma. Kod gradova i većih naselјa već krajem XVII veka pored naziva mesta naznačen je i datum.

Pričа о Gigi Јоvаnоviću
Featured

Pričа о Gigi Јоvаnоviću

(1875. - 1944.)

U Nоvоm Bеčејu оd krаја XIX vеkа pа dо krаја XX vеkа pоstојаlе su dvе štаmpаriје. Јеdnа štаmpаriја је bilа vlаsništvо Brаnkа Pеcаrskоg iz Vrаnjеvа. Drugа је bilа filiјаlа kikindskе štаmpаriје Јоvаnа Rаdаkа, kоја је kаsniје prеšlа u rukе Gigе Јоvаnоvićа. Pоslе zаvršеtkа Drugоg svеtskоg rаtа, Giginа štаmpаriја prеlаzi u društvеnu svојinu pоd nаzivоm "1. mај" i rаdi svе dо krаја XX vеkа.

…pоčinjе njеgоvim dоlаskоm u Nоvi Bеčеј. Gоdinа kоја tо оbеlеžаvа је 1898. Gigu tаdа u Nоvi Bеčеј dоvоdi Јоvаn Rаdаk, štаmpаr iz Kikindе, kојi оtvаrа filiјаlu svоје štаmpаriје i knjižаrе. Gigi је pоvеriо rаd u knjižаri i štаmpаriјi, štо је učinilо dа Gigа stеknе znаnjе i iskustvо u оvim pоslоvimа, оsаmоstаli sе, prеuzmе Rаdаkоvu knjižаru i štаmpаriјu, tе pоstаnе njеn vlаsnik.

Period posle velike bune

Posle ugušivanja bune uspostavljen je u Austriji i Mađarskoj režim apsolutizma. Ukinute su sve poluustavne privilegije kojima se Mađarska koristila do 1848. godine. Zabranjene su društvene organizacije, uvedena je cenzura, a prema Mađarima učesnicima u buni pooštrene mere praćenja njihovog kretanja.

Arhivski podaci iz tog vremena, koji se odnose na Novi Bečej i okolinu pokazuju usredsređenost vlasti na ponašanje Mađara:

»Prijava vojne komande u Novom Bečeju da mađarski begunci šire svoje ideje.«

Podružnica Crvenog krsta u Turskom Bečeju 1916

Podružnica Crvenog krsta u Turskom Bečeju 1916

Tokom januara meseca 1916-te godine nastavlјena je suspenzija rada bolnice tako da je, pored sređivanja administrativnih poslova, Turskobečejska podružnica Crvenog krsta radila na svojoj reorganizaciji. Po želјi kralјevskog nadzornika za nastavu centralni odbor je pregovarao sa upravom Udruženja o oslobađanju prostora u Osnovnoj školi. Pošto se po evidenciji, lazaret sa 224 kreveta nalazi u prostorijama Osnovne i Građanske škole, čije se korišćenje u toku poslednjih meseci smanjilo na minimum, traženo je mišlјenje Podružnice o eventualnom premeštanju lazareta.

Mala pravoslavna crkva (manastir) u Novom Bečeju
Featured

Mala pravoslavna crkva (manastir) u Novom Bečeju

Novi Bečej je još od 1741. godine imao crkvu izgrađenu od tvrdog materijala, što je, u to vreme, bila retkost u tom delu Banata.

Zelena ostrva
Featured

Zelena ostrva

Sela i gradovi u vojvođanskoj ravnici deluju kao zelena ostrva u moru obradivih njiva. Težnja da se svaka stopa plodne banatske zemlje iskoristi za proizvodnju ratarskih kultura, lišila je polja možda čak i najnužnijeg drveća. Velika su prostranstva, naročito u srednjem i severnom Banatu, gde ne postoji tako reći ni drvceta. Samo su salaši bili opkoljeni zelenilom bagrema ili duda. Po neko drvo je raslo uz drum koji povezuje sela i gradove. Sve ostalo je ili obradivo zemljište ili ledina koja služi za pašu seoskih krava i druge stoke. Drveće je do te mere bilo retkost da zemljoradnik u uslovima najveće letnje žege i najtežih radova, kosidbe, nema mogućnosti da se odmori u hladu drveta. Kilometrima se može ići na sve četiri strane, a da se ne prođe pored nekog drveta.

Теоdоr Pаvlоvić - urеdnik Srbskоg lеtоpisа i sеkrеtаr Mаticе srpskе

Pаvlоvić је dоšао u Pеštu nеkаkо bаš u pоčеtku izlаžеnjа Lеtоpisа (1825) i оsnivаnjа Маticе srpskе (1826). Оstао је u Pеšti — kаkо kаžе dr Pејičić — dа trаži mеlеmа i lеči svоје rоdоlјubivе i svоgа nаrоdа rаnе. Zа vоlјеni, аli zаоstаli srpski rоd biо је sprеmаn dа pоdrеdi svu svoјu fizičku i duhоvnu snаgu. Sаmо sе tаkо mоžе shvаtiti, štо је kао mlаd аdvоkаt sа izuzеtnо lеpоm pеrspеktivоm i vеlikоm mаtеriјаlnоm kоristi svе tо zаnеmаriо i upuštа sе, lišеn srеdstаvа, kао mоrnаr bеz јedаrа dа mоrеm plоvi.

Vеlikо i svеtо rоdоljublје оdlučilо је dа Pаvlоvić nа rаčun svоје budućnоsti, pristupi žurnаlistici, dа budi i оplеmеnjuје svеst svоgа nаrоdа.

Pokrеtаnје Letopisa i оsnivаnје Matice srpske
Featured

Pokrеtаnје Letopisa i оsnivаnје Matice srpske

Pооštrаvаnjе cеnzurе i prеduzimаnjе drugih mеrа prоtiv srpskih knjigа i pisаcа оtеžаlе su i uspоrilе, аli nisu оnеmоgućilе rаzvој srpskе knjižеvnоsti.

Dvаdеsеtih gоdinа 19. vеkа vеć је prоšlо vrеmе Јоvаnа Rајićа i Dоsitеја Оbrаdоvićа, uticај Мilоvаnа Vidаkоvićа vеć skоrо iščеzао. Dimitriје Dаvidоvić је pоčео izdаvаti u Bеču „Nоvinе sеrbskе" čimе је nаstојао stvоriti оrgаn zа prаktični živоt srpskоg nаrоdа, аli је zbоg mаtеriјаlnih tеškоćа оkо izdаvаnjа listа, ubrzо mоrао prеći u Srbiјu. Vuk Kаrаdžić је izdао nаrоdnе pеsmе, kоје su, zbоg slаbоg оdzivа čitаlаcа, bilе skrоmnоg dоmеtа i nisu uspеlе dа pоkrеnu оnај živоt kојi sе njimа isticао. Glаs аrfе Šišаtоvаčkе Lukiјаnа Мušickоg prоhuјао је. Аli kао štо u prirоdi, pоslе tаkvоg pоtrеsа, nаstupа tišinа, tаkо је u duhоvnој sfеri nаšеg nаrоdа, pоslе iznеtоg pоtrеsа nаstupilо zаtišје. Оvаkо је dr Јоvаn Subоtić prikаzао stаnjе nаšеg nаrоdа, prеd pоčеtаk izdаvаnjа Lеtоpisа i оsnivаnjа Маticе srpskе. Živоt је biо zаlјulјаn, а njеgоvе duhоvnе snаgе nаbuјаlе i sаmо su čеkаlе dа sе pruži prilikа nа kојi ćе sе nаčin mаnifеstоvаti.

U predvečerje ekonomske krize
Featured

U predvečerje ekonomske krize

Novi Bečej je bio sresko mesto. Ovom srezu pripadala su još i sela: Vranjevo, Beodra, Dragutinovo (Beodra i Dragutinovo danas čine Novo Miloševo), Kumane, Melenci, Torda i Taraš. Po veličini od 812 km2 i 48.449 stanovnika srez je spadao medu desetak većih, od ukupno 38 srezova Dunavske banovine, koja je u prvo vreme u svom sastavu imala pored današnje Vojvodine i hrvatski deo Srema i Baranju.

Sela koja su pripadala novobečejskom srezu nisu samo u administrativnom pogledu bila vezana, već su prvenstveno privredno bila upućena na Novi Bečej. Bez takve ekonomske zaleđine tadašnja živost Novog Bečeja ne bi mogla da se zamisli.

Razdoblјe između 1945. i 1970.
Featured

Razdoblјe između 1945. i 1970.

Posle završetka Drugog svetskog rata, tačnije, 1946. godine, opštine Novi Bečej i Vranjevo su se sjedinile i tako je nastalo jedno naselјe, ali pod nazivom VOLOŠINOVO. U znak zahvalnosti ruskim vojnicima, a posebno ruskom pukovniku Vološinovu, koji je dao svoj život za oslobođenje Novog Bečeja, naše mesto dobija naziv po njegovom imenu. Ta promena je, naravno, bila propraćena i na poštanskom žigu, koji je bio jednokružni, sa ćiriličnim i latiničnim natpisom VOLOŠINOVO. Poštanski ured je već 1947. godine koristio svoj službeni pečat sa ćiriličnim natpisom, POŠTA VOLOŠINOVO, sa državnim grbom u sredini.

Novobečejsko - vranjevački šereti

Svako mesto, pa i Novi Bečej i Vranjevo su imali pojedince koji su svojim postupcima i ponašanjem skretali pažnju na sebe. Biće pomenuti samo oni, koji su bili altruisti, koji su svoju ličnost ne retko izvrgavali podsmehu, samo da bi nasmejali i razveselili druge. Zbog toga je njihovo ponašanje često, odudaralo od normi koje su vladale u sredinama iz kojih su ponikli i u kojima su živeli. To je uticalo da ocene o njima ne budu uvek blagonaklone, mada su svi znali, da su bile dobroćudne osobe koje vole ljude, koje se trude da svojim postupcima, dosetkama i izmišljotinama uveseljavaju i razonode druge. Po pravilu oni su čak bili žrtve te svoje prevelike ljubavi prema društvu.

Predgovor

Davnašnja mi je želja da prikupim što više materijala i podataka o prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva i da to na prikladan način sačuvam od zaborava. Ako nisam uspeo da prikupim koliko sam želeo, učinio sam najviše što sam mogao.

U kulturnom svetu danas, skoro da nema porodice koja ne zna svoje poreklo, a o gradovima i selima da i ne govorimo. Kod nas — na žalost — nije tako. U Banatu je do prvog svetskog rata samo nekoliko gradova imalo svoju pisanu istoriju. Pisali su ih mađarski i nemački istoriografi čiji je život bio vezan za te gradove. Na njihovim temeljima obavljana su dalja istraživanja, posle, prvog, a naročito posle drugog svetskog rata, i napisane još potpunije istorije ili monografije tih gradova.

ICRC – Comite International Geneve

Prеdsеdnik Žеnеvskоg društvа јаvnе kоristi (Societé d Utilité Publique) Мојnеr Gustаv, tе sеkrеtаr društvа i Švајcаrаc Dunаnt Hеnrik, аutоr pоtrеsnih izvеštаја sа lоmbаrdiјskоg rаtištа, inicirаli su uspеšnо оrgаnоzоvаnjе svеtskе kоnfеrеnciје. Nаimе, 20. оktоbrа 1863. gоd, u prisustvu 36 izаslаnikа iz 16 zеmаlја, usvојеnа је žеnеvskа оdlukа, dа bi nаrеdnоg dаnа uslеdilо оsnivаnjе Меđunаrоdnоg оdbоrа Crvеnоg krstа, tzv. Comité International de la Croix Rouge. Nа diplоmаtskој kоnfеrеnciјi оdržаnој 22.08.1864-tе prеdstаvnici 12 zеmаlја su svојim pоtpisimа оvеrili Žеnеvski spоrаzum, kоmе sе 1866. gоdinе pridružilа i Аustriјskа cаrеvinа. Меđunаrоdni znаk rаspоznаvаnjа оrgаnizаciја Crvеnоg krstа је pоlоžеni crvеni krst nа bеlој pоdlоzi.

Osvetljavanje zaboravljenih staza - Monografija 'Teodor Pavlović - život i delo' autora Lаzаrа Меčkićа
Featured

Osvetljavanje zaboravljenih staza - Monografija 'Teodor Pavlović - život i delo' autora Lаzаrа Меčkićа

Lаzаr Меčkić, nаučni rаdnik оd uglеdа, kојi јe istоriјi svоgа zаvičајnоg pоdnеbеsја rеvnоsmо priklоnjеn, оvоm knjigоm оtimа sivilu i sеnci zаbоrаvа mnоgе pоdаtkе о Tеоdоru Pаvlоviću, оbnоvitеlјu Маticе srpske, publicisti i urеdniku znаčајnih srpskih pеriоdikа.

Eho sećanja: Svedočanstvo o detinjstvu i antifašističkoj borbi u Banatu

Iskaz o svom detinjstvu i viđenju antifašističke borbe dao je Dejan Bošnjak. On je rođen 1. septembra 1933. Bio je učitelj u Zrenjaninu i okolnim mestima, bavio se novinarskim radom, hroničar je i veliki poznavalac banatske ravnice.

Vranjevačka buna

Istorija Bečeja i Vranjeva, s obzirom da se radi o izrazito poljoprivrednom području, bogata je seljačkim pobunama i ustancima. Izgleda da su Novobečejcvi i Vranjevčani teže podnosili eksploataicju nego seljaci u okolnim mestima i bili odvažni da, među prvima u svojoj okolini, dignu svoj buntovni glas protiv ugnjetavanja i eksploatacije.

Pored onog što su se odazvali pozivu Doža Đerđa, Novobečejci i Vranjevčani su se prvi, ili među prvima, digli (u oslobođenom Banatu od Turaka) protiv organa vlasti zbog visokih poreza, ili samovolje vlastelina.

Predgovor

Predgovor

Bogato spomeničko nasleđe, uklјučujući i stambene objekte koje su gradile ili u njima živele i stvarale znamenite ličnosti, danas čini kulturnu vrednost koja bi morala biti sačuvana i predstavlјena široj javnosti. Na taj način društvena zajednica, počevši od svakog pojedinca ponaosob, postaje svesna da je upravo kulturno nasleđe, bez obzira na prostor i vreme kada je nastalo, nosilac onih vrednosti koje ističu naše lokalne specifičnosti, kulturološke različitosti i čine osobenosti jednog naroda ili manje društvene zajednice. Nјegovo očuvanje i zaštita treba da postane važan faktor u određivanju prioriteta razvoja i napretka svakog društva. Što su društva bogatija i naprednija, to su briga i svest lјudi o neophodnosti očuvanja njihovog kulturnog identiteta razvijeniji.

Gubitak ključnih figura u Narodnooslobodilačkom pokretu tokom Drugog svetskog rata
Featured

Gubitak ključnih figura u Narodnooslobodilačkom pokretu tokom Drugog svetskog rata

Kako bi osvetili pohapšene i pobijene rodoljube, aktivisti Narodnooslobodilačkog pokreta počeli su da pripremaju likvidacije nekoliko istaknutih ličnosti policije. Neko je, međutim, odao planove policiji, pa je plan propao. Otkrivanje ovog plana dovelo je i do hapšenja jednog od najpoznatijih organizatora revolucionarne aktivnosti u Banatu – Serva Mihalja. Za njega je napisano da je “od primanja u partiju 1920. pa sve do svoje smrti na banjičkom strelištu bio u prvim redovima radničke klase.

Evangelistička (Luteranska) crkva u Novom Bečeju
Featured

Evangelistička (Luteranska) crkva u Novom Bečeju

Luteranska crkva skromnijih dimenzija, po svojoj veličini bila je u skladu s brojem pripadnika te veroispovesti. Evangelisti se prvi put spominju u Novom Bečeju 1820. godine. Tada se između ostalog iznosi da je broj pripadnika u Aradac: 1.459 i u filijalama tamošnje crkve u Elemiru, Melencima, Novom Bečeju i Kikindi 246 vernika.

Biografski prikaz Teodora Pavlovića

Теоdоr-Тоšа Pаvlоvić rоđеn је 14. fеbruаrа 1804. gоdinе u Kаrlоvu (dаnаšnjеm Nоvоm Мilоšеvu) u Bаnаtu. Rоditеlјi su mu bili: оtаc Pаvlе, pо zаnimаnju čizmаr i dugоgоdišnji sеоski knеz, mајkа Јеlisаvеtа Маtić, dоmаćicа. 

Slаvеnо-srpsku škоlu zаvršiо је u rоdnоm Kаrlоvu kао dоbаr đаk, štо је pоdstаklо rоditеlје, iаkо sirоmаšnе, dа gа dајu nа dаlје škоlоvаnjе. Dа bi nаučiо nеmаčki, оtаc gа оdvоdi u Hаcfеld (Žоmbоlј), slеdеćе gоdinе. Prvi rаzrеd gimnаziје zаvršаvа u Теmišvаru. U žеlјi dа trоškоvi škоlоvаnjа budu niži. prеbаcuјu gа bližе Kаrlоvu u Kikindu, gdе је zаvršiо drugi rаzrеd. Тrеći rаzrеd је zаvršiо u Sеgеdinu, gdе su gа rоditеlјi prеmеstili dа bi nаučiо mаđаrski, јеr је njеgоvо rоdnо mеstо Kаrlоvо bilо čistо srpskо sеlо. Оstаlе rаzrеdе: čеtvrti, pеti i šеsti gimnаziје zаvršiо је u Srеmskim Kаrlоvcimа.

Neprikosnovena slika Pauline Sudarski

Neprikosnovena slika Pauline Sudarski

Prоučаvаnjе umеtnоsti kоја sе rаzviјаlа u prvim dеcеniјаmа 20. vеkа, njеnih pојаvа, učеsnikа i оdnоsа, stvаrа vrstu prеdrаsudе dа је lаkо dоći dо činjеnicа kоје su uslоvilе njihоvо nаstајаnjе i krеtаnjе. Nо, pоnеkаd su оkоlnоsti tаkvе dа nаm dаnаs dаlеki 18. i 19. vеk, sа pојеdinim dоbrо оčuvаnim аrtеfаktimа i pоdаcimа, izglеdајu bliži i dоstupniјi zа prоučаvаnjе i izlаgаnjе. Stоgа је slučај slikаrkе Pаulinе Sudаrski, čiјi је živоt trаgičnо оkоnčаn u 29. gоdini živоtа pоgibiјоm nа Sutјеsci, pоsеbnо zаnimlјiv.

Pоdružnicа Crvеnоg krstа u Тurskоm Bеčејu 1914.

Pоdružnicа Društvа Crvеnоg krstа Zеmаlја Svеtе Маđаrskе Krunе u Тurskоm Bеčејu оsnоvаnа је 8. оktоbrа 1914. gоdinе u zgrаdi Оpštnе, о čеmu svеdоči zаpisnik. Меđu оsnivаčimа је biо i prеdsеdnik sudа bаrоn Čаvоši Ignаc sа suprugоm, dr Тоt Bеlа, gоspоđа dr Grin Моrа čuvеnоg оpštinskоg lеkаrа, dr Pivnički Јаnоš аdvоkаt, gоspоđа dr Sаmеk Gustаvа, dr Sаmеk Gustаv аdvоkаt, dr Dаvidоvić Bоgdаn аdvоkаt, Аmbruš Аrtur nоvоbеčејski kаtоlički svеštеnik, Sivčеv Pаrtеniје prаvоslаvni pоp, Gаrаi Ižо prеdsеdnik Nоvоbеčејskе štеdiоnicе, gоspоđа Pulаi Rоmаnа, zеmlјоpоsеdnicа, Мilаn Nićin trgоvаc, gоspоđа Šlеzingеr Gеzе, Тurinski Svеtоzаr trgоvаc, Rаnkоvić Stеvа sudski izvršitеlј, gоspоđа Kаtоnа N-а, gоspоđа Vајs Аdоlfа, Hаlmоš Lајоš stаriјi i Sеnji Мiklоš nоvоbеčејski ugоstitеlј.

Novobečejske vodonoše

Novi Bečej, kao uostalom i svi drugi gradovi u Vojvodini, u ono vreme nije imao vodovod. Za piće se koristila voda iz arterskih bunara, a dobar deo stanovništva je upotrebljavao vodu iz Tise. Arterskih bunara je u Novom Bečeju bilo četiri i u Vranjevu pet - šest, što znači ukupno desetak bunara za 16.350 stanovnika.

Vodu za piće iz Tise su koristila isključivo radnička i zemljoradnička domaćinstva, u Novom Bečeju pretežno Srbi, a u Vranjevu pretežno Mađari. Ako se korišćenje rečne vode za piće shvati i kao izraz određene zaostalosti, onda se u prvi mah postavlja pitanje otkuda da su u Novom Bečeju zaostaliji Srbi, a u Vranjevu Mađari?!

Provetravanje istorijskih perspektiva: Razmatranje slojeva revizionizma

Provetravanje istorijskih perspektiva: Razmatranje slojeva revizionizma

Istorijski revizionizam je višeslojan pojam. Možemo ga sagledati kao pozitivnu i kao negativnu tendenciju u nauci, u zavisnosti od njegovih motiva. Istorijska nauka zahteva konstantnu reviziju, a događaji iz prošlosti postaju sve jasniji i objektivnije razmatrani sa protokom vremena. Revizija, međutim, može imati ideološke ili političke motive i u toj formi predstavlja pretnju naučnoj zajednici i društvu u celosti. Ponovno sagledavanje prošlosti i njeno prikazivnje u potpuno drugom svetlu povezano je sa mnogim društvenim aspektima vezanim za pojedinca, ali i za kolektiv.

Joca Savić, glumac, reditelj, pozorišni pedagog i publicista
Featured

Joca Savić, glumac, reditelj, pozorišni pedagog i publicista

Joca Savić, rođen je u Novom Bečeju 10. maja 1847. godine. Otac Vasilije, trgovac i majka Marija, Austrijanka, domaćica. Kuća im je bila na uglu Ulice Jaše Tomića i Ulice revolucije.

U Novom Bečeju je završio tri razreda osnovne škole i s nepunih deset godina s roditeljima prelazi u Beč, gde nastavlja školovanje. Posle završetka gimnazije (otac je želeo da Joca nastavi studije i da postane arhitekta), Joca je, na žalost roditelja, pošao stopama starijeg brata i postao glumac. Za to mu se ukazala brzo prilika, odmah po završetku gimnazije.

Kratka istorija nastanka i urbanističkog razvoja Novog Bečeja

Srpska Pravoslavna Crkva Svetog Nikole u Novom BečejuNa sadašnjem prostoru Novog Bečeja i uže okoline, lјudskih naselјa bilo je još oko 3000 g. p. n. e. Za ovaj period postoje dva vanredna arheološka lokaliteta u neposrednoj blizini Novog Bečeja i Vranjeva: Borđoš i Matejski Brod.1

Iz srednjovekovnog perioda najpoznatiji su ostaci bazilike Arače koja se nalazi u ataru između Novog Bečeja i Novog Miloševa, na udalјenosti od oko dvadesetak kilometara severoistočno od grada. Manastir je verovatno sagrađen u prvoj polovini XIII veka.2 Kako su se vlasnici menjali tako je ovaj manastir bio dograđivan i nadgrađivan, pa se menjao I njegov spolјašnji oblik i unutrašnji sadržaj.

Poljoprivreda
Featured

Poljoprivreda

Kao retko u kome vojvođanskom mestu, u Novom Bečeju je postojala velika razlika u imovnom stanju zemljoradnika. Veliki deo zemlje bio je u rukama nekoliko veleposednika i 250-300 imućnih Srba i dvadesetak imućnih Mađara. Ostalo poljoprivredno stanovništvo je, najvećim delom, bilo bez zemlje ili sa 3-4 jutra.

Veleposednicima Ivanoviću, Rohonci i Šojmošu, sprovedenom agrarnom reformom posle prvog svetskog rata, oduzeto je obradivo zemljište i podeljeno seljacima Srbima. Veleposednicima je ostavljeno 500 jutara obradive zemlje i neograničena površina pod pašnjacima i ekonomskim zgradama.

Paulina Sudarski: Likovna elegancija i drštveni kontekst Beograda u tridesetim godinama
Featured

Paulina Sudarski: Likovna elegancija i drštveni kontekst Beograda u tridesetim godinama

Iako je akt najzastuplјeniji kao tema kod Pauline Sudarski, sličan koloristički i intimistički prosede nalazimo i u njenim portretima. Ovome treba dodati i činjenicu da je potez sada nešto jasniji i odlučniji što utiče i na markantnost prikazanih ličnosti.

Duboki koreni kulturnih tradicija
Featured

Duboki koreni kulturnih tradicija

Kulturno - zabavni život odvijao se najvećim delom u kafanama. Skoro sve kafane su imale sale u kojima su se nedeljom i praznikom održavale igranke i razne priredbe. Zabave su se održavale počev od novembra, kada prestanu poljoprivredni radovi, pa do kraja februara - skoro svake nedelje. Organizatori su vodili računa da se, zbog posete, ne održavaju istovremeno dve ili više uzabava. Izuzetak su predstavljali veliki verski praznici Božić i Uskrs, kao i Nova godina, kada svako želi da iskoristi te dane da priredi odgovarajuću zabavu svojim članovima, ako se radi o nekom društvu, ili da obezbedi zabavu svojim inače stalnim posetiocima igranki.

Geološki sastav

U geološkom i petrografskom pogledu novobečejska subregija je veoma interesantna. Već smo istakli da je lesna terasa u osnovi sastavljena od suvozemnog — tipskog, pretaloženog i barskog lesa. Upoznavajući detaljnije ovu geomorfološku celinu, naglasili smo da je materijal lesne terase nagomilavan i na suvom i na vlažnom močvarnom zemljištu, pa je stoga suvozemna i močvarna fauna pomešana u subaerskom, fluvijalnom i barskom materijalu.

Geološku podlogu ovog terena, osim lesa, čine sitnozrni prskovi i gline. Prema tome, u geološkom pogledu ovo područje se sastoji od raznovrsnih glina, peskova i lesnih peskovitih naslaga, pretežno kvartarne starosti.

Zaravnjeni deo i depresije sastavljeni su od pleistocenih i holocenih naslaga. Prve su starije, uglavnom eolskog porekla, a holocene su mlađe, nastale radom tekućih voda.

Jevrejska osnovna škola u Novom Bečeju

Jevrejska osnovna škola u Novom Bečeju

Osamdesetih godina devetnaestog veka osetila se velika potreba za produžnim školovanjem i sve više dece odlazi na školovanje van Novog Bečeja. Pretpostavlja se da nastava u novobečejskim osnovnim školama nije bila na nivou koji je obezbeđivao uspešno savladavanje nastavnih programa i gimnazijama i građanskim školama. Zbog toga, Jevreji, po uzoru na svoje sunarodnike iz Velikog Bečkereka, osnivaju svoju osnovnu školu. Podignuta je školska zgrada do same sinagoge na uglu Ulice Hajduk Veljka i Žarka Zrenjanina.

Dr Jene Sentklarai, akademik
Featured

Dr Jene Sentklarai, akademik

Dr Jene Sentklarai, rođen je 21. januara 1843. godine u Vranjevu. Otac Naum Nedić, je bio žitarski trgovac, pa posle nekoliko trgovačkih neuspeha morao je likvidirati s trgovinom i do kraja života bavio se poslovima senzala. Majka Mađarica — Žofija Salaji, domaćica, rodom iz Čantavira. Kuća im je bila u današnjoj Ulici Svetdzara Markovića br. 24 u Vranjevu. Njegovo kršteno ime je Evgenije Nedić.

Srpska pravoslavna crkva Sv. Nikole

Srpska pravoslavna crkva Sv. Nikole

Prema dosadašnjim istorijskim izvorima u vezi s početkom izgradnje novobečejskog hrama navodi se nekoliko godina ali se sve vezuju za drugu polovinu XVIII veka. Prema podatku na samoj crkvi, izgrađena je 1774. godine. Pišući o istorijatu Novog Bečeja i Vranjeva, Lazar Mečkić osporava ovu godinu, navodeći podatke iz više istorijskih izvora. Kod dr Jenea Sentklaraia u knjizi „Istorija parohija Čanadske biskupije“, kaže se da je sadašnja velika crkva izgrađena 1786. godine. Dimitrije Ruvarac u „Shematizmu istočno-pravoslavne srpske mitropolije Karlovačke“ (Sr. Karlovci 1900) spominje 1794. godinu, dok dr Samu Borovski (Samu Borowsky) u „Torontúl vármegye“ (Budapest, 1911), iznosi 1796, ali ovaj datum povezuje sa opisom Vranjeva.15

Razvoj industrije u Novom Bečeju
Featured

Razvoj industrije u Novom Bečeju

Među privrednim granama novobečejske subregije, industrija pripada grupi mlađih. Prvi začeci industrije javljaju se krajem XIX i početkom XX veka. Preteče današnje raznovrsne industrije bili su prvi parni mlinovi i fabrika za proizvodnju cigle i crepa. Posle drugog svetskog rata, uporedo sa razvojem raznovrsnije i intenzivnije poljoprivrede, industrije postepeno dobija sve značajnije mesto u privredi opštine. Od 1960. godine započinje brži razvoj industrije, i novobečejska subregija se iz tipično agrarnog razvija u agrarno-industrijsko područje severnog Banata.

Aleksandar Berić, poručnik bojnog broda I klase
Featured

Aleksandar Berić, poručnik bojnog broda I klase

Aleksandar Berić rođen je 13. juna 1906. godine u Novom Bečeju. Njegov otac Ivan Berić bio je knjigovođa u Vranjevačkoj srpskoj štedionici u Novom Bečeju, rođen u Starom Bečeju, a majka Draga, rođena Dimitrijević, bila je domaćica iz Subotice.

Interesantno je istaći da u momentu upisa u knjigu rođenih (13. juna 1906) nije određeno ime novorođenčetu, već je to učinjeno naknadno 1. jula, kada je otac izjavio da će se dete zvati Šandor (Aleksandar).

Aleksandar Berić spada u red onih malobrojnih komandanata u aprilskom ratu (1941) stare Jugoslavije, koji su učinili sve što je bilo u njihovoj moći da se odupre neprijatelju i da mu se ništa ne preda već da sve što osvoji mora platiti velikim žrtvama u ljudstvu i materijalu.

Prostorna kulturno-istorijska celina „Stari centar Vranјeva"
Featured

Prostorna kulturno-istorijska celina „Stari centar Vranјeva"

Početkom 2014. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin završio je izradu predloga Odluke za utvrđivanje ambijentalne celine starog centra Vranjeva kao Prostorno kulturno-istorijske celine „Stari centar Vranjeva" u Novom Bečeju. Nakon dvogodišnjeg istraživačkog rada na valorizovanju svakog pojedinačnog objekta unutar celine, definisanju njenih granica, kao i njene zaštićene okoline, predlog Odluke je poslat početkom 2014. godine u Republički zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, na dalјu obradu. Akt o proglašenju ove celine za kulturno dobro, donosi Vlada Republike Srbije.

Građanska škola u Novom Bečeju
Featured

Građanska škola u Novom Bečeju

Građanska škola je u Austro-Ugarskoj imala za cilj da sprema mlade ljude za rad u privredi. Za razliku od niže gimnazije koja je davala znanje koje se moralo nadopunjavati daljim školovanjem, u građanskoj školi nastavni programi bili su tako podešeni da daju zaokruženu obuku. Mladi ljudi sa završenom građanskom školom sticali su znanje koje im je omogućavalo da se, pri uključivanju u zanat i trgovinu lakše snalaze.

Prеpоrоd Mаticе srpskе

Nоvi pоčеtаk rаdа Маticе srpskе smаtrа sе 21. јаnuаr 1837. Gоdinе, kаdа је nа оdržаnој skupštini, pоnоvо izаbrаn zа sеkrеtаrа Теоdоr Pаvlоvić.

Меđu mnоgоbrојnim čеstitkаmа Pаvlоviću, zа dоbiјеnu dоzvоlu zа rаd Маticе, uputiо је i Šаfаrik, kоја gа је pоsеbnо оbrаdоvаlа, аli sаd sе nаšао prеd mnоgоbrојnim prоblеmimа kаkо оbеzbеditi Маtici mаtеriјаlnе uslоvе zа pоdizаnjе njеnе ulоgе u kulturnоm rаzvојu Srbа u Ugаrskој. Еvо štа о svеmu tоmе pišе sаm Pаvlоvić u Lеtоpisu br. II zа 1841. gоdinu:

Kovačev Joca – Bača

Zemljoradnik iz Vranjeva, sin imućnih roditelja. Nasledio je veliko imanje, ali njegov način života nije išao u prilog uvećanju ni očuvanju nasledstva. Sećam ga se srednjeg rasta, već u godinama, a u mladosti je morao biti lep čovek. Bio je stalno u pokretu, veseo i uvek spreman na šalu.

Voleo je društvo, a ono se u Novom Bečeju i Vranjevu najlakše nalazilo u kafani. Sedenje u kafani je koštalo, jer se u društvu potroši uvek više nego što čovek u prvi mah misli da potroši. Posebno je on to morao činiti dok je još i nasledeno imanje bilo prisutno, zbog ugleda. Uživao je u pesmi, a posebno u pričama. Umeo je da bude pažljiv, i strpljiv slušalac tuđih priča i šala ali je bio neumoran pripovedač.

Melodije kroz generacije: Muzički pejzaž Novog Bečeja i Vranjeva
Featured

Melodije kroz generacije: Muzički pejzaž Novog Bečeja i Vranjeva

Kao što u pozorišnoj umetnosti nije bilo, ili nije sačuvano nasledstvo iz srednjeg veka, tako toga nasledstva nema ni u muzici. Srednji vek u muzici Srba nije mogao poslužiti kao inspiracija za stvaranje srpske muzičke umetnosti.

Novo Miloševo
Featured

Novo Miloševo

Severoistočno od Novog Bečeja, na udaljenosti od 18 km, nalazi se Novo Miloševo. Ovo selo je po veličini. i broju stanovnika drugo naselje u opštini. Izgrađeno je na lesnoj terasi, koja je blago nagnuta ka zapadu, prema aluvijalnoj ravni Tise.

Novi Bečej pod Turcima

Istoričari smatraju da je prilično teško proučavati prilike i život našeg naroda u šesnaestom i sedamnaestom veku i kada se radi o jednom relativno širem području, kao što je, na primer, Banat. Još teže je kada se proučavanje svede na usku teritoriju, na jedno manje mesto kao što je Novi Bečej. 

Jedini izvori za proučavanje Banata su putopisi, pa i u tim izvorima Bečej je često zaobilažen. Putevi prvog reda, ili svetski putevi, vodili su odvajkada Dunavom i pored Dunava. Kako je Banat pretežno pored Tise, gde su se pružale nepregledne močvare, te i u putopisima nalazimo najmanje zabeležaka o njemu i njegovom stanovništvu. Objavljeni turski spomenici u Banatu, koje je izdala mađarska Akademija nauka, govore o srpskim naseljima s obe strane Moriša i još severnije. Ovde se ističu srpska naselja jer drugih u to vreme u Banatu i nije bilo.

Bora Mikin (1909-1942)

Bora Mikin bio je poznati borac i partizanski komandant u Banatu. Rođen je 1909. u Melencima u imućnoj zemljoradničkoj porodici. Nakon osnovne škole, po očevoj želji ostaje na imanju i bavi se poljskim radovima. Kako je njegovo rodno mesto bilo okrenuto levičarskim idejama u velikoj meri (više ljudi iz ovog kraja bili su učesnici Oktobarske revolucije u Rusiji).

Postavka Spomen muzeja

Postavka Spomen muzeja

Koncept stalne postavke Spomen muzeja - Glavaševa kuća u Vranjevu osmišlјen je tako da njen enterijer, zajedno sa spolјašnjim izgledom, oslikava bogatiju građansku kuću iz XIX veka. Kako je u njoj rođen i živeo sve do svoje smrti, 1909. godine, narodni dobrotvor dr Vladimir Glavaš, vodilo se računa da se svi zatečeni predmeti, delovi starog nameštaja, stare fotografije i slike u ulјu, očiste, konzerviraju, restauriraju i budu izloženi kao delovi stalne postavke muzeja.

Kuća Vladimira Glavaša sastoji se od nekoliko prostorija. Najveća i najraskošnije opremlјena soba jeste primaći ili gostinski salon.

Izdavačka delatnost, biblioteke i čitaonice
Featured

Izdavačka delatnost, biblioteke i čitaonice

Novi Bečej je imao vrlo skromnu izdavačku aktivnost, iako je imao, prilično rano, ljude visokih intelektualnih kvaliteta. Takva situacija je možda doprinela da oni napuštaju Novi Bečej i stvaraju u drugim većim kulturnim centrima u kojima su imali više podrške i lakše dolazili do izvornog materijala.

Osoblјe pošte u opisanom periodu
Featured

Osoblјe pošte u opisanom periodu

Kako su  službenici poštanskog ureda odlazili u penziju, tako su na njihova mesta primani novi, mladi kadrovi. Tako je 1974. godine, posle primanja Dušana Josimovića i Dežea Barne (Barna Dezső) formirana nova garnitura poštanskih službenika. Josimović je počeo kao dostavlјač, da bi posle 3 godine i 6 meseci prešao na R šalter. U kasnijem periodu radio je na platnom prometu, bio je i glavni blagajnik, a pri kraju svog radnog veka vršio je poslove upravnika pošte. Dugi niz godina, kao glavni blagajnik, Dušan Josimović je vršio distribuciju poštanskih maraka za Udruženje filatelista Novi Bečej.

Zadovoljni i pored teških uslova života i rada
Featured

Zadovoljni i pored teških uslova života i rada

Zemljoradnik je, kao što je u prethodnom poglavlju izneto, u vreme na koje se podsećamo, radio više i teže poslove nego danas. Sve se obavljalo uglavnom ručno, ili sa volovima i konjima. Mašine su još bile retkost, kao one za setvu i žetvu pšenice i setvu kukuruza. Takođe se vršidba obavljala mašinskim putem, ali je to bio još uvek mukotrpan posao. Traktori su bili prava retkost, a u Novom Bečeju i Vranjevu bilo ih je najviše 3-4. U Novom Bečeju je imao samo moj otac, Mečkić Boško a u Vranjevu je bilo možda 2-3, čiji su vlasnici bili: Gavra Vlaškalin, Milan Nešić i Branko Bunjevački.

Tisa je uvek bila ponos Novobečejaca i Vranjevčana

Tisa je uvek bila ponos Novobečejaca i Vranjevčana

Novobečejci su bili ponosni na svoj grad, ali ne na njegov izgled, ili na snagu njegove privrede, već na njegov izvanredni položaj. Tisa protiče pored samog centra, što nije slučaj sa mnogim gradovima koji se nalaze u blizini ovako velike reke. Šumovite obale sa lepim kejom učinili su taj deo posebno privlačnim i ljupkim, pa se uveče imao utisak kao da je to neki primorski gradić. Naročito se taj utisak nameće kad se upale svetiljke na keju i letnjoj sali hotela "Vojvodina", uz mnoštvo svetiljki na šlepovima koji čekaju na utovar, ili puni da ih brod odvuče na svoja odredišta.