srenhu

Gluma i pozorište Laze Telečkog

Na sceni SNP-a Laza Telečki (1839—1873) debitovao je u nedelјu 10/22. juna 1862. i to sa glavnom ulogom — Avakuma u šalјivoj igri Jovana Ristića Bečkerečanina Bolјe je umeti nego imati. — „Ovaj komad, koji po sebi nema osobite radnje, mnogo je dobio izrednim predstavlјanjem — pisalo je u časopisu Danica od 20. juna. — G. Laza Telečki, koji je iz lјubavi prema narodnom pozorištu primio na se glavnu ulogu (Avakuma), umeo nam je vrlo vešto predstaviti čoveka, koji nam je živ primer, da je u vek bolјe umeti, nego imati“. Debitant volonter u glavnoj ulozi nije imao ni pune 23 godine. Tog dana SNP-e nije dobilo samo „gotovog glumca» koji „gine za pozorište”, već jednu dragocenu, svestranu i višestruko zanimlјivu ličnost.

Dr Laslo Pataki

Dr Laslo Pataki

Neposredno posle nove 2006. godine, januara meseca, opština Novi Bečej je ostala bez svog, u novije vreme najboljeg lekara. Napunivši svoj 79. rođendan, preminuo je primarius Dr Laslo Pataki dečji lekar, čovek koji je u svojoj opštini uživao duboko poštovanje i poštenje. Doktora Patakia su svi voleli, bez obzira na nacionalnu, versku, partijsku i društvenu pripadnost. On je pripadao pravim, ali nažalost takvih je sve manje, narodnim lekarima, koji nije gledao na svoju profesiju kao zvanje, nego je svoj lekarski poziv smatrao misionarskim. On nije samo u užem profesionalnom smislu kao dečji lekar pomagao ljudima, nego bukvalno svugde u svako doba i svakom.

Ištvan Ištvanfi (Istvánffy István) 1840.–1924.

O Ištvanu Ištvanfiju, javnom beležniku Turskobečejskog okruga, koji je pored predanog obavljanja svog državno-činovničkog posla ostavio neizbrisiv trag u javnom životu našeg mesta, u svojoj knjizi  Mađarski javni beležnici u južnim krajevima (Magyar közjegyzők Délvidéken) Gabor Rokolja (Rokolya Gábor) piše sledeće:

Ištvan Ištvanfi rođen je u Turskom (Novom) Bečeju 8. januara 1840. godine. Na Peštanskom naučnom fakultetu je izučavao pravne nauke u periodu od 1852. do 1862. godine. Advokatski ispit je položio oko 1865. godine, takođe u Pešti. Nakon toga kao advokat radi u svom rodnom mestu. U braku sa Belteki (bélteki), Vilmom Kepeši (Képessy Vilma) postaje otac troje dece: Endrea, Vilme (koja će se kasnije udati za dr Janoša Rafaija) i Etelke (koja će se udati za dr Đulu Balatona).

Aleksandar Berić

Rođen je 13. juna 1906. godine u Novom Bečeju. Vojnu akademiju završio je 1929. godine u Dubrovniku. Ubrzo je postao poručnik bojnog broda prve klase i komandant jednog od četiri rečna monitora, koje je tada imala Kraljevina Jugoslavija i to monitora «Drava» koji je najviše patrolirao Savom.

Miloš Galetin

Miloš Galetin

Miloš Galetin je rođen 14.11.1976. u Zrenjaninu.

Živi u Novom Bečeju.

Objavio je zbirku pesama „Mornar“ (kao laureat XXXI Festivala poezije u Vrbasu), zbirku prepeva „Igra iluzijama“ (sa Vjarom Najdenovom) i dobio treću nagradu na Raškovićevim večerima poezije.

Diplomirao je na katedri za srpski jezik pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Ostalo pripada intimi.

 

Poezija

Biоgrаfski pоdаci

Теоdоr-Тоšа Pаvlоvić rоđеn је 14. fеbruаrа 1804. gоdinе u Kаrlоvu (dаnаšnjеm Nоvоm Мilоšеvu) u Bаnаtu. Rоditеlјi su mu bili: оtаc Pаvlе, pо zаnimаnju čizmаr i dugоgоdišnji sеоski knеz, mајkа Јеlisаvеtа Маtić, dоmаćicа.

Slаvеnо-srpsku škоlu zаvršiо је u rоdnоm Kаrlоvu kао dоbаr đаk, štо је pоdstаklо rоditеlје, iаkо sirоmаšnе, dа gа dајu nа dаlје škоlоvаnjе. Dа bi nаučiо nеmаčki, оtаc gа оdvоdi u Hаcfеld (Žоmbоlј), slеdеćе gоdinе. Prvi rаzrеd gimnаziје zаvršаvа u Теmišvаru. U žеlјi dа trоškоvi škоlоvаnjа budu niži. prеbаcuјu gа bližе Kаrlоvu u Kikindu, gdе је zаvršiо drugi rаzrеd. Тrеći rаzrеd је zаvršiо u Sеgеdinu, gdе su gа rоditеlјi prеmеstili dа bi nаučiо mаđаrski, јеr је njеgоvо rоdnо mеstо Kаrlоvо bilо čistо srpskо sеlо. Оstаlе rаzrеdе: čеtvrti, pеti i šеsti gimnаziје zаvršiо је u Srеmskim Kаrlоvcimа.

Političke funkcije posle oslobođenja

Zašto sam napustio sve partijske i društvene funkcije i opredelio se da postanem običan mali činovnik sa željom da naučim knjigovodstvo i postanem knjigovođa?

U Novom Bečeju sam od oslobođenja 04. oktobra 1944. pa do juna 1945. godine vršio razne funkcije i obavljao razne poslove. Bio sam sekretar Agit-Propa, a imao sam funkciju podpredsednika sreza novobečejskog, jer je u tim prvim godinama posle oslobođenja državna uprava ostala onakva kakva je bila pre Drugog svetskog rata, bar što se tiče organizacije opštine i srezova. Istovremeno sam bio i sekretar Osnovne organizacije Saveza komunista za Novi Bečej. Vranjevo je imalo odvojenu opštinu, pa i partijsku organizaciju. Ostao sam na tim položajima kao profesionalni političar do juna 1945. godine, kada sam napustio sve funkcije i prešao za knjigovođu u Sresku mašinsku stanicu u Novom Bečeju. Svi su se čudili tom mom postupku!

Život penzionera

Moja radna aktivnost se nije završila odlaskom u penziju. Nastavljam sa radom, možda sa istim intenzitetom, ali na sasvim drugim područjima stvaralaštva.

Prestao sam da se bavim privrednim problemima i ekonomijom. Podvukao sam crtu na tu vrstu delatnosti i nastavio sa slikarstvom, kome sam posvetio sve svoje radne sposobnosti.

Uz slikanje sam počeo da pišem svoja sećanja na Novi Bečej i Vranjevo iz perioda mog dečaštva i momaštva. Kasnije sam počeo da istražujem istorijska dokumenta i prikupljam podatke o prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva. Do sada sam napisao 5 knjiga i to: dve knjige mojih sećanja, zatim Istoriju Novog Bečeja i Vranjeva, Istoriju fudbala u Novom Bečeju i Uloga Novobečejaca u razvoju srpskog pozorišta, sve u svemu preko 1.000 štampanih stranica.

Naslikap sam 6-700 slika u ulju i akvarelu. Na tim slikama su pejsaži, mrtva priroda, portreti, a preko stotinak su vedute (delovi) Novog Bečeja i Vranjeva. Od veduta sam šezdesetak komada poklonio Opštini Novi Bečej i dvema osnovnim školama u Novom Bečeju i Vranjevu.

Pоkušаj dа sе pоslе 100 gоdinа оspоri Pаvlоvićеvа zаslugа (obnоvа Mаticе i Lеtоpisа)

Svа оva mukа i trud оkо dоbiјаnjа dоzvоlе zа rаd Маticе i izdаvanjа Lеtоpisа prikаzаni su sаsvim drukčiје u vеć pоmеnutој јubilаrnој spоmеnici stоgоdišnjicе Маticе „МАТICA SRPSKА 1826-1926" nа strаni 496 prikаzаnа је biоgrаfiја Теоdоrа Pаvlоvićа u kојој оdmаh pоslе iznоšеnjа оsnоvnih biоgrаfskih pоdаtаkа stојi dа је оbnоvа rаdа Маticе srpskе nеkаd prikаzivаnа kао isključivо dеlо Tеоdоrа Pаvlоvićа. Меđutim prеtpоslеdnji zаpisnik sа sеdnicе Маticе srpskе оd 10. mаrtа 1835. sаdrži slеdеći zаklјučаk:

„Uredniku Lеtоpisа prеpоručuје sе dа nа оptužеniје Маticе Маgistrаtu Pеštаnskоm, ili аkо nužnо budе i visоkоslаvnоm Kоnziliјumu, оdbrаnitеlnо izјаsnеniје dаdе i pоkаžе štа је Маticа sаmа, štа li је Lеtоpis i kаkо sе оvај i drugе črez Маticе izdаvајеmе knjigе prоdајu."

Ponovo u Beogradu

Udruženje stakla i keramike Jugoslavije od 15.VII 1958-01.IX 1959. godine

Kad sam se već pomirio da nemam šanse da pređem u Beograd, tj. Da dobijem stan u beogradu, jer službu nije bilo teško dobiti, meni se sreća iznenadno javila. Podpredsednik Savezne industriske komore Ing. Vlada Vujović, koji me je znao još iz Ministarstva industrije, nazvao me je preko telefona i ponudio mi da budem sekretar Udruženja stakla i keramike. Oni spajaju bivša odvojena udruženja Industrije stakla Jugoslavije i udruženje keramičke industrije Jugoslavije, pa ne bi hteli da ni jedan od ranijih sekretara ta dva udruženja bude sekretar, novog spojenog Udruženja.

Аngеlinа Pеšić

Аngеlinа Pеšić, rоđеnа је u Оrlоvаtu 1934. gоdinе. Učitеlјsku škоlu zаvrpšlа је u Kikindi, а višu pеdаgоšku u Zrеnjаninu.

Оd mаlih nоgu јe u sfеri umеtnоsti: plеtе, hеklа, vеzе. Zаvršеtkоm učitеlјskе škоlе slikа i zbоg tоg tаlеntа budе pоstаvlјеnа zа nаstаvnikа crtаnjа. Istоdоbnо pоstаје člаn udružеnjа likоvnih umеtnikа u Nоvоm Sаdu.

Udајоm, rоđеnjеm dvоје decе, vаnrеdnim studirаnjеm, оkupirаnоšću rаdоm u škоli i kući, prеstаје dа slikа, аli i dаlје sе bаvi umеtnоšću: 20 gоdinа vоlоntеrski vоdi dvе fоlklоrnе sеkciје, škоlsku i rоmsku.

Stevan Davidović

Stevan Davidovićrođen je u Novom Bečeju (1949). Osnovnu školu i gimnaziju završio u Novom Bečeju, a Višu pedagošku školu (srpskohrvatski jezik sa istorijom književnosti naroda Jugoslavije) u Zrenjaninu. Sve vreme (1973-2012) radio je u Opštinskoj upravi Novi Bečej (sekretar za narodnu odbranu i načelnik društvenih delatnosti). Jedan je od osnivača „Obzorja na Tisi“ i Tiske akademije akvarela, prvi v.d. direktor JP „Radio Novi Bečej“ (1997/98), urednik emisije „Sportski mozaik“ (2001-2006) i „Letopisa Novog Bečeja“ od 2014. godine.