srenhu

Laza Telečki

 

Skica za studiju

Odavno je rečeno da veliki umetnici nemaju domovine, jer kao nosioci progresivnih ideja svojim humanističkim stavom podjednako pripadaju svim narodima i svim vremenima. Jedan od takvih umetnika je i Laza Telečki, najviše spominjan od svih pozorišnih umetnika, pobornik ideja o napretku naše kulture, borac za nacionalno oslobođenje Srba u Vojvodini u drugoj polovini XIX veka, rodolјub i demokrata, on je glumac i nacionalni radnik, neka vrsta romantičarskog Joakima Vujića, no znatno ozbilјnijeg.

Arsen Pecarski (1890-1942)

Arsen Pecarski

Mnogo je bilo zaljubljenika pesme i pozorišne umetnosti u Novom Bečeju i Vranjevu. Mladi su pored pesme negovali i pozorišnu umetnot i obrnuto, s obzirom da je za pozorišnu umetnost postojala izuzetno bogata tradicija. Od nekoliko amaterskih pozorišnih družina, koje su tokom proteklog vremena postojale, posebno mesto zauzima Diletantska pozorišna družina „Napredak" u Vranjevu. Ta družina je radila od 1901. godine pa sve do okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Najveće zasluge za uspešan i dugotrajan rad „Napretka" pripadaju Arsenu Pecarskom. On je svojim nesebičnim radom, pa i materijalnim žrtvama doprineo da „Napredak" postane omiljena i cenjena organizacija mlađih u Vranjevu. Arsen je bio organizator, dugogodišnji reditelj i svestran glumac. Bio je toliko obdaren za scenu da je mogao, prema potrebi, prihvatiti svaku od glavnih uloga u komadima koje daje „Napredak".

Saša Milenković

Daske koje život znače večita su inspiracija za Sašu Milenkovića. Rođen je 1963. godine, a od 1978. pa do danas aktivno učestvuje u pozorišnoj umetnosti. Kao glumac je igrao u više od trideset predstava. Godine 2000. prvi put se oprobao u ulozi režisera. Dosad je režirao petnaest naslova, od kojih je za šest radio adaptaciju. O njegovim glumačkim i režiserskim uspesima najbolјe svedoče brojne nagrade osvojene na različitim smotrama i festivalima.

Маticа srpskа pоstаlа је nајznаčајniја ustаnоvа zа kulturni i nаciоnаlni prеоbrаžај Srbа

Јоš prе Sаvе Теkеliје, Јоvаn Nаkо s prеdiktоm Vеlikоsеmikluški, pоstао је 1837. gоdinе pоd uticајеm Pаvlоvićа nаrоdni dоbrоtvоr, pоklоnivši Маtici 5.000 fоrinti u srеbru. Nаkо је u stvаri zаvеštао оvај iznоs istе gоdinе kаdа је Маticа оbnоvilа rаd, аli је stvаrnа prеdаја tоg iznоsа izvršеnа tеk nаkоn 7 gоdinа tј. 1844. gоdinе. Zbоg zаkаsnеlе prеdаје srеdstаvа smаtrаli smо, јеr оn tо i јеstе, Sаvu Теkеliјu prvim i nајvеćim dоbrоtvоrоm Маticе srpskе.

Jоvаn Nаkо је Оsnоvnim pismоm оdrеdiо nаmеnu svоје zаdužbinе, dа pоtpоmаžе srpsku knjižеvnоst. Prеmа sаdržini Pismа оnа sе nе smе trоšiti, vеć sаmо intеrеs (kаmаtа) i tо zа nаgrаđivаnjе knjižеvnih dеlа.

Dubravka Nešović

Dubravka Nešović

Dubravka Nešović, vrhunski interpretator starogradskih pesama i romansi, rođena je 31. avgusta 1932. u Novom Bečeju.

Dubravkini roditelji, majka Beograđanka Nataša Nešović i otac Novobečejac Milorad Majin, bili su glumci Novosadsko-banovinskog putujućeg pozorišta. Kako su u skladu sa svojim zanimanjem često putovali, slučaj je hteo da Dubravka bude rođena na jednom od njihovih gostovanja, zamalo na samoj pozornici.

„Na pozornici sam se rodila, majka je odigrala I čin, u II činu joj je pozlilo, u III  činu sam ja došla na svet!“

Život penzionera

Moja radna aktivnost se nije završila odlaskom u penziju. Nastavljam sa radom, možda sa istim intenzitetom, ali na sasvim drugim područjima stvaralaštva.

Prestao sam da se bavim privrednim problemima i ekonomijom. Podvukao sam crtu na tu vrstu delatnosti i nastavio sa slikarstvom, kome sam posvetio sve svoje radne sposobnosti.

Uz slikanje sam počeo da pišem svoja sećanja na Novi Bečej i Vranjevo iz perioda mog dečaštva i momaštva. Kasnije sam počeo da istražujem istorijska dokumenta i prikupljam podatke o prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva. Do sada sam napisao 5 knjiga i to: dve knjige mojih sećanja, zatim Istoriju Novog Bečeja i Vranjeva, Istoriju fudbala u Novom Bečeju i Uloga Novobečejaca u razvoju srpskog pozorišta, sve u svemu preko 1.000 štampanih stranica.

Naslikap sam 6-700 slika u ulju i akvarelu. Na tim slikama su pejsaži, mrtva priroda, portreti, a preko stotinak su vedute (delovi) Novog Bečeja i Vranjeva. Od veduta sam šezdesetak komada poklonio Opštini Novi Bečej i dvema osnovnim školama u Novom Bečeju i Vranjevu.

Mr Ladislav Gulović (1881 – 1967)

Ladislav Gulović nije rođen u Novom Bečeju ali sa četrdeset godina provedenih u našem mestu, radeći u svojoj apoteci, ostao je u sećanju nekoliko generacija naših meštana kao vrsni majstor svog apotekarskog zanata.

Mr Ladislav Gulović (1881 – 1967)

Farmaciju je završio u Budimpešti početkom XX veka, 1903. godine. Radio je u nekoliko gradova Evropskih država, tako i u Beogradu. Sredinom druge decenije XX veka otvorio je svoju apoteku u Osjeku. Posle ženidbe, na insistiranje supruge Irene Veber, koja je želela da budu u blizini Žombolje, 1923. godine dolaze u Novi Bečej. Iste godine kupuje kuću i to sa nameštajem prve novobečejske apoteke iz 1802. godine (bivšu apoteku Ferenc Bizeka, Armin Bizeka, Roberta Turna, kasnije Deže Bizeka), koja se nalazila na glavnoj ulici pod brojem 21, od poznatog imućnog Vranjevačkog gazde Svetozara Veselinova.

Milorad dr Vlaškalin

Poslednji ban Dunavske banovine koji je umro u N. Bečeju

Rođen je 26 maja 1890. u Međi u svešteničkoj porodici. Gimnaziju je završio 1907. u Novom Sadu, a prava u Budimpešti 1911. Prvi svetski rat proveo je u Temišvaru kao veliki beležnik Eparhijske konzistorije. Posle rata 1918. postao je generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih dela – Odeljenja za Banat, Bačku i Baranju.

Živica Žika Radin

Živici Žiki Radinu, bibliotekaru u Kumanu, nikada u životu nije bilo dosadno. Svoj svet je načinio po svojoj meri. Želeo je da studira likovnu umetnost, ali mu roditelјi nisu dozvolili. Nјegov pokušaj da bude slikar neslavno se završio: pošto je izašao u prirodu sa štafelajem, obučen onako kako je smatrao da dolikuje slikaru, niotkuda se pojavila njegova baba i oterala ga kući da komšije ne bi pomislile da je pomerio pameću. Tu negde je i odustao od želјe da bude likovni umetnik.

Laza Telečki

Sinoć u 7 i po sati izdahnuo je ovde član srpskog narodnog pozorišta, srpski glumac i književnik, najizvrsniji pozorišni crtač karaktera na slovenskom jugu, - Laza Telečki, u 33-oj godini svojoj. Suvobolјa, od nekog doba omladinska bolest, a u njega, rekao bi, porodična, jer mu je već pokosila dva brata i sestru, došla mu je glave. Poslednja pojava na pozornici beše mu Nona Purilo u Ni brigeta. Pozorište mu beše srce i duša, njegov panteon, njegova crkva.

Poreklo

Gеdеоnоv prеdаk sа mајčinе strаnе je Pаvlе Hаdžimihајlо Šišаnji, bоgаti grčkо-cincаrski trgоvаc, kојi kupuје spаhiluk Nоvi Bеčеј 1782, gоdinе sа 10.000 јutаrа kvаlitеtnе, dоbrо оbrаdivе zеmlје. Pаvlоv sin Јоvаn Pаvlе uzimа zа žеnu Grkinju Klаru Pаpаpulisiо (Klаrа Pаpаpulisiо - ktitоrkа rimоkаtоličkе crkvе u Nоvоm Bеčејu izgrаđеnе 1809. gоdinе. Kao prаvоslаvni vеrnici Јоvаn Pаvlе i Klаrа, pаtrоni spаhilukа, sаhrаnjеni su u nоvоbеčејskој prаvоslаvnој crkvi.), a njihоv sin Nikоlа Hаdžimihајlо Šišаnji nаslеđuје svа imаnjа spаhilukа, tе stičе plеmićku titulu 12. оktоbrа 1798. gоdinе (LR LIX. 687), štо je i оbnаrоdоvаnо u Тоrоntаlskој župаniјi 22. аprilа 1799. gоdinе (LR LIX 743).

Stevan Davidović

Stevan Davidovićrođen je u Novom Bečeju (1949). Osnovnu školu i gimnaziju završio u Novom Bečeju, a Višu pedagošku školu (srpskohrvatski jezik sa istorijom književnosti naroda Jugoslavije) u Zrenjaninu. Sve vreme (1973-2012) radio je u Opštinskoj upravi Novi Bečej (sekretar za narodnu odbranu i načelnik društvenih delatnosti). Jedan je od osnivača „Obzorja na Tisi“ i Tiske akademije akvarela, prvi v.d. direktor JP „Radio Novi Bečej“ (1997/98), urednik emisije „Sportski mozaik“ (2001-2006) i „Letopisa Novog Bečeja“ od 2014. godine.