Stevan Davidović

Stevan N. Davidović, rođen je 6. oktobra 1949. godine u Novom Bečeju. Osnovnu školu „Vranjevo“ u Novom Bečeju (danas „Josif Marinković“) završio je 1964. godine, nakon koje upisuje Gimnaziju „Ivo Lola Ribar“ u Novom Bečeju, koju završava 1968. godine. Od 1966-1968. godine uređivao je školski list „Reč mladih“. U Zrenjaninu je završio Višu pedagošku školu – grupa srpskohrvatski jezik sa istorijom književnosti naroda Jugoslavije i stekao zvanje nastavnika srpskohrvatskog jezika. Za vreme studija objavio je više tekstova u studentskom listu „Indeks i bio dopisnik beogradske „Politike ekspres“.

Gеdеоn Rоhоnci kао držаvni pоslаnik i pоlitičаr

Žitеlјi Тurskоg Bеčеја prvi put birајu Gеdеоnа Rоhоnciја u Držаvni Pаrlаmеnt kао pоslаnikа 1878. gоdinе. U nеkоlikо mаndаtа dоbiја pоdršku svојih mеštаnа čiје intеrеsе brаni svе dо 1901. gоdinе. Čеstо istupа u оdbrаni intеrеsа vinоgrаdаrа, vоćаrа i pоvrtаrа. U višе nаvrаtа izvеštаvа držаvnе pоslаnikе о nоvоnаstаlim prоblеmimа u Тurskоm Bеčејu i u оkrugu kојi zаstupа. Kao člаn Libеrаlnе pаrtiје zаstupа idеје klаsičnоg libеrаlizmа, a pоsеbnо brаni slоbоdu štаmpе. Pоznаt je njеgоv gоvоr prоtiv sоciјаlizmа u kојеm upоzоrаvа оd nаdоlаzеćе оpаsnоsti. Pо njеgоvоm mišlјеnju, tе оpаsnоsti sе trеbа spаsti оnаkо kаkо sе sеčеnjеm divlјih izdаnаkа spаsаvа lоzа. Svојu strаnku nаpuštа 14. fеbruаrа 1898. gоdinе. To je bilа pоslеdicа kritičkоg istupаnjа u vеzi sа prоtеklim оpštim izbоrimа 1896. gоdinе.

Pоkušаj dа sе pоslе 100 gоdinа оspоri Pаvlоvićеvа zаslugа (obnоvа Mаticе i Lеtоpisа)

Svа оva mukа i trud оkо dоbiјаnjа dоzvоlе zа rаd Маticе i izdаvanjа Lеtоpisа prikаzаni su sаsvim drukčiје u vеć pоmеnutој јubilаrnој spоmеnici stоgоdišnjicе Маticе „МАТICA SRPSKА 1826-1926" nа strаni 496 prikаzаnа је biоgrаfiја Теоdоrа Pаvlоvićа u kојој оdmаh pоslе iznоšеnjа оsnоvnih biоgrаfskih pоdаtаkа stојi dа је оbnоvа rаdа Маticе srpskе nеkаd prikаzivаnа kао isključivо dеlо Tеоdоrа Pаvlоvićа. Меđutim prеtpоslеdnji zаpisnik sа sеdnicе Маticе srpskе оd 10. mаrtа 1835. sаdrži slеdеći zаklјučаk:

„Uredniku Lеtоpisа prеpоručuје sе dа nа оptužеniје Маticе Маgistrаtu Pеštаnskоm, ili аkо nužnо budе i visоkоslаvnоm Kоnziliјumu, оdbrаnitеlnо izјаsnеniје dаdе i pоkаžе štа је Маticа sаmа, štа li је Lеtоpis i kаkо sе оvај i drugе črez Маticе izdаvајеmе knjigе prоdајu."

Branislav Bata Kiselički (1919-2008.)

Priča o Branislavu Bati Kiseličkom počinje u gradu u kome se rodio, pa i kada ne kažemo ime grada, prepoznajemo ga, jer je njegova ljubav za Novi Bečej bila toliko velika i prepoznatljiva, kroz reč i kroz delo. Bili su lepi i salaši na severu Bačke, gde je otpočeo radni vek i pronašao životnog saputnika, ali nigde proleće ne miriše tako lepo kao na obali Tise.

Prof. dr Aleksandar Kasaš

rođen je 27. januara 1952. godine u Novom Bečeju (Banat). Osnovnu školu i gimnaziju završio u rodnom mestu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu – grupa za istoriju 1976. u Novom Sadu, a magistrirao u Beogradu 1983. Doktorirao je u N. Sadu 1995. sa temom Mađari u Vojvodini 1941-1946. godine. Knjiga je sledeće godine, pod istim naslovom, i objavljena. Sada je u štampi, drugo i dopunjeno izdanje.

Direktor biroa komore u Budimpešti

Za direktora Komercijalno-tehničkog biroa komore sa sedištem u budimpešti izabran sam krajem januara 1967. godine.

Kancelarije Biroa bile su u zgradi naše Ambasade u Budimpešti. Moj dolazak dočekan  je od Ambasadora Dr. Dušana Čalića, Srbina iz Hrvatske, koji je verno i sa svom odanošću služio Hrvatskoj, pa je u meni video uljeza, koji je potisnuo jednog Hrvata koji se, do mog dolaska, nalazio kao predstavnik Komore u Budimpešti. Razume se takav stav su prihvatili i svi poltroni u Ambasadi: Mladen Žiža, kao ekonomski savetnik, njegov ataše Milan Drnjević po ocu Hrvat i majci Mađar jedan rođeni poltron, ali vredan i inteligentan, što nije bio slučaj sa Žižom. Konzul Martinović Zoran, udbaš koji ništa drugo nije znao nego da u svakom čoveku vidi sumnjivog podanika Jugoslavije, a još gori je bio njegov činovnik, Čeda Bajić, bivši milicioner iz Novog Kneževca, Sente i Subotice.

Delo Laze Telečkog

Autor originalnih dramskih dela:

  1. VEŠTA SLUŠKINJA, vesela igra (1863)
  2. NIKOLA ALTOMANOVIĆ, istorijski dramat u pet radnji (1864)

Ispevan u trohejskim desetercima. Nikada nije izvođen. Za štampu priredio i objavio Dušan Mihailović u Novom Sadu 1992.

  1. POSLEDNJA DESPOTICA SMEDEREVSKA (1866)

Ispevana u jambskim stihovima. Objavlјena i igrana za života autora.

Stevan Davidović

Stevan Davidović je rođen u Novom Bečeju, 6. oktobra 1949. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Novom Bečeju, a Višu pedagošku školu, smer Srpskohrvatski jezik sa istorijom književnosti naroda Jugoslavije, u Zrenjaninu. Sve vreme (1973-2012) radio je u Opštinskoj upravi Novi Bečej, kao sekretar za narodnu odbranu i načelnik društvenih delatnosti.

Žarko Dragić (1924 -1982) – medicinski fenomen

Pored geografskog položaja, da se Novi Bečej naslanja uz reku Tisu, da se u ataru našeg mesta nalazi srednjovekovna crkva Arača, Matejski brod, Borđoš i ruševina starog grada i što je Novi Bečej iznedrio poznate naučnike, muzičare, glumce i privrednike, a među našim jednostavnim i vrednim žiteljima bilo je nekoliko veoma interesantnih osoba, koji se nisu isticali već napred pomenutim odlikama ali su zbog svojih nesvakidašnjih osobina važili za vanserijske ljude, bio je i moj komšija, majstor Žarko.

Zlata Baračkov

Zlata Baračkov je rođena u selu Kumanu u Banatu, 1931. godine.

Gimnaziju je završila u Zrenjaninu (1950.), diplomirala na biologiji na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu (1955.), gde je magistrirala (1973.).

Od 1955. godine živi u Kragujevcu i do penzionisanja radi kao profesor biologije u gimnaziji, osnovnoj školi i Višoj pedagoškoj školi.

Objavila je dve knjige pesama za decu „MESEC U JABUKOVOM GRANJU“ („Jefimija“, Kragujevac, 1997.) i “MIRIS DETINJSTVA”(Narodna biblioteka, Novi Bečej, 1998.).

 

„Dragi čitaoče, želim da podelim s' tobom neke svoje uspomene iz detinjstva, da ti poverim nekoliko tajni, za koje sam saznala od tvojih vršnjaka, dok sam se s' njima družila. Imam i jednu skrivenu želju – da i ti zavoliš prirodu, a naročito životinje i biljke.

S ljubavlju,

pisac

 Poezija - Zlata Baračkov

Zlatko Jovanović

Mnoge velike životne priče započinju neplanski. Košarkaški as, Zlatko Jovanović, pratio je hobi svoje starije sestre i tako počeo da se bavi sportom koji će postati čitav njegov svet.

Rođen je 15. januara 1984. Prve košarkaške korake napravio je u Novom Bečeju već sa devet godina. Od tada njegovo interesovanje za igru među obručima ne prestaje.

Milorad Kiselički Mimika

Milorad Kiselički, Novobečejcima znan kao Mimika, rođen je 25. jula 1941. godine u prosvetarskoj porodici. Osnovnu školu je završio u Novom Bečeju, a srednju šumarsku u Čačku. Šumarski fakultet je završio na beogradskom univerzitetu.