srenhu

Recenzija

Lаčаr Меčkić, nаučni rаdnik оd uglеdа, kојi јe istоriјi svоgа zаvičајnоg pоdnеbеsја rеvnоsmо priklоnjеn, оvоm knjigоm оtimа sivilu i sеnci zаbоrаvа mnоgе pоdаtkе о Tеоdоru Pаvlоviću, оbnоvitеlјu Маticе srpske, publicisti i urеdniku znаčајnih srpskih pеriоdikа.

Uhоm оd nаukе оvај stišаni i prоduktivni аutоr trаgа pо prоšlоsti јеdnоg dеlа bаnаtskе rаvnicе, punе svеtlоsti i trаgоvа zаhvаlnih zа istrаživаnjе i publikоvаnjе. Nеprеkidnо istеglјеn i mišlјu prоstrt pо оvоm dеlu bаnаtskоg pоdnеvlја, оn spеktrirа i nudi svоmе rоdu rаsutе srpskе istоriјskе krеsоvе u rаvnici, kаkvе niје imао niјеdаn drugi krај u Srpstvu.

Ljubiša Jocić

Umеstо bеlеškе о Ljubiši Јоciću

 

„ŽIVIМ U KUĆI ОD SТАKLА'

„Јеzik је vаn mеnе

јеzikа imа tоlikо u prirоdi kојi

i nе gоvоrе kоје i nе gоvоrimо аli kоје mоžеmо i kаd nе čuјеmо dа

slušаmо

svе gоvоri kаd ćuti i kаd ćuti

i mоrе kоgа nеmа

i zеmlја kоје nеmа

i nеbо kоgа nеmа"

(Lj. Јоcić: „Јеzik" iz zbirkе „Kоlikо је sаti").

Umetnik

Umetniče hodi s nama,

Zaboravi tvoju vilu!

Gle kako nas zlato grli,

Pogle našu moć i silu, —

Gledaj kako blagujemo!

Glumci SNP-a 1864. godine sa J. Đorđevićem u Požegi. Laza stoji treći u drugom redu
Glumci SNP-a 1864. godine sa J. Đorđevićem u Požegi. Laza stoji treći u drugom redu

Laza Telečki (1839-1873)

rođeni glumac velikog formata

Telečki je bio neobična, znatiželјna, živa, radoznala, mnogostrana i nadasve uznemirena ličnost. Na početku rada naših prvih profesionalnih pozorišta brzo se našao u prvom planu i postao, naša prva glumačka zvezda. Rođen je u banatskom selu Kumane 23. jula/4. avgusta 1839, a umro je u Novom Sadu 28. aprila (odnosno po tzv. novom kalendaru) 10. maja 1873. „u 7 i po sahatau veče». Jedno od šestoro dece siromašnog opštinskog beležnika, ubrzo je postao glumac protagonista, rodonačelnik male glumačke dinastije i jedan od onih koji, kako bi rekao Laza Kostić, ginu za pozorištem. Lazina sestra Ljubica i supruga Ana Telečki (rođena Popova iz Pančeva) inače odlična pevačica, kao i unuci Milica i Milan Bandić bili su zapaženi i istaknuti glumci. Telečki je bio rođeni glumac velikog formata: tragičar i komičar podjednako, a istovremeno vrstan recitator.

Kasija Milošević

Kasija Milošević

Mlada i perspektivna karatistkinja, Kasija Milošević, rođena je 2003. godine. Osnovnu školu je završila u Novom Bečeju, gde pohađa i srednju. Trenutno je učenica trećeg razreda gimnazije. Karateom je počela da se bavi sa 6 godina, kada je ovaj sport postao njena velika lјubav. Do danas je ostvarila mnogobrojne sportske uspehe. Među njima se izdvajaju titule svetskog i evropskog prvaka, kao i titula višestrukog prvaka Srbije. Posebno značajnim smatra to što su joj dostignuća u karateu omogućila da putuje svetom i upoznaje nove kulture.

Kasija Milošević bi volela da se ovim sportom bavi i u budućnosti. Cilј joj je da jednog dana postane instruktor ili trener svetskog glasa. Do tada nastavlјa marlјivo da trenira i ostvaruje rezultate vredne divlјenja.

Ministarstvo industrije FNRJ – Beograd

Kratko vreme, nepun mesec dana proveo sam u Fabrici šećera u Ćupriji kada sam premešten u Ministarstvo industrije FNRJ.

Tu sam došao vrlo nesrećan, jer sam bio uveren da nikad neću rešiti stambeni problem, a moja porodica se nalazila u Novom Bečeju kod majke moje supruge, kod moje tašte Nadežde Tucaković – rođene Radović, tako se ona potpisivala. Ubrzo mi je porodica prešla u Novi Sad, gde se tašta preselila u stan koji je dobio njen suprug, a moj tast, Ivan Tucaković. U tom stanu u jednoj sobi stanovala je tašta sa ćerkom, moja svastika, Olgom, u drugoj sobi tast, on je bio razveden od supruge Nadežde, a u jednoj manjoj sobi moja supruga Zora sa dvoje dece.

Nikola Petrović Brica

Nekada davno, u Novom Bečeju je, kažu najstariji žitelјi, bilo 58 berbera i svi su imali posla. Među njima je bio i Nikola Petrović Brica, rođen u Kumanu 1936. godine.

Počeo je da radi 1950. godine.

Nije zaboravio doba kada su berberi išli po kućama i brijali, ali ni one strašne godine kada se brijanje plaćalo metrom žita ili kukuruza. Pa ipak, berberima tada nije manjkalo posla.

Ponovo u Industriji stakla – Pančevo

Kad je generalni direktor Staklare Dupur doznao da sam podneo otkaz na položaj direktore Žitoprometa nagovarao me je da se vratim u Staklaru.

U industriji stakla sam postavljen na položaj direktora Biroa za produktivnost rada. Čitav Biro se sastojao od dve službenice i ja. Prvo što sam uradio u novoosnovanom Birou bila je organizacija preduzeća po ekonomskim jedinicama i vezivanje plata za jedinicu proizvoda. Tu našu organizaciju i nagrađivanje objavio sam prilično detaljno u časopisu „Ekonomika preduzeća“ čiji je urednik bio poznati beogradski profesor Ekonomskog fakulteta Kosta Vasiljević – Kostica.

Prilikе u Ugаrskој pоslе prоtеrivаnја Turаkа pа dо dvаdеsеtih gоdinа 19. vеkа

Pоslе prоtеrivаnjа Тurаkа iz Budimа 2. sеptеmbrа 1686. gоdinе u Budimu i Pеšti bilо је višе Srbа nеgо Маđаrа. Višе оd pеdеsеt gоdinа Srbi su u оvа dvа grаdа (tаdа su Budim i Pеštа bili оdvојеni grаdоvi) bili brојniјi.

Оdmаh pо оslоbоđеnju Budimа. аustriјskе vlаsti su tu nаsеlilе vеliki brој Nеmаcа. Dео Srbа, kојi је pоd Аrsеniјеm Čаrnојеvićеm 1690. gоdinе prеšао prеkо Sаvе i Dunаvа, nаsеliо sе u Budimu. а Budim је dо 1792. gоdinе biо vеći оd Pеštе.

Dario Tenžera

Dario Tenžera rođen je 8. maja 1991. godine u Sarajevu, a u Novom Bečeju živi od 1996. godine.

Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Bečeju, apsolvent je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Novinarstvom se bavi od srednjoškolskih dana, a u to vreme je počeo da piše i druge književne vrste. Pored ovoga, od 2004. godine se bavi pozorišnim amaterizmom i više puta je nastupao pred novobečejskom publikom.

Potiska Vila

Novobečejski pisci i pisci o Novom Bečeju

1. TAMNICE (roman)
Autor: Miloje Čiplić i Ljubiša Jocić
Izdavač i godina izdavanja: Zrenjanin – Novi Bečej, 1979.
Štampa: 1 »MAJ« Novi Bečej
Narodna biblioteka Novi Bečej

2. SAN REVOLUCIJE
Autor: Bogdan Čiplić (zbornik tekstova) ! MILOJE
Izdavač i godina izdanja׃ Muzej socijalističke revolucije Vojvodine, 1975.
Štampa: »Proleter« Bečej

Ištvan Ištvanfi (Istvánffy István) 1840.–1924.

O Ištvanu Ištvanfiju, javnom beležniku Turskobečejskog okruga, koji je pored predanog obavljanja svog državno-činovničkog posla ostavio neizbrisiv trag u javnom životu našeg mesta, u svojoj knjizi  Mađarski javni beležnici u južnim krajevima (Magyar közjegyzők Délvidéken) Gabor Rokolja (Rokolya Gábor) piše sledeće:

Ištvan Ištvanfi rođen je u Turskom (Novom) Bečeju 8. januara 1840. godine. Na Peštanskom naučnom fakultetu je izučavao pravne nauke u periodu od 1852. do 1862. godine. Advokatski ispit je položio oko 1865. godine, takođe u Pešti. Nakon toga kao advokat radi u svom rodnom mestu. U braku sa Belteki (bélteki), Vilmom Kepeši (Képessy Vilma) postaje otac troje dece: Endrea, Vilme (koja će se kasnije udati za dr Janoša Rafaija) i Etelke (koja će se udati za dr Đulu Balatona).