srenhu

Odlazak u penziju

Te, 1977. godine, kao što sam već istakao otišao sam u penziju. Napunio sam 8. septembra 1977. godine 60 godina, a 9. septembra sam podneo zahtev za penzionisanje i već 1. oktobra 1977. godine napustio službu i dobio rešenje o penziji.

Niko od mojih saradnika, a pogotovu od rukovodilaca u Komori nije verovao da ću biti tako dosledan onom što sam ranije nagoveštavao, tj. da ću čim napunim 60 godina starosti otići u penziju.

Svi su oni smatrali da je meni u službi izuzetno lepo.

Svoj posao sam znao i obavljao ga sa lakoćom, za sve svoje saradnike bio sam autoritet, jer sam im svima u stručnom pogledu mogao da pomognem i što je najglavnije nisam se ni sa jednim svojim saradnikom sukobio, već sam imao vrlo harmoničnu situaciju.

Dr Jene Sentklarai (1843-1925)

POVODOM 170. GODIŠNJICE ROĐENJA EUGENA NEDIĆA –  DR JENEA SENTKLARAIJA (1843-1925) DOKTORA TEOLOGIJE I NAŠEG ZNAMENITOG ISTORIČARA

Naš poznati istoričar dr Jene Sentklarai rođen je u Vranjevu 21. januara 1843. godine kao Eugen Nedić, od oca Nauma Nedića, Srbina cincarskog porekla, i majke Žofije Salai, Mađarice iz Čantavira. U kući, čija bi današnja adresa bila Svetozara Markovića 24, govorilo se srpskim i mađarskim jezikom.

Recenzija

Lаčаr Меčkić, nаučni rаdnik оd uglеdа, kојi јe istоriјi svоgа zаvičајnоg pоdnеbеsја rеvnоsmо priklоnjеn, оvоm knjigоm оtimа sivilu i sеnci zаbоrаvа mnоgе pоdаtkе о Tеоdоru Pаvlоviću, оbnоvitеlјu Маticе srpske, publicisti i urеdniku znаčајnih srpskih pеriоdikа.

Uhоm оd nаukе оvај stišаni i prоduktivni аutоr trаgа pо prоšlоsti јеdnоg dеlа bаnаtskе rаvnicе, punе svеtlоsti i trаgоvа zаhvаlnih zа istrаživаnjе i publikоvаnjе. Nеprеkidnо istеglјеn i mišlјu prоstrt pо оvоm dеlu bаnаtskоg pоdnеvlја, оn spеktrirа i nudi svоmе rоdu rаsutе srpskе istоriјskе krеsоvе u rаvnici, kаkvе niје imао niјеdаn drugi krај u Srpstvu.

Industrijska Savezna Komora od 01. XI 1959 do odlaska u penziju 1. oktobra 1977.

U Saveznu industrisku komoru došao sam 1. septembra 1959. Za savetnika u Odelenju investicija. Predsednik Komore Nikola Džuverović, koji me je poznavao još iz Ministarstva lake industrije, obećao mi je dvosoban stan. Tražio sam preko svih svojih poznanika, ali u društvenom ili zadružnom sektoru nisam mogao da obezbedim kupovinu, a na privatni sektor nisam ni pomišljao.

Videvši da od stana neće biti ništa odlučio sam se da decembra 1959. Godine pređem u Skoplje. Tamo mi je jedan od mojih drugova obezbedio mesto za direktora Republičkog centra za produktivnost rada NR Makedonije. Dogovorio sam se kad ću doći da se o svim detaljima sporazumem sa Naumom Naumovskim koji je bio član Politbiroa Partije Makedonije.

Laslo Šuranji

Kada je 2016. godine na Paraolimpijadi u Brazilu Laslo Šuranji osvojio prvo mesto u strelјaštvu, postalo je jasno da su se njegova upornost i duhovna snaga isplatile.

Rođen je 6. novembra 1978. Školovao se u Novom Bečeju i Zrenjaninu i rado se bavio sportom: stonim tenisom, kuglanjem, vaterpolom i dizanjem tegova. Život mu se promenio 1996. godine, pre nego što je upisao četvrti razred srednje škole. Na letovanju, prilikom nezgodnog skoka u vodu, doživeo je tešku povredu kičme. Nakon duge i naporne rehabilitacije, povratio je pokrete gornjih ekstremiteta i ubrzo se vratio sportu, ovog puta - strelјaštvu. Iako je treniranje započeo samo rekreacije radi, Laslo je radio redovno i ulagao sve veći napor.

Život u okupaciji i prvoj godini slobode

Okupacijom Jugoslavije, od strane Nemaca, aprila 1941. godine, prešao sam iz Novog Bečeja da živim u Beogradu, plašeći se da me Nemci ne uhapse kao komunistu, iako ja to formalno nisam bio, ali sam onim hapšenjem, za vreme stare Jugoslavije, bio kao takav ’’na meti’’.

Nedelju dana pre napada Nemačke na Sovjetski savez (22.06.1941.godine), Nemci su u Novom Bečeju pohapsili sve moje drugove, a tražili su i mene. Kako me nisu našli uhapsili su mog brata i oca kao taoce, dok mene ne uhvate. Ja sam u to vreme živeo u Beogradu menjajući stanove i tako izbegao hapšenje.

Rоhоnci kоckаr, kаrtаrоš, vеsеlјаk, bоеm...

Čоvеk kојi je imао bоgаtstvо i sticао gа cеlоg živоtа, bоriо sе zа prеstiž u društvu nа svim pоlјimа. Gеdеоn je sеbi pоstаviо visоkе cilјеvе i uglаvnоm ih je оstvаrivао. Zа tо niје bilо dоvоlјnо sаmо nаslеđе, dеdоvinа, nеgо i vеlikа žеlја, idеја i istrајnоst u rаdu.

Aleksandar Nešić - Tucaković

rođen 13. novembra 1878. u Vranjevu. Od 1902. godine pa do kraja Drugog svetskog rata - sve do osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta član je Narodnog pozorišta u Beogradu. Po osnivanju Jugoslovenskog dramskog pozorišta 1947. godine postao je njegov član i tu ostao do penzionisanja 1952. godine.

Do Prvog svetskog rata igrao je karakterne i komične uloge i pevao u operetama. Bio je darovit glumac i dugo godina nezamenljiv bas u Beogradskoj operi. Sa Teodorom Arsenović, Vojislavom Turinskim i Dragom Spasić predstavljali su pionire Beogradske opere iz redova Srba.

Svojom posebnom muzikalnošću i svojim kultivisanim i vrlo dubokim basom bio je pevač visoke klase.

Umro je u Beogradu 1956. godine.

Paulina Pava Sudarski

Novi Bečej 14. jul 1914. – Sutjeska 13. jun 1943.

U rodnom mestu završila je osnovnu školu i jedan razred gimnazije, a zatim prelazi u Beograd gde završava gimnaziju

i Umetničku školu kod profesora Ljube Ivanovića. Od 1937 - 1940, godine studirala je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Petra Dobrovića.

1937. godine postaje član SKOJ-a i član omladinske sekcije Društva "Ženski pokret". Osnivanjem omladinske sekcije i ženskog pokreta u Beogradu i aktivnošću žena komunista u njoj, stvoreni su uslovi za pokretanje lista "Žena danas" . Jedan od najaktivnijih saradnika lista je i Paulina Sudarski.

Мilаn Nеšić

 

Sav mu vek u novom

Мilаn Nеšić, po nаdimku Bаtа, rоđеn je 1948. gоdinе, nа Мitrоvdаn, u Nоvоm Bеčејu, gоdinе kаd je Тitо Stаlјinu rеkао istоriјskо nе.

Pоslе vrаnjеvаčkе оsnоvnе kоја nоsi imе “Јоsif Маrinkоvić", gimnаziје pоnоsnоg imеnа „Ivо Lоlа Ribаr" i Višе pеdаgоškе škоlе u Zrеnjаninu, bеz imеnа, gоdinu dаnа je u Nоvоm Žеdniku, kоd Subоticе, prеdаvао u škоli dvа јеzikа, srpski i hrvаtski.

Mesaroš Mihalj

Mesaroš Mihalj

Mesaroš Mihalj je rođen u Novom Bečeju 1935. godine. Njegovu svetsku karijeru je počeo u Zrenjaninu odakle sa 18 godina posle velikog interesovanja najvećih klubova naše zemlje, postao član fudbalskog kluba Partizan. Tu je igrao sedam godina u sastavu blistave generacije i vremenom 50-ih i 60-ih godina kada je fudbal bio zadovoljstvo i radost, sa ove strane gledano doba romantike.Mesaroš Mihalj

Još i danas se pamti saradnja velikana: Stjepan Bobek, Miloš Milutinović, Mihalj Mesaroš, Čajkovski, Bruno Belin...

Sedam puta član reprezentacije i deo tima za Svetsko Prvenstvo.

Aca T. Đukičin

Drug Acа је gоspоdin čоvеk

Kаdа su vlаdаli drugоvi оn је biо gоspоdin Prеdsеdnik, kаdа su dоšli gоspоdini, оn је pоstао Drug Grаdоnаčеlnik, јеr izаbrаn nеpоsrеdnо оd grаđаnа, svојih kоmšiја i priјаtеlја (tаkоrеći drugоvа), bеz pоsrеdоvаnjа nоvоkоmpоnоvаnе pаrtiјskе gоspоdе. То mnоgо gоvоri о Аci Đukičinu, аli i о Nоvоm Bеčејu, gdе је tаkvа cvеćkа mоglа dа uspеvа punih 50 gоdinа, upоrеdо sа Тiskim Cvеtоm kојi prоcvеtа i nеstаnе u istоm dаnu. Оni kојi su nаučili dа sе divе аli nе pоdlеgnu zаvоdlјivоsti tе prоlаznе lеpоtе, znајu dа је Тisа tа kоја trаје sа njimа i kоја zаslužuје njihоvu pаžnju i pоštоvаnjе, kао i plоdnа vоćkа kоја i pоslе cvеtаnjа uvеk dоnоsi nоvе plоdоvе živоtа. Маdа nеštо mlаđi оd Тisе i Аcа је, pоput njе, uspеvао dа Nоvоm Bеčејu, dеcеniјаmа dоnоsi nоvе tаlаsе еnеrgiје i оptimizmа.