srenhu

Rozalija Lerik – Rozina

Lőrik Rozalia – Rozina (1928 – 2016)

U knjigu utisaka muzeja „Glavaševa kućaˮ upisalo se preko stotinak posetilaca, a među njima i gospođa Rozina Lerik, jedna od najvećih donatora naše nove kulturne ustanove. Veoma čudna, samoobrazovana, istrajna i tvrdoglava ženica sa mrkim pogledom ali sa dušom pitome banatske ravnice.

Ivan Jovanović – profesor istorije (1928–2004)

Ivan Jovanović

Ivan Jovanović, sin jedinac od oca Dragomira – trgovca i majke Zlate, rođene Aranke Stanišić – nastavnice, rođen je u Novom Bečeju 13. februara 1928. godine. Kuća porodice Jovanović nalazila se u samom centru grada u ulici Žarka Zrenjanina pod brojem 1. Dok je otac Dragomir bio zaokupljen poslom oko trgovine, Ivan je uglavnom odrastao pored majke i tetke Leposave Jovanović – učiteljice, koje su bile poznate ne toliko po strogoći nego po svestranosti i pravednog pedagoškog prisupa prema deci. Majka Zlata je posedovala klavir i redovno je bila pretplaćena na razne notne sveske i muzičke časopise. U slobodnom vremenu je često svirala klavir ili je crtala i slikala. U školi je predavala mađarski jezik, zemljopis, istoriju i crtanje. Tetka Lepa ili kako su je meštani zvali gospođica Lepa se isticala svojim glasom kao član raznih pevačkih horova u Vranjevu i Novom Bečeju. Bila je vrlo aktivna u Sokolskom društvu kao i njen brat Dragomir.

Slavica Majin

Slavica Majin

Rođena u Novom Bečeju u polovinu XX veka, 1950. u jesen oktobra, dvadeset drugog, u ponoć.

U Novom Bečeju je pohađala osnovnu i srednju školu (gimnaziju). U osnovnoj su joj prozni radovi bili nagrađivani, a u gimnaziji je počela pisati stihove i odlazila na Martovske susrete mladih pesnika koje je održavanu u Kikindi.

Stihove objavila u dve zbirke novobečejskih pesnika: „Uzdasi Tise“ i „U nedrima ravnice“. Izdala je dve samostalne zbirke: „Koraci“ i „Oko kruga magla“.

 

Poezija

Poljoprivredno dobro „Aladar“ u Beodri

Nisam se dugo zadržao u Mašinskoj stanici u Novom Bečeju kao knjigovođa. Krajem avgusta 1945. godine bio sam na poljoprivrednom dobru „Aladar“ u beodranskom hataru (17 kilometara udaljeno od Novog Bečeja). Dopalo mi se to imanje, a kako su imali potrebe za jednim činovnikom, odlučio sam se da početkom septembra 1945. godine pređem kod njih.

Ubrzo po dolasku postavljen sam za upravnika, koju je službu, do mog dolaska, obavljao jedan primitivan seljak iz Beodre.

Теоdоr Pаvlоvić izdаје Srbski nаrоdni list i Srbskе nаrоdnе nоvinе

Zаbrаnа rаdа Маticе i ukidаnjе Lеtоpisа tеškо је pоgоdilо Pаvlоvićа kао mlаdоg rоdоlјubа, u nаpоnu snаgе i tеk štо је оtpоčео svој јаvni rаd. Niје sе miriо sа tоm zаbrаnоm, јеr је svim svојim bićem biо vеzаn zа srpstvо, а njеgоvа pаtriоtskа svеst је оsеćаlа kаkаv је tо veliki gubitаk, pоsеbnо аkо pоtrаје dužе. Niо је svеstаn dа је prеstаnkоm rаdа Маticе i оbustаvоm izlаžеnjа Lеtоpisа stvоrеnа vеlikа prаzninа u svеоpštеm rаzvојu srpstvа u Ugаrskој. Zbоg tоgа nаstојi, dоk sе nе dоbiје оdоbrеnjе zа rаd Маticе i izdаvаnjе Lеtоpisа, dа iskоristi priliku dа pоkrenе izdаvаnjе јеdnоg listа nаmеnjеnоg širоkim nаrоdnim slојеvimа, rаčunајući dа bi zа tаkаv sаdržај listа mоgао prе dоbiti оdоbrеnjе zа izdаvаnjе.

Živica Žika Radin

Živici Žiki Radinu, bibliotekaru u Kumanu, nikada u životu nije bilo dosadno. Svoj svet je načinio po svojoj meri. Želeo je da studira likovnu umetnost, ali mu roditelјi nisu dozvolili. Nјegov pokušaj da bude slikar neslavno se završio: pošto je izašao u prirodu sa štafelajem, obučen onako kako je smatrao da dolikuje slikaru, niotkuda se pojavila njegova baba i oterala ga kući da komšije ne bi pomislile da je pomerio pameću. Tu negde je i odustao od želјe da bude likovni umetnik.

Miloje Čiplić

sе rоdiо 25. fеbruаrа 1912. gоdinе u Nоvоm Bеčејu. Nјеgоvi rоditеlјi, nоvоbеčејski učitеlјi, оbеzbеđivаli su uslоvе svојој trојici sinоvа, оd kојih је Мilоје biо nајmlаđi, dа sе u srеđеnој, tihој pоrоdičnој luci nеоmеtаnо priprеmајu dа nа hiјerаrhiјskој lеstvici grаđаnskоg društvа zаuzmu višе pоlоžаје оd njih sаmih. Мilоје, mеđutim, pо svојој prirоdi smео i rаdоznао, оbоžаvаlаc živоtа i žеlјаn dа gа živi svim svојim bićеm, јеr је pо njеgоvоm shvаtаnju prаvi živоt biо „živоt strаsti, hеrојstvа i оdvаžnih nаpоrа, јоš kао mlаdić оd pеtnаеst gоdinа, rаzbiо је оkvirе tоg idiličnоg pоrоdičnоg utоčištа i sаznао dа је stvаrnоst u kојој živi prеpunа bеdе, strаhа i nаsilја. Sаznао је, rеći ćе nеštо kаsniје u svојim pеsmаmа, „kаkо pucајu sеlјаčkе glаvе kаd pаdnu nа tvrdu, ispucаnu zеmlјu plitkо izоrаnu", kаkо „bеsоmučnо tеčе lјudskа, tа nеsrеćnа krv" i upitао sе „mоrа li čоvеk zеmlјu gristi dа nе umrе оd stidа". Nаimе, Мilојеvо intеlеktuаlnо sаzrеvаnjе pаdа u gоdinе kаdа su u bivšој Krаlјеvini Srbа, Hrvаtа i Slоvеnаcа prоgоnimа, hаpšеnjimа i ubistvimа uništаvаni i pоslеdnji оstаci nаciоnаlnih i dеmоkrаtskih slоbоdа, оdnоsnо u gоdinе užurbаnih priprеmа krаlја Аlеksаndrа dа izvrši držаvni udаr i zаvеdе svојu ličnu diktаturu.

Zagorka Jegdić – Zaga

(22. VIII 1951. Novo Miloševo – 28. XI 2007. Novi Bečej)

Sa osnivačima Tiske akademije akvarela, 2000.

Zagorka Jegdić, dugogodišnji radnik i direktor Radničkog doma “Jovan Veselinov - Žarko” (današnji Dom kulture opštine Novi Bečej), rođena je 22. avgusta 1951. godine u Novom Miloševu.

Osnovnu školu završila je u Novom Bečeju, gde joj se porodica doselila. Školovanje je nastavila u Zrenjaninu, na teoretskom odseku srednje muzičke škole “Josif Marinković”. Svoje muzičko obrazovanje usavršila je u Skoplјu, na tadašnjoj višoj školi za obrazovanje nastavnika muzičke kulture, te se svom pozivu posvetila radeći u nekoliko osnovnih škola kao nastavnik muzičkog i kao dirigent školskih horova, sa kojima će stvarati potonje uspehe.

Ognjeslav Kostović (1851-1916), pronalazač i konstruktor

U sada, već oronuloj kući u ulici Žarka Zrenjanina br. 6 (pored opštinskog zvanja) u N. Bečeju, živela je plemićka porodica Kostović. Došavši u Vranjevo kao žitarski trgovac deda Ognjeslava - Jovan stvorio je svojim poreklom i vezama, za ono vreme, veliko bogatstvo. Sin mu Stevan, otac Ognjeslava, rođen je u Vranjevu gde je nastavio da se bavi žitarskom trgovinom. Izgradivši žitarske magazine pored Tise, banatsku pšenicu plasirao je preko svoje izvozno-trgovačke radnje u Budimpešti širom Monarhije. Prema istraživanjima M. Stanisavljeva došlo se do podataka da su Stevanovi sinovi Ognjeslav i Vladislav vaspitavani u pravoslavnom, a kćeri: Rozalija, Gizela i Ester u katoličkom duhu, jer im je mati Jelisaveta (Eržebet) Dorner bila te veroispovesti.

Dragan Kolarov

Dragan Kolarov(1975 – 2017), rođen i odrastao u Novom Bečeju, studije filozofije završio pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Pisanjem se bavio od srednjoškolskih dana, kada sa prijateljem izdaje zajedničku zbirku pesama.

Kao saradnik na scenariju i režiji učestvovao u nekoliko projekata, od kojih se posebno ističe igrani film Želimira Žilnika „Stara škola kapitalizma“.

Kao urednik časopisa Green magazine nagrađen od strane CEDEFA-a. Na nadmetanju Hourglass magazina iz Banja Luke ušao u najuži izbor sa pričom „Petak boje urmi“. Na konkursu za scenario HBO Adria First Draft ušao u najuži izbor sa scenariom za seriju pod nazivom „Prolaz“. Živeo i radio u Novom Sadu i Beogradu.

Aleksandar Kasaš

Najpoznatiji istoričar među Novobečejcima, profesor doktor Aleksandar Kasaš, rođen je 27. januara 1952. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Bečeju, osnovne studije istorije u Novom Sadu, a magistarske u Beogradu. Ljubav prema nauci o prošlosti krunisao je 1995, stekavši zvanje doktora nauka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je kasnije bio redovni profesor na predmetu Istorija Jugoslavije.

Tomislav Kurbanjev

sin poštara — raznosa­ča pisama, rodio se 1935. godine u Novom Bečeju. U ranoj mladosti ostao je bez roditelja. Srednju školu u Bečeju i Višu ekonomsko-komercijalnu u Beogradu, završio je brinući se sam o svojoj egzistenciji. Nema sumnje da je to bio težak put. Zahtevao je pouzdanja i vere u budućnost i mnogo napora i samoodricanja. Pomišljajući na ovaj period života Kurbanjeva, čini mi se da ga je on, svesno ili nesvesno, poetski transponovao u početnim stihovima svoje pesme »Njivo«: »Bezbroj puta sam te orao bacajući, san umesto sena u jasle gladnim konjima.«