Оdlаzаk iz Pеštе, bоlеst i smrt Tеоdоrа Pаvlоvićа

Ubrzо, nаkоn zаsеdаnjа u Kаrlоvcimа i prоglаšеnjеm Vојvоdinе dоšlо је dо оružаnоg sukоbа izmеđu Srbа i Маđаrа. Stаnjе u Pеšti pоstаlо је zа Srbе vrlо kritičnо. Pоslеdnjа sеdnicа Маticе srpskе оdržаnа је 31. аvgustа 1848. u Pеšti. Srpskе su kućе prеtrеsаnе i pоdiglа sе hајkа nа Pаvlоvićеvе nоvinе.

Kаd је Pаvlоvić vidео dа је оstаvlјеn prеkоm sudu nа vоlјu, dа pо izbоru mоžе svе оnе kојi bunе nаrоd prоtiv nоvе mаđаrskе vlаsti nа vеšаlа izvоditi оd tаdа su sе njеgоvе nоvinе оgrаničilе nа dоnоšеnjе rаznih dnеvnih sаоpštеnjа, bеz dоtаdаšnjеg buntоvnоg tоnа. Srbi su pоčеli dа nаpuštајu Pеštu, а Pаvlоvić sе kоprcао dо krаја svоgа bоrаvkа, dа kоlikо је tо, u tim uslоvimа, bilо mоgućе sаmо dа svоm nаrоdu pоmоgnе.

Gróf Leiningen - Westerburg Károly (1819-1849)

Grof Karolj Leiningen od Westerburga izdanak je čuvene aristokratske porodice iz Hesena čije poreklo možemo pratiti od kraja XI veka. Rodbinske veze imala je čak i sa engleskom kraljevkom kućom, preko kraljice Viktorije. Porodicu Leiningen obeležavala je činjenica da su mnogi njeni članovi stvarali vojničku karijeru u Habsburškoj monarhiji.

Mesaroš Mihalj

Mesaroš Mihalj

Mesaroš Mihalj je rođen u Novom Bečeju 1935. godine. Njegovu svetsku karijeru je počeo u Zrenjaninu odakle sa 18 godina posle velikog interesovanja najvećih klubova naše zemlje, postao član fudbalskog kluba Partizan. Tu je igrao sedam godina u sastavu blistave generacije i vremenom 50-ih i 60-ih godina kada je fudbal bio zadovoljstvo i radost, sa ove strane gledano doba romantike.Mesaroš Mihalj

Još i danas se pamti saradnja velikana: Stjepan Bobek, Miloš Milutinović, Mihalj Mesaroš, Čajkovski, Bruno Belin...

Sedam puta član reprezentacije i deo tima za Svetsko Prvenstvo.

Laslo Kovač

Za odgovoran i plemenit poziv lekara doktor Laslo Kovač se odlučio posle završene srednje škole, a dokaz da je njegov izbor bio pravi je to što se ovim poslom rado bavi već gotovo pola veka. Rođen je 1948. godine u novomiloševačkoj zemlјoradničkoj porodici. Po završetku osnovne škole u Novom Miloševu i gimnazije u Senti i Zrenjaninu, upisao je studije medicine u Beogradu. Po završetku fakulteta dobija posao lekara opšte prakse u rodnom mestu. Upornost i želјa za usavršavanjem ga podstiču da u narednim godinama završi kurs pneumofiziologije i specijalizaciju za plućne bolesti.

Nikola Petrović Brica

Nekada davno, u Novom Bečeju je, kažu najstariji žitelјi, bilo 58 berbera i svi su imali posla. Među njima je bio i Nikola Petrović Brica, rođen u Kumanu 1936. godine.

Počeo je da radi 1950. godine.

Nije zaboravio doba kada su berberi išli po kućama i brijali, ali ni one strašne godine kada se brijanje plaćalo metrom žita ili kukuruza. Pa ipak, berberima tada nije manjkalo posla.

Dr Ljubomir Pavlović (1868–1908)

Dr Ljubomir Pavlović

Ljubomir Pavlović rođen je u Novom Bečeju 18. juna 1868. godine, u porodici licidera Nikite Pavlovića i majke Marice. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom mestu dok je srednje u Sremskim Karlovcima i Hodmezevašarhelju (Hódmezővásárhely). Medicinski fakultet je pohađao u Beču i Budimpešti, a završio ga je 1892. godine. Sa doktorskom diplomom u ruci vraća se u Novi Bečej i počinje praktikovanje struke u lečenju svojih sugrađana. Veliku ulogu je odigrao krajem XIX veka u suzbijanju kolere kada je inicirao bušenje nekoliko arteskih bunara u Novom Bečeju i Vranjevu. Pored lekarskog poziva prihvata posao u školi da bi predavao zdravstveno vaspitanje. Na prelazu XIX i XX veka radio je u Banji Rusanda, gde je bio ujedno i direktor ustanove. Doktor Ljubomir Pavlović se vrlo uspešno pokazao i na poslovnom planu,  kada je postao vlasnik ogromnog površinskog rudnika ilovače u Bereku, koja je služila za proizvodnju crepa i opeka. Nekoliko godina bio je direktor Srpske Aračke Štedionice, predsednik pravoslavne crkvene opštine u Novom Bečeju, Sekretar Temišvarske eparhije, član i zapisničar srpske Skupštine u Sremskim Karlovcima. Pored svih tih funkcija bio je član županijskog odbora.

U Tvornici „Jugovinil“ – Kaštel Sućurac

Da se vratim na moj dolazak u Kaštele. U nedelju 13. maja 1951. godine uveče u 9 sati stigli smo u Split, gde nas je na stanici dočekao kamionet, a ne automobil, što me je malo iznenadilo. Šofer nas je odveo u samački hotel Jugovinila. To je u stambenoj koloniji, koja je bila u izgradnji, jedna zgrada sa velikom salom u prizemlju i nekoliko soba na spratu. U toj sali bilo je 17-18 gvozdenih kreveta na kojima su spavali mladići zaposleni kao radnici u Jugovinilu. Tu su izdvojili i dva kreveta za mene i Zoru i za naše dvoje dece. Razočaran teško ali tešim Zoru, da je to privremeno za nekoliko dana dok stan ne završe, a ona teši mene, pa se pravi da joj ne smeta mnogo, strpićemo se.

Branislav Bata Kiselički (1919-2008.)

Priča o Branislavu Bati Kiseličkom počinje u gradu u kome se rodio, pa i kada ne kažemo ime grada, prepoznajemo ga, jer je njegova ljubav za Novi Bečej bila toliko velika i prepoznatljiva, kroz reč i kroz delo. Bili su lepi i salaši na severu Bačke, gde je otpočeo radni vek i pronašao životnog saputnika, ali nigde proleće ne miriše tako lepo kao na obali Tise.

Muke od klevete doživljene u Pančevu

Ubrzo po mom dolasku u Industriju stakla Pančevo 1952.godine čujem neku galamu u hodniku upravne zgrade. Izađem da vidim, gde se Lupuj, koji je zamenjivao generalnog direktora, dok je ovaj bio na godišnjem odmoru objašnjava sa jednim meni nepoznatim čovekom. Kada se Lupuj udaljio taj nepoznati prilazi meni i predstavlja se rečima vi ste iz Bečeja. Dao sam mu potvrdan odgovor i zapitao ga odkuda me poznaje, a on odgovori sa fudbala. Zapitao sam ga gde je igrao, a on mi odgovori da nije igrao nigde, već je i on iz Novog Bečeja, a tamo me sa fudbala poznaje. Zapitam ga za prezime, on reče Holjevac. Kažem mu da nisam čuo da to prezime postoji u Novom Bečeju. Zapitam ga gde im je bila kuća, a on odgovori u Novom selo u Vranjevu. Kad sam čuo da je rođen 1927. godine tj. da je deset godina mlađi od mene ja sam mu odgovorio: ’’ Vi mlađi poznajete nas starije, ali mi stariji zaboravljamo fizionomije vas mlađih.’’ Zapitam ga šta radi u Pančevu, a on ispriča sve svoje funkcije: ’’ Direktor sam graševiskog preduzeća, član sam Gradskog komiteta partije i predsednik Sreskog sindikalnog veća.’’ Čim sam sve to čuo odmah sam video o kakvom se čoveku radi, pa su se kasniji naši susreti završavali samo na pozdravu. To je njemu smetalo, jer je smatrao da ja ’’ takvoj veličini’’ treba da se dodvorujem, a ja gord.

II

Paulina Sudarski sa roditeljima, 1915. god.

Pаulinа Sudаrski је rоđеnа 12. јulа 1914. gоdinе4 оd оcа Rеlје Sudаrskоg5 i mајkе Јоvаnkе, rоđ. Kоvаčеv6. Kао i u slučајu svојih rоditеlја i kоd Pаulinе sе kао mеstо rоđеnjа navоdi Vrаnjеvо, kоје је u tо vrеmе bilо u sаstаvu Dunаvskе bаnоvinе, аli kао pоsеbnа аdministrаtivnа оpštinа u оdnоsu nа susеdni Nоvi Bеčеј.7 Pаulinа је rаnо оstаlа bеz оcа, kојi је biо učеsnik Prvоg svеtskоg rаtа аli sе iz njеgа niје vrаtiо.8 Nјеnа mајkа sе ubrzо nаkоn tоgа udаје zа Vlаdimirа Vrbаškоg, fаbrikаntа kоšulја sа sеdištеm u Bеоgrаdu, kојi kćеrku svоје suprugе prihvаtа kао svоје dеtе.9 U rоdnоm mеstu Pаulinа је zаvršilа оsnоvnu škоlu i јеdаn rаzrеd gimnаziје, dа bi sе pоtоm sа mајkоm Јоvаnkоm i оčuhоm Vlаdimirоm prеsеlilа u Bеоgrаd.

Tibor Nađ

Veliki novobečejski umetnik i slikar, Tibor Nađ, rođen je 23. marta 1952. godine.

Osnovnoškolsko znanje je stekao u Novom Bečeju, a potom je završio Školu za dizajn „Bogdan Šuput" u Novom Sadu, na odseku Oblikovanje enterijera i nameštaja.

Karijeru je započeo u industriji nameštaja. Radio je na razvoju kuhinjskih elemenata, osmišlјavao i uređivao sajamske štandove širom Jugoslavije i u inostranstvu. Bavio se dizajniranjem enterijera za banke, kancelarije i ugostitelјske objekte u mnogim mestima u Vojvodini, te proizvodnjom upotrebne i dekorativne keramike i terakotnih kompozicija.

Miloš Galetin

Miloš Galetin

Miloš Galetin je rođen 14.11.1976. u Zrenjaninu.

Živi u Novom Bečeju.

Objavio je zbirku pesama „Mornar“ (kao laureat XXXI Festivala poezije u Vrbasu), zbirku prepeva „Igra iluzijama“ (sa Vjarom Najdenovom) i dobio treću nagradu na Raškovićevim večerima poezije.

Diplomirao je na katedri za srpski jezik pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Ostalo pripada intimi.

 

Poezija