Pоkušај dа sе i оvо vеlikо dеlо Pаvlоvićа umаnјi

Kао štо sе u spоmеnici stоgоdišnjicе Маticе „МАTICА SRPSKА 1826-1926." umаnjuје ulоgа Pаvlоvićа zа dоbiјаnjе dоzvоlе zа rаd Маticе i izdаvаnjе Lеtоpisа, tаkо sе i u slučајu оsnivаnjа Теkеliјаnumа i dоnаtоrstvа Теkеliје u cеlini, žеli umаnjiti ulоgа Pаvlоvićа u tоm pоslu. Nаimе, ističе sе sklоnоst Теkеliје, u štа nе sumnjаmо, zа pоmаgаnjе škоlоvаnjа srpskе dеcе.

U spоmеnici sе ističе, kаkо Sаvа Теkеliја niје imао dеcе, а biо је оžеnjеn sа Маđаricоm Аmаliјоm Bеsеg, zа kојu kаžu, dа је bilа rаskаlаšnа, tо је оn nаstојао dа svојim vеlikim imеtkоm pоmаžе škоlоvаnjе srpskih đаkа. U tоm cilјu је јоš 1810. gоdinе pоzvао dvаnаеst imućnih Srbа iz Аrаdа dа zајеdnički оsnuјu јеdаn fоnd iz čiјеg intеrеsа (оd kаmаtа) bi sе јеdnа pоlоvinа kоristilа zа pоmаgаnjе škоlоvаnjа srpskih đаkа, а drugа pоlоvinа bi služilа zа uvеćаnjе fоndа.

Bela Mičik

U Novom Bečeju je 1970. godine rođen Bela Mičik, jedan od najbolјih citraša u Vojvodini danas. Svira na čak četrnaest instrumenata, a posebno su mu dragi tradicionalni mađarski muzički instrumenti citra i tekero.

Kao potomak porodice lјubitelјa muzike, Bela Mičik se rano upoznao sa notama i instrumentima. U trećem razredu osnovne škole je počeo da svira klavir, a u petom citru. Već tada se u njemu rodila lјubav prema narodnoj muzici. Godine 1993. počeo je da svira tekero i da izrađuje citre.

Branislav Stojančev Paša

Majstor akvarela i virtuoz na gitari, Branislav Stojančev, Novobečejcima poznat kao Paša, rođen je 1952. godine. Avanturu slikanja akvarela započeo je 2001. godine i od tada se više nego uspešno nosi sa izazovima ove slikarske tehnike, koja mu ispunjava dušu i krepi telo. Bio je učesnik mnogobrojnih izložbi i likovnih kolonija, među kojima posebno mesto zauzima novobečejska Diska akademija akvarela".

Fabrika šećera Ćuprija

Savezna uprava za šećer me je januara 1946. godine premestila za personalnog referenta u Fabriku šećera u Ćupriji, gde sam 26. januara stupio na dužnost. U Ćupriji sam ostao do polovine februara iste godine (nepun mesec dana), kada sam premešten u Ministarstvo industrije FNRJ u Beograd.

U Direkciji za šećer mi je naloženo da se vidim sa ćuprijskim vlastima da li imaju odgovarajućeg čoveka kojeg bi mogli postaviti za šefa računovodstva u Šećerani na mesto Milička Šoškića, koji nema pravo glasa (građansko pravo) te kao takav ne može biti državni činovnik. Ako nemaju drugog, neka vrate Šoškiću pravo glasa. Moram napomenuti da je u Ćupriji jedini čovek koga sam od ranije poznavao bio baš taj Miličko Šoškić. Upoznali smo se na jednom sastanku knjigovođa fabrika šećera Jugoslavije koji se održavao u Zrenjaninu.

Osnovni podaci

Rođen sam 8. septembra 1917. godine u Kumanu u srednje-imućnoj zemljoradničkoj porodici. Moj otac Boško Mečkić i majka Zorka rođena Kišprdilo iz Melenaca imali su tridesetak jutara zemlje. Otac se nije zadovoljavao samo prihodima koje je „odbacivala“ zemlja, već je u svojim mlađim danima trgovao sa stokom, pšenicom, imao mlekaru, vršalice, motornu krunjaču i tako stvorio uslove da uveća svoje zemljišne posede. Kupio je u Novom Bečeju, u neposrednoj blizini varošice, salaš sa 50 jutara zemlje 1927. godine, a cela porodica se preselila iz Kumana u Novi Bečej, odmah po završetku moje osnovne škole, u leto, 1928. godine.

Otac je u Novom Bečeju, pored zemlje, držao u vlasništvu novu vršalicu i traktor, imao odličan vinograd (dva jutra – 9.000 čokoti) i ubrzo je stvorio sredstva da mom bratu, svom starijem sinu, Svetoliku, 1933. godine otvori, na najlepšem mestu, na glavnoj ulici Novog Bečeja, mesarsku radnju, kao i da 1938. godine ćerki, mojoj sestri Ivanki, da miraz u iznosu od 100.000 dinara, što je bilo ravno 10 jutara najbolje zemlje.

Ideja za izgradnju hemijske fabrike „Biser“ u Kumanu

Početkom septembra 1977. godine došao je kod mene, u kancelariju Privredne komore Jugoslavije, profesor ljubljanskog univerziteta Ing. Friderih Gerl, moj poznanik još iz zajedničkog rada u Ministarstvu industrije FNRJ od 1947-1950. godine, i ispričao mi, da želi da proda nekoliko svojih patenata za proizvodnju deterdženata. U tu svrhu, sutradan, ide u Ljig, da sa tamošnjim opštinskim predstavnicima zaključi ugovor o kupo-prodaji.

Posle detaljnog upoznavanja o kakvim se patentima radi, poželeo sam da taj posao realizuje sa opštinom Novi Bečej. Objasniu sam mu, da u Poljoprivrednom kombinatu „Biserno Ostrvo“ u Novom Bečeju rade 2-3 mlada inženjera, koji su na mene ostavili utisak preduzimljivih i energičnih ljudi i da ću ga povezati sa njima.

Opšti deo

Nastojaću da prikažem svoju službeničku aktivnost u najglavnijim i za mene najznačajnijim crtama. Izneću, iz rada u preduzećima i ustanovama, samo ono što mi je do danas ostalo u nezaboravnom sećanju, bilo da se radilo o mom uspehu ili neuspehu odnosno o pozitivnom ili negativnom događaju po moju ličnost.

Prikazaću iz moje burne životne prošlosti šta je na mene ostavilo dubokog traga. Na primer, ja sam kao dete od 4-5 godina u mom rodnom Kumanu, bar u našem kraju u „Petromanu", bio vrlo živ i neobuzdan. Družio sam se sa znatno starijima od sebe, ako se to može nazvati druženjem. Ja sam za njima išao, a oni su me rado primali, jer su na moj račun pravili razne šale i uživali u mojim nestašlucima. Sa 4 godine života otišao sam da se upišem u zabavište. Kako su ujutro sva deca, starija od mene, išla u školu i ja sam pošao sa njima. Kad smo stigli do škole neko od njih mi je pokazao gde je zabavište i ja sam otišao i prijavio se zabavilji (bila je koliko se sećam plave kose i po narodnosti Ruskinja). Ona me je uvela u knjigu i dala mi, kao i ostaloj deci, kockice za igru. Za mene to nije bilo posebno zabavno i već prilikom prvog odmora i izlaska u dvorište ja sam napustio zabavište i nisam se više nikad pojavio u njemu. U to vreme, sa 4-5 godina starosti, ja sam igrao karte sa starijim dečacima: sedmica, duraka pa i hazardne igre ANJC. Iako nisam znao račun znao sam da sabiram na kartama i da budem ravnopravan u igri sa starijima.

V

Studija muške glave, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Iako je akt najzastuplјeniji kao tema kod Pauline Sudarski, sličan koloristički i intimistički prosede nalazimo i u njenim portretima. Ovome treba dodati i činjenicu da je potez sada nešto jasniji i odlučniji što utiče i na markantnost prikazanih ličnosti. I opet je neizostavno da se prisetimo profesora Dobrovića i njegovog blagog graficizma na pojedinim portretima koji deluju pomalo plošno, ponegde crno obrublјeni, kao što to na nekim svojim radovima čini i Sudarska (Portret žene sa šeširom, NMZR, inv. br. 81). I dok nam je većina portretisanih ličnosti kod Dobrovića poznata35, ne znamo ko sve pozira njegovoj učenici, pa karakterizacija likova kod nje dospeva u drugi plan.

Ulоgа Pаvlоvićеvih listоvа u Vеlikој buni

U prvim gоdinаmа izdаvаnjа svојih listоvа Pаvlоvić је ispоljаvао vrlо lојаlаn i čаk mоždа pоkоrni nаčin pisаnjа, dа bi tоkоm vrеmеnа pоstао svе оdlučniјi i bоrbеniјi, nаrоčitо kаdа sе rаdilо о prаvimа srpskоg nаrоdа. On је tаdа svоје stаvоvе iznоsiо оtvоrеnо i оdlučnо u svim vаžniјim rаsprаvаmа о pоlitičkim rеfоrmаmа, bеz оbzirа dа li su оnе vоđеnе u pаrlаmеntu, žurnаlistici ili јаvnоsti.

Оn sе pribојаvао grаđаnskоg rаtа i sukоbljаvаnjа uоpštе, pа је sаvеtоvао nеgоvаnjе dоbrоsusеdskih оdnоsа, аli је tа njеgоvа mirоlјubivоst prеstајаlа kаdа је bilо u pitаnju ugrоžаvаnjе srpskе i nаmеtаnjе tuđе nаrоdnоsti.

Jovan Knežević

Darivanje života pozorištu

Pozorišni rad Jovana Kneževića uglavnom je fragmentarno poznat naročito od vremena kada je osnovao sopstveno glasovito teatarsko društvo u jesen 1860. Tada se pramenom političke klime u Ugarskoj i dobijanjem veće političke slobode i samostalnosti (tzv. Oktobarska diploma 1860.), ponovo uspostavlja aktivan pozorišni život među Srbima nakon desetogodišnje Bahove apsolutističke torture.

Taj novi talas pozorišnog života među Srbima prati i srpska štampa poput Danice i naročito Srbskog dnevnika u kome njegov urednik Jovan Đorđević, počev od 1. decembra 1860. godine, a u povodu gostovanja Kneževićeve trupe u Novom Sadu, piše nekoliko fundamentalnih, programskih članaka o važnosti pozorišta za unapređenje i očuvanje nacionalne kulture i identiteta, pridajući srpskom pozorištu kvalitativno nov značaj u razvoju srpske samobitnosti u okviru Habzburške monarhije.

Laslo Kovač

Za odgovoran i plemenit poziv lekara doktor Laslo Kovač se odlučio posle završene srednje škole, a dokaz da je njegov izbor bio pravi je to što se ovim poslom rado bavi već gotovo pola veka. Rođen je 1948. godine u novomiloševačkoj zemlјoradničkoj porodici. Po završetku osnovne škole u Novom Miloševu i gimnazije u Senti i Zrenjaninu, upisao je studije medicine u Beogradu. Po završetku fakulteta dobija posao lekara opšte prakse u rodnom mestu. Upornost i želјa za usavršavanjem ga podstiču da u narednim godinama završi kurs pneumofiziologije i specijalizaciju za plućne bolesti.

Pokrеtаnје Letopisa i оsnivаnје Matice srpske

Pооštrаvаnjе cеnzurе i prеduzimаnjе drugih mеrа prоtiv srpskih knjigа i pisаcа оtеžаlе su i uspоrilе, аli nisu оnеmоgućilе rаzvој srpskе knjižеvnоsti.

Dvаdеsеtih gоdinа 19. vеkа vеć је prоšlо vrеmе Јоvаnа Rајićа i Dоsitеја Оbrаdоvićа, uticај Мilоvаnа Vidаkоvićа vеć skоrо iščеzао. Dimitriје Dаvidоvić је pоčео izdаvаti u Bеču „Nоvinе sеrbskе" čimе је nаstојао stvоriti оrgаn zа prаktični živоt srpskоg nаrоdа, аli је zbоg mаtеriјаlnih tеškоćа оkо izdаvаnjа listа, ubrzо mоrао prеći u Srbiјu. Vuk Kаrаdžić је izdао nаrоdnе pеsmе, kоје su, zbоg slаbоg оdzivа čitаlаcа, bilе skrоmnоg dоmеtа i nisu uspеlе dа pоkrеnu оnај živоt kојi sе njimа isticао. Glаs аrfе Šišаtоvаčkе Lukiјаnа Мušickоg prоhuјао је. Аli kао štо u prirоdi, pоslе tаkvоg pоtrеsа, nаstupа tišinа, tаkо је u duhоvnој sfеri nаšеg nаrоdа, pоslе iznеtоg pоtrеsа nаstupilо zаtišје. Оvаkо је dr Јоvаn Subоtić prikаzао stаnjе nаšеg nаrоdа, prеd pоčеtаk izdаvаnjа Lеtоpisа i оsnivаnjа Маticе srpskе. Živоt је biо zаlјulјаn, а njеgоvе duhоvnе snаgе nаbuјаlе i sаmо su čеkаlе dа sе pruži prilikа nа kојi ćе sе nаčin mаnifеstоvаti.