Nadica Blažin

Strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta, Nadica Blažin, bavi se plemenitim pozivom. Iz generacije u generaciju obrazuje decu, neguje ih i usmerava na pravi put, i tako već gotovo 40 godina. Rođena je 28. avgusta 1961. Osnovnoškolsko znanje je stekla u rodnom Kumanu, dok je u Kikindi završila srednju školu i Pedagošku akademiju „Zora Krdžalić Zaga", a kasnije i Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.

Ivan Jovanović – profesor istorije (1928–2004)

Ivan Jovanović

Ivan Jovanović, sin jedinac od oca Dragomira – trgovca i majke Zlate, rođene Aranke Stanišić – nastavnice, rođen je u Novom Bečeju 13. februara 1928. godine. Kuća porodice Jovanović nalazila se u samom centru grada u ulici Žarka Zrenjanina pod brojem 1. Dok je otac Dragomir bio zaokupljen poslom oko trgovine, Ivan je uglavnom odrastao pored majke i tetke Leposave Jovanović – učiteljice, koje su bile poznate ne toliko po strogoći nego po svestranosti i pravednog pedagoškog prisupa prema deci. Majka Zlata je posedovala klavir i redovno je bila pretplaćena na razne notne sveske i muzičke časopise. U slobodnom vremenu je često svirala klavir ili je crtala i slikala. U školi je predavala mađarski jezik, zemljopis, istoriju i crtanje. Tetka Lepa ili kako su je meštani zvali gospođica Lepa se isticala svojim glasom kao član raznih pevačkih horova u Vranjevu i Novom Bečeju. Bila je vrlo aktivna u Sokolskom društvu kao i njen brat Dragomir.

Ministarstvo industrije FNRJ – Beograd

Kratko vreme, nepun mesec dana proveo sam u Fabrici šećera u Ćupriji kada sam premešten u Ministarstvo industrije FNRJ.

Tu sam došao vrlo nesrećan, jer sam bio uveren da nikad neću rešiti stambeni problem, a moja porodica se nalazila u Novom Bečeju kod majke moje supruge, kod moje tašte Nadežde Tucaković – rođene Radović, tako se ona potpisivala. Ubrzo mi je porodica prešla u Novi Sad, gde se tašta preselila u stan koji je dobio njen suprug, a moj tast, Ivan Tucaković. U tom stanu u jednoj sobi stanovala je tašta sa ćerkom, moja svastika, Olgom, u drugoj sobi tast, on je bio razveden od supruge Nadežde, a u jednoj manjoj sobi moja supruga Zora sa dvoje dece.

Povratak u mašinsku stanicu i prelazak u Okružnu mašinsku stanicu u Zrenjanin

Uprava poljoprivrednih dobara koja je bila viša instanca za poljoprivredna dobra pa tako i „Aladar“ nije uopšte vodila računa niti vršila bilo kakav nadzor nad radom nas upravnika poljoprivrednih dobara. Mi smo mogli krasti stoku i prodavati, kao i vino, rakiju i pšenicu i zadržavati za sebe koliko nam volja, a da niko ne zatraži polaganje računa. Mene je takvo stanje strašno zabrinjavalo. Iako sam bio čist „kao suza“ postojao je strah da će pre ili kasnije početi ispitivati koliki su prinosi i šta je učinjeno, koliko je stoke uginulo i da li je stvarno uginulo ili smo izvršili krađu mi koji rukovodimo tim imanjima. Sve je to mene nagnalo da se što pre izvučem iz tog posla i pored sve lepote i zadovoljstva koja sam dobijao radeći sa tim priprostim, a u osnovi posebno poštenim narodom. Najveći broj tih biroša bio je nepismen, ali je on tako vaspitavan da sluša i da radi. Ako je video da se njegov rad ceni, on je bio posebno srećan i još više odan poslu.

V

Studija muške glave, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Iako je akt najzastuplјeniji kao tema kod Pauline Sudarski, sličan koloristički i intimistički prosede nalazimo i u njenim portretima. Ovome treba dodati i činjenicu da je potez sada nešto jasniji i odlučniji što utiče i na markantnost prikazanih ličnosti. I opet je neizostavno da se prisetimo profesora Dobrovića i njegovog blagog graficizma na pojedinim portretima koji deluju pomalo plošno, ponegde crno obrublјeni, kao što to na nekim svojim radovima čini i Sudarska (Portret žene sa šeširom, NMZR, inv. br. 81). I dok nam je većina portretisanih ličnosti kod Dobrovića poznata35, ne znamo ko sve pozira njegovoj učenici, pa karakterizacija likova kod nje dospeva u drugi plan.

Milorad Kiselički Mimika

Milorad Kiselički, Novobečejcima znan kao Mimika, rođen je 25. jula 1941. godine u prosvetarskoj porodici. Osnovnu školu je završio u Novom Bečeju, a srednju šumarsku u Čačku. Šumarski fakultet je završio na beogradskom univerzitetu.

Мilаn Nеšić

 

Sav mu vek u novom

Мilаn Nеšić, po nаdimku Bаtа, rоđеn je 1948. gоdinе, nа Мitrоvdаn, u Nоvоm Bеčејu, gоdinе kаd je Тitо Stаlјinu rеkао istоriјskо nе.

Pоslе vrаnjеvаčkе оsnоvnе kоја nоsi imе “Јоsif Маrinkоvić", gimnаziје pоnоsnоg imеnа „Ivо Lоlа Ribаr" i Višе pеdаgоškе škоlе u Zrеnjаninu, bеz imеnа, gоdinu dаnа je u Nоvоm Žеdniku, kоd Subоticе, prеdаvао u škоli dvа јеzikа, srpski i hrvаtski.

Ladislav - Laslo Kostović (1855-1942)

Porodica Kostović se naselila sredinom XIX veka u potiskom naselju Franjevu (Franyova- stari naziv za Vranjevo), najverovatnije zbog njegovog izuzetnog geografskog položaja za trgovinu žitom. Rodonačelnik porodice Kostović Jovan, a i njegov sin Stevan1 su se pokazali izuzetno veštim trgovcima, te su stekli značajnu imovinu i veliki ugled. Pored nekoliko magacina što su izgradili pored Tise posedovali su i više nekretnina po Austrogarskoj. U tom obilnom bogatsvu Stevan uzima za ženu mađaricu Eržebet Dorner koja će mu podariti tri ćerke; Rozaliju, Gizelu, Ester i dva sina; Ognjeslava2 i Ladislava-Lasla. Sada kada se porodica proširila, kuća u Vranjevu se pokazala mala pa su izgradili velelepnu veliku kuću sa suvim ulazom i suterenom u centru Turskog (Novog) Bečeja. Kuća se nalazi pored sadašnje opštine u ulici Žarka Zrenjanina pod brojem 6. Imovinsko stanje roditelja dozvoljavalo je da sinove školuju u Pešti dok su ćerke ostale pored majke u Novom Bečeju.

Saša Milenković

Daske koje život znače večita su inspiracija za Sašu Milenkovića. Rođen je 1963. godine, a od 1978. pa do danas aktivno učestvuje u pozorišnoj umetnosti. Kao glumac je igrao u više od trideset predstava. Godine 2000. prvi put se oprobao u ulozi režisera. Dosad je režirao petnaest naslova, od kojih je za šest radio adaptaciju. O njegovim glumačkim i režiserskim uspesima najbolјe svedoče brojne nagrade osvojene na različitim smotrama i festivalima.

Kаkо su drugi оcеnili Pаvlоvićеvо dеlо

Nа zаvršеtku оvоg prikаzа iznеćеmо оcеnе drugih živоtа i dеlа Теоdоrа Pаvlоvićа:

DАVID DАVIDОVIĆ, sekrеtаr Маticе srpskе u svоm gоvоru (nеkrоlоg) nа glаvnоm zаsеdаnju Маticе 24. оktоbrа 1854. izmеđu оstаlоg rеkао је о Pаvlоviću:

„Kоd slаvnоg Vitkоvićа Pаvlоvić је pridоbiо vеliku pаžnju istаknutih Srbа, pоsеbnо Sаvе Теkеliје kојi gа је tоlikо cеniо dа gа је uzео zа svоgа sеkrеtаrа u svаkоm vаžniјеm pоslu i dо krаја živоtа gа smаtrао svојim sаvеtnikоm."

Nеkоlikо rеčеnicа о dr Kоnstаntinu Pејičiću

Dr Pејičić је biо nајvеrniјi drug Теоdоrа Pаvlоvićа јоš оd đаčkih dаnа pа svе dо svоје smrti, а dоkаz tоg priјаtеlјstvа је i knjigа „ŽIТIЈЕ ТЕОDОRА PАVLОVIĆА".

Dr Pејičić је rоđеn u Bоrоvu 1802. gоdinе, а umrо u Budimpеšti 1882. gоdinе. Znаči, ni оn niје dоčеkао оsvеćеnjе Pаvlоvićеvоg nаdgrоbnоg spоmеnikа. Меdicinu је zаvršiо u Pеšti 1830. gоdinе, а nа službi је biо u Sоmbоru, pа zаtim u Srеmskim Kаrlоvcimа, dа bi krајеm 1844. gоdinе prеšао u Pаnčеvо. U Pаnčеvu је оstао dо 1873. kаdа је pеnziоnisаn. Kао pеnziоnеr prеsеliо sе u Pеštu, gdе је svе dо smrti biо uprаvnik Теkеliјаnumа.

Olivera Stanisavljev

Olivera Stanisavljev

...rođena je 19. avgusta, 1959. godine u Novom Bečeju. Završila je osnovnu i srednju školu u rodnom gradu. Po struci je pravnik, iako joj je pesništvo oduvek u krvi. Dugi niz godina radila je u medijima: kao glavni i odgovorni urednik, autor i voditelj programa.

Pisanjem pesama se bavi od rane mladosti i već tada aktivno učestvuje u književnom životu.

Uživa u muzici, plesu i dugim šetnjama u „mekoputim predvečerjima“. Ljubitelj je životinja i pozitivnih ljudi.

Ovo joj je prva objavljena knjiga.

 

Pariz u doba lišća koje pada