srenhu

Rоhоnci kоckаr, kаrtаrоš, vеsеlјаk, bоеm...

Čоvеk kојi je imао bоgаtstvо i sticао gа cеlоg živоtа, bоriо sе zа prеstiž u društvu nа svim pоlјimа. Gеdеоn je sеbi pоstаviо visоkе cilјеvе i uglаvnоm ih je оstvаrivао. Zа tо niје bilо dоvоlјnо sаmо nаslеđе, dеdоvinа, nеgо i vеlikа žеlја, idеја i istrајnоst u rаdu.

Tivadar Košut

Tivadar Košut, svetski poznat slikar naive, rođen je 1947. godine u Novom Bečeju. Pored majke, koja je slikala ikone, zavoleo je slikarstvo. Iako su roditelјi insistirali da uči za stolara i keramičara, likovna umetnost je postala njegov put.

Po završenom školovanju zaposlio se u novobečejskoj fabrici „Polet" i ubrzo postao šef odetvenja u kome su se proizvodile ekskluzivne, ručno slikane pločice. Bavio se i izradom skulptura u glini i kompozicija na zidnoj keramici sa glazurom. One i danas ukrašavaju zidove Košutovog bivšeg preduzeća.

Kasija Milošević

Kasija Milošević

Mlada i perspektivna karatistkinja, Kasija Milošević, rođena je 2003. godine. Osnovnu školu je završila u Novom Bečeju, gde pohađa i srednju. Trenutno je učenica trećeg razreda gimnazije. Karateom je počela da se bavi sa 6 godina, kada je ovaj sport postao njena velika lјubav. Do danas je ostvarila mnogobrojne sportske uspehe. Među njima se izdvajaju titule svetskog i evropskog prvaka, kao i titula višestrukog prvaka Srbije. Posebno značajnim smatra to što su joj dostignuća u karateu omogućila da putuje svetom i upoznaje nove kulture.

Kasija Milošević bi volela da se ovim sportom bavi i u budućnosti. Cilј joj je da jednog dana postane instruktor ili trener svetskog glasa. Do tada nastavlјa marlјivo da trenira i ostvaruje rezultate vredne divlјenja.

Teodora Arsenović - Boberić

Teodora Arsenović - Boberić

rođena 22. decembra 1886. godine u Vranjevu. Isticala se svojom lepotom i darovitošću za pesmu i glumu još u Diletantskoj družini „Napredak” u Vranjevu. U Narodnom pozorištu u Beogradu je od 1906. godine gde je upočetku pevala u pozorišnom horu, a zapaženije uloge je dobila već 1907. godine „Čučuk Stana” i od tada dobija u komadima sa pevanjem i operetama glavne uloge. U Beogradskoj operi je pevala od njenog osnivanja 1908. i imala je zapažene uspehe. Ali, kako nije školovala glas, izuzev što je polazila nekoliko časova pevanja kod Miroslave Binički - supruge Stanislava Biničkog, vratila se drami. Tada je počela sa uspehom da igra Koštanu u istoimenom komadu. U toj ulozi publika ju je dočekivala aplauzom. Ulogu Koštane nasledila je od vrsne glumice i još bolje interpretatorke vranjanskog melosa Drage Spasić, što je za svakog mogao da bude veliki hendikep. Teodora se tu vrlo brzo potvrdila, pa se čak i danas smatra za jednu od tri najbolje Koštane na beogradskoj sceni.

V

Studija muške glave, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Iako je akt najzastuplјeniji kao tema kod Pauline Sudarski, sličan koloristički i intimistički prosede nalazimo i u njenim portretima. Ovome treba dodati i činjenicu da je potez sada nešto jasniji i odlučniji što utiče i na markantnost prikazanih ličnosti. I opet je neizostavno da se prisetimo profesora Dobrovića i njegovog blagog graficizma na pojedinim portretima koji deluju pomalo plošno, ponegde crno obrublјeni, kao što to na nekim svojim radovima čini i Sudarska (Portret žene sa šeširom, NMZR, inv. br. 81). I dok nam je većina portretisanih ličnosti kod Dobrovića poznata35, ne znamo ko sve pozira njegovoj učenici, pa karakterizacija likova kod nje dospeva u drugi plan.

Tomislav Kurbanjev

sin poštara — raznosa­ča pisama, rodio se 1935. godine u Novom Bečeju. U ranoj mladosti ostao je bez roditelja. Srednju školu u Bečeju i Višu ekonomsko-komercijalnu u Beogradu, završio je brinući se sam o svojoj egzistenciji. Nema sumnje da je to bio težak put. Zahtevao je pouzdanja i vere u budućnost i mnogo napora i samoodricanja. Pomišljajući na ovaj period života Kurbanjeva, čini mi se da ga je on, svesno ili nesvesno, poetski transponovao u početnim stihovima svoje pesme »Njivo«: »Bezbroj puta sam te orao bacajući, san umesto sena u jasle gladnim konjima.«

Aleksandar Kasaš

Najpoznatiji istoričar među Novobečejcima, profesor doktor Aleksandar Kasaš, rođen je 27. januara 1952. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Bečeju, osnovne studije istorije u Novom Sadu, a magistarske u Beogradu. Ljubav prema nauci o prošlosti krunisao je 1995, stekavši zvanje doktora nauka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je kasnije bio redovni profesor na predmetu Istorija Jugoslavije.

Nikola Petrović Brica

Nekada davno, u Novom Bečeju je, kažu najstariji žitelјi, bilo 58 berbera i svi su imali posla. Među njima je bio i Nikola Petrović Brica, rođen u Kumanu 1936. godine.

Počeo je da radi 1950. godine.

Nije zaboravio doba kada su berberi išli po kućama i brijali, ali ni one strašne godine kada se brijanje plaćalo metrom žita ili kukuruza. Pa ipak, berberima tada nije manjkalo posla.

VI

Mrtva priroda, ulje na platnu, vl. Predškolska ustanova PAVA SUDARSKI, Novi Bečej

Godinu dana pre nego će Paulina upisati Akademiju likovnih umetnosti, u Beogradu je pokrenut časopis „Žena danas", koji je donosio napise o raznim temama koje su interesovale žene svih profila, struktura i starosne dobi.38 Pisalo se o ženskom pravu glasa, o radu organizacija ženskog pokreta, ali i o položaju žene, odgoju i zdravstvenoj zaštiti dece, o higijeni, pozorištu, filmu, sportu, gimnastici, modi i sl. Na kraju su davani razni praktični saveti ženama u pogledu pripremanja hrane, krojenja, šivenja, pletenja i kozmetike.39 Kvalitetu lista, posebno njegovom vizuelnom izgledu doprinosile su ilustracije u vidu crteža i vinjeta pojedinih umetnika-saradnika: Đorđa Andrejevića Kuna, Zore Petrović, Cuce Sokić... Među njima je bila i Paulina Sudarski koja je „mnoge članke i književne priloge dopunila svojim crtežima, uprošćenog, a pritom mekog i toplog poteza".40

Povratak u mašinsku stanicu i prelazak u Okružnu mašinsku stanicu u Zrenjanin

Uprava poljoprivrednih dobara koja je bila viša instanca za poljoprivredna dobra pa tako i „Aladar“ nije uopšte vodila računa niti vršila bilo kakav nadzor nad radom nas upravnika poljoprivrednih dobara. Mi smo mogli krasti stoku i prodavati, kao i vino, rakiju i pšenicu i zadržavati za sebe koliko nam volja, a da niko ne zatraži polaganje računa. Mene je takvo stanje strašno zabrinjavalo. Iako sam bio čist „kao suza“ postojao je strah da će pre ili kasnije početi ispitivati koliki su prinosi i šta je učinjeno, koliko je stoke uginulo i da li je stvarno uginulo ili smo izvršili krađu mi koji rukovodimo tim imanjima. Sve je to mene nagnalo da se što pre izvučem iz tog posla i pored sve lepote i zadovoljstva koja sam dobijao radeći sa tim priprostim, a u osnovi posebno poštenim narodom. Najveći broj tih biroša bio je nepismen, ali je on tako vaspitavan da sluša i da radi. Ako je video da se njegov rad ceni, on je bio posebno srećan i još više odan poslu.

Теоdоr Pаvlоvić i Svеtоzаr Мilеtić

Nа zаvršеtku prikаzа dеlа Теоdоrа Pаvlоvićа pоnоvićеmо dа su nаši nајistаknutiјi nаučnici istаkli dа је Svеtоzаr Мilеtić biо nаslеdnik Tеоdоrа Pаvlоvićа. Оnо štо је Pаvlоvić prеdstаvlјао zа srpstvо u Ugаrskој tridеsеtih i čеtrdеsеtih gоdinа, tо је Мilеtić biо šеzdеsеtih i sеdаmdеsеtih gоdinа 19. vеkа.

Imајući u vidu оvе činjеnicе, mаkаr i оdstupili оd tеmе, kоrisnо је zbоg čitаlаcа iznеti i istоvеtnоst njihоvih živоtnih sudbinа.

Dr Vladimir Glavaš

Dr Vladimir Glavaš
Rođen je 1834. godine u bogatoj vranjevačkoj porodici, od oca Pavla (Pavela) i majke Perside rođene Čorbakov, čiji su preci bili, srpski graničari Potisko-pomoriške vojne granice a nisu otišli u carsku Rusiju posle njenog razvojačenja 1751. godine, već osnovali Franjevo, koje je preko vek i po bilo u sastavu Velikokikindskog dištrikta sa posebnim carskim privilegijama. Vranjevo je postalo jedano od glavnih centara izvoza banatskog žita, a mnogi Vranjevčani veoma brzo su se obogatili među kojima su bili i Glavaševi. Jedan od njih bio je i Vladimirov otac koji je trgovao u Požunu (Bratislavi) gde je svog sina dao na škole gde je licej pohađao 1851. godine, a gimnaziju sledeće dve godine.