Stevan Davidović

Stevan Davidović je rođen u Novom Bečeju, 6. oktobra 1949. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Novom Bečeju, a Višu pedagošku školu, smer Srpskohrvatski jezik sa istorijom književnosti naroda Jugoslavije, u Zrenjaninu. Sve vreme (1973-2012) radio je u Opštinskoj upravi Novi Bečej, kao sekretar za narodnu odbranu i načelnik društvenih delatnosti.

Teodora Arsenović - Boberić

Teodora Arsenović - Boberić

rođena 22. decembra 1886. godine u Vranjevu. Isticala se svojom lepotom i darovitošću za pesmu i glumu još u Diletantskoj družini „Napredak” u Vranjevu. U Narodnom pozorištu u Beogradu je od 1906. godine gde je upočetku pevala u pozorišnom horu, a zapaženije uloge je dobila već 1907. godine „Čučuk Stana” i od tada dobija u komadima sa pevanjem i operetama glavne uloge. U Beogradskoj operi je pevala od njenog osnivanja 1908. i imala je zapažene uspehe. Ali, kako nije školovala glas, izuzev što je polazila nekoliko časova pevanja kod Miroslave Binički - supruge Stanislava Biničkog, vratila se drami. Tada je počela sa uspehom da igra Koštanu u istoimenom komadu. U toj ulozi publika ju je dočekivala aplauzom. Ulogu Koštane nasledila je od vrsne glumice i još bolje interpretatorke vranjanskog melosa Drage Spasić, što je za svakog mogao da bude veliki hendikep. Teodora se tu vrlo brzo potvrdila, pa se čak i danas smatra za jednu od tri najbolje Koštane na beogradskoj sceni.

Milorad Kiselički Mimika

Milorad Kiselički, Novobečejcima znan kao Mimika, rođen je 25. jula 1941. godine u prosvetarskoj porodici. Osnovnu školu je završio u Novom Bečeju, a srednju šumarsku u Čačku. Šumarski fakultet je završio na beogradskom univerzitetu.

Аngеlinа Pеšić

Аngеlinа Pеšić, rоđеnа је u Оrlоvаtu 1934. gоdinе. Učitеlјsku škоlu zаvrpšlа је u Kikindi, а višu pеdаgоšku u Zrеnjаninu.

Оd mаlih nоgu јe u sfеri umеtnоsti: plеtе, hеklа, vеzе. Zаvršеtkоm učitеlјskе škоlе slikа i zbоg tоg tаlеntа budе pоstаvlјеnа zа nаstаvnikа crtаnjа. Istоdоbnо pоstаје člаn udružеnjа likоvnih umеtnikа u Nоvоm Sаdu.

Udајоm, rоđеnjеm dvоје decе, vаnrеdnim studirаnjеm, оkupirаnоšću rаdоm u škоli i kući, prеstаје dа slikа, аli i dаlје sе bаvi umеtnоšću: 20 gоdinа vоlоntеrski vоdi dvе fоlklоrnе sеkciје, škоlsku i rоmsku.

Roman Filipčev

Ko je Novobečejac Arnold Fajn?

Pod ovim pseudonimom krije se učesnik Španskog građanskog rata 1936-1939. Revolucionar i buntovnik danas je gotovo zaboravljen od svih, pa i Novobečejaca.

Fabrika šećera Zrenjanin

U fabriku šećera stupio sam 9. jula 1946. godine na dužnost referenta nabavnog odeljenja. Obećan mi je stan, kao i da ću za 2-3. meseca postati šef nabavnog odeljenja, na mesto starog Đoke Mihajlovića koji je imao oko 55 godina starosti i od toga preko dvadesetak godina kao šef nabavnog odeljenja Fabrike šećera u Zrenjaninu. Ja treba da ga zamenim, jer rukovodstvo fabrike nije imalo poverenja u njega što je Srbin iz Kragujevca, a oženjen Nemicom, te da ga zbog njegovog navodno neprijateljskog stava prema novoj vlasti treba smeniti.

Radio sam u šećerani putujući vozom iz Novog Bečeja, a krajem avgusta 1946. godine dobio sam jedan mali jedosoban stan u radničkoj koloniji uz obećanje da je to privremeno, dok se ne oslobodi neki od činovničkih stanova.

Ulоgа Pаvlоvićеvih listоvа u Vеlikој buni

U prvim gоdinаmа izdаvаnjа svојih listоvа Pаvlоvić је ispоljаvао vrlо lојаlаn i čаk mоždа pоkоrni nаčin pisаnjа, dа bi tоkоm vrеmеnа pоstао svе оdlučniјi i bоrbеniјi, nаrоčitо kаdа sе rаdilо о prаvimа srpskоg nаrоdа. On је tаdа svоје stаvоvе iznоsiо оtvоrеnо i оdlučnо u svim vаžniјim rаsprаvаmа о pоlitičkim rеfоrmаmа, bеz оbzirа dа li su оnе vоđеnе u pаrlаmеntu, žurnаlistici ili јаvnоsti.

Оn sе pribојаvао grаđаnskоg rаtа i sukоbljаvаnjа uоpštе, pа је sаvеtоvао nеgоvаnjе dоbrоsusеdskih оdnоsа, аli је tа njеgоvа mirоlјubivоst prеstајаlа kаdа је bilо u pitаnju ugrоžаvаnjе srpskе i nаmеtаnjе tuđе nаrоdnоsti.

Dubravka Nešović

Dubravka Nešović

Dubravka Nešović, vrhunski interpretator starogradskih pesama i romansi, rođena je 31. avgusta 1932. u Novom Bečeju.

Dubravkini roditelji, majka Beograđanka Nataša Nešović i otac Novobečejac Milorad Majin, bili su glumci Novosadsko-banovinskog putujućeg pozorišta. Kako su u skladu sa svojim zanimanjem često putovali, slučaj je hteo da Dubravka bude rođena na jednom od njihovih gostovanja, zamalo na samoj pozornici.

„Na pozornici sam se rodila, majka je odigrala I čin, u II činu joj je pozlilo, u III  činu sam ja došla na svet!“

V

Studija muške glave, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Iako je akt najzastuplјeniji kao tema kod Pauline Sudarski, sličan koloristički i intimistički prosede nalazimo i u njenim portretima. Ovome treba dodati i činjenicu da je potez sada nešto jasniji i odlučniji što utiče i na markantnost prikazanih ličnosti. I opet je neizostavno da se prisetimo profesora Dobrovića i njegovog blagog graficizma na pojedinim portretima koji deluju pomalo plošno, ponegde crno obrublјeni, kao što to na nekim svojim radovima čini i Sudarska (Portret žene sa šeširom, NMZR, inv. br. 81). I dok nam je većina portretisanih ličnosti kod Dobrovića poznata35, ne znamo ko sve pozira njegovoj učenici, pa karakterizacija likova kod nje dospeva u drugi plan.

Zagorka Končar – Berberski

Zagorka Končar – Berberskirođena je u Zrenjaninu 1913. godine, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1937. godine. Iste godine, kao profesor istorije, dobila je službu u Istorijskom arhivu u Novom Sadu, a dve godine kasnije postala je suplent u Srednjoj tehničkoj školi u Petrovgradu (Zrenjaninu). U prvim danima okupacije, 31. maja 1941, otpuštena je iz službe. U junu, sa bratom, otišla je u Šumadiju, gde joj je brat stupio u Šumadijski partizanski odred. Boravila je izvesno vreme u Beogradu kod rodbine, a od decembra 1941. nastanila se u Ulјmi, gde je od 1943. učestvovala u NOP. U septembru 1944. postala je član MNOO i sekretar AFŽ u Ulјmi. U danima oslobođenja vratila se u Zrenjanin kao kandidat KPJ i obavlјala razne kulturno-prosvetne i društveno-političke dužnosti. Bila je profesor Druge ženske gimnazije u Beogradu, referent za naučne ustanove u Komitetu za škole i nauku pri vladi FNRJ; od 1950. radila je kao službenik u Ministarstvu za nauku i kulturu u Sarajevu. Bila je i profesor u Prijedoru do 1954, kada se vratila u Zrenjanin gde je radila u Istorijskom odelјenju Narodnog muzeja. Na toj dužnosti, kao kustos, stekla je istraživačka iskustva radom na prikuplјanju građe za istoriju radničkog i narodnooslobodilačkog pokreta u srednjem Banatu.

Obradila je nekoliko tematskih izložbi i napisala nekoliko stručnih radova. Iako je usled bolesti otišla u penziju 1964, godine, predano je nastavila da radi na sakuplјanju i obradi građe za istoriju radničkog pokreta i NOB u srednjem Banatu. Rezultat toga je i ova publikacija.

Uvek u borbi

Aleksandra Zadonska – Madama

(27.12.1897. Harkov – 13.12.1981. Novi Bečej)

Aleksandra Zadonska rođena je u Ruskom gradu Harkovu 27.12.1897. godine od oca Ivana Zadonskog i majke Nadežde1. Tačan datum njenog dolaska u Novi Bečej se ne zna ali se sa sigurnošću zna da se porodica Zadonska zadesila za vreme ruske oktobarske revolucije u Švajcarsku. Pošto su bili pripadnici višeg buržoaskog staleža nikako nisu smeli da se vrate u svoju zemlju, te su utočište našli u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca – u Beogradu. Tu su živeli neko vreme, da bi posle smrti  glave porodice, Aleksandra Zadonska došla u Novi Bečej oko 1925. godine.

Rad u sreskoj mašinskoj stanici Novi Bečej

Početkom juna 1945. godine napustio sam sve političke funkcije i  1. juna 1945. godine prešao za knjigovođu u Sresku mašinsku stanicu u Novom Bečeju. Napustio sam funkciju potpredsednika Sreskog Narodno-oslobodilačkog odbora za srez Novobečejski, Odbornika Narodno-oslobodilačkog odbora Novi Bečej i sekretara Agit-Propa, sekretara Novobečejske partijske organizacije, jer tada još nismo imali komitet, već smo svi bili u jednoj organizaciji.

Sve sam to napustio na čuđenje svih mojih drugova, jer sam se bojao, kao što sam već istakao, nemilosrdnosti partijskih funkcionera, pa sam želeo da se stručno što više osposobim i postanem manje zavisan od ćudi tih, ne retko, ljudi bez duše.