srenhu

Vojislav Reznić (1929-1984)

Vojislav Reznić rođen je u Novom Bečeju 9. 5. 1929. godine, a tu se i školovao. Fotografski zanat je izučio kod Geze Sakača. Posle zanatskog ispita obreo se u Melencima kod fotografa Pavla Homjakova. Sa iskustvom od tri godine 1963. godine vraća se u  Novi Bečej i otvara svoju samostalnu foto-radnju u dvorištu Hotel „Jadran”.

Odlazak kumančana na školovanјe u SSSR

Poternica za Jovanom Veselinovim od 3. maja 1927. godine, koji se tada već nalazio u Moskvi na političkom školovanjuMladi komunista Jovan Veselinov dobio je osnove za dalјi politički razvoj u organizaciji KPJ u Kumanu. Veselinov se zaposlio u fabrici Vlade Ilića u Beogradu, a 1926. godine u Sartidu u Smederevu, što mu je dalo mogućnost da se uklјuči u borbu industrijskog proletarijata, u kojoj je bio odmah zapažen. Zato nije slučajno što je po odluci Politbiroa CK KPJ a na predlog Rade Vujovića, pod ilegalnim imenom »Kumanac«, upućen na školovanje u SSSR. Odluku CK KPJ usvojio je i Politbiro PK KPJ za Vojvodinu na sastanku u Zrenjaninu 1926. godine i odlučeno je da, sa Jovanom Veselinovim, na školovanje u SSSR ode i Stevan Petrović-Števa iz Kumana. Time je odato najveće priznanje partijskoj organizaciji u Kumanu.

Odlazak Jovana Veselinova i Steve Petrovića u SSSR bio je dobro organizovan. Vlasti o svemu nisu znale sve do iduće godine, kada je 19. marta 1927. godine Jovan Veselinov trebalo da stupi na odsluženje vojnog roka. Kako ga lokalne vlasti nisu pronašle ni u Kumanu ni na radnom mestu, Ministarstvo unutrašnjih dela raspisalo je poternicu za njim 3. maja 1927. godine.

Po završetku školovanja, Veselinov se vratio iz SSSR-a 1930. godine, a Števa Petrović je ostao u SSSR-u, gde mu se gubi svaki trag.

Braća Ješić

Magičnoj privlačnosti fudbalske igre retko je koji dečak odoleo prvih posleratnih godina. Ona ih je vodila u čarobni svet sporta, svet koji je svakom pružao šansu da bude prvi među vršnjacima.

U jednom takvom svetu, u jednoj ulici našeg Kumana, dečaci su stvorili “tim snova". U njemu su igrali i neki dečaci iz susednih ulica. Bilo je tu i malo starijih i malo mlađih tj. godišta od 1926-1944. I to je tako trajalo od 1944. pa sve do 1960. godine. Odnosno, verovatno je toga bilo i pre, kao što se dešavalo i posle ovoga perioda.

17. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

28. maj 2009. godine

Da će posle odlaska sa životne scene Zagorke Jegdić, rodonačelnice „Obzorja“, biti potrebno vreme da se nastavi ono što je građeno i stečeno u prethodnih 15 godina, potvrdilo se i ove godine. Suočeni sa nadolazećom ekonomskom krizom i nedostatkom sredstava, organizatori su odlučili da se manifestacija održi u jednom danu, 28. maja 2009. godine.

Koncert duhovne muzike

Čast da prvi nastupi na jednodnevnoj manifestaciji, pripala je Pančevačkom srpskom crkvenom pevačkom društvu, osnovanom 1838. godine, koje slovi za jedno od najstarijih horova na ovim prostorima.

Koncert pravoslavne duhovne muzike u novobečejskom pravoslavnom hramu Sv. Nikole pod vođstvom Vesne Carine, započeo je molitvom Oče naš Josifa Marinkovića, a potom su usledile numere Kornelija Stankovića, Mite Topalovića, Stevana Mokranjca, Marka Tajčevića, Vojislava Ilića, Vlastimira Peričića, Stevana Hristića, Dušana Trbojevića, Tihomira Popovića i Dragane Veličković. Izvedena su i tri namenski komponovana dela: Oče naš Dušana Maksimovića, koje je autor 2007. posvetio akademiku Dimitriju Stefanoviću, nekadašnjem dirigentu ovog hora, zatim dva ostvarenja pisana za 170-godišnjicu Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva, Tebe Boga hvalim Rajka Maksimovića i S nami Bog Dimitrija O. Golemovića, sa solistom, baritonom Predragom Milanovićem, ovo delo autor je posvetio i Vesni Carini.

Ponovo pobedio bački petopreg

Manifestacija je počela u četvrtak (27. avgust) Smotrom paradnih zaprega u organizaciji Konjičkog kluba „Vranjevo". Pred oko 3.000 gledalaca prodefilovala je 81 zaprega u četiri konkurencije - jednoprezi, dvoprezi, četvoroprezi i petoprezi.

Najzanimljivija je svakako bila parada petoprega, zaprega koje su kroz istoriju samo Novobečejci imali dozvolu da prežu.

Najbolji petopreg (od ukupno 12) upregao je Vojislav Gaković iz Kucure, koji je pored slave dobio i ček na 50.000 dinara. Drugo mesto zauzeo je petopreg Stevana Dražete iz Banovaca (nagrada od 20.000 dinara), a treće konji Milenka Radakovića iz Surčina (10.000 dinara).

U pauzi Smotre paradnih konja, na bini na Tiskom keju nastupili su mališani Predškolske ustanove „Pava Sudarski“ sa predstavom „Banatska svadba“.

Brusin V. Paja

Brusin V. Pajarođen u Kumanu 1936. godine. Već u osmoj godini fudbal ga je neodolјivo privlačio pa je počeo da igra za svoju krajčinu. Fudbalska lopta je bila prava retkost. Da bi deca mogla da igraju fudbal, loptu su pravili od vune, krpa i kanapa sa kojim se sve to izveze u kockama. Sa takvim loptama su igrali godinu, dve dana a onda su novac dobijen za svece - praznike, prikupili i kupili novi manji fudbal.

Privreda

Među privrednim granama dominiraju poljoprivreda i industruja, a poslednjih nekoliko godina sve veća pažnja posvećuje se saobraćaju, trgovini, ugostiteljstvu i turizmu.

Poljoprivredu čini ratarska i stočarska proizvodnja. Oko 75% površine hatara čini obradivo zemljište, što predstavlja najznačajniju osnovu ratarske proizvodnje. Ratarsku proizvodnju karakteriše najpre proizvodnja žita, a zatim slede industrijske kulture, povrće i voće. Sve do tridesetih godina XX veka Novi Bečej je bio najvažnije mesto za izvoz žita iz Banata za veliki deo Evrope.

Zgrada škole – Vranjevo

Škola u Vranjevu se pominje se još 1768. godine. Prema popisu 1783/84. godine škola u Vranjevu je imala 30 učenika, a za zgradu se kaže da je u dobrom stanju. Prva velika škola je sazidana 1824. godine, preko puta pravoslavne crkve. Zgrada stare škole u ulici Josifa Marinkovića broj 76 je prizemna građevina. Objekat je sagrađen u stilu seoske varijante ampira, baš kao i obližnja zgrada stare opštine. Identične stilske odlike, kao i druge prizemne zgrade u okolini doprinose estetskim vrednostima centralnih delova Vranjeva (Lazić L., Stojanović V., Pavić D., Ivkov Džigurski A., Blažin N., 2010).

Opšte karakteristike sliva Tise

Sliv Tise se prostire na teritorijama Rumunije (47%), Mađarske (29%), Ukrajine (8%), Slovačke (10%) i Srbije (6%). Sa severa, severoistoka, istoka i jugoistoka sliv je ograničen planinskim lukom Karpata, a sa zapadne strane niskim pobrđem koje predstavlja razvođe prema slivu Dunava. Slivno područje ove velike reke Crnomorskog sliva ima izrazito lepezast oblik. Bitna karakteristika sliva Tise je i njegova asimetričnost. Najmoćnije pritoke, poput Samoša, Kereša i Moriša, Tisi pritiču sa leve strane, tako da upravo ova strana sliva čini oko 60% ukupne površine slivnog područja koja inače iznosi oko 157.220 km2. Da se radi o izrazito velikoj slivnoj površini govori i podatak da je Tisa po veličini sliva najveća pritoka Dunava (oko 817.000 km2). Naime, na sliv Tise otpada 19,2% prostranog sliva Dunava.

U granicama celokupnog sliva Tise izdvajaju se tri morfološki i hipsometrijski različite celine. Najraščlanjeniju i najvišu predstavljaju Karpatske planine sa apsolutnim visinama 700-2500 m. Drugu celinu čini Erdeljski basen sa planinom Bihar. Dno basena leži na prosečnih 200-500 m a.v., dok vrh planine Bihar doseže apsolutnu visinu od 1848 m. Treću, najnižu celinu, visoku do 200 m a.v., predstavlja niska dolina Tise. Procentualno gledano najveću površinu zauzimaju nizijski predeli na koje otpada 45% ukupne teritorije slivnog područja. Po rasprostranjenju slede brdski tereni koji zauzimaju 31% sliva, dok su sa 24%, najmanje zastupljeni visokoplaninski predeli.

Mendragiš Svetozar - Zare

Mendragiš Svetozar - Zarerođen je 1923. godine u Kumanu. Iako nije igrao fudbal, zeleni travnati teren i fudbalska lopta magično su ga privlačili. Fudbalsku loptu zamenio je harmonikom i gitarom, pa je svojim vršnjacima, koji su igrali fudbal, ulepšavao trenutke pre i posle treninga ili utakmice. Voleo je društvo, a tih kasnih 30-tih godina i prvih 40-tih to je mnogo značilo. Jedina razonoda, tih godina, bili su fudbal, igranke, roglјevi, prela i po koja pozorišna predstava. Iako fudbal nije igrao skoro sve svoje slobodno vreme provodio je na fudbalskom igralištu. Uvek je nešto trebalo pripremiti, nabaviti, doneti, odneti. Kada su bile utakmice posla je bilo celo pre i po podne. Ručno se kosila trava na fudbalskom terenu, krečom obeležiti linije, postaviti zastavice, mreže, na blagajni pred utakmicu prodavati karte. Proveriti da li su dresovi, gaćice, štucne dobro pripremlјeni da ih obuku fudbaleri. Dočekati sudije, gostujući tim pa napisati protokol - zapisnik o sastavima timova.

Provala

Avgusta je u kući Stevana Čolića-Marka trebalo da se održi sednica Sreskog narodnooslobodilačkog odbora. Sve je bilo spremno: soba za sednicu, hrana, obezbeđenje. Odbornici, međutim, nisu stigli. Na putu za Kumane odbornici Milica Kevrešan-Vida i Rada Pajić iz Dragutinova su predanili u Vranjevu u kući Branka Iličića, alvara. Bio je 10. avgust. Tu su došli i odbornici iz Vranjeva — Luka Mihajlov-Aga i Milinko Stanković-Caka. Sledeću noć trebalo je da krenu za Kumane. Kuća u kojoj su odseli bila je bez domaćina: i alvara i njegovu suprugu strelјali su kao saradnike NOP-a. Dočekao ih je šesnaestogodišnji sin Jefta, koji je u kući živeo sam. S komšijom Novom Bogaroškim nije živeo dobro. Porečkali su se oko zajedničkog bunara. Jedna neopreznost je rodila katastrofu: mladić je otišao od kuće da izvidi situaciju. Neko od prisutnih je naložio štednjak. Na dimnjaku se pojavio dim. Komšiji je, interesantno, to palo u oči. Kako je znao da Jefta nije kod kuće, posumnjao je da se u kući nalazi neko drugi i otišao da prijavi policiji. Oko 16 časova kuću je blokirala policija sa Špilerom. Rodolјubi su pružili otpor. Koristeći zabunu koju je izazvala bomba koju je na Nemce bacio Aga, čak iako nije eksplodirala, odbornici jurnu da se probiju. Aga i Rada su uspeli da se probiju u hatar. Vida i Caka, teško ranjeni, osobito Vida, uhvaćeni su. Fašisti su izlečili ranjenike pa su ih, za tim, stavili na muke. Vida se veoma loše držala. Provalila je mnoge aktiviste iz Kumana, Vranjeva i Taraša. Od Kumančana je odala: Gordanu Eremić, Božu Titina-Staroga i Draginju i Marka Čolića.

Ideološko-politički rad

Stalne forme rada sa omladinom, ženama i simpatizerima bile su vaspitne grupe ili kružoci. Vaspitnom grupom od 5-6 članova rukovodio je sekretar, koji je bio član Skoja, Partije ili Narodnog fronta. Jedan član bio je blagajnik, kome su ostali plaćali, po dinar mesečnu članarinu za nabavku literature. Takvih grupa je bilo više, a formirane su po teritorijalnom principu. Grupom u I rejonu rukovodila je Dušica Stojanov, a članovi grupe su bili Žika Lirić, Dragolјub Stojanov, Ilija Golubović i Čeda Solarov. Dragolјub Stojanov je bio blagajnik, a Čeda Solarov je primao literaturu i davao je na čitanje članovima grupe. Panta Miškov rukovodio je grupom u kojoj su bili Velizar Stokić, Veselin Zokić, Velјa Ubavić i Vojko Milankov. U grupi Sredoja Petrovića bili su Ivan Baračkov, Mika Zokić, Voja Vioglavin, Cveta Kukin, Rada Odadžić, Marica Veselinov i Jovanka Santovac. Postojale su i grupe Ljubiše Stančića-Lapade, Ise Stanisavlјeva, Mike Radišića, Milene Trifunjagić, Stanka Marinkova, Ilije Ćurčića, Milene Bokanić. Grupe su bile jedna vrsta idejno-političkih kurseva kroz koje su se pripremali za prijem u KPJ i Skoj.