srenhu

Više pažnje posvetiti radu mesnih zajednica

Nedavno je u Opštinskom odboru Socijalističkog saveza održan sastanak Komisije za privredu i samoupravljanje kome su prisustvovali i  predsednici i sekretari mesnih zajednica. Na dnevnom redu ovih sastanka bilo je razmatranje rada mesnih zajednica.

Uvodno izlaganje imao je Đerđ Bordaš, predsednik komisije, koji je istakao da je cilj ovog sastanka da se na osnovu dosadašnjeg rada mesnih zajednica sagledaju zadaci koji će u buduće doprineti uspešnijem radu mesnih zajednica. Pošto je predhodno govorio u uspešnom radu mirovnih veća kod svih mesnih zajednica, on je zatim govorio o radu zborova birača i tom prilikom ukazao na pojavu jednoličnosti dnevnih redova što u suštini govori o nedovoljnoj širini delovanja i nedostatku inicijative.

Dušan Kiurski (1896-?)

Dušan Kiurski – fotografija-razglednica. Na poleđini fotografije-razglednice sa pečatom fotografa Dušana Kiurskog ispisano je: „Za večitu uspomenu svom dragom kumu”; pisao ju je Đ. Petrović iz Vranjeva mornaru Dragomiru Jovanoviću, koji je bio regrutovan na austougarski bojni brod „Sent Ištvan” (Szent István). Dva drugara – vojnika. Snimak iz 1915. godine. Iz kolekcije Karolja Andrea
Dušan Kiurski rođen je u Vranjevu 9. 6. 1896. godine. Njegov otac Dimitrije došao je iz Melenaca i osnovao porodicu sa našom meštankom iz Vranjeva Slavnom Galetin. Podaci o školovanju i izučavanju fotografskog zanata za Dušana Kiurskog, nažalost, do sada nisu ugledali svetlost dana, te smo zbog toga umnogome bili uskraćeni u objavljivanju njegovog rada. Jedan podatak je pronađen u matičnoj knjizi venčanih u Novom Bečeju, kada je sklopio brak (1920. godine) sa Zorkom Čolić: kao zanimanje mladoženje u tom dokumentu je navedeno – fotograf. Drugi podatak o postojanju Dušana Kiurskog - fotografa - jeste jedna fotografija-razglednica sa njegovim štambiljem (pečatom) sa natpisom : KIURSZKI DUSÁN FÉNYKÉPÉSZ ARACS, (TOR. M.), i na srpskom: ДУШАН КИУРСКИ ФОТОГРАФ АРАЧ, (БАНАТ).
 
 
 
 

Na dobrom putu

Kao i u životu ljudi, tako i u životu i radu jednog kolektiva može doći, ako ne do obolenja onog pravog, fizičkog, ono može dovesti do zastoja, zamrlosti i kriza. To je bio slučaj i sa Uslužnom servisnom radionicom – kako se tada zvalo Zanatsko preduzeće „2. Avgust“ u Novom Miloševu. Situacija je u ovom kolektivu, unazad pre tri godine, bila više nego teška. Na vratima ovog malog preduzeća zakucala je stara, da se tako izrazimo, boljka. Nebriga i nehatnost pojedinaca, doveli su da se preduzeće našlo, kako obično to biva u takvim situacijama, pred likvidacijom. No, samo krajnom brigom faktora van kolektiva, posebno tada predsednika Mesnog odbora, došlo je do oživljavanja života i rada ovog kolektiva.

Markov I. Dina

Markov I. Dinarođen 1966. godine. Uspešno igrao u podmlatku i kao takav za prvi tim počeo da igra još u proleću 1984. godine. Igra centarhalfa, beka, halfa. Mogao da igra i druga mesta. Zavidne brzine, sa oko 177 cm visine i lepe fizičke građe. Vrlo pouzdan fudbaler, oštar u duelima, nezadrživ u napadu. Vrlo solidne tehnike.

Imao težu povredu - prelom leve noge, u Kumanu 29. jula 1989. godine. Fudbalu se vratio, skoro, posle godinu dana i igrao sve do proleća 1997. godine. Oko 3 polusezone proveo u FK Radnički iz Zrenjanina i FK Jedinstvo iz Novog Bečeja.

Vojnu obavezu regulisao od septembra 1987 do septembra 1988. godine. Oženjen, živi u Kumanu a radi u Novom Bečeju.

Za 9 meseci – 28 miliona u fondove

Na nedavno održanoj sednici Zadružni savet Zemljoradničke zadruge u Novom Miloševu razmatrao je devetomesečni bilans poslovanja. Na ovom skupu usvojen je devetomesečni obračun i izvršena je raspodela dohotka.

Zemljoradnička zadruga u Novom Miloševu poseduje nešto više od 110 hektara obradivih površina te je njeno poslovanje uglavnom orijentisano na stočarstvo. U poslednjih devet meseci u Zadruzi je zabeležen nagli pad svinjogojstva što je prouzrokovano, uglavnom, nepovoljnim uslovima po ovu privrednu granu posle donošenja novih privrednih mera. Međutim, poslednjih meseci naglo je poraslo interesovanje poljoprivrednih proizvođača za tov junadi.

Uvоdnа rеč

Stо gоdinа pоstојаnja — kаkо tо gоrdо i vеlеlеpnо zvuči. Svаkаkо dа nаs оvаkаv јubilеј i оbаvеzuје dа dаmо i pisani trаg оvој znаčајnој gоdišnjici, krоz оvu mоnоgrаfiјu kојu pоsvеćuјеmо svimа оnimа kојi su krоz škоlu prоšli zа оvih stо gоdinа.

Glеdајući sа istоriјskе distаncе, pеriоd оd stо gоdinа, prеdstаvlја јеdnо vеоmа znаčајnо dоbа u kојој оvа grаđеvinа mоžе ispričаti stо istо tаkо prеlеpih pričа, kоје bi sе bаzirаlе nа аrhivskој grаđi i istоriјskim činjеnicаmа. Оnо štо оbеlеžаvа stоgоdišnjicu pоstојаnjа nаšе škоlе је pоstојаnjе bоgаtе prоšlоsti, kојu smо (bаr јеdаn njеn dео) pоkušаli dа ispričаmо krоz оvu mоnоgrаfiјu.

Pravoslavni hram u Kumanu

Ovaj rad je posvećen Atanasiju Veselinoviću

i molitvama njegovim za preobraženje, svom krasom

i veličinom, novoga hrama gospodnjega

Crkva naša, svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila, i po svojoj arhitektonskoj izradi i lepoti zauzima jedno od uglednijih mesta među svojim sestrama slavnog nekad veliko-kikindskog dištrikta.” pisao je, između ostalog, prota Stevan Mirković u članku “Opis mesta Kumana” u Srpskom velikokikindskom kalendaru 1899. godine.

Pravoslavni hram u starom selu Šanac Kuman

Staro Kumane (zvalo se nekada Šanac Kuman) se prostiralo na uzvišenim gredama nad Malim i Velikim ritom u blizini reke Tise. Prema poznatom Pećkom katastigu iz 1660. god., u Kumanu su popovi i meštani davali značajne priloge za Pećku patrijaršiju.

Društvena hijerarhija i kuluk kao osnova feudalizma osamnaestog i devetnaestog veka

U Torontalskoj županiji bilo je 1785. godine svega 108 plemića, a već niakon pedeset godina 976, što je devet puta više. I pored tako naglog povećanja, broj plemića bio je srazmerno mali u odnosu na stanje u čitavoj Monarhiji, ali su zato oni bili imućniji nego u drugim županijama.

Na hijerarhijskoj lestvici, iza plemstva, dolazilo je sveštenstvo. Prema popisu od 1785. godine bilo je u Banatu 236 sveštenika, i to isključivo pravoslavnih. Propisima, svakih sto kuća moglo je da ima jednog sveštenika o čijem izdržavanju se starao vlastelin dodeljivanjem jedne sesije oslobođene od poreza i vlastelinskih nameta. Ako je u nekom mestu bilo prekobrojnih sveštenika, oni su na svojim zemljištima ekonomisali kao i ostali kmetovi, a i plaćali su porez i državi i obaveze prema vlastelinu.

Novi Bečej je 1758. godine imao tri sveštenika na svega sedamdeset tri domaćinstva. Vranjevo je, odmah po naseljavanju, od strane potiskih graničara, imale takođe tri sveštenika na svega sto pedeset porodica, Melenci — pet paroha itd.

Značaj putničkog rečnog saobraćaja za Novi Bečej

Rečni putnički saobraćaj imao je za Novi Bečej značajno mesto. Pored skele i prevoza zaprežnim kolima do Starog Bečeja, saobraćao je jedan manji brod koji je desetak puta, u toku dana, išao od Novog do Starog Bečeja i obratno. Taj brod je saobraćao dugo godina i posle Drugog svetskog rata, skoro sve do izgradnje brane na Tisi i preko nje mosta za drumski saobraćaj 1977. godine. Njime su bila povezana dva susedna mesta Novi i Stari Bečej, a istovremeno je bio, između dva rata, značajna veza Srednjeg Banata i Srednje Bačke.

Zbog takve uloge tog brodića, mi, stanovnici Novog Bečeja, poklanjali smo mu, možda i nesvesno, deo naše ljubavi, neuporedivo više nego što smo osećali prema železnici, iako je ova u putničkom saobraćaju igrala značajniju ulogu.

Taj emotivni momenat, nas, koji smo odrasli u Novom Bečeju, nagoni me da se sa malo više reči zadržim na naše putničke brodove i brodiće. Kažem naše, jer smo ih svi tako osećali i voleli ih. Posebno zadovoljstvo predstavljalo je dočekivanje „velike lađe" koja je svakodnevno saobraćala između Beograda i Sente. Divili smo joj se sve dok, pri odlasku sa novobečejskog pristaništa, ne iščezne iz našeg vidika u mraku mirnih tiskih noći.

U susret jubileju

Krajem tekuće godine navršava se pola veka Novobečejske Opštine

Protiču poslednji meseci poluvekovnog bitisanja ove Opštine. Prvog januara 1960 godine startovala je novaformirana Opština Novi Bečej. Sačinjena od dotadašnjih Opština Novi Bečej, Novo Miloševo sa naseljenim mestom Bočar i Kumane. Konstituisana je skupšina sa prvim predsednikom. Bio je to pok. Ignjat Dimitrijević, poljoprivredni tehničar iz Novog Miloševa.

Protekli period od pola veka bio je istovremeno i period neuporedivo najbržeg i sveobuhvatnog procvata Opštine.

Neiscrpne su mogućnosti za ilustraciju. Naravno, zbog smisla ovog teksta, ja ću komparirati stanje na startu i dostignuti nivo razvoja na kraju devedesetih. Čitalac mi neće zameriti što sam poslednju trećinu ovog perioda jednostavno „zaboravio“ kao nešto po mnogo čemu ružnom.

14. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

24–26. maj 2006.

Otvoreno takmičenje solo pevača

Omaž Josifu Marinkoviću, ove godine je bio u znaku obeležavanja 155-godišnjice rođenja i 75-godišnjice od kompozitorove smrti, a 14. „Obzorja na Tisi“, od 24. do 26. maja, u šestom nadmetanju mladih solo pevača.

Melodije jedinstvenog duhovnog bića

Na početku, goste je pozdravio predsednik SO Novi Bečej Dobrivoj Raškov, a oficijelno manifestaciju otvorio pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, Dušan Vujičić poželevši mladim takmičarima uspeh u predstavlјanju svojih talenata. Istakao je da bavlјenje solo pesmom iziskuje život pun odricanja i posvećenja, što se nekad može porediti i sa askezom, kao i da je teško od prirodnog dara odnegovati solo pevača.

Harkovski institut

Vredna je pomena, možda ne revolucionarna, ali bez sumnje burna školska prošlost Novog Bečeja između dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka.

Novi Bečej od 1908. godine ima četvororazrednu građansku školu u kojoj su se obrazovala deca, uglavnom za potrebe novobečejske trgovine i zanatstva. Oni koji su želeli da se dalje školuju, a roditelji im imali potrebna sredstva odlazili su u obližnje gradove Veliki Bečkerek, Veliku Kikindu, pa i u Novi Sad i Sremske Karlovce. Školovanje van mesta boravka roditelja značilo je ograničavanje daljeg školovanja.