srenhu

Bogatstvo ravničarskih polja i livada

Kad god razmišljam o Novom Bečeju i Vranjevu, ja prosto vidim lepote skromnih, ali meni tako dragih, kuća i ulica i naša blagorodna polja i livade. Te livade i pašnjaci nadahnjuju me željom za stvaranjem. Na njima najčešće vidim, u mislima naravno, ergele konja, ili krdo krava, a u daljini obrise salaša na Bereku, onako kako su izgledali u danima moje mladosti. Uživam u tom razmišljanju i divim se tim lepotama.

Treba znati, da su Novi Bečej i Vranjevo u ono vreme (vreme moje mladosti 30-40-tih godina ovog veka) imali 3-4.000 konja, isto toliko, možda još i više, krava i volova, 7-8.000 ovaca, na hiljade svinja, a pticama i njihovoj raznovrsnosti ni onda, a ni danas, nisam u stanju ni da pretpostavim broj.

Ravničarska polja su lepa i bez ergele konja, krda goveda, stada ovaca i jata barskih ptica, ali sa njima ona dobijaju nešto što se više ne može doživeti, niti dočarati, a što se može videti još samo na filmovima snimljenim na velikim prostotranstvima Amerike i Afrike.

Povećan promet smanjuje zalihe

Sada, nešto više od tri meseca sprovođenja privredne reforme, može se sigurnije govoriti o tokovima tržišta. Na početku ovog velikog posla na tržištu su se ispoljile pojave koje su izazvale veliku bojazan. Naime promet većeg broja proizvoda i grupa proizvoda počeo je da opada odnosno stagnira, pa u vezi stim počele su zalihe da rastu. Bilo je za to više razloga. Pre svega potrošači su pre same reforme, očekujući više cene, kupovali namirnice daleko iznad trenutnih potreba i to nije moglo, a da ne utiče na smanjene prometa prvih meseci bar u avgustu i septembru.

Male radne organizacije u težem položaju

U okviru široke diskusije o Nacrtima Društvenih planova SFRJ, SRS i APV, prošle nedelje je organizovana diskusija predstavnika poljoprivrednih radnih organizacija o Društvenom planu razvoja AP Vojvodine u periodu 1966-1970. Pored predstavnika poljoprivrednih organizacija sastanku je prisustvovao i Stevan Škrbić, predsednik opštinskog odbora SSRNS Novi Bečej.

Pošto je predsedavajući Inž. Miloš Vijatov upoznao prisutne sa ciljem sastanka razvila se veoma sadržajna diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici svih poljoprivrednih organizacija u Novom Bečeju.

Hiljade novih sadnica

Prema postignutim rezultatima pokreta gorana naše opštine uvrstio se u red najboljih u Pokrajini

Pokret gorana naše opštine po svojim postignutim rezultatima sigurno spada među najbolje u Vojvodini. Na okopavanju, pošumljavanju i proizvodnji sadnog materijala angažovano je ove godine preko 2.000 članova od kojih su oko 1.100 omladinci i pioniri, svrstani u radne brigade gorana u osnovnim školama i aktivima Saveza omladine. Posebne brigade formirane su pri podružnicama Socijalističkog saveza.

Odbrana hrišćanstva

U organizaciji Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana, u petak, 03.09.2010. godine, postavljena je spomen tabla pored ruševina Grada na Tisi. »Na ovom mestu od 15. do 19. septembra 1551. godine vodila se žestoka bitka između hrišćanske i Turske vojske«, stoji natpis na srpskom, nemačkom i mađarskom pismu.

Pored mnogobrojnih zavičajaca svečanosti su prisustvovali predsednik Nemačke nacionalne zajednice Vojvodine Rudolf Vajs, novobečejski katolički i miloševački pravoslavni sveštenik, predsednik i sekretar Skupštine opštine Novi Bečej, predstavnici katedre za istoriju Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, dr Peter Rokai i dr Aleksandar Kasaš, sa svojim asistentima, Ivan Glavaški, Radovan Vlahović, kao i Kristijan Nađ idejni nosilac ovog događaja.

Branislav Vojnov je u ime Zavičajnog kluba, pozdravljajući prisutne, istakao da će zavičajci i ubuduće podržavati sve pozitivne ideje i akcije u vezi našeg mesta kao što je podržao i ovu ideju Kristijana Nađa.

Radovan Vlahović je prisutne podsetio na književno stvaralaštvo Kristijana Nađa i njegov značaj za naš zavičaj. Profesor Kasaš je održao kratko predavanje o Gradu na Tisi i važnosti te bitke koja se odigrala 1551. godine na ovom mestu, među zidinama grada i izvan njih.

Po otkrivanju spomen table domaćini su pozvali uvažene goste da posete Muzej Glavaševu kuću, gde su ih upoznali sa eksponatima iz prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva, za šta su istoričari pokazali veliko interesovanje. Po završetku druženja zavičajci su podelili gostima Letopis za 2009. godinu.

Vranjevo i razvojačenje Potisko-pomoriške granice

Posle Karlovačkog, a zatim Požarevačkog mira i proterivanja Turaka iz Banata i severnog dela Srbije prestala je potreba za Potisko-pomoriškom granicom. Nastali period zatišja odgovarao je Dvoru da sprovede kolonizaciju Nemaca, a Srbima da se odloži razvojačenje granice i njihovo pretvaranje u kmetove ugarskim spahijama.

Marija Terezija, navodno, nije želela da teritorije Potisko-pomoriške granice pripoji županijama, ali je na navaljivanje mađarskog plemstva to ipak učinila 1741. godine.

Stvarno razvojačenje granice nastalo je tek 1750. godine, a Srbima je ponuđeno da pređu u Banat, ili da ostanu u svojim dotadašnjim mestima, ali pod županijskom upravom. Nekako se u to vreme povela akcija, od strane katoličke crkve, za prelazak u katoličku veru (unijaćenje), što je još više uznemirilo Srbe, pa se uveliko počelo govoriti o odlasku u Rusiju.

Oni, koji nisu želeli da idu u Banat, niti da se u svojim mestima priključe županijama, odluče se na seobu u Rusiju, posebno što ih je i Rusija raznim obećanjima vrbovala.

Odbojka

Odbojka spada u mlad, noviji sport. Tek od Prvog svetskog rata igra se u Evropi. To je divan sport. Može se igrati na otvorenom prostoru pod vedrim nebom ili u sali koja zadovolјava dimenzije samog igrališta - terena i visina, da je pokrivna konstrukcija iznad 10 metara. Izgradnja terena na otvorenom prostoru nigde ne predstavlјa problem jer ne zahteva veliku površinu. Ali se ovi tereni izbegavaju zbog vremenskih uslova (kiša, vetar, visoke ili niske temperature, sunce koje smeta vidu, itd.) Ono može da služi nameni ali u takmičarskom smislu se ne preporučuje. Više je to teren rekreativnog karaktera.

Anegdote

Postoji jedna anegdota koje se Vladimir Pap rado seća iz svojih početnih dana u zrenjaninskoj pošti. Nјome se u stvari naglašava važnost pošte u naselјenom mestu.

Nema naselјenog mesta bez POPA – POŠTARA – PA TEK ONDA BEZ LEKARA.

Među službenicima pošte u Novom Bečeju znalo se da poštar–raznosač čika Živa Jovanov voli da popije po koju čašicu prilikom uručivanja pisama. Da bi sačuvao ugled ustanove, a i svog službenika, upravnik Živa Tapavički je smislio sledeće.

Naredio je Jovanovu da prilikom raznošenja pisama sa sobom ponese i jednu praznu litarsku flašu, pa kad god ga ponude rakijom, vinom ili pivom, da to ne popije, nego da sipa u tu flašu.

Tako i bi. Kada je Jovanov posle obavlјenog posla stigao nazad u ured, javio se upravniku sa punom flašom bućkuriša. Tada je Živa Tapavički u čašicu nasuo deo sadržine iz flaše i ponudio Jovanovu da popije to. Tek na veliko insistiranje upravnika Jovanov je popio jedan gutlјaj i sa strašnom grimasom je uzvikivao da to ne može da se pije. „Eee, pa kako to da sada ne možeš da piješ?! A da znaš da je ista sadržina svakog dana u tvom stomaku! Tako ti nije smetalo?” Nastao je smeh u celom uredu i, bogami, neko vreme se Živa Jovanov klonio pića.

Predgovor

Novi Bečej, kao malo koje mesto u Vojvodini, slavi ove 1991. godine devetsto godina od prvog pismenog traga svoga postojanja, mada ima prilično uverljivih dokaza da je postojao pedesetak i više godine ranije.

U želji, da toj velikoj proslavi, dam i svoj skromni doprinos, napisao sam ovu knjigu kao drugi deo mojih sećanja (prvi deo je knjiga „Čari prošlih dana") na život u Novom Bečeju i Vranjevu pre pedesetak i više godina.

Biće čitalaca, naročito mlađih, koji će pomisliti da zbog tuge za prohujalim načinom života nerealno prikazujem nedavnu prošlost. Po meni - reći će oni - sve je bilo u superlativu (naj...naj...), a zna se da je to bilo vreme relativnog siromaštva, pa otuda iznuđene skromnosti življenja i topline u odnosima.

Geološki sastav

U geološkom i petrografskom pogledu novobečejska subregija je veoma interesantna. Već smo istakli da je lesna terasa u osnovi sastavljena od suvozemnog — tipskog, pretaloženog i barskog lesa. Upoznavajući detaljnije ovu geomorfološku celinu, naglasili smo da je materijal lesne terase nagomilavan i na suvom i na vlažnom močvarnom zemljištu, pa je stoga suvozemna i močvarna fauna pomešana u subaerskom, fluvijalnom i barskom materijalu.

Geološku podlogu ovog terena, osim lesa, čine sitnozrni prskovi i gline. Prema tome, u geološkom pogledu ovo područje se sastoji od raznovrsnih glina, peskova i lesnih peskovitih naslaga, pretežno kvartarne starosti.

Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje XV

Solomon deli pravdu: Pred portikom masivne sivozelene građevine na prestolu postavlјenom na stepeništu sedi Solomon. Pred njim su dve žene. Jedna je raširila ruke, gleda u Solomona i levom rukom odbija vojnika koji drži dete za nogu. Druga je spustila glavu i gleda u dete. Vojnik zamahuje sablјom. Levo su dva starca pred kojima je na zemlјi nago dete na belom čaršavu. Premudri vladar je u carskom kostimu: plave čakšire, smeđa tunika, crveni ogrtač sa hermelinom. Jedna žena je u beloj košulјi i plavom himationu, druga u beloj košulјi i smeđem himationu.

Sportski i kulturno-zabavni život omladine

U fudbalskom klubu »Jugoslavija«, uz aktivne članove, većinom omladince, sportsko društvo je imalo i pomažuće članove. To su bili lјudi u godinama. Zbog toga su organi lokalnih vlasti pokušali da pri sokolskom društvu osnuju novi sportski klub »Obilić«, da bi u njemu imali svoje uporište. Međutim taj se klub nije dugo održao.