srenhu

Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje XI

Blagovesti: Slikane su na carskim dverima. Na levom krilu Bogorodica kleči na katedri na kojoj je otvoreno jevanđelјe. Obučena je u svetloružičastu halјinu i tamnoplavi himation, svetlosmeđi maforion. Pozadina je tamnosmeđa. Nјena figura je tanka, izdužena i bledolika. Anđeo u poluprofilu u desnom krilu carskih vrata, u desnoj ruci drži cvet, levom rukom pokazuje na nebo. Ista je tamnosmeđa pozadina. Odeća anđela je beličasta, sa svetlosivim senkama. Prozračna je, dok je ogrtač ružičast.

Pogovor

U smislu prethodnog izlaganja, sa metodološkog stanovišta je bila zamisao da je za sada najbolјe da se uradi Zbornik radova od već postojećeg materija pojedinih autora, a onda da se integriše sistematizovani materijal, koji se zatim može interpolirati i stvoriti relativno solidna građa za završno objavlјivanje. Urađeno je ono što je moglo da se uradi, s obzirom na raspoloživi arhivski materijal, i uobličen je u nekoliko radova uglednih nekadašnjih učitelјa i upravitelјa škola u Kumanu i kulturnih radnika, sa jasnim cilјem da se obrazlože činjenice i da se rasvetle minuli periodi školstva, a noviji period predstavi javnosti u vidu foto-dokumentacije koja je bila dostupna. Te dve celine imaju izvesnog dodira, ali ne u potpunosti, jer su dislocirane u vremenskoj ravni.

Izbоr prеdsеdnikа оpštinе i pоslаnikа

Izbоri zа prеdsеdnikа оpštinе i zа pоslаnikа bili su sаdа prilikа dа pоkušаm dа оstvаrim јеdnu svојu žеlјu, kоја је u mеni dubоkо skrivеnа, pоvrаtаk nа čеlnо mеstо u оpštini. Nеmа sumnjе, dа је оnо grubо rušеnjе prеdsеdnikа SО nа pоčеtku Мilоšеvićеvе еrе u mоm živоtu znаčilо uskrаćivаnjе mоgućnоsti dа u nајkrеаtivniјеm živоtnоm dоbu nаstаvim dа dоprinоsim grаđаnimа оvе оpštinе, štо је u оsnоvi bilа mоја živоtnа filоzоfiја. Rеkао sаm vеć, dа sаm u mlаdоsti vеоmа tеškо živео, i u mеni је vlаdајući princip, оprеdеlјеnjе dа trеbа činiti, u svаkој prilici, svе štо је čоvеk u mоgućnоsti, dа bi оmоgućiо dа lјudi bоlје živе. Imао sаm srеću dа sаm imао tаkаv živоtni put i kаriјеru, dа sаm mоgао kао privrеdnik i kаsniје nа čеlnim funkciјаmа u оpštini, dа bеz lаžnе skrоmnоsti, dаm dоprinоs dа prаktičnо svi grаđаni pоstеpеnо, аli izvеsnо, оstvаruјu bоlје uslоvе zа živоt u užеm i nајširеm smislu tе rеči.

Noć muzeja

Opština Novi Bečej, u saradnji sa Zavičajnim klubom Novobečejaca i Vranjevčana, prvi put se uključila 15.05.2010. godine u manifestaciju „Noć muzeja". Glavaševa kuća je spremno dočekala posetioce za tu noć.

Program je otpočeo hor OŠ „Josif Marinković", da bi posle govora dobrodošlice profesora dr Aleksandra Kasaša, nastupio folklorni ansambl „Bećarac". Pored stalne postavke, za posetioce je upriličena izložba starih fotografija panonskih kuća, od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina, kao i stare novobečejske razglednice kolekcionara Andre Karolja. U pauzi između književne večeri i predstave Amaterskog pozorišta Novi Bečej, u dangubniku je muzicirao Bela Farkaš sa svojim klavijaturistom. Ni prohladna kišna noć nije mogla da umanji doživljaj Novobečejcima i Vranjevčanima koji su se razišli tek posle ponoći.

V Festival narodnog stvaralaštva „RICSAJ"

Novembar 2008.

Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Jokai Mor" iz Novog Bečeja bilo je 22.novembra domaćin učesnicima V festivala narodnog stvaralaštva „Ricsaj". U Domu kulture opštine Novi Bečej program Festivala otpočeo je etno bazarom, koji je ove godine imao skroman broj izlagača rukotvorina: korpar, primenjena keramika, štand učeničke zadruge OŠ „Miloje Ciplić" iz Novog Bečeja, nakit od perlica, ukrasi od stakla i slično. U umetničkom delu programa učestvovali su gosti iz Mezetura u Mađarskoj, citraški orkestar „Szivarvany", folklorna grupa „Kisbojtar" iz Šturova u Slovačkoj, plesna grupa iz Baraolta iz Rumunije, pevačka grupa MKUD „Petefi" iz Zrenjanina, MKUD „Petefi Šandor" iz Mužlje, i domaćin festivala MKUD „Jokai Mor" sa pevačkom grupom i folklorom. U pauzama između nastupa dečjih grupa i odraslih učesnika, koreograf Željko Kiš je održao radionicu u okviru koje je zainteresovane obučavao narodnim igrama, dok je za one koje interesuje rad sa glinom i izrada raznih predmeta organizovana prigodna radionica.

Boža Dujin 1908.-1987.

Boža je bio svestrano umetnički obdaren. Bio je jedan od najboljih glumaca amatera, odličan pevač, muzičar, slikar-scenograf i firmopisac. Sve u svemu veliki umetnik, veseljak i vrstan zabavljač. Bio je veliki glumački potencijal, te ga je zato veliki poznavalac pozorišne umetnosti i reditelj Diletantske družine “Napredak“ iz Vranjeva Arsen Pecarski izabrao za svog najbližeg saradnika.

Bio je dugo godina nosilac glavnih uloga u komadima koje je ,,Napredak“ imao na repertoaru. Posebno je uspešno igrao komične uloge. Boža je bio rođeni komičar svestran, maštovit, razigran, raspevan i uvek stvaralački raspoložen. Nezaboravni su njegovi monolozi. Dobro je pevao i vrlo uspešno je igrao uloge sa pevanjem. Sve što je na pozornici izvodio, sticao se utisak da ne glumi, već da prosto živi u ulozi.

Arheološki lokaliteti Arača, Bečejska tvrđava i lokalna zajednica

Arača, srednjovekovna varoš sa crkvom i manastirom. Ili kada kažete Arača, za domaće stanovništvo to su zidovi crkve, ostaci bazilike u ravnici koja vekovima izaziva različita osećanja, reakcije i komentare. Arheološka iskopavanja su otkrila manju parohijsku crkvu iz XI veka. Temelјi ove crkve su sačuvani u srednjem brodu trobrodne bazilike sagrađene početkom XIII veka. Severno uz zidove bazilike krajem XV veka sagrađen je manastir, a srednjovekovno naselјe, manje je istraženo, formiralo se u okolini. Severozapadno od bazilike, uz levu obalu Crne bare uočavaju se ušoreni redovi kuća. Južno od bazilike je uslovno urbanizovana Arača. Uz obalu Crne bare počeci naselјa sežu do ranih praistorijskih naseobina. Uz baziliku novija istraživanja potvrđuju manastirske fortifikacije građene u različitim periodima.

Brusin V. Paja

Brusin V. Pajarođen u Kumanu 1936. godine. Već u osmoj godini fudbal ga je neodolјivo privlačio pa je počeo da igra za svoju krajčinu. Fudbalska lopta je bila prava retkost. Da bi deca mogla da igraju fudbal, loptu su pravili od vune, krpa i kanapa sa kojim se sve to izveze u kockama. Sa takvim loptama su igrali godinu, dve dana a onda su novac dobijen za svece - praznike, prikupili i kupili novi manji fudbal.

24. „Obzorja na Tisi“

Po ustalјenom redosledu, da se bijenalno smenjuju takmičenja solo pevača i kompozitora, 24. „Obzorja na Tisi“, bila su posvećena pozivnom kompozitorskom konkursu za novu solo pesmu i održana su od 19. do 21. maja 2016. godine.

Čast da ih 19. maja započne pripala je mešovitom horu Pevačkog društva „Prepodobni Rafailo Banatski“ iz Zrenjanina. Svečano otvaranje održano je  20. maja, posle kompozicije Josifa Marinkovića Gde si dušo, usledile su pozdravne reči zamenika predsednika Opštine Novi Bečej Matije Kovača, a potom veoma nadahnuta i emotivna beseda Slavice Kovačev, dugogodišnjeg sekretara manifestacije i dobrog poznavaoca istorije „Obzorja na Tisi“. Nјene tople reči su poput zahvalnice oživele sećanje na Zagorku Jegdić, koja je utemelјila i punih 15 godina svim srcem i sa mnogo lјubavi vodila manifestaciju, nastavnika Branislava Kiseličkog, osnivača dragocene kompozitorove Spomen zbirke, ali i na mnogobrojne druge ličnosti, koje su doprinele da Dani Josifa Marinkovića imaju ovako dugo trajanje.

Centralni događaj drugog dana „Obzorja“ bilo je premijerno tumačenje jedanaest solo pesama (deset u konkurenciji), prispelih na sedmi pozivni kompozitorski konkurs.

Žiri u sastavu Mirolјub Aranđelović Rasinski, Ljubica Živković i Milan Aleksić, odlučio je da prvu nagradu dodeli kompoziciji Da li znaš... Svetozara Saše Kovačevića, drugu solo pesmi Predosećanje Milane Stojadinović Milić a treću kompoziciji Veličanije sv. Savi Miloša Raičkovića.

Pored nagrade stručnog žirija, solo pesma Da li znaš... Svetozara Saše Kovačevića je dobila najviše glasova posetilaca, pa je osvojila i Nagradu publike.

Poslednjeg dana festivala, 21. maja, u velikoj sali Doma kulture, održan je za učenike novobečejskih škola, javni čas na temu Život i delo Josifa Marinkovića. U muzičkom delu programa učestvovali su horovi OŠ „Josif Marinković“ (dirigent: Janoš Fabijan) i „Miloje Čiplić“ (dirigent: Sofija Jegdić Gurjanov) iz Novog Bečeja, kao i OŠ „Dr Đorđe Joanović“ iz Novog Miloševa (dirigent: Aleksandra Krstić), koji su težište u svojim programima dali delima autora kome je manifestacija i posvećena.

Izgled salašarskog dvorišta

Korisno je, u okviru prikaza uloge salaša u životu naših sugrađana iz ne tako davne prošlosti, izneti opšti izgled salašarskog dvorišta i raspored zgrada i prostorija u njima. Ovo, utoliko pre, što je približno tome izgledalo i dvorište seoskih kuća, pa će ovaj zapis koristiti i za takvu dokumentaciju. Pretpostavljam, da je to našim mlađim sugrađanima skoro nepoznato, te će na ovaj način biti sačuvani od zaborava detalji iz svojevrsnog života u banatskim poljima.

Dvorište sa ekonomskim zgradama okružuje bagremovo drveće tako gusto da salaš iz daleka liči na šumarak. Dvorište je često ograđeno tarabom ili žicom. Oko same zgrade salaša na­laze se veliki dudovi, koji su svojim krošnjama natkrivali zgradu, štiteći je od jakih sunčevih zraka, a s jeseni i zime od nev­remena.

Novi Bečej u putopisima

Opisi našeg mesta iz perioda XVII-XIX veka dosta su retki, a iz ranijih vekova gotovo da i ne postoje.

Međutim, ipak dosta detaljan opis Novog Bečeja, kao naselja iz turskog perioda, ostavio nam je čuveni turski diplomata i putopisac Evlija Čelebija, koji je kroz ovaj kraj proputovao u drugoj polovini XVII veka.

Prema podacima Evlija Čelebija, Bečej – sa tvrđavom – je bio vakufsko (zadužbinsko) dobro. U to vreme, u Bečeju se nalazila turska vojna „posada od četrdeset momaka, jedan poreznik, jedan carigradski inspektor i jedan janičarski serdar.

Zakupnina od carine pripada temišvarskoj posadi.

Polet

Polet

"Pоlеt” Ištvаn Vаgnеr biо је vlаsnik turskоbеčејskе primitivnе ciglаnе svе dо 1922. gоdinе. Таdа Мihаlј Bоn mlаđi kupuје ciglаnu i pоstеpеnо је prеtvаrа u prаvu fаbriku ciglе i crеpа. Inаčе njеgоv оtаc, Мihаlј Bоn stаriјi, оsnivаč је nеkоlikо ciglаnа u оvim krајеvimа. Оsnоvао је ciglаnu u Kikindi 1866. i 1867. gоdinе, а u Žоmbоlјu 1884. gоdinе.

Pоslе Drugоg svеtskоg rаtа, Bоnоvа fаbrikа dоbivа imе Тоzа Маrkоvić dа bi оd lеtа 1947. gоdinе pоd nаzivоm “Pоlеt” uspеšnо nаstаvlја prоizvоdnju оpеkе i crеpа. Šеzdеsеtih gоdinа XX vеkа prоširuје svој prоizvоdni prоgrаm sа mоntаmа, blоkоvimа i kеrаmzitоm. Pоrеd vеć uhоdаnе i kvаlitеtnе prоizvоdnjе grubе kеrаmikе, “Pоlеt” pоdižе fаbriku kеrаmičkih plоčicа 1980. gоdinе.