srenhu

Izlet do vranjevačke šumice

Iako sam sa roditeljima živeo na salašu u neposrednoj blizi­ni Novog Bečeja na putu za Kumane, svi moji bliski drugovi, u tim dečačkim godinama, bili su Vranjevčani.

Tako sam, zahvaljujući njihovim pričama, zavoleo pojedine delove, ili bolje reći mesta, vranjevačkog hatara, više nego novobečejske i prosto sam trepereo od želje da ih upoznam.

Među najbliže, a posebno lepo i interesantno mesto bila je Šumica. Ali ona ipak nije bila tako blizu, naročito za mene, koji dolazim sasvim sa drugog kraja Novog Bečeja, da bi planirali odlazak peške. To je bio razlog da sačekamo što lepše vreme i da krenemo biciklima. Od nas petorice: Živana Trbića, Mire Rajkova, Miše i Voje Glavaškog i mene, bicikle smo imali samo Živan Trbić i ja. Pa ipak smo sva petorica išli na te naše neza­boravne izlete.

Arheološka istraživanјa Borđoša kod Novog Bečeja - primer uspešne saradnјe arheologa i lokalne samouprave

Nedaleko od varošice Novi Bečej u Banatu, tačno između Taraša i Kumana, na levoj obali Tise, nalazi se lesni plato elipsoidnog oblika, koji je vekovima poznat pod nazivima Borđoš, Burduš ili Bordioš, često spominjan i kao Borjaška pusta koja je pripadala imanju Lazara Dunđerskog.

U nekadašnjem mađarskom naselјu Burdaš, tada praznom i opustošenom, dr Jene Sentklarai, mađarski arheolog i sveštenik u Novom Bečeju, otkrio je 1875. godine praistorijsko zemlјano uzvišenje staro nekoliko hilјada godina.

Pоsеtа prеdsеdnikа Bоrisа Tаdićа

Те drugе gоdinе mоg mаndаtа, zа vrеmе "Nоvоsаdskоg sајmа", u pоsеtu оpštini, prvi put u istоriјi, dоšао је prеdsеdnik Rеpublikе Srbiје Bоris Таdić. Nа tоm rаzgоvоru sа rukоvоdstvоm оpštinе i vоdеćim privrеdnicimа učеstvоvаli su i prеtstаvnici brаtskе оpštinе Меzеtur iz Маđаrskе, nеkоlikо privrеdnikа sа strаnе, sа kојimа smо imаli uspоstаvlјеnu sаrаdnju u smislu mоgućеg rаzvоја, а zа tu priliku је dоlеtео i vlаsnik pоznаtе аustriјskе firmе gоsp. Brаntnеr, sа kојоm smо privоdili krајu rаzgоvоrе оkо prеuzimаnjа brigе о оtpаdu u оpštini. Ја sаm prеdsеdnikа Таdićа drugi put srео, pа ni dаnаs nisаm svеstаn zbоg čеgа sаm biо nеuоbičајеnо uzbuđеn nа pоčеtku izlаgаnjа. Оstаriо sаm stičući dugоgоdišnjе iskustvо u izlаgаnjimа prеd еminеntnim gоstimа, pа је tо utоlikо i zа mеnе uzbuđеnjе, bilо nеshvаtlјivо. Pоštо sе оbrаtiо skupu, prеdsеdnik Таdić је rеkао, dа оn pоsеćuје mnоgе оpštinе u Srbiјi i dа је čuо mnоgа uvоdnа izlаgаnjа, аli dа tаkо sаdržајnо i kоnciznо izlаgаnjе dоmаćinа niје imао prilikе dа čuје. Prоšеtаli smо sе grаdоm i prеdsеdnik Таdić је nа stеpеništu "Rаdničkоg dоmа" оstvаriо nеpоsrеdаn kоntаkt sа učеsnicimа "Smоtrе muzičkоg оstvаrеnjа dеcе Vојvоdinе", kоmе је vеć trаdiciоnаlnо Nоvi Bеčеј dоmаćin. Pоtоm smо pоsеtili kоnfеkciјu "Тisа", čiја је prоizvоdnjа tаdа bilа u uspоnu. Та rеlаtivnо krаtkа pоsеtа i rаzgоvоr оstаvili su nа svе nаs vеоmа snаžаn utisаk.

Porodica Bajer

Doselila se krajem XIX veka u Bočar, iz banatskog dela Rumunije. To je bila šestočlana porodica: otac Alajoš, njegova supruga, dve kćeri i sin i stara majka. Od supruginog miraza kuplјeno je oko 800 k.j. zemlјe i lepo uređen kaštel (dvorac) sa 17 soba i pomoćnim prostorijama. Imanje je kuplјeno od porodice Hertelendi oko 1890. godine. Celokupnom imanju je pripadao i veliki salaš kod krsta (Bajer salaš), udalјen oko dva kilometra od sela na putu za Padej. Imanje je raspolagalo obradivom površinom od 1.383 k. j., od čega je 783 k.j. bila oranica, a 600 k.j. pašnjaci. Alajoš Bajer je raspolagao zapregom od 12 volovskih i šest konjskih četvoroprega. Ova porodica se bavila ratarstvom i stočarstvom. Sejali su pšenicu sorte bankuti i tagoda, a prodavali je i kao semensku robu. Za ishranu stoke sejali su kukuruz, ječam i ovas. Nјive su obrađivali konjskom zapregom i đubrili stajnjakom. Duboko oranje je vršeno iznajmlјenim parnim plugom. U stočnom fondu, su imali ergelu polukrvnih konja rase nonius (16 rasplodnih kobila), krave rase simental (18 krava i bikova poreklom iz Babolne), 60 grla mađarskih dugorogih krava. Držali su tovne svinje rase mangulica (50 nerastova) i rasplodni fond za potrebe cele opštine. Bajer je posedovao i značajan broj ovaca, od toga 400 rasplodnih. Vunu je prodavao na aukciji u Pešti. Pre 1930. godine kuplјen je jedan traktor.

Polet

Polet

"Pоlеt” Ištvаn Vаgnеr biо је vlаsnik turskоbеčејskе primitivnе ciglаnе svе dо 1922. gоdinе. Таdа Мihаlј Bоn mlаđi kupuје ciglаnu i pоstеpеnо је prеtvаrа u prаvu fаbriku ciglе i crеpа. Inаčе njеgоv оtаc, Мihаlј Bоn stаriјi, оsnivаč је nеkоlikо ciglаnа u оvim krајеvimа. Оsnоvао је ciglаnu u Kikindi 1866. i 1867. gоdinе, а u Žоmbоlјu 1884. gоdinе.

Pоslе Drugоg svеtskоg rаtа, Bоnоvа fаbrikа dоbivа imе Тоzа Маrkоvić dа bi оd lеtа 1947. gоdinе pоd nаzivоm “Pоlеt” uspеšnо nаstаvlја prоizvоdnju оpеkе i crеpа. Šеzdеsеtih gоdinа XX vеkа prоširuје svој prоizvоdni prоgrаm sа mоntаmа, blоkоvimа i kеrаmzitоm. Pоrеd vеć uhоdаnе i kvаlitеtnе prоizvоdnjе grubе kеrаmikе, “Pоlеt” pоdižе fаbriku kеrаmičkih plоčicа 1980. gоdinе.

Obzorja na Tisi

Maj 2009.

Sedamnaesta Obzorja na Tisi otpočela su polaganjem cveća na spomen ploču rodne kuće Josifa Marinkovića. Polaganju cveća prisustvovali su gosti iz Beograda prof. dr Dimitrije Golemović i prof. dr Dragoslav Dević koji je i postavio venčić, a od domaćina predstavnik opštine Novi Bečej Stevan Davidović, direktor Doma kulture Marijana Baračkov, direktor OŠ „Josif Marinković" Vladimir Davidović. Nakon nekoliko horskih numera u izvođenju hora osnovne škole iz Vranjeva, prisutni su posetili Muzej „Glavaševa kuća” u kome se nalazi stalna postavka velikana srpske muzike Josifa Marinkovića.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Nikola, potom je održan koncert hora Pravoslavnog srpskog crkvenog društva Pančevo sa duhovnim pesmama poznatih srpskih kompozitora. Horom je dirigovala mr Vera Carina.

Otvaranje izložbe slika i ikona Đorđa Bujnovića u Galeriji „Selo" samo je bio mali predah do početka Obzorja na Tisi. Đorđe Bujnović rođen je u Novom Sadu 1957. godine, gde se i školovao. Slikarstvom se bavi više od 30 godina, a profesionalno poslednjih petnaest. Član je nekoliko udruženja i Srpskog akademskog društva „Vizantija". Učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija i festivala „Mostra Mercato" - Bienno, Italija. Do sada je imao 15 samostalnih i više od 50 kolektivnih izložbi.

Od pohvala i nagrada izdvajamo nagradu za najbolju ikonu na Vidovdanskom salonu u Vršcu 2005. godine. Slike i ikone mu se nalaze u mnogobrojnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Sve izložene slike su rađene tehnikom ulje na platnu.

Predsednik opštine Novi Bečej Milivoj Vrebalov otvorio je Obzorja, a besedu o Josifu Marinkoviću je održala prof. dr Ivana Perković, koja je ujedno i promovisala svoju knjigu Od anđeoskog pojanja do horske umetnosti. U knjizi je, ne malo prostora, posvećeno našem kompozitoru Josifu Marinkoviću.

Solisti koncerta solo pesama i operskih arija Sofija Pižurica, Iva Profaca, Nenad Savić i Predrag Milanović uz korepeticiju Ljubice Grujić, briljantno su izvodili svoje numere što je publika aplauzom i nagradila.

Doprinos novobečejskih trgovaca razvoju srpske kulture

Trgovina Ugarske do polovine 19. veka bila je, prema podacima mađarskog statističara Fenješ Eleka objavljenih 1847. godine, „siromašna i malena". Izuzetak čini Vojvodina i mesta u drugim krajevima u kojima žive Srbi zanatlije i trgovci.

Fenješ ističe Torontalsku županiju za koju kaže:

„Torontal je u sadašnjosti (misli na 1846. godinu - primedba LM) najrazvijenija, najbogatija županija naše otadžbine; tu se mogu videti najlepša i najimućnija mesta u celoj državi. Zanatlije su po varošima brojne. I trgovina Torontala je od vrlo velike važnosti, koju podstiče Tisa, Moriš i Begej..."

Dr Stevan Vasić

Vasić dr Stevan, rođen u Rumi 1810. umro u Vranjevu 24. I 1875. O njemu piše Vasa Stajić ovo: Rođen je u Rumi 1810, gde mu je otac bio trgovac. Stevan je ovako učio i dovršio gimnaziju: prvi razred u Rumi, drugi razred i prvi semestar trećeg u Karlovcima 1824-5 dovršio treći, četvrti i peti u Novom Sadu, pa je 1832 učiteljevao u Srbiji 1833-34, kad mu je već bilo 24 godine svršio je šesti razred u V. Varadu. Ne znamo gde je učio filozofiju, a medicinu je doučio u Pešti kao Tekelijanac. Godine 1843 pak pominje se kao doktorand u Beču. Najzad veli Vasa Stajić, 1. avgusta 1842 predsedava Sava Tekelija skupštini Matice i kao naslednici svojoj podnosi joj priznanicu svršenog medicinara Stefana Vasića kojom ovaj priznaje da je od Tekelije primio 200 forinata srebra „pod tim uslovijem da putešestvije literarno preduzme i to 10 godina produži, - obvezuje se u protivnom slučaju sumu tu zavedeniju Tekelijinom za 3 godine vratiti.“

Ugostiteljstvo i turizam

Ugostiteljstvo je u novobečejskoj opštini veoma stara grana privređivanja. Od nekoliko manjih kafana, kojih je bilo u svim naseljenim mestima opštine, ugostitelji danas svoje usluge vrše u daleko većem broju opremIjenih objekata. Međutim, ako se sadašnje ugostiteljske usluge uporede sa savremenim zahtevima potrošača, ugostiteljstvo novobečejske subregije nije ni približno na zadovoljavajućem nivou. Ako se ugostiteljstvo uporedi sa potrebama turizma, koje se ne može ni zamisliti bez zadovoljavajućih ugostiteljskih usluga, onda se dolazi do zaključka da se u razvoj ugostiteljstva mora ulagati daleko više napora i sredstava.

Turizam pripada grupi najmlađih privrednih grana. Novobečejska subregija ima izvanredne prirodne uslove za razvoj ove delatnosti. To su, pre svega, hidrografski objekti, koje čini Tisa sa šumovitim pojasevima sa obe strane reke, deo Kanala Dunav—Tisa—Dunav i bogatstvo stajaćih voda, koje predstavljaju izuzetne ribolovne terene. Zatim, dobri lovni tereni, sa bogatstvom divljači. Šumske i travnate površine predstavljaju veoma privlačna mesta za izletnički i rekreativni turizam. Prema tome, prirodni uslovi pružaju mogućnost za razvoj veoma raznovrsnog turizma, a pre svega, lovnog i ribolovnog, zatim izletničkog i rekreacionog.

Sa zborova birača u našoj opštini

Rad doma zdravlja pred građanima

U cilju upoznavanja najšireg broja građana sa radom i problemima zdravstvnenih službi u opštini, nedavno su održani zborovi birača na kojima su građani detaljno upoznati sa radom i problemima zdravstvene službe.

Izveštaj koji je prezentiran građanima izneo je niz podataka kako o organizacionoj strukturi, kadrovima tako i postignutim rezultatima na zdravstvenoj zaštiti stanovništva. Pored gornjih podataka izveštaj je obuhvatio i rad organa upravljanja kao i materijalno i finansijsko poslovanje.

U prvom delu izveštaja izneti su podaci o organizacionoj strukturi zdravstvene službe i kadrovima.

Laza Lalić – Džebrak

Laza Lalić - Džebrak bio je svojevrstan boem, koji je sve svoje slobodno vreme provodio u kafani, ali ga nije uvek straćio u bezvredne priče i viceve. Bio je vrlo snažan, visok i ugojen. Imao je oko 140 kilograma, bio je vrlo strog, ali je retko to zloupotrebljavao.

U mladim godinama bio je angažovan u radu sa seoskom omladinom. Pripremao je priredbe i režirao mnoge pozorišne komade i skečeve. Za sve veće praznike pripremane su priredbe u koje je Laza unosio svu svoju snagu da bi sa primitivnim i ne retko potpuno nepismenim ljudima spremio neki pozorišni komad. To je zahtevalo mnogo napora, česta ponavljanja uz veliku koncentraciju, što je u uslovima kakve je pružala kafana Nove Trbića u Vranjevu bilo teško obezbediti. Laza je u interesu mira i pune koncentracije, da bi se naučila određena uloga, znao i da ošamari, da prekine sa radom, ali ne za dugo, dok ljutnja ne prođe. To znači da će već sutra nastaviti započeti posao, ali sada još sa više žara i elana.

„Ausveis“ za partizane

U toku leta okupatorska vlast se postarala da svakog stanovnika iznad 18 godina obavezno snabde sa ličnom kartom. Bez ovakve isprave niko nije mogao napustiti selo, a često se bez nje nije moglo ni u mestu slobodno kretati. Ovakva mera okupatora bila je novina za stanovništvo. U predratnom vremenu je retko koji meštanin posedovao ličnu kartu pa je uvođenje ove novine izazvalo različite komentare. Međutim, bilo je očevidno da su lične karte trebalo da posluže okupatoru na prvom mestu da bi sproveo efikasniju kontolu kretanja stanovništva, kao i identifikaciju pojedinih sumnjivih lica, a njih je bilo sve više koji su zadavali neprijatelju sve veću brigu.