srenhu

Geografski položaj zaštićenog područja

Zaštićeno područje PP „Rusanda” nalazi se na području AP Vojvodine u središnjem delu Banata, između naselјa Melenci I Kumane, oko 16,5 kilometara severozapadno od Zrenjanina. PP „Rusanda" u najvećem procentu čine jezero Rusanda i slatinska staništa. Područje PP „Rusanda" se na istočnom i jugoistočnom delu graniči sa građevinskom zonom naselјa Melenci, odakle granica područja nastavlja ka severozapadu do građevinskog područja naselјa Kumane, a zatim produžava ka severoistoku do dela kanalske mreže DTD pod nazivom “Triangl”. Dužina zaštićenog područja od najjužnije tačke (Melenci) do najudalјenije tačke na severoistoku (Kumane) iznosi oko 6 km, a od te tačke, do najudalјenije tačke na severoistoku (kanal DTD), iznosi oko 8,5 km.

Zaštićeno područje okružuju i delimično presecaju lokalni i magistralni putevi, a jednim delom i državni put II reda (R113) Melenci-Kumane. Železnička pruga Kikinda - Zrenjanin smeštena je uz jugozapadnu granicu prirodnog dobra.

Administrativno, PP „Rusanda" nalazi se na prostoru Grada Zrenjanina i Opštine Novi Bečej. Katastarski pripada K.O. Melenci i K.O. Kumane.

Sećanje i svedočenje Kiselički Branislava

penzionera iz Novog Bečeja, autora ove knjige

Želim posebno od ostalog ovog materijala da se setim Jevreja iz moje generacije.

U mojoj generaciji bilo je najviše jevrejske dece, upoređujući sve posleratne generacije (od 1919. do 1934. godine) koje su pohađale osnovnu školu. Ukupno ih je bilo 6, a ja ih se ovako sećam:

Sreli smo se svi u I razredu, pohađali zajedno II razred, a u III i IV razredu Jevreji su po svojoj volji pohađali mađarsku školu, kako bi bolje usavršili mađarsko čitanje i pisanje, iako su svi poznavali mađarski jezik. Ponovo smo se našli u I razredu privatne gimnazije, a onda smo se potpuno rasuli. Privatna gimnazija je ukinuta, a Jevreji su se različito opredeljivali. Jedni su nastavili građansku školu, drugi gimnaziju u Starom Bečeju ili Vel. Bečkereku, a treći su otišli da izučavaju trgovinu. Poimenično, bili su sledeći:

Skromno i trošno - nama lepo i blisko

Novi Bečej i Vranjevo nisu imali mnogo višespratnica, ali to ne znači da su samo te kuće na sprat bile lepe. Vredne su sećanja i mnoge prizemne zgrade od kojih dobar deo i danas postoji.

Ondašnji, u mnogo čemu skroman čovek, umeo je da ceni i da uživa u svemu lepom što ga je okruživalo. Otuda imućniji ljudi kada su gradili kuće, nisu želeli da im one budu samo velike i udobne i da time ispoljavaju bogatstvo domaćina, mada nije ni to zanemarljivo, nego je za njih i njihove porodice bilo isto tako važno da im kuće budu lepe. Manje se vodilo računa o fukcionalnosti kad je bila u pitanju lepota kuće.

Svi radovi, od građevinskih, stolarskih, limarskih morali su biti izvedeni sa puno ukusa i mašte, kako bi svaki detalj zaustavio čovečiji pogled i izazvao osećaj divljenja. Možda ovo zvuči preterano, ali istina nije mnogo daleko od ove tvrdnje.

Frontoni, ili kako mi to običnim jezikom nazivamo, ukrasi na zgradi morali su biti raskošni, a reljefi skulptorski vredno izvedeni. Polukružni, trouglasti ukrasi nad prozorima i vratima, ili u vidu girlandi (venca) morali su biti ne samo besprekorno izrađeni i sa puno mašte nego i različiti od komšijskih.

Imovina Lovačkog društva Novi Bečej

Lovačko društvo Novi Bečej u dugogodišnjem radu trudilo se da izgradi i određene objekte (lovno tehničke) u lovištu, kao što su čeke, osmatračnice, hranilišta za smeću divljač i sitnu divljač (prevashodno zec, fazan i poljska jarebica), ali i lovno uzgojni objekti kao što su prihvatilišta za fazančiće na nekoliko lokaliteta u lovištu.

Kako smo proslavili „Dečju nedelju“

Kao i svake godine, učenici osnovne škole „Vranjevo“ proslavili su „Dečju nedelju“ svečano i veselo. Čitava proslava od 5. do 12. septembra bila je ispunjena mnogim akcijama i takmičenjima. Učenici nižih razreda su se takmičili u crtanju i sportskim štafetama, a učenici viših razreda organizovali su takmičenje u igrama „između 4 vatre“, rukometu i nogometu. Pored toga oni su učestvovali u konkursima za najbolji pismeni sastav, a takmičili su se i na „Jesenjem krosu“.

Za vreme „Dečje nedelje“ sva odeljenja su izabrala svoja pionirska rukovodstva, a isto tako je izabran i štab pionirskog odreda naše škole.

Na kraju proslave „Dečje nedelje“ održana je svečanost, na kojoj su podeljene mnoge nagrade onima koji su pokazali najbolje rezultate u raznim takmičenjima. Na ovoj svečanosti, pored podele nagrada, održan je i program u kome su se takmičili pevači i svirači.

Time smo ujedno obeležili i početak novih Jugoslovenskih pionirskih igara pod naslovom „Ko ume bolje“ – ko zna više“.

Nastanak imena Vranjevo

I ovde se moramo osvrnuti na tvrdnje koje u knjizi POZDRAV IZ NOVOG BEČEJA iznosi Mr Kasaš jer su potpuno neprihvatljive. On na str. 14 pomenute knjige piše:

„Vranjevo koje se prvi put u istorijskim izvorima pominje 1717. godine ući će u njegov sastav pod nazivom Franjevo. Međutim njegovi stanovnici najčešće će koristiti sloveniziranu varijantu Vranjevo sve do 1888. godine kada mesto menja naziv u Arač..."

„Zabeleženo je nekoliko tumačanja o poreklu imena Vranjevo, ali dva su posebno zanimljiva. Jedno, da je mesto dobilo ime po mnoštvu vrana koje se i danas u velikim jatima mogu sresti u vranjevačkom ataru i drugo, po doseljenim Srbima iz okoline Vranja u vreme seobe 1690. godine."

Dr Vladimir Glavaš 1834. - 1909.

Dr Vladimir je diplomirao prava u Pragu 1862. godine. Bio je školski drug, na liceju u Pžunu (Bratislavai), Jovana Jovanovića - Zmaja, a kasnije su zajedno studirali pravo u Pragu. To prijateljstvo se održalo i posle završetka školovanja i studija, pa su u Vranjevo navraćali kod Vladimira Glavaša i Mije Vlaškalina, Zmaj - Jova Jovanović, Svetozar Miletić, Đura Jakšić i drugi najistaknutiji Srbi, toga vremena, u Austro-Ugarskoj.

„Biserno ostrvo” - eksperimentalna stanica

Kao što je već poznato, na „Bisernom ostrvu” osnovana je eksperimentalna stanica, u kojoj se vrše razna naučna ispitivanja života zečeva, a ubuduće počeće se raditi i na ispitivanju drugih vrsta divljači.

U tom izveštaju izneće se rezultati jednogodišnjeg rada na ispitivanju života zečeva.

U martu 1954. godine izvršeno je prvo hvatanje u tom lovištu. Tada je pušteno nazad u lovište 352 zeca. Odnos polova bio je 47% mužjaka i 53% ženki. Kasnije je vršeno pet eksperimentalinih odstrela (april, maj, juli, avgust, oktobar). Prvih nekoliko odstrela pokazalo je da je na „ostrvu” ostalo oko 60% zečeva nemarkiranih, pa se na osnovu toga može smatrati da je u proleće 1954. godine bilo na „ostrvu” svih zečeva oko 880. Odnos polova je najverovatnije bio isti kao i kod uhvaćenih, dakle, 47:53, što znači 418 mužjaka i 462 ženke.

Za kratko vreme među najboljima

U toku 1963. godine, u vreme kada se kolektiv „Mlekobanata“ značajno proširivao, u njegovoj sredini obreo se i mladi iz Našica (SRH) Stevan Makoj. On je bio jedan od mnogih koji su tada a i kasnije došli u ovaj kolektiv. Međutim, istovremeno i jedan od onih koji su svoju dalju egzistenciju vezali isključivo za razvoj „Mlekobanata“. Takav utisak se stekao već na samom početku, jer se Makoj brzo uvrstio među najbolje radnike. Kao kvalifikovani radnik kasnije postao je rukovodilac odeljenja prijema i pasterizacije.

Takvim odnosom prema radu, a posebno prema radnicima, skreće pažnju i već neposredno po svom dolasku nalazi se na listi kandidata za Radnički savet, koji mu posle poverenja kolektiva, ukazuje i novo, izabravši ga za njegovog predsednika. Od tada se Makoj skoro u potpunosti posvećuje interesima kolektiva, učestvujući u rešavanju vrlo složene problematike, dajući svoj pun doprinos.

Teška telesna povreda na utakmici

U okviru sresko-gradske lige Zrenjanin, Kumančani su maja 1953. godine gostovali u Novom Miloševu. To je bila nedelјa kao i svaka druga. Prolećni sunačani dan sa blagim severozapadnim vetrom pružao je mogućnost da se odigra prava prvenstvena utakmica. Da fudbaleri Novog Miloševa i Kumana, na zelenom terenu, pokažu trenutne vrednosti i da se navijačima u fer i dobroj igri pruži pravo zadovolјstvo.

Kumančani su odlučili da u Novo Miloševo putuju vozom - železnicom. Tako je i bilo. Otputovali su vozom koji iz Kumana polazi oko 13 časova. Sa fudbalerima su otputovali 3-4 člana uprave i 10-tak navijača. Bilo je oko 30-tak putnika.

Do početka utakmice Kumančani su vreme provodili u centru Novog Miloševa a pojedinci su išli kod svojih rođaka dok su drugi sedeli u kafani.

Kartali su ili se pričale dogodovštine svakodnevnog života. Trebalo je nekako iskoristiti oko dva sata do utakmice. Uglavnom nije bilo dosadno.

Portreti i ikone

Nisam nikad imao posebnog afiniteta prema portretima te sam ih izbegavao, a moram priznati da mi mnogi pokušaji nisu uspevali pa sam se obeshrabrio i možda je otuda i nastalo to neraspoloženje za tu vrstu slikarstva. Ipak sam uradio dvadesetak portreta, uključujući i autoportrete, u ulju, akvarelu i grafitu. Ovde ću prikazati portret prodavca na pijaci - Rudničanina. Koliko sam u tome uspeo neka cene drugi, ali to su moji uspeliji portreti.

Široka i raznovrsna aktivnost

U našoj opštini je nastavljana aktivnost vezana za sprovođenje privredne reforme. Održano je nekoliko konferencija Socijalističkog saveza a najbrojniji su sastanci u radnim organizacijama, gde se sastaju organi samoupravljanja, Osnovne organizacije SK, stručni kolegijumi i radni kolektivi u cellini.

Može se uopšteno odmah na početku reči da skoro svi vrše preračunavanja i da traže svoje mesto u novim uslovima.  Naravno, negde se u tome dalje otišlo i raspravlja se potpuno konkretno, a negde, iako u manjem broju slučajeva, razgovori su dozirani načelnim razmatranjem.

Na sastancima socijalističkog saveza poljoprivredne proizvođače najviše interesuju cene,  i na tim skupovima se vode najkonkretniji razgovori. Ti sastanci su veoma neposredni,  i zemljoradnici pokazuju veliki interes za sve instrumente koje je reforma donela. Pitanja su mnnogobrojna i nepreterujemo ako kažemo da je do reči jedva moglo doći, jer svako je želeo nešto da pita.