srenhu

Sa majkom Milana Stančića – Uče

Nova Spomen-škola koja je u čast Dana republike otvorena u Kumanu nosi ime prekaljenog revolucionara Milana Stančića „Uče“, čoveka čija je mladost neraskidivo vezana za revoluciju ovog kraja. On je u martu ratne 1942. godine pao pokošen rafalom dok je svojim poslednjim rečima pozdravljao partizane. Takvog „Uče“ seća se ratna generacija i sećaće se još mnogo generacija koje prođu kroz prostrane učionice ove škole koje je on samo mogao zamišljati.

Socijalna zaštita

Najznačajnije akcije u oblasti socijalne i dečije zaštite usmerene su ka ostvarivanju potpune društvene brige o deci, posebno u oblasti obrazovanja i vaspitanja, zaštite i obezbeđenju materijalnih sredstava. Samoupravna interesna zajednica za zaštitu dece se, pored ostalog, stara o ishrani učenika u školskim kuhinjama, o logorovanjima i letovanjima dece na moru, pruža materijalnu pomoć učenicima, obezbeđuje besplatan prevoz dece koja stanuju daleko od škole.

U okviru socijalne zaštite starih i iznemoglih lica, izgrađen je Dom za stare i penzionere. Pored toga, organizuje se i obezbeđuje materijalna pomoć za lica kojima je ova pomoć neophodna.

Matić S. Slavko - Zec

je rođen 1944. godine u Kumanu. Kao učenik osnovne škole fudbal je igrao za svoj razred, a i za reprezentaciju škole kada su bila organizovana međuškolska takmičenja. U to vreme igrao je fudbal i za svoju

Iako je bio najniži u svojoj generaciji, fudbal je igrao bolјe od mnogih njegovih vršnjaka pa i starijih. Bez obzira koliko su bili visoki, snažni Slavko je sa uspehom izlazio kao pobednik i uvek burno pozdravlјen od gledalaca. Nјegova visina, oko 163 cm bila je simpatična navijačima. Uživali su kad ga vide tako malenog a sa velikim srcem, želјom da uspe u akciji.

16. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

28–29. maj 2008.

Dani Josifa Marinkovića organizovani su prvi put bez osnivača Zagorke Jegdić, koja je preminula nekoliko meseci ranije. Prerani odlazak utemelјivača i od početka alfe i omege ovog festivala, organizatorima je otvorio samo jedno pitanje: Kako dalјe? Zbog vremenskog ograničenja da nastave osnovnu zamisao o bijenalnom smenjivanju takmičenja pevača i kompozitora, odlučili su da 16. „Obzorja“ budu revijalnog karaktera i održe se 28. i 29. maja.

Beseda o muzici Josifa Marinkovića

Prvog dana festivala u galeriji „Selo“ otvorena je postavka eksponata iz Spomen-zbirke Josifa Marinkovića, a u galeriji Tiske akademije akvarela izložba slika novosadske umetnice Lile Bunjik. Potom je, u velikoj sali, besedu Šta nam danas govori muzika Josifa Marinkovića, kazivao muzikolog, profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, Bogdan Đaković definišući neke aspekte umetnikovog doprinosa nacionalnoj kulturi:

Sport u 2009. godini

U 2009. godini, kada je obeležen veliki jubilej, jedan vek od kada je odigrana prva fudbalska utakmica, fudbaleri Jedinstva iz Novog Bečeja su uspešno prebrodili reorganizaciju takmičenja i osvajanjem osmog mesta sačuvali status člana Vojvođanske lige Istok. U jesenjem delu prvenstva Novobečejci su igrali promenljivo, a posle 17 prvenstvenih kola, zimsku pauzu dočekali na osmom mestu, sa 26 bodova i gol razlikom 27:22. Rad sa mladima je opredeljenje kluba, tako su kadeti, pod vođstvom trenera Novice Glavaškog i pioniri, koje trenira Živa Parabucki, u Regionalnoj ligi područja nadmoćno zauzeli prvo mesto. Ova 2009. godina ostaće zapisana zlatnim slovima u analima ženskog fudbala, koji se u Novom Bečeju igra od 2006. godine. U prvenstvu Druge savezne lige ekipa Ženskog fudbalskog kluba „Novi Bečej“ je prvi deo prvenstva završila na drugom mestu, sa dva boda manje od bivšeg prvoligaša Sloge iz Zemuna.

Pored dobrih igara u prvenstvu Novobečejke su, odlično igrale u Kupu Vojvodine. Pehar FS Vojvodine osvojile su pobedom u finalu, u Zrenjaninu, protiv Ravangrada iz Sombora 3:0, što je do sada najveći uspeh Najzaslužnije za ove uspehe su Eni Heđeši, Kristina Sabadoš, Biljana Srdić, Dragana Protić, Duška Živković, Jelena Rakočević, Jelena Marenić i Ljubica Radosavljev, Mirela Malešević, Jovana Milanović, Dragana Čakarević, Jelena Kevrešan, Danijela Panić, Livia Šimon, Gordana Tolmačević, Oršolja Totajev, Marijana Todorov njihov trener Dušan Jurković i predsednik kluba Radomir Šćepanović.

Kuglanje u Novom Bečeju ima dugu i bogatu tradiciju, a ženska ekipa Jedinstva iz Novog Bečeja je godinama jedna od najuspešniji. U sezoni 2008/2009 Novobečejke su osvojile četvrto mesto, ali su u jesenjem delu prvenstva ponovo blistale i zimsku pauzu dočekale na drugom mestu, odmah iz velikog rivala Pionira iz Subotice. Kuglašice Jedinstva su igrale u sastavu: Monika Kiš, Andrea Kiš, Mirjana Dudevljev, kapiten Đenđi Kirti, lldiko Kormanjoš, Biljana Bugarski i Marta Ernješi.

Muška ekipa Jedinstva je bila stabilan član Prve lige Srbije, što je potvrdila osvajanjem petog mesta. Od pojedinačnih rezultata treba izdvojiti uspeh Norberta Ernješija, koji je na prvenstvu Srbije u Apatinu, u pionirskoj konkurenciji, osvojio dve zlatne medalje, prvak je države u pojedinačnoj konkurenciji i u kombinaciji.

Rukometaši Jedinstva su, posle dužeg vremena u 2009. godini, pružali igre dostojne tradiciji dugoj više od šest decenija. Rukometaši Jedinstva su prvi deo prvenstva, u Prvoj ligi Srbije - Vojvodina, posle osam uzastopnih pobeda, završili na četvrtom mestu sa 21 bodom.

Košarkaši Jedinstva su u Prvoj ligi Srbije igrali u promenljivoj formi i ni izdaleka ne podsećaju na ekipu koja je, dok se takmičila u Prvoj B ligi, u dva navrata bila na pragu plasmana u Prvu saveznu ligu. Novobečejci su prvenstvo završili na 12 mestu, što im je bilo dovoljno da izbore opstanak. Dizači tegova Jedinstvo iz Novog Bečeja su na ekipnom prvenstvu države, koje je održano u Subotici, zauzeli treće mesto. lzabranici trenera Branka Vlaškalina su, na finalnom turniru, nastupili u sastavu: Atila Sanislo, Janoš Lukač, Zoltan Tot, Ivan Cucić, Čaba Čeh i Zoltan Hebek.

Klub borilačkih sportova Jedinstvo iz Novog Bečeja mada spada u najmlađe sportske koletkive u opštini u 2009. godini stekao je punu afiormaciju. Takmičari koje vodi trener Radenko Tadić bili su uspešni kako na domaćoj tako i na međunarodnoj sceni. Pored Gorana Olćana, aktuelnog prvaka Srbije istakli su se Moma Reznić, koji je u konkurenciji kadeta u Segedinu, na nezvaničnom prvenstvu sveta u lajt kontaktu, osvojio prvo mesto, a titulama prvaka Vojvodine i Srbije okitili su se Marijana Rakić, Čaba Vereš, Ferenc Kormanjoš, Miroslav, Marijana i Milan Rakita i Sanja Radić.

Karatisti Jedinstva su se, kao po pravilu, sa svakog takmičenja vraćali sa medaljama. Među najuspešnijima su senior Srđan Sudarski, kadeti Dušan Rajić, Stefan i Sanela Koprenov, Jovan Sudarski, Dajana Palfi, Nikolina Abazaj, Denis Bogućanin i Ana Rigo.

U 2009. godini porodica SD Jedinstvo u Novom Bečeju bogatija je za još jednog člana. Na inicijativu učenika OŠ „Josif Marinković", osnovan je Odbojkaški klub Jedinstvo, koji u svom sastavu ima mušku i žensku ekipu. Za predsednika izabran je Vladimir Davidović, a članovi Upravnog odbora su Miodrag Boberić, Dejan Popov, Željko Kolarov i Ljiljana Garčev.

Pljačka sela

Odlazak domaćih Švaba u novoformiranu diviziju »Princ Eugen« i druge jedinice nacističke vojske u toku 1942. godine uticao je na smanjenje radne snage u Banatu, osobito na nemačkim polјoprivrednim gazdinstvima. U nastojanju da ovaj problem reši, okupator je pribegao mobilizaciji godišta nenemačke narodnosti od 1920—1925. Tako je obrazovana tzv. »Polјoprivredna služba rada«. Mladići su bili dužni da rade na nemačkim polјoprivrednim gazdinstvima po grupama od 45—60 dana. Mobilisani, međutim, nisu smeli da napuste rad dok ne dođe smena, a ona je obično zakašnjavala, čime se rad produžavao i do 150 dana.

U leto 1942. godine pozvana je prva grupa iz Kumana njih 75. Kumanska komisija slala je na rad omladince koji su bili pod sumnjom da rade za NOP. To je svakako bila sugestija viših vlasti. U komisiji je bio i lekar Trivun Simić iz Novog Bečeja. On je oslobađao od rada skoro svakoga ko se žalio na neku bolest, osobito ako bi mu poklonio nešto od životnih namirnica. Slati su u sledeća mesta: Vršac, Elemir, Lazarevo, Sečanj, Sarča, Šulјaja i Mariolana. Za težak rad od ranog jutra do kasno u noć nagrađivani su s dvadeset dinara na dan (vrednost knjižice cigaret-papira) i hranom.

Dr Sava Janković

„Šef zavoda za rentgenoterapiju pri Opštoj državnoj bolnici; štampao radove iz dijagnostike i rendgenoterapije, saradnik ,,SVEZNANJA“ - „Sveznanje“ str. 898.

Rođen je u Vranjevu 6. septembra 1887. Maturirao u Novom Sadu 1906. Medicinu studirao u Budimpešti i svršio 1912 godine kao Tekelijanac. Speciajlizovao se za rendgenologiju, bio privatan docent i šef rendgenološkog odelenja Opšte državne bolnice u Beogradu. Umro u Beogradu 1842. od raka. 1912. godine služio državni vojni rok u Boki Kotorskoj i čim je buknuo balkanski rat, odmah je prešao u Crnu Goru, gde je služio dobrovoljno sve do svršetka rata kada je otišao u Pariz na specijalizovanje u rentgenologiji.

Predgovor

U susret 25. izdanju „Obzorja na Tisi“, osim onog uobičajenog i očekivanog hvalјenja originalnih postignuća ovog, u nas potpuno jedinstvenog festivala, te pominjanja njegovih velikih trenutaka i interpretativnih uspeha brojnih umetnika, organizatori su odlučili da portret Dana Josifa Marinkovića oslikaju monografijom, koja bi s obzirom na sačuvanu bogatu dokumentaciju, svakako mogla biti i najautentičniji svedok njihove istorije.

Današnje posmatranje i procenjivanje uloge i koncepta ove, za Novi Bečej, ali i ceo naš muzički i kulturni život dragocene manifestacije, svakako ide u prilog tvrdnji da je ona donela specifične standarde u negovanju domaće, prvenstveno vokalne muzike, ali i osvetlila značajne vrednosti srpske muzičke istorije i, što je posebno važno, podstakla stvaranje novih dela.

Likovi u kulturi

Svaka od ovih ličnosti je nastojala da svom Kumanu omogući skroman kulturno - umetnički život kroz gostovanja umetničkih grupa i pozornišnih glumaca, te razna predavanja - prosvećivanja naroda, dostavlјanje stručne literature iz raznih oblasti i td. Drugi dokaz je tadašnja veza sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada još 1905. tj. 1908. godine, kao i samo prikazivanje filmova, već 1912. godine. Sve je to, nekad više, a nekad manje, zaokuplјalo i držalo pažnju kumanskog stanovništva.

Pa i zbog toga su se Kumančani zadržavali u svom mestu, povećavali broj stanovništva, školske dece, bavili se ne samo polјoprivredom, trgovinom ili zanatskim delatnostima, već i muzikom i sportom. Takođe je poznato da su Kumančani oduvek imali poznate muzičare, pojedince, još u prvoj polovini 19-og veka (Nemešev Jaša tzv. slepi Jaša, koji je svirao ćemane - violinu). Kasnije, u prvoj polovini 20-tog veka bio je Trifunjagić Ivan - Baca Iva koji je svirao u gajde, kao i razni muzički orkestri od tamburaških do modernih sastava, zatim harmonikaši i drugi.

Jedno sećanje

Iskaz o svom detinjstvu i viđenju antifašističke borbe dao je Dejan Bošnjak. On je rođen 1. septembra 1933. Bio je učitelj u Zrenjaninu i okolnim mestima, bavio se novinarskim radom, hroničar je i veliki poznavalac banatske ravnice.

Moram vam prvo reći da je Banat veoma poseban za srpski i sve druge narode koji u njemu žive. Ne bih sada nabrajao koji su sve poznati ljudi rođeni i radili u Banatu. Takav je slučaj i sa Narodnooslobodilačkom borbom. Ovaj kraj dao je ogroman broj boraca i mnogo pravih junaka. Moram da kažem da sam tada bio mali i da je to meni u ono vreme drugačije izgledalo, ali sam, kada sam malo stasao, sve to sklopio i povezao.

Kumančani na drugom kongresu partije u Vukovaru

Milutin Čolić, član KPJ, delegat na Vukovarskom kongresuPrema »Radničkom listu«, Ljubomir Čolić, predsednik Mesne partijske organizacije u Kumanu, izabran je za delegata Drugog kongresa Partije, koji je održan od 20 —25. juna 1920. godine u Vukovaru. Juna je održana mesna partijska konferencija na kojoj je izabrano 7 delegata za Drugi partijski i sindikalni kongres. Ako se uzme u obzir da je izbor delegata izvršen na osnovu privremenog partijskog statuta, po kome su mesne organizacije na svakih 100 članova Partije birale po jednog delegata, onda je Kumane sa 312 organizovanih članova Partije izabralo 3 delegata. Ljubomira Čolića, Racka Čolića i Maksu Mirilova. Organizacije su birale i delegate za sindikalni kongres, na svakih 500 članova po jednog delegata. Prema izjavama Kumančana, Sindikat polјoprivrednih radnika imao je od 800—1000 članova, te je sasvim verovatno da su izabrali 2 delegata: Boška Torđanskog i Karitona Mučalova. Milivoja Mečkića i Boška Mečkića izabrali su za posmatrače, ali su i oni otišli na Kongres kao zvanični delegati, što ukazuje na mogućnost da se članstvo povećalo do Kongresa. Ovo se može zaklјučiti na osnovu izveštaja Izvršnog odbora Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) u Vojvodini, koji je podnet na Drugom kongresu u Vukovaru i iz koga se vidi da je organizacija u Kumanu imala 312 članova. Međutim, u napomeni se kaže da se pretpostavlјa da ih je bilo više, jer je izveštaj poslat 2 meseca ranije.

Socijalna zaštita u svetlu novih propisa

Socijalna zaštita predstavlja vrlo važnu komponentu društvenog standarda te kao takva zaslužuje i posebno mesto i pažnju od strane zajednice.

Broj lica koji se nalaze u stanju socijalne potrebe i koji su upućeni na socijalnu zaštitu od strane zajednice nije mali, a pokazuje i tedenciju porasta. Uzroci porasta broja ovih lica su veoma različiti pa je i tretman ovih lica u zavisnosti od toga različit. Utvrđeno je, međutim da je najčešći uzrok stvaranja kategorije nezbrinutih lica raslojavanje savremene porodice. Trogeneracijska porodica se cepa i stvara dvogeneracijska porodica pri čemu deda i baba redovno ostaju po strani i materijalno neobezbeđeni. S druge strane poremećaj porodičnih odnosa i česti razvodi brakova stvaraju novu kategoriju nezbrinutih lica, a to su deca i nezbrinute majke, pri čemu su deca redovno i vaspitno zapuštena. Obe ove kategorije u svakom slučaju su upućene na socijalnu pomoć od strane opštine. Jer, niske alimentacije koje sud dosuđuje na teret jednog od razvedenih roditelja nisu u stanju da pokriju ni najminimalnije troškove, dok starci i starice redovno odbijaju da tuže sinove i kćeri za izdržavanje pa tako ne ostvaruju ni ono najminimalnije. Služba socijalne zaštite čini izvesne napore u tom pravcu, ponešto i ostvari ali ipak dobar deo takvih lica ostaje na budžetu socijalne zaštite.