Za kulturno-zabavni život mladih u Novom Bečeju i Vranjevu posle Drugog svetskog rata brinuo se Opštinski komitet Saveza omladine. Pod njegovim okriljem postojala je i Tribina mladih, gde su se mladi okupljali kako bi sebi organizovali život i učinili ga interesantnim i zabavnim.
Pedesetih godina 20. veka igranke su se održavale u tadašnjem Omladinskom domu, u sali starog bioskopa i u dvorištu na terasi. Verovatno se neki još sećaju orkestra Balaža Horvata, nastavnika muzičkog vaspitanja, i džez orkestra Uragan Dragiše Bunjevačkog, kasnije poznatijeg kao naivnog slikara. Oni su izvodili klasični džez, popularne kompozcije italijanskih i američkih pevača.
Pojavom Elvisa Prislija, Klifa Ričarda, Bitlsa, Rolingstonsa i mnogih drugih sastava, nastupila je era bit i pop muzike. Mladi iz celog sveta, a tako i naši, u noćnim časovima su svoje radio-aparate podešavali na stanicu Radio Luksemburga, kako bi slušali najnovije svetske hitove. U većim gradovima tadašnje Jugoslavije oformili su se razni vokalno-instrumentalni sastavi (VIS), koji su priređivali koncerte i izvodili te strane kompozicije u originalu, na engleskom. Vremenom su se džez orkestri u našem mestu razišli, a igranke su izostajale.
Tada Tribina mladih, prateći nove muzičke trendove, poziva VIS Galebovi, kako bi za mlade upriličila koncert te popularne grupe. Najava ovog koncerta je objavljena u listu Naše novine od novembra 1965. godine pod naslovom Ansambl gitara gostuje u Novom Bečeju. U poslednjem pasusu najave, čiji je tekst napisao izvesni S. B., moglo se pročitati:
Nastupajući u kompletnom sastavu i to: tri gitare, orgulje, bubnjevi i dva pevača, kao i sa specijalnim ozvučenjem, ubeđeni smo da će pružiti dva časa zaista ugodne zabave za sve one koji uživaju u ovom novom talasu muzike. Koncert će se održati 14. novembra u sali Omladinskog doma sa početkom u 20 časova.
Među mladima je vladalo veliko isčekivanje ovog koncerta, pogotovu što se znalo da su Galebovi pratili Mata Kolinsa (pravo ime Karlo Metikoš) na nedavnoj jugoslovenskoj turneji. Uveče na dan koncerta stvorila se neopisiva gužva u dvorištu Omladinskog doma, svi su se pribojavali da ne ostanu bez karte. Pored dobre organizacije, zbog velikog interesovanja, ipak je dosta njih bilo uskraćeno za jedinstven doživljaj da uživo prisustvuje prodoru novog talasa aktuelne muzike u Novom Bečeju. Organizatori su zadovoljno trljali ruke i zajedno sa prisutnima su uživali u spektaklu.
No, već u decembarskom broju Naše novine donose opširan tekst Vladimira Kamenjeva pod naslovom Nedostatak ukusa i odgovornosti, u kome on vrlo negativno opisuje koncert i daje svoje konzervativne komentare. Potpuno je degradirao svirku VIS Galebova, nazvavši ih urlatorima, cirkuzantima muzičke umetnosti sa dugačkim kosama i uskim pantalonama. Njihovo ophođenje prema publici i svlačenje na bini ravni su neprihvatljivom muzičkom primitivizmu. Bez obzira na razna dobacivanja pri kraju koncerta mladi Novobečejci su ipak bili zadovoljni, pošto su imali prilike prisustvovati ovakvom muzičkom spektaklu.
Naši vrli i za svoju omladinu brižni partijski funkcioneri još su nekoliko meseci diskutovali o toj svirci, ali sudeći po pozivanju Orfeja, tada najboljeg subotičkog orkestra, Tribina mladih nije mnogo hajala za njih. Inače, najveći uticaj na to da Orfeji prirede koncert u Novom Bečeju imali su naši studenti koji su se školovali u Subotici, gradu sa velikom muzičkom tradicijom. Da li se neko iz komiteta odvažio i prećutno dao odobrenje Tribini mladih za ovaj koncert li ne, to je ostalo pod velom tajne. U svakom slučaju, sala Omladinskog doma je 26. 3. 1966. godine bila puna kao kutija šibica, krcata studentima, srednjoškolcima i ostalom zaintresovanom omladinom. Sa vrlo kvalitetnom opremom i maksimalnim decibelima, Orfeji i njihov prepoznatljiv vokal zagrmeli su salom. Bio je to početak koncerta, koncerta koji će izazvati još veći odjek kod gorepomenutih dušebrižnika iz opštinske strukture nego prošlogodišnji nastup Galebova. Članovi Orfeja su besprekorno izvodili repertoar Rolingstonsa, dok se vokal jedva razlikovao od glasa Mika Džegera. I pored velike žestine u sviranju i u pokretima, dugokosi Orfeji su sve izvodili sa nekom ležernom elegancijom. Ali, vratimo se komentarima nepotpisanog lokalnog novinara (Naše novine od 2. 4. 1966), koji se više brinuo za loše usmerenu i vaspitanu omladinu, nego mesni sveštenici za svoju malobrojnu pastvu:
Prošle subote u Omladinskom domu mogao se ponovo videti spektakl zabave kakvu nećemo i kakvu ne smemo hteti… I Orfeji i Galebovi pre nekoliko meseci bili i sa dobrim parama otišli ostavljajući nas da razmišljamo, ali mi to nismo činili. Nismo ni bili da vidimo tu vrstu zabave ili bolje rečeno, manifestacije šizofrenije, a dozvolili smo da se to ponovi. Iz koje su to oni kulturne sredine, i ko su oni da su nam mogli doneti nešto što mi ne znamo a treba da znamo? Ko su napokon ti koji se kriju iz zvučnih imena Orfeja, Galebova i drugih?
Ipak, možda je trebalo postaviti pitanje ko im je omogućio da dođu u našu sredinu i čime se rukovodio taj „Forumˮ osim da će sala biti puna i da nismo mi „stvoriliˮ „čupavceˮ sa gitarama.
Nedugo posle ovih burnih događaja, a možda i već u tom vremenu, pojavili su se naši lokalni vokalno-instrumentalni bit i pop sastavi, sa dugom kosom, u farmericama levis i rifle. Srećom po nas, nismo pripadali ortodoksnom komunističkom režimu kao države istočnog bloka, po modelu bivšeg Sovjetskog saveza, pa nam se mnogo toga tolerisalo i dopuštalo. To nam je dalo mogućnosti da pratimo novi muzički i modni trend sa zapada i uživamo u njemu.
