Da bi se uspešno realizovali ciljevi i zadaci predškolskog vaspitanja i obrazovanja bio je potreban školovan kadar. Nekadašnji vaspitači sa petogodišnjom srednjom školom u vremenu od 1975 - 1979. godine diplomirali su uz rad na Pedagoškoj akademiji za vaspitače i bili ponosni jer od 21 vaspitača 19 je diplomiralo na Akademiji.
Svake godine u periodu od 1970 -1980. izdvajana su sredstva za novi nameštaj, koji je bio moderniji od predhodnog i prilagođen uzrastu dece.
Učionice su se opremale sa rekvizitima iz fizičkog vaspitanja, sa muzičkim instrumentima, a uz pomoć roditelja su kupljeni tepisi, zavese za radne sobe, didaktički materijal. Vaspitači su se puno angažovali oko izrade očiglednih sredstava i oko estetskog uređenja objekta.
Od samog početka rada organizacija je razvila raznovrsne oblike saradnje sa roditeljima. Roditelji aktivno učestvuju u vaspitanju i obrazovanju što je osiguralo jedinstvo vaspitnih uticaja na dete. U saradnji se težilo da deca budu svestrano razvijene ličnosti. Vaspitači su pružali stručnu pomoć kako bi vaspitni uticaji bili pravilni i jedinstveni.
Počeo je period kada se veliki broj žena zapošljavao. Deca su bila nedovoljno zbrinuta u vreme dok su roditelji na poslu. Počela su prva razmišljanja o izgradnji obdaništa, jer samo tako bi se kroz organizovano predškolsko vaspitanje ostvarila šira društvena funkcija, nega, ishrana, zdravstvena i socijalna zaštita dece.
Udruživanjem sredstva OOUR i drugih samoupravnih organizacija u Novom Bečeju čine se prvi koraci u razrešavanju smeštaja najmlađih. U finansiranju su učestvovali: SIZ za zaštitu dece Vojvodine, SIZ za socijalnu zaštitu, SIZ za dečju zaštitu opštine, Mesne zajednice Novog Bečeja i Skupština opštine.
Na Dan oslobođenja Novog Bečeja 04.10.1978. godine svečano je započeta gradnja prve faze obdaništa, prvog objekat ovakve vrste. U prisustvu mnogobrojnih gostiju položen je kamen temeljac i tako je označen početak radova. Godinu dana su tekli radovi na gradilištu. Sledeće školske godina 1979/80. počela je priprema za otvaranje novog obdaništa. Kompletno osoblje je učestvovalo u sređivanju zgrade, dvorišta, radnih soba i ostalih prostorija.
Na Dan oslobođenja Novog Bečeja 04.10.1979. godine u 11,45 časova svečano je presečena vrpca. Pošto kotlarnica još nije radila i nije bila kompletna oprema, poludnevni boravak iz ulice Maršala Tita br. 22 se preselio tek 01.12.1979. godine.
Intenzivno se pripremalo i radilo na prikupljanju dece za početak rada obdaništa. Rad je počeo sa petoro dece bili su to Jelena Budić, Jovanaovan Kovačev, Vladimir Zarić, Igor Ibrajter i Smiljana Solarov, a do kraja godine bilo ih je 27.
U jesen školske 1980/81. godine je počela priprema II faze oko otvaranja jaslica.
Jaslice su otvorene 01.04.1981. godine i u početku je bilo 4 dece od 2 godine i 7 dece od 1 godine.
Korak po korak svake godine se povećavao broj dece u jaslicama I obdaništu, tako da je 1982/83. godine na listi čekanja bilo 25 dece.
Te godine je bio veliki pritisak i u vrtićima nisu primljena sva deca. Veliki interes je vladao kod roditelja da im deca 2 godine pohađaju vrtić.
Školske 1984/85. godine pripremne grupe su bile velike sa 36-37 dece, a deca uzrasta od 5-6 godina nisu mogla biti primljena, ostalo je 52 dece ne upisano.
Roditelji I Mesne zajednice iz Novog Bečeja insistiraju da se otvori još jedna vaspitna grupa uzrasta od 5-6 godina. A takođe je vršen pritisak i na formiranje jedne grupe obdaništa jer je na listi čekanja bilo 46 dece.
Na osnovu analize procenat obuhvaćenosti dece od 6-7 godina je sledeći: Novi Bećej 96,79 %, Novo Miloševo 93,90 %, Kumane 92,31 %, Bočar 100 % - ukupno 95,76 %.
Septembra 1984. godine Mesna zajednica u Novom Miloševu se zainteresovala za izgradnju novog vrtića u cilju boljeg rešenja, jer postojeći objekat je veoma star i dotrajao (oko 80 godina).
Početkom avgusta 1985. godine započeta je izgradnja novog objekta u Novom Miloševu. Ovo je bio najradosniji momenat za decu, vaspitače i žitelje tog dela sela (Karlovo). Najzad će se izaći iz starog, nefunkcionalnog objekta.
Godine 1985 je počela izgradnja prvog fabričkog obdaništa, ne samo u Novom Bečeju već i Vojvodini u krugu Industrije građevinske keramike "Polet".
Ideju i inicijativu za gradnju obdaništa dao je fabrički sindikat, da bi radnici "Poleta" bili u prvenstvu da smeste svoju decu u obdanište, dok su roditelji na radnom mestu.
Sredstva su obezbedili Pokrajinski SIZ za dečju zaštitu, SIZ za dečju zaštitu opštine, I Mesna zajednica, a najviše Industrija građevinskog materijala "Polet". Obdanište se gradilo od Poletovog materijala (770 m²).
Godine 1985. je na svečan način obeležen jubilej OVOO "Pava Sudarski", 30 godina postojanja i rada. Tim povodom za afirmisanje i unapređenje vaspitno-obrazovnog rada sa najmlađima, zasluženim radnicima kolektiva su uručena priznanja: za afirmaciju samoupravnih odnosa u kolektivu direktoru Snežani Dudaš, za unapređenje vaspitno-obrazovnog rada Smiljani Vuksanović, Draginji Ostojić i Zagorki Miloradović. Za izuzetne rezultate u likovnom vaspitanju i mnogobrojnim nagradama u ovoj oblasti priznanje je dobila Marija Vrebalov. Za izuzetne rezultate u saobraćajnom vaspitanju Milka Martinov, Jelena Josimović i Viktorija Pap, a za održavanje higijenskih i estetskih uslova Milanka Kovačev.
Od pomoćnih radnika Feješ Valerija, Jelena Pauljev i Ljubica Šijački.
Priznanje su dobili i radnici za 25 godina neprekidnog rada (9), radne organizacije i pojedinci.
Godine 1986. je svečano otvoren objekat "Poletarac" u okviru fabrike "Polet". Objekat je opremljen najsavremenijom opremom, audiovizuelnim sredstvima i ostalim didaktičkim materijalom.
Odmah na početku je bilo upisano 96 dece, 2 jaslene grupe i I 2 obdanišne grupe.
U jesen te iste godine svečano je otvoren novi objekat u Novom Miloševu koji dobija ime "Jovanka Dobrosavljev-Mica" (430m²). Radnici Ustanove zajedno sa roditeljima prave generalno spremanje novoizgrađenog objekta. Tako je objekat bio spreman da dobije nov nameštaj i da prihvati mališane iz Novog Miloševa (Karlova).
Godine 1988. je otvoren novoadaptirani objekat u školskoj zgradi u Kumanu.
Na insistiranje Mesne zajednice objekat dobija naziv "Milenko Titin". Objekat je pun svetlosti, topline i svega onoga što u starom objektu nije bilo (300m²).
Te godine je završena adaptacija i dogradnja objekta u Bočaru i dve vaspitne grupe su se preselile iz škole. Objekat dobija novu opremu.
Može se videti da se poslednjih 10 godina ulagalo u izgradnju novih objekata sa savremenim nameštajem. Poboljšali su se uslovi vaspitno-obrazovnog rada sa decom.
Polako se stizalo do cilja da svaka mesna zajednica i naseljeno mesto u Opštini dobiju nov ili adaptirani objekat.
U delu naselja "Vranjevo" u Novom Bečeju 1989. godine, je izgrađen objekat (450m²) gde je smešteno 4 vaspitne grupe iz dotadašnja dva dotrajala objekta koji nisu pružali ni minimum higijenskih uslova.
Novi objekat "Kolibri" je otvoren na Dan oslobođenja Novog Bečeja.
Posle završetka objekta "Kolibri" počinje izgradnja III faze objekta "Leptirić" da bi se iz dva dotrajala vrtića deca preselila u savremene uslove.
Predškolskoj ustanovi "Pava Sudarski", za objekat "Poletarac" dodeljena je 1990. godine prva nagrada u Vojvodini za estetsko uređenje objekta.
U zasluženu penziju dugogodišnji direktor ustanove Snežana Dudaš je ispraćena 30.05.1991. godine. Punih 30 godina je provela u Dečjem vrtiću "Pava Sudarski", a od toga punih 26 godina je bila na čelu ustanove. Posle njenog odlaska, postavljena je za VD direktora pedagog Sofija Kuprešanin.
III faza u objektu "Leptirić" završena je 04.10.1991. godine pa deca iz starih dotrajalih objekata "Sunčica" i "Suncokret" prelaze prostrane, svetle radne sobe, gde su odgovarajući uslovi za učenje savremenog vaspitno-obrazovnog rada.
Na Zboru radnih ljudi ustanove 24.12.1991. godine za VD direktora imenovana je Marija Vrebalov vaspitač, koja istovremeno nastavlja da radi u svojoj vaspitnoj grupi sve do kraja radne godine.
Na sednici Skupštine opštine Novi Bečej (10.07.1992.) imenovana je za direktora Predškolske ustanove "Pava Sudarski" Marija Vrebalov.
U radu sa decom (28 god.) je postizala značajne rezultate, a posebno se isticala u oblasti likovnog vaspitanja. Mališani iz njene grupe su bili učesnici i nosioci mnogobrojnih nagrada na jugoslovenskim i međunarodnim likovnim konkursima:
Centar za likovno vaspitanje Vojvodine (1965,1972,1973,1977.),
Nagrada za kolekciju radova "Đura Jakšić" (1983,1989.),
Vazduhoplovni savez Vojvodine (1980, 1981, 1982, 1983, 1984.),
Jugoslovenski festival deteta-Šibenik (1981,1982,1983,1984,1985.),
Pedagoški fakultet Rijeka za uspešnu saradnju u realizaciji znanstvenog, projekta (1982),
Četvrta Sojuzna detska likovna kolonija "Bitola 85" (1985, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990.),
Priznanje Saveza likovnih pedagoga Jugoslavije 1989,
"Dan željezničara" - Put putujem I. mesto 1990,
"Novi Sad (1989, 1990, 1991.),
New Delhi srebrne medalje (1990, 1991.),
Prijatelji dece Srbije nagrada za kolekciju radova (1992.),
Priznanje za dugogodišnju saradnju i podržavanje likovne kulturu "Bitola" Makedonija,
Zmajeve dečje igre, Sterijino pozorje i još drugih nagrada, diploma.
