srenhu

Dr Vеsnа Мilаnkоv biоgrаfiја

Rоđеnа 28.07.1967 u Nоvоm Bеčејu. Оsnоvnu škоlu „Мilоје Čiplić“ је upisаlа 1974. а zаvršilа 1982. gоd. Kао nоsilаc Vukоvе diplоmе. Škоlu „Svеtоzаr Маrkоvić“ zајеdničkе оsnоvе u Nоvоm Sаdu kојu је upisаlа 1982. Је zаvršilа 1984. sа оdličnim uspеhоm. Srеdnju mеdicinsku škоlu „7. Аpril“, smеr mеdicinskа sеstrа tеhničаr, u Nоvоm Sаdu је upisаlа 1984. i sа оdličnim uspеhоm zаvršilа 1986. Prirоdnо-mаtеmаtički fаkultеt, оdsеk biоlоgiја, smеr istrаživаčkо-primеnjеni, u Nоvоm Sаdu је upisаlа 1986. А diplоmirаlа је 1992. gоd. Маgistrirаlа је 1996. nа PМF, biоlоgiја, smеru tаksоnоmiја. Nаslоv mаgistаrskоg rаdа је biо: «Gеnеtičkа vаriјаbilnоst simpаtričkih pоpulаicја vrstа Aedes caspius (Pallas, 1771) i Aedes dorsalis (Meigen, 1830) (Diptera: Culicidae)». Dоktоrirаlа је 2001. nа PМF, biоlоgiја. Nаslоv dоktоrskе disеrtаciје је biо: “Еvоluciоni оdnоsi ruficornis i aeneus grupе vrstа rоdа Merodon Meigen, 1803 (Diptera: Syrphidae)”.

Široka i raznovrsna aktivnost

U našoj opštini je nastavljana aktivnost vezana za sprovođenje privredne reforme. Održano je nekoliko konferencija Socijalističkog saveza a najbrojniji su sastanci u radnim organizacijama, gde se sastaju organi samoupravljanja, Osnovne organizacije SK, stručni kolegijumi i radni kolektivi u cellini.

Može se uopšteno odmah na početku reči da skoro svi vrše preračunavanja i da traže svoje mesto u novim uslovima.  Naravno, negde se u tome dalje otišlo i raspravlja se potpuno konkretno, a negde, iako u manjem broju slučajeva, razgovori su dozirani načelnim razmatranjem.

Na sastancima socijalističkog saveza poljoprivredne proizvođače najviše interesuju cene,  i na tim skupovima se vode najkonkretniji razgovori. Ti sastanci su veoma neposredni,  i zemljoradnici pokazuju veliki interes za sve instrumente koje je reforma donela. Pitanja su mnnogobrojna i nepreterujemo ako kažemo da je do reči jedva moglo doći, jer svako je želeo nešto da pita.

Aleksandar Berić, komandant bojnog broda „Drava"

Podvig, Aleksandra Berića komandanta bojnog broda „Drava" , u aprilskom ratu 1941. godine, onako kako sam ga prikazao u knjizi: „Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju" ostalo je nezapaženo od nadležnih u Novom Bečeju za pokretanje akcije da se proglasi narodnim herojem. Zbog toga ću ovde ponovo prikazati njegov podvig sa više podataka o njemu kao čoveku, komandantu i o njegovoj porodici. To nisam učnio u pomenujtoj knjizi, jer je tek 27. marta 1991. godine list „Politika ekspres" počela sa izdavanjem feljtona pod naslovom: PET DECENIJA OD PODVIGA MONITORA „DRAVA", u kome sam našao mnogo novih podataka, a moja knjiga „Istorija Novog Bečeja i Vranjeva" izašla je iz štampe maja 1989. godine.

Geografski položaj i veličina

BOSANSKOKRUPSKO PODRUČJE U SREDNJEM POUNJU, STARI ZAVIČAJ

Bosanskokrupski srez1 je nazvan tako po gradu Bosanska Krupa koji je bio centar sreza. Nalazi se u srednjem Pounju u Bosanskoj Krajini, u severozapadnom delu BiH. Teritorija sreza se prostire na obe strane reke Une, koja preseca ovaj prostor. Teritorija sreza između Une i planine Grmeč je područje koje nosi ime Podgrmeč, dok prostor zapadno od Une čini teritorija Cazinske Krajine. Granicu teritorije ovog Sreza čini teritorija više administrativnih jedinica, koje su nazvane po svojim centrima. Na području Podgrmeča to su: Bosanski Novi (Novi Grad), Sanski Most, Bosanski Petrovac i Bihać, a na prostoru Cazinske Krajine - Cazin i Velika Kladuša. Na severu, Bosansko-krupski srez se graniči sa Dvorom na Uni, u Baniji, koja je u sastavu Republike Hrvatske.

Nedopustiv odnos

Kao i ranijih godina tako je i tekuće organizovan rad odelenja Večernje političke škole u svim mestima opštine.

Potreba postojanja ovog oblika političkog obrazovanja komunista proističe iz činjenice da jedan veći broj mlađih komunista uključujući i novoprimljene, ne poseduje potreban kvantum ekonomskih i političkih znanja te nije u stanju da se do kraja uključi u raznovrsne društveno-političke aktivnosti i da izvršava zadatke koje pred njega postavlja organizacija Saveza komunista.

Jevrejska osnovna škola u Novom Bečeju

Osamdesetih godina devetnaestog veka osetila se velika potreba za produžnim školovanjem i sve više dece odlazi na školovanje van No­vog Bečeja. Pretpostavlja se da nastava u novobečejskim osnovnim školama nije bila na nivou koji je obezbeđivao uspešno savladavanje nastavnih programa i gimnazijama i građanskim školama. Zbog toga, Jevreji, po uzoru na svoje sunarodnike iz Velikog Bečkereka, osnivaju svoju osnovnu školu. Podignuta je školska zgrada do same sinagoge na uglu Ulice Hajduk Veljka i Žarka Zrenjanina.

Školu su u početku pohađala samo deca Jevreja, međutim, vre­menom je otvorila vrata đeci Mađara i Srba, naravno onima čiji su roditelji bili spremni da plate određeni iznos za pokriće troškova.

Status staralaca zaštićenim oblastima prirode

Staraoci zaštićenih prirodnih dobara su, u najširem smislu, preduzeća, odnosno organizacije koje vrše poslove zaštite prirodnih dobara, kako to proizilazi iz normi Zakona o zaštiti životne sredine.

Preduzeća/organizacije koje vrše poslove zaštite prirodnih dobara mogu biti osnovane zakonom ili na osnovu zakona čime im se i određuje osnovna delatnost, ili se određeni poslovi u upravljanju zaštićenim prirodnim dobrima poveravaju preduzeću/organizaciji aktom o zaštiti prirodnog dobra.

Ikonostas i zidne kompozicije crkve gospodnje VI

Arhijerejski tron. Sveti Nikola je u svetloružičastom stiharu, belom sakosu sa sivim senkama i belom omoforu. Pozadina je tamnosmeđa. Lice je bledo, brada mu je gusta i seda.

Ponovo kod kuće

April 2008.

Prošle, 2007. godine prilikom potpisivanja ugovora o predaji autorskih prava (bez ikakve nadoknade) nad slikom "Samo nam je ljubav potrebna", Janoš Mesaroš je obećao i tri slike velikog formata za venčanu salu. Krajem marta meseca završena je adaptacija te prostorije i samo se čekalo na dolazak našeg slikara Janoša da na licu mesta oslika tri ogromna platna.

U sredu, drugog aprila se pojavio sa svojim platnima, bojama, četkama-četkicama i naravno sa lap-topom, plus memorijom od 350 Gb punom muzike. Posle povezivanja tehnike krenula je muzika pedestih i šezdesetih godina. Tada je zasukao rukave i počeo svoju ideju da prenosi na platno. Brzi pokreti njegove ruke su u ritmu muzike povlačile četku natopljenu jarkim bojama. Za kratko vreme po belom platnu se razlila reka Tisa, a iznad nje zaljubljeni konji u oblacima. Janoševo prisustvo nije moglo da ostane nezapaženo, te su ga drugog dana posećivali poznanici, drugari i znatiželjnici iz Opštinske uprave. U međuvremenu, na drugom platnu su ugalopirali crveni, plavi, žuti i konji drugih boja. Dinamičan, pun energije, a ujedno i opušten, Janoš je celu prostoriju napunio nabojem pozitivne energije. Muzika, slikanje, wisky, led, coca cola i priča kojoj nije bilo kraja, nastavila se poslepodne uz pileći paprikaš ala Janoš Mesaroš.

Petak, rađa se treća slika, započeta juče, a ostale dve se dovršavaju. Neumorni umetnik sa smeškom na licu priča i zabavlja prisutne, sada kada je već stigao do završetka triptiha. Slike je postavio uz zid i sa ponosnim olakšanjem ih posmatra, znajući da će svi koji se venčavaju u Novom Bečeju svoje sudbonosno DA izreći ispred njegovih slika.

Ikonostas Srpske pravoslavne crkve Sv. Nikole u Novom Bečeju

Pojavu ikonostasa Stefana Gavrilovića u jednom mestu u Srednjem Banatu, Novom Bečeju, nije lako obrazložiti kada se zna da se njegovo stvralaštvo odvijalo gotovo uvek na teritoriji Srema, kako je primetila O. Milanović-Jović, baveći se proučavanjem njegovog dela još sedamdesetih godina XX veka, na osnovu kojeg se ovaj prvo i pripisuje Gavriloviću.

Odgovor je pronađen u novootkrivenim dokumentima i istraživanjima Branislava Todića, objavlјenim 2010. godine, koja dokazuju da je Gavrilović zaista autor ovih ikona i da ih je radio u isto vreme kada I ikone na ikonostasima u Platičevu i Beočinu.

Obrazovanje u sklopu privredne reforme

Polazeći od osnovnog cilja privredne refome da se otvori brži proces intenzivnijeg privređivanja, što je uslov za šire uklapanje naše privrede u svetsko tržište, a i obrnuto šire uklapanje naše privrede u svetsko tržište postaje uslov za otvaranje procesa intenzivnijeg privređivanja, racionalizacije i modernizacije naše privrede, koji inače ne bi mogao da se odvija na uskom jugoslovenskom tržištu, čitava naša zajednica se nalazi pred obimnim zadatkom i procesom u čijoj pripremnoj fazi od 3 i po godine glavna karaktreristika bilo političko jedinstvo u zemlji na donošenju akata privredne reforme. U čitavom kontekstu donetih mera počev od odnosa u cenama preko poreza i doprinosa, carine, stanarina, novog kursa dinara do vidova opšte, investicione i lične potrošnje završena je tek prva etapa reforme i otvorena druga etapa i proces u kome će borbu za ostvarenje ciljeva reforme nositi svi radni ljudi, radni kolektivi i sve društveno-političke zajednice.

Rashodi veći od prihoda

Privreda i društvene delatnosti okom statistike

Privreda Opštine Novi Bečej po godišnjem računu za 1997. godinu iskazalo je finansijske rezultate koji ukazuju da su ukupni rashodi za 0.5% veći od ukupnih prihoda, zatim, da je iskazani gubitak za 52,0% veći od iskazanog dobitka. Broj zaposlenih, mereno na bazi časova rada, je u padu prema 1996. godini za 7,2%, dok obaveze i potraživanja beleže rast koji je brži od rasta cena.

Iskazni ukupni prihodi za 1997. godinu iznose 423.153 hiljade dinara, i manji su od iskaznih ukupnih rashoda za 2.115 hiljada dinara, jer su rashodi dostigli nivo od 425.268 hiljada dinara.

Poslovni prihodi i poslovni rashodi kroz svoju međuzavisnost određuju uspešnost poslovanja privrede. Na 100 dinara poslovnih rahoda privreda ostvaruje samo 95 dinara poslovnih prihoda, znači tržište ne prihvata sve nastale poslovne troškove kod određenog broja preduzeća, usled čega nastaje gubitak.