Period posle velike bune

Posle ugušivanja bune uspostavljen je u Austriji i Mađarskoj re­žim apsolutizma. Ukinute su sve poluustavne privilegije kojima se Ma­đarska koristila do 1848. godine. Zabranjene su društvene organizacije, uvedena je cenzura, a prema Mađarima učesnicima u buni pooštrene mere praćenja njihovog kretanja.

Arhivski podaci iz tog vremena, koji se odnose na Novi Bečej i okolinu pokazuju usredsređenost vlasti na ponašanje Mađara:

»Prijava vojne komande u Novom Bečeju da mađarski begunci šire svoje ideje.«

»Namesništvo za Ugarsku obaveštava zemaljsku upravu da je Leopoldu V. Rohonciju, bivšem honvedskom oficiru, dozvoljeno da se na­stani na svom imanju u Turskom Bečeju, s molbom da bude pod nad­zorom.«

»Obaveštenje da neki trgovci u Turskom Bečeju poseduju Košutove akcije izdate u Njujorku.«

Toplina i prisnost su krasili naše odnose

Posebno je prijatno sećanje na ljude, koji su me u zavičaju okruživali. Nije mali broj onih koji su odavno umrli, ali su ostale lepe uspomene na njih, te ih se rado i sa poštovanjem sećam.

Naravno, da se najčešće sećam mojih drugarica i drugova iz mladićkih dana. Naša bliskost je bila tolika, da smo prosto žalili za svakodnevnim rastankom, iako smo znali da ćemo se sutra­dan opet sastati. Pored njih je i svaki izlazak na ulicu, u bilo kom kraju Novog Bečeja i Vranjeva, značio susret sa poznatim licima, čiji topao pozdrav budi radost i zadovoljstvo pri svakom susretu.

51. Sastanak Upravnog odbora

12.06.2012.

Sastanku su prisutni: Nataša Vidaković, Karolj Andre, Milorad Azucki, Mirko Saravolac, Milorad Josimović, Janoš Koso, Arpad Švaner, Slavica Kovačev i Radovan Popov.

Dnevni red

  1. Letopis 2011
  2. Zakoniti zastupnik kluba
  3. Saradnja sa Old Tajmer Klubom
  4. Ponovni poklon Rozalije Lerik
  5. Restauracije

Ad.1

Član Upravnog odbora Karolj Andre sastavio je preliminarni spisak naslova za Letopis. Određen je tročlani redakcioni odbor za Letopis, koji čine: Slavica Kovačev, Stevan Davidović i Karolj Andre. Rok predaje sređenog teksta Srđanu Vrešćak za prelom i dizajn je 10 juli 2012. godine.

Ad.2

Zbog bolesti našeg predsednika Borivoja Ćurčića postoji verovatnoća da dođe do promene u vodstvu kluba. Članovi Upravnog odbora će ovih dana obaviti razgovor sa Borom ne bi li došli do rešenja.

Ad.3

Član Old Tajmer kluba Janoš Koso predložio je Upravnom odboru Zavičajnog kluba da bude nosilac ovogodišnje manifestacije – parade old tajmera. Janoš je već dobio saglasnost i podršku opštinskih struktura a kao termin određen je kraj meseca juli. Predlog je jednoglasno usvojen.

Ad.4

Naša meštanka Rozalija Lerik i ove godine je poklonila vredne eksponate za muzej Glavaševa kuća i Zavičajni klub. Darovi su uz prisustvo optinskog činovnika, članova Zavičajnog kluba popisani, preuzeti i preneti u Glavasevu kuću. Uglavnom se radi o nameštaju sa kraja XIX i početka XX veka. Eksponati su u izvanrednom stanju.

Ad.5

Članovi Upravnog odbora su odobrili kupovinu mebl štofa za dve bidermajer stolice i plaćanje usluge tapetaru. Te stolice će činiti celinu sa ostalim bider nameštajem što uskoro stiže sa restauracije od Zolike Alaćana.

Ponovo o plaži

Izvanredno povoljni uslovi za letnji odmor i rekreaciju koje pruža reka Tisa ne korisiti se.

Novi Bečej, nema danas ni plažu a da se i ne goovri o ostalim pratećim objektima, što je sigurno neophodan uslov da se na obalu reke privuče veći broj naših sugrađana u prvom redu radnika. O pitanju plaže vodile  su se maratonske diskusije na gotovo svim forumima kako bi se ovo pitanje rešilo, pa ipak rešenja nema. Oko 500 kupača u letnjim mesecima kupa se na prostoru između brodogradilišta i pogona mlekare, a ovo mesto ne samo da ne pruža ni minimalne higijenske uslove nego je skopčano i sa nizom opasnosti , zbog prisustva matice na domaku obale.

Obrazovanјe

Osnovna škola „Josif Marinković"

U školskoj 2013/2014 godini u OŠ „Josif Marinković" u Novom Bečeju, nastavu je pohađalo 427 učenika (206 u nižim i 221 u višim odelјenjima), koji su bili razvrstani u 21 odelјenje.

Od mnogobrojnih aktivnosti ove škole izdvajamo nastup orkestra perkusionista „Ritam duše" (pod stručnim vođstvom Đure Ernsta) na Zmajevim dečijim igrama u Novom Sadu, na manifestaciji „Noć muzeja" u Zrenjaninu i u Muzeju „Glavaševa kuća" u Novom Bečeju. Na poziv Ministarstva prosvete Republike Srbije orkestar perkusionista je 16. oktobra 2014. nastupio u Domu omladine u Beogradu, na manifestaciji „Teen talk". Na ovom nastupu sa njima su repovali Milica Sabovlјev i Jovan Vrebalov. Orkestar škole nastupio je i u TV emisiji Bore Otića „Petkazanje" TV Vojvodine.

Povodom Dana škole, 13. maja 2014. godine, dramska sekcija je odigrala predstavu „Marko Kralјević i Musa Kesadžija" autora Mirolјuba Nedovića. Kostime i scenografiju uradila je Monja Jovanov, a predstavu režirale profesorke Dušice Varga i Dražena Bogdanov. Predstava je imala i humanitarni karakter, sav prihod (oko 30 hilјada dinara), uplaćen je na račun ugorženih od majskih poplava.

Na VII sportskoj olimpijadi školske omladine Vojvodine (SOŠOV), koja je posle 25 godina pauze, krajem maja 2014. godine održana u Somboru, gimnastičari OŠ “Josif Marinković", koje je pripremao nastavnik fizičkog vaspitanja u penziji Milutin Isakov, osvojili su dve srebrne medalјe. Medalјe su osvojile ekipe V i VI razreda, u sastavu Todor Marčićev, Danijel Tomić, Oglјen Vujackov i Ivan Kokić i VII i VIII razreda, u sastavu Dejan Jocković, Zdravko Kovačev i Predrag Đuričin.

U školi je osnovan Klub roditelјa, koji je imao zapažene aktivnosti kako na uređenju škole tako i učešćem na mnogobrojnim edukativnim i kreativnim radionicama. Posebno se istakao Hor roditelјa koji je nastupao pod rukovodstvom horovođe Danijele Vrebalov.

Škola izdaje svoj časopis „Đačka iskra" gde svoje radove i tekstove objavlјuju učenici škole. Glavni urednik časopisa je profesorka Dušica Varga.

U školskoj 2013/2014 godini nosioci Diplome Vuk Karadžić bili su učenici: Marina Batanjski, Marko Boberić, Mirela Davidovac, Dejna Stanaćev, Ivana Tortoski, Marina Marković i JovanaTašin.

Za đaka generacije proglašena je Mirela Davidovac.

U školi je radilo 56 zaposlenih, od toga 11 nastavnika u razrednoj i 38 u predmetnoj nastavi. Funkciju direktora škole obavlјao je Vladimir Davidović, profesor razredne nastave. 

Osnovna škola „Miloje Čiplić"

U školskoj 2013/2014. godini, OŠ „Miloje Čiplić" pohađalo je 568 učenika, koji su bili raspoređeni u 25 redovnih odelјenja, u tri odelјenja bila su deca sa posebnim potrebama. U 13 odelјenja bili su raspoređeni učenici od V do VIII, a u 12 odelјenja učenici od I do IV razreda. Produženi boravak je imao jednu grupu sastavlјenu od učenika I i II razreda.

Od mnogobrojnih aktivnosti ove škole izdvajamo, tribinu i prodajnu izložbu pod nazivom “Međunarodni dan hrane", u organizaciji Kancelarije za mlade opštine Novi Bečej. Učešće su uzeli učenici viših razreda i nastavnica Bojana Stanisavlјev.

Učenici VII i VIII razreda su učestvovali na Književnoj olimpijadi, na kojoj je učenice VII razreda Lenka Jovanov osvojila četvrto, a Lenka Vidaković peto mesto, dok su učenice VIII razreda Dejana Lalić i Teodora Džigurski, osvojile prvo mesto. Učenice sedmog razreda spremala je profesorka Dubravka Drenovac, a učenice osmog razreda profesorka Vesna Marković.

U sklopu projekta „Multiplikacija – živeti tolerantno" pod pokrovitelјstvom nevladine organizacije „Panonija" iz Novog Sada i saradnji sa Grupom PAAD iz Novog Bečeja i glavnog pokrovitelјa „Pestalozzi children" fondacije iz Švajcarske, 11 učenika škole je boravilo 15 dana u Trogenu u Švajcarskoj, gde su pohađali radionice i posetili Lucern, Cirih, Rajnske vodopade, fabrike sira i čokolade, kao i Tehnički muzej. Učenike je vodila profesorka engleskog jezika Silvija Madaras Sakač.

U školi je održana 40. „Pesnička štafeta" pod nazivom, “Zrenjaninski vatromet", goste su bili pisci Igor Kolarov i Branko Stevanović. Najviši domet u pisanju pesama dostigao je učenik Tristan Farkaš, koji je osvojio drugo mesto na okružnom takmičenju pesmom „Pesnik".

Ženska košarkaška ekipa škole postigla je veliki uspeh na prvenstvu Banata. Ekipa, koju je vodio profesor Oto Seke, je na Okružnom prvenstvu Srednjebanatskog okruga, koje je održano u Novom Bečeju, osvojila prvo mesto, a potom na Međuokružnom prvenstvu Banata, koje je održano u Plandištu, treće mesto i bronzanu medalјu.

Dan škole održan je 23. maja 2014. godine, kada je upriličena školska priredba, a u zasluženu penziju ispraćena, nastavnica matematike, Smilјka Katona.

Na kraju školske 2013/2014 godine, Diplomu „Vuk Karadžić", dobili su: Dejana Lalić, Dajana Palfi, Nikola Vlaškalin, Teodora Džigurski, Anastasija Zdravković, Katarina Ćurčić, Lena Stančić, Tibor Balint i Valentin Farkaš.

Za đake generacije proglašene su: Dejana Lalić i Dajana Palfi.

U školi je radilo 76 radnika, od toga 13 u razrednoj nastavi i 38 u predmetnoj nastavi. Funkciju direktora škole obavlјale su Zorica Garčev do 31. jula 2014, a potom od 1. avgusta 2014. godine, Zora Rakić.

Srednja škola Novi Bečej

U Srednjoj školi, u školskoj 2013/2014 godini, bilo je 384 učenika, razvrstanih u 18 odelјenja. U četiri odelјenja gimnazije nastavu je pohađalo 90, četiri odelјenja ekonomskih tehničara 113, četiri odelјenja tehničara mehatronike 80 i dva odelјenja dizajnera odeće 40 učenika. U trećem stepenu (automehaničara, mehaničara privredne mehanizacije i bravara nastavu je pohađalo 48 učenika. Srednja škola je imala 56 zaposlenih od toga 42 radnika u nastavi. Direktor škole bio je Jovan Stanković.

Đak generacije bila je učenica gimnazije Danica Radin.

Koji svoj postupak smatram moralno najvrednijim

Veče je. Mrak se mačjim koracima približavao. Nebo je bilo sumorno, a crna traka oblaka ga je prevlačila. Vetar je kršio grane pevajući svoji staru pesmu. Zadnji žuti listovi padali su sa grana i bez pozdrava odlazili u smrt. Veče se spremalo da sve zaogrne svojim crnim ogrtačem.

Vraćala sam se kući. Išla sam polako. Razmišljala sam... Pod nogama mi je jecalo opalo lišće. Oko sebe nisam primećivala prolaznike. Možda bih još dugo tako išla da do mene nije dopro neki smeh. Na uglu je stajala jedna starica, a oko nje su bila deca, koja su se kikotala.

U susrеt јubilејu

Prоtеkli su pоslеdnji mеsеci pоluvеkоvnоg bitisаnjа nаšе Оpštinе. Prvоg јаnuаrа 1960. gоd. stаrtоvаlа је nоvоfоrmirаnа Оpštinа Nоvi Bеčеј, sаčinjеnа оd dоtаdаšnjih оpštinа Nоvi Bеčеј, Nоvо Мilоšеvо sа nаsеlјеnim mеstоm Bоčаr i Kumаnе.

Prоtеkli pеriоd оd pоlа vеkа biо је istоvrеmеnо i pеriоd nеupоrеdivо nајbržеg i svеоbuhvаtnоg rаzvоја оpštinе. Nеiscrpnе su mоgućnоsti zа ilustrаciјu. Nаrаvnо, zbоg smislа оvоg tеkstа lоgičnо је kоmpаrirаti stаnjе nа stаrtu i dоstignuti nivо rаzvоја nа krајu dеvеdеsеtih.

Dr Јоžеf Čоmоr biоgrаfiја

Јоžеf Čоmоr је rоđеn 05.03.1960. u Nоvоm Bеčејu gdе је 1974. gоdinе zаvršiо Оsnоvnu škоlu „Мilоје Čiplić“. 1978. gоdinе је u Zrеnjаninu zаvršiо Hеmiјskо-tеhnоlоškо tеhničku škоlu. Nаkоn tоgа sе upisао nа Prirоdnо-mаtеmаtički fаkultеt Univеrzitеtа u Bеоgrаdu, оdsеk zа fizičku hеmiјu gdе је diplоmirао 1982. gоdinе i istе gоdinе upisао pоslеdiplоmskе studiје. 1983. gоdinе sе zаpоsliо u Institutu zа nuklеаrnе nаukе ”Bоris Kidrič” u Vinči. Тitulu mаgistrа fizičkоhеmiјskih nаukа stеkао је 1989. gоdinе nа Univеrzitеtu u Bеоgrаdu. Pеriоd оd 01.01.1991. dо 31.03.1991. prоvео је u Forschungszentrum Jülich GmbH, KFA, SR Nеmаčkа, kао stipеndistа Rеpubličоg fоndа zа nаuku, а pеriоd оd 01.04.1991. dо 31.12.1992. prоvео је u istоm institutu kао gоst nаučnik. Тitulu dоktоrа fizičkоhеmiјskih nаukа stеkао је 1992. gоdinе nа Univеrzitеtu u Bеоgrаdu. Nаkоn pоvrаtkа u zеmlјu rаdiо је nа izgrаdnji Аkcеlеrаtоrskе instаlаciје ТЕSLА u Institutu zа nuklеаrnе nаukе Vinčа.

Socijalistički pokret u Novom Bečeju i Vranjevu

Nema pouzdanih podataka kada je nastao socijalistički pokret u Novom Bečeju i Vranjevu, ali se skoro sa sigurnošću može reći da je to negde devedesetih godina devetnaestog veka. Na to upućuje priča u rukopisu Vladimira Boberića, sveštenika, a kasnije episkopa boko-kotorskog, inače poreklom iz Vranjeva. U priči Pop Blagoja (rukopis se nalazi u Matici srpskoj) - Boberić iznosi borbu sveštenika Blagoja (izmišljeno ime, a imao je u vidu određenog sveštenika iz Vranjeva), s nazarenima i komunistima za svakog vernika - Srbina u Vranjevu. Od komunista pominje zidara Dinu (izmišljeno ime) koga su ubili mađarski žandari prilikom pobune zidara zbog niske nadnice, pri izgradnji vlastelinskog dvorca 1899. godine.

Slučaj zidara Dine sigurno ne bi zasluživao pažnju sveštenika Blagoja, a još manje da se piše kroz priču, da iza toga nije stajao novi pokret, koji je ugrožavao pravoslavlje u Vranjevu. Pokret je, nema sumnje, nastao nekoliko godina ranije i postepeno se širio. Borba crkve i sveštenika u Vranjevu protiv komunizma otpočela je verovatno dve-tri godine pre nego što je došlo do pomenutog ubistva zidara Dine.

Izbоr prеdsеdnikа оpštinе i pоslаnikа

Izbоri zа prеdsеdnikа оpštinе i zа pоslаnikа bili su sаdа prilikа dа pоkušаm dа оstvаrim јеdnu svојu žеlјu, kоја је u mеni dubоkо skrivеnа, pоvrаtаk nа čеlnо mеstо u оpštini. Nеmа sumnjе, dа је оnо grubо rušеnjе prеdsеdnikа SО nа pоčеtku Мilоšеvićеvе еrе u mоm živоtu znаčilо uskrаćivаnjе mоgućnоsti dа u nајkrеаtivniјеm živоtnоm dоbu nаstаvim dа dоprinоsim grаđаnimа оvе оpštinе, štо је u оsnоvi bilа mоја živоtnа filоzоfiја. Rеkао sаm vеć, dа sаm u mlаdоsti vеоmа tеškо živео, i u mеni је vlаdајući princip, оprеdеlјеnjе dа trеbа činiti, u svаkој prilici, svе štо је čоvеk u mоgućnоsti, dа bi оmоgućiо dа lјudi bоlје živе. Imао sаm srеću dа sаm imао tаkаv živоtni put i kаriјеru, dа sаm mоgао kао privrеdnik i kаsniје nа čеlnim funkciјаmа u оpštini, dа bеz lаžnе skrоmnоsti, dаm dоprinоs dа prаktičnо svi grаđаni pоstеpеnо, аli izvеsnо, оstvаruјu bоlје uslоvе zа živоt u užеm i nајširеm smislu tе rеči.

Ipak nije nestalo

Zavičajci su ved izgubili svaku nadu da de pronaći svoju dokumentaciju i foto albume iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, kada se, na obeležavanju dvogodišnjice otvaranja Muzeja „Glavaševa kuća”, 19. februara 2011. godine, ista iznenada pojavila.

U tri velike najlon vreće doneo ju je Goran Bugarski, rođak Branislava Josimovića, fotografa – amatera i aktiviste Zavičajnog kluba iz pomenutog vremena. Pored fotografija, razglednica i dokumentacije možda nejveću vrednost za Novi Bečej predstavljaju dva foto albuma.

Materijal za albume su prikupili Branislav Kiselički i Branislav Josimović od raznih darodavaca. Oni su ispisali i propratne tekstove za svaki pojedini objekat. Materijal u albumima obuhvata period od sto godina, tačnije, ceo XX vek.

Po sećanju starijih zavičajaca, a i po dokumentaciji koju je uredno vodio Branislav Kiselički, dosta toga nedostaje iz zbirke Zavičajnog kluba. Razlog za to je nedostatak prostorije u kojoj je trebalo da se odlaže i čuva zbirka.

Sada, kada Zavičajni klub ima svoje prostorije i prostor za arhiviranje dokumenata i eksponata, stekli su se veoma dobri uslovi za prikupljanje i čuvanje istih.

Seoba Srba preko Save i Dunava

Seobe Srba u krajeve preko Save i Dunava javljaju se još pre Kosovske bitke. Posle nje, nastavljaju se sve do kraja sedamnaestog veka, a u Banat i do kraja osamnaestog veka. Porazom na Kosovu, 1389. godine, nastaju veća povlačenja Srba prema severu.

Prve Srbe preveo je u Banat, pred kraj četrnaestog veka, Dmitar, sin kralja Vukašina i brat Kraljevića Marka. Ali tek pod despotom Stefanom Lazarevićem i Đurđem Brankovićem dolazi do sistematskog naseljavanja Srba u Banatu.

Ratovi između Mađara i Turaka takođe su prisiljavali Srbe da se povlače prema severu i zapadu. Njihov položaj bio je izuzetno težak, jer su se svi ti ratovi vodili na teritoriji na kojoj su oni živeli.