Predizborna aktivnost za parlamentarne i opštinske izbore 1927.

Povodom parlamentarnih izbora partijska organizacija je i pored progona i hapšenja, održala 2. avgusta 1927. godine politički zbor u Kumanu. Na zboru su govorili Nikola Kovačević iz Beograda i Zdravko Granić iz Melenaca. Kovačević je govorio protiv ustava, Narodne skupštine, Zakona o zaštiti javne bezbednosti i poretka u državi. Kritikovao je sve buržoaske partije i spolјnu politiku u odnosu na Albaniju i tražio uspostavlјanje veza sa Sovjetskim savezom.

Zbor je bio masovno posećen i ostao je u sećanju mnogih Kumančana. Voja Stančić-Laskov priča da je Nikola Kovačević, govoreći o ratu, rekao između ostalog: »Mi nećemo rat ali, ako nam ga nametnu, mi ćemo rat ratu. Ako se buržoazija bori topovima, i mi ćemo istom merom«.

Pokloni Zavičajnoj zbirci

Tokom 2015. godine, Zavičajnom muzeju „Glavaševa kuća" stiglo je više poklona, od naših sugrađana, od kojih izdvajamo:

1. Drveni sanduk za brašno, poklon Slavice Kovačev,

2. Ostavština Vase Popovića, (knjige, dokumenti, fotografije), poklon predala Dragica Berar,

3. Platno za projekciju filmova, francuski bajonet, stari mlin za kafu itd. - Jovica Bibin,

4. Degustator vina (metal-staklo) za podrum - ručni rad, poklon Monike Jovanov,

5. Drvena presa za šunku, sečka za seno, darovao Aleksandar - Šaca Glavaški,

6. Planovi, mape Tiskog keja i Turističkog naselјa pored Tise, Spisak ktitora za pravoslavnu crkvu u Vranjevu, poklon Dragana Rauškog iz Novog Miloševa,

7. Secesijski drveni ormar - OŠ “Josif Marinković" Novi Bečej,

8. Berberski komplet - Dragan i Vera Sablјić,

9. Kapa sa značkama Mirka Saravolca, poklon ćerke Stanislave Saravolac,

10. Knjiga „Lazaret u Turskom Bečeju" - poklon autora Andre Karolјa,

11. Knjiga „Šorom Sredom" - poklon autora Bore Otića.

Među donatorima su i dr Aleksandar Kasaš, Branislav Vojnov, Nova Stojšin, Nemanja Majin, Smilјana Pejin, Stevan Pajić, Borivoj Jovčić, Branislav Vijatov, Peter Roža, Etel Šćepanović, Arsen Dragić i Narodna biblioteka Novi Bečej.

Umesto uvoda

Kumane, leto 1931. godineNišta nije konačno i da li ima početka i kraja, ili se sve kreće u jednom krugu, a možda ide samo napred u beskraj? Da li je moguće da je čovekov život neodređen, nije definisan, kao i svih drugih živih organizama i ne živih predmeta koji se nalaze na ovoj planeti i čine živu i ne živu prirodu na njoj? Hoću da verujem da je čovek, iako najrazumnije biće, nemoćan da odredi - isplanira ne samo svoj put - život već i sve drugo oko njega. Čovek samo pokušava da, nekako, organizuje svoj život oko sebe sa drugima. On smatra da zna šta hoće i kako će to postići. Kada počne realizaciju svojih ideja, kada počne s time da živi, shvati da to ipak, ne ide kako je zamislio. Mnogo nevidlјivog, čudnog utiče na realiziciju, mnogo je faktora koji utiču pa to počinje da biva drugačije, nekada mnogo bolјe no što je želeo, a često i dosta lošije. Čovekov stvaralački rad postaje prosečan, pa čak, i ispod prosečan rezultat, ili pak remek delo. U svim sferama čovekovog života je tako. U nauci, slikarstvu, muzici, industriji, polјoprivredi, školstvu, zdravstvu, religiji ili u nekoj drugoj lјudskoj delatnosti, pa sve do običnog lјudskog, prostog života. Nema te sile, čovekove snage, volјe da bude baš onako kako je čovek zaželeo, zamislio. Zato i kažemo da nema idealnog, savršenog, da se rezultat ne dobije, baš kada treba - kada je najpotrebniji. Nema apsolutnog. Za sve što se dobije, kao rezultat, može se reći: - Mogao je biti još bolјi, kvalitetniji, blagovremeniji . A onda se pomirimo sa ishodom i kažemo - Pa, dobro je.

Vašari

U Novom Bečeju i Vranjevu održavani su po dva puta godinšnje, u martu prolećni i u septembru jesenji, vašari. Vranjevački vašari su bili po­sebno veliki i znali su da traju i po tri dana, što nije bio slučaj sa novobečejskim. Glavni vašar je onaj kada se prodaje sve i svašta i kad je pored zainteresovanih kupaca i prodavača još više prisutno onih koji su došli na vašar da se "provedu", ili kako bi se to danas reklo - pročaršijaju. Prvog i drugog dana su takozvani stočni vašari, ali stoke ima i na dan glavnog vašara. U Vranjevu je, na primer, prvi dan bio za kupo-prodaju konja i volova; drugi dan: krava i teladi, svinja i prasadi i ovaca i jagnjadi, trećeg dana, kao što je već istaknuto, bio je vašar za sve. U Novom Bečeju stočni vašar je trajao svega jedan dan i to dan pre opšteg vašara.

Položaj

Zaštićeno područje „Okanj bara” nalazi se u srednjem Banatu, neposredno uz levu obalu reke Tise odnosno, severozapadno od Zrenjanina. Okružuju ga naselјa: Elemir. Taraš, Kumane i Melenci.

Lokalitet „Okanj bara" prostire se u pravcu severo-zapad - jugo-istok u dužini od 11 km, sa prosečnom širinom dobra oko 4 km.

Specijalni rezervat prirode „Okanj bara" okružena je putevima; Taraš-Elemir i Elemir-Melenci-Novi Bečej. Uz istočnu granicu dobra nalazi se železnička pruga Beograd - Kikinda.

Zaštićeno područje udalјeno je od: Zrenjanina 15 km, Novog Sada 60 km i Beograda 90 km. Zbog blizine velikih gradova i saobraćajnica omogućen je dobar i brz pristup posetioca.

Prostorno i teritorijalno „Okanj bara" nalazi se na prostoru opština Zrenjanin i Novi Bečej. Katastarski pripada: K.O. Taraš, K.O. Elemir, K.O.Melenci i K.O. Kumane.

Ispunjeno obećanje

Na intervenciju Opštinskog sanitarnog inspektora zatvorena je pre nekoliko meseci u Drugoj mesnoj zajednici u Novom Bečeju prodavnica koju popularno zovu na „Ljutovu“ jer nije ispunjavala neke sanitarne zahteve. S obzirom da se u toj prodavnici snabdeva veliki broj građana sa jedne veće teritorije opravdano je bilo nezadovoljstvo koje su građani ispoljili na jednom zboru birača. Ovaj revolt je svakako bio opravdan pa je upućen zahtev Druge mesne zajednice Opštinskoj skupštini za rešavanje ovog problema. Trgovinsko preduzeće Potisje je nakon toga obećalo da će ovu prodavnicu u potrebnoj meri renovirati i na taj način osposobiti za dalji rad do oktobra ove godine. U tom smislu su blagovremeno izvršeni svi potrebni radovi i dato obećanje je na veliko zadovoljstvo svih građana sa ovoga područja izvršeno na vreme.

Prvi put u Srbiji - Aranđelovcu 1937. godine

Možda ovaj naslov nije srećno pogođen, jer sam pre toga bio u Srbiji u Beogradu, a ja sam želeo da naglasim u srcu Srbije u Šumadiji. Beograd sam, kao što su to verovatno i drugi iz Vojvodine u to vreme osećali, smatrao našim, zajedničkim, gradom.

U Aranđelovcu je moj drug iz Novog Bečeja gradio prvu vilu u Bukovičkoj banji vlasništvo Mike Stefanovića, sudskog izvršitelja iz Novog Bečeja, pa sam došao da ga posetim.

Gimnazijalci na Tari

Postaje već tradicija da učenici drugih razreda Gimnzaije u Novom Bečeju logoruju na jednoj od najlepših planina u zapadnoj Srbiji. Ove godine logorovanje se izvelo od 5. do 20. juna i ostalo nezaboravnom sećanjnu kod učenika. Program boravka i nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja bio je bogatiji i raznovrsniji. Pored pešačenja, krosa po azimutu i planinarenja, učenici su se upoznali sa najužom okolinom, sa načinom života ljudi na ovoj planini. Posetili su najveći gigant u završnoj izgradnji, hidrocentralnu “Bajina Bašta”, upoznali se sa omladinom iz Bajine Bašte i održan je sportski susret sa učenicima Ekonomske škole.

Dr Jene Sentklarai

rođen 21. januara 1843. godine u Vranjevu. Otac Naum Nedić je bio žitarski trgovac, a majka Žofija Salaji, domaćica iz Čantavira. Kuća im je bila u današnjoj ulici Svetozara Markovića br. 24 u Vranjevu. Njegovi roditelji dugo godina nisu imali dece, pa se majka, kao Mađarica i po rođenju katolkinja, zaklela svetoj Klari da će prvo dete, koje rodi, posvetiti njoj. Tako je Evgenije Nedić kršten u katoličkoj crkvi u Novom Bečeju.

Pripreme će se odvijati u tri faze

U toku narednih meseci, odnosno do kraja godine na području opštine održaće se vanredne konferencije u organizaciji Socijalističkog saveza. Čitava ova višemesečna aktivnost odvijaće se u svetlu primene novih mera i priprema za republički i Šesti kongres Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije koji će održati u toku sledeće godine.

Stoga je sasvim logično što se već sada počelo sa planiranjem čitave ove aktivnosti. Mesna organizacija u Novom Miloševu svoju aktivnost počeće već prvih dana avgusta a odvijaće se u tri faze. U razgovoru sa predsednikom Mesnog odbora SSRNS Tomislavom Novakovićem saznali smo da će se početkom avgusta, odnosno neposredno posle završetka žetve, u sve četiri podružnice Socijalističkog saveza održatii masovne konferencije na kojima će se članovi upoznati sa suštinom ciljevima i konkretnim pokazateljima novih privrednih mera a činjenica da će odnosne zakonske tekstove Savezna skupšitina već doneti doprineće da diskusije bude ne samo brojna već i konkretna i sadržajna. To će konačno i pravdati potrebu da se o ovome raspravlja jer su građani inače već upoznati preko dosadašnje aktivnosti i niza sredstava masovnog informisanja.

Novobečejska tvrđava

Prilično iscrpne podatke o novobečejskoj tvrđavi izneo je istoričar Rudolf Šmit u svojoj studiji — Grad Bečej — objavljenoj u Glasniku Istorijskog društva 1939. godine. Za taj svoj rad Šmit je, pored drugih istorijskih izvora, uglavnom koristio arhivski materijal Kriegsarchiv-a iz Beča. U tom se arhivu, između mnoštva drugih podataka, čuva i nacrt (plan) tvrđave Bečej sa svim podacima, koji je izradio inženjerski kape­tan Johan Kristijan de Kolet neposredno pre početka rušenja bečejske tvrđave marta 1701. godine.

Prema tim podacima tvrđava je bila tipičan srednjovekovni grad na vodi, izgrađen »na najpovoljnijoj tačci — na ostrvu«. Svi delovi tvr­đave izgrađeni su u isto vreme, a njen raspored pruža utisak da je iz­građena uglavnom radi zaštite, jer grad nije bio umetnički ukrašen te kao takav nije ni služio za prikazivaije raskoši i bogatstva. Građen je vrlo čvrsto i solidno, jer na njegovim zidinama nije prilepljen ni jedan potporanj. Za gradnju je upotrebljavana cigla, a samo ivice glavne grad­ske kule bile su pokrivene kamenjem. Glavna odbrambena snaga mu je bila Tisa, a celu tvrđavu je obuhvatio još i opkop širok oko trideset me­tara, a dubok tri metra.

Muzej na točkovima

Na Tiskom keju u Novom Bečeju, po drugi put, je organizovana izložba OLDTIMER-a.Organizator je bio Andraš Kiš, član zrenjaninskog Oldtimer kluba „Veteran", a koji je i sam učestvovao sa tri motocikla i jednim nesvakidašnjim triciklom marke Messerschmittel iz 1956. godine. Jedan od njegovih motocikala NSU Quick od 100 ccm iz 1938. godine bio je i najstariji eksponat na izložbi. Pored Andraša Kiša na izložbi su učestvovali Novobečejci Srđan Blažin sa motociklom MW AUGUSTA(1962) i Janoš Koso sa T14(1974) i NSU FOX(1951).

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam