Predgovor

Davnašnja mi je želja da prikupim što više materijala i podataka o prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva i da to na prikladan način sačuvam od zaborava. Ako nisam uspeo da prikupim koliko sam želeo, učinio sam najviše što sam mogao.

U kulturnom svetu danas, skoro da nema porodice koja ne zna svoje poreklo, a o gradovima i selima da i ne govorimo. Kod nas — na žalost — nije tako. U Banatu je do prvog svetskog rata samo nekoliko gradova imalo svoju pisanu istoriju. Pisali su ih mađarski i nemački istoriografi čiji je život bio vezan za te gradove. Na njihovim temeljima obavljana su dalja istraživanja, posle, prvog, a naročito posle drugog svetskog rata, i napisane još potpunije istorije ili monografije tih gradova.

Petopreg zaštitni znak

U Novom Bečeju, na obali Tise, 28. avgusta 1998. godine

Do pre četiri godine u Jugoslaviji, Evropi i šire Novi Bečej je bio poznat kao velika žitnica, čuven po crvenom crepu "mediteranu" sa amblemom lava što se pravi u "Poletu" i vinu "Krokan" koje se pravi od sorte grožđa koja u Evropi jedino uspeva na Bisernom ostrvu. Od 1994. godine Novi Bečej je poznat i po reviji paradnih konja i karuca (fijakera) - jednoj od najvećih ovakvih smotri kod nas.

Sve je počelo kada je grupa entuzijasta na čelu sa Georgijem Dujinim osnovala Konjički klub "Vranjevo". Tradicija prezanja konja u fijakere i paradiranje sokacima Vranjeva (dela Novog Bečeja) veoma je duga, ali su ti lepi običaji vremenom zamrli. U vremenima kada se u mnogim oblastima vraćamo tradiciji Georgije Dujin, Bogomir Vujackov, Branislav Vlaškalin i nedavno tragično nastradali Milorad Mile Rajić i drugi rešili su da u Novom Bečeju ponovo organizuju reviju paradnih konja. Za održavanje ove manifestacije odabran je crkveni praznik Velika Gospojina. Od ponovnog rađanja, revija paradnih konja je četiri puta održavana dan uoči Velike Gospojine, ove godine, peti put, svetkovina atova i karuca održana je na sam crkveni praznik. Ovaj dan 28. avgust nije slučajno odabran za smotru najlepših konja i fijakera Velika Gospojina je zaštitnica Novog Bečeja. Ovde je to veliki svetac i blagdan. Tog dana niko ne radi: ni opština, ni dućani, ni seljaci u poljima. samo kafane i poslastičarnice, jer revija paradnih konja je ovde nešto.

Marković Jovan - Uča

Marković Jovan - Učadolazi 1958. godine u Kumane i radi kao učitelј razredne nastave u osnovnoj školi. Obzirom da je sve do 1956. godine igrao fudbal, kada je slomio nogu, i to u Poletu iz Izbišta, Jedinstvo iz Živinica (BiH) i u Kumanu ga je zainteresovao fudbal. Trećakov Boža kao predsednik i Ćurčić Veselin - Bibika, kao sekretar nagovore ga da bude trener fudbalskog tima. Od proleća 1959. godine preuzima fudbalski tim i kao trener radio sve do jeseni 1961. godine. kada se otkazuje dalјe takmičenje. Fudbalsko igralište je bilo na DUDARI a treninge, kondicione, izvodio je u peskari - jamurama i po tom okolnom prostoru. Najviše je radio na kondicionoj sposobnosti fudbalera. Smatrao je - Ko ima kondiciju može da na terenu obavi svaki zadatak. Ta ekipa pobeđuje. - Par mladića je u to vreme studiralo u Beogradu pa nisu redovno dolazili na utakmice. Naročito kada je Kumane gostovalo. To je remetilo koncepciju igre i sastav tima je, tada, bio slabiji.

Obrazovanјe

Osnovna škola „Miloje Čiplić"

U školskoj 2012/2013. godini OŠ „Miloje Čiplić" je imala 563 učenika i 28 odelјenja (25 redovnih i 3 za nastavu po specijalnom programu). Od 28 odelјenja, u 17 se nastava odvijala na srpskom jeziku (385 učenika), a u 8 odelјenja na mađarskom nastavnom jeziku (164 učenika), dok je u 3 odelјenja po specijalnom programu bilo 14 učenika. U proces rada bilo je uklјučeno 72 radnika od toga, 13 nastavnika razredne nastave, 31 nastavnik predmetne nastave, 3 nastavnika za realizaciju specijalnog programa i 1 nastavnik u produženom boravku.

Za versku nastavu bila su angažovana 3 sveštenika, a pored direktora i sekretara, škola je imala 1 psihologa i 1 pedagoga.

Direktor škole bila je Zorica Garčev.

U ovoj školskoj godini, u svim učionicama, uveden je internet sa nastavničkim kompjuterom, u 9 učionica postavlјeni su veliki LCD televizori, a kompletiran je i informatički kabinet.

Nastavlјen je rad produženog boravka u jednom odelјenju. U ovoj školskoj godini obnovlјena je razmena učenika sa bratskom školom „Dimitrije Todorović Kaplar" iz Knjaževca, a ono na šta je ova škola posebno ponosna je činjenica da su, osim redovnog odlaska deset učenika, u januaru 2013. godine, u Trogen, u Švajcarsku, po projektu „Pestalozzi children" fondacije, petoro najbolјih učenika: Selena Pandurović, Melinda Farkaš, Selena Garčev, Vesna Tatić i Bojana Tatić, boravile, u julu mesecu, u Dečijem selu u Trogenu, u Švajcarskoj, preko istog projekta, kao nagrada za uspeh koji su postigli kao najbolјi đaci.

Đaci generacije ove škole godini bili su Selena Pandurović i Melinda Farkaš, kojima je lokalna samouprava dodelila novčanu nagradu od 15.000 dinara.

Osnovna škola „Josif Marinković"

U školskoj 2012/2013. godini OŠ „Josif Marinković" pohađalo je 427 učenika u 21 odelјenju. Od toga 21 učenik je u tri odelјenja pohađao nastavu po specijalnom programu. U školi je bilo angažovano 56 radnika, od toga 11 nastavnika razredne nastave, 26 nastavnika i tri defektologa i jedan pedagog. Funkciju direktora škole obavlјao je Vladimir Davidović.

Đak generacije ove školske godine bio je Nemanja Pecarski.

Srednja škola Novi Bečej

U Srednjoj školi školske 2012/2013. godine bilo je 384 učenika. U 4 odelјenja gimnazije bilo je 90, a 4 odelјenja ekonomskih tehničara 113 učenika. U četiri odelјenja tehničara mehanotronike 80, a u dva za dizajnere odeće 40 učenika. U trećem stepenu (automehaničara, mehaničara privredne mehanizacije i bravara) nastavuje pohađalo 48 učenika. Srednja škola je imala 56 zaposlenih radnika, od toga u nastavi 47 radnika. Škola je imala sekretara, pedagoga i psihologa, a direktor je bio Jovan Stanković.

Đak generacije bila je Dijana Filipov.

Metaloprerađivačka industrija

Ovu granu industrije u opštini Novi Bečej čine tri organizacije udruženog rada:

Fabrika opreme i pribora »FOP« — Novi Bečej,

Brodogradilište »Tisa« — Novi Bečej,

Osnovna organizacija udruženog rada »3. oktobar« — Novo Mi loševo.

Fabrika opreme i pribora (u daljem tekstu »FOP«) nalazi se na početku inđustrijske zone, kraj raskrsnice asfaltnih puteva prema Zrenjaninu, Novom Sadu i Kikindi. U neposrednoj blizini fabrike nalaze se Tisa i Kanal Dunav—Tisa—Dunav, što omogućuje jeftin prevoz sirovina i gotovih proizvoda vodenim putevima.

Masovna streljanјa

Aleksandar Torđanski Bata, član MK SKOJa 1941. godineUkućani i rodbina uhapšenih rastrčali su se u nadi da će naići na čoveka koji će im pomoći.

Majka Šandora Tubića Posa potražila je spas u domu sveštenika Stevana Sekulića. Bila je javna tajna da pop održava prijatelјske veze s Rajtom i Špilerom. Popadija je od Pose primila čabar meda. Majka je preklinjala: »Samo da ga ne ubiju!«

Milorad Odžić, otac skojevca Slobodana, ispričao je ovoju nevolјu i svešteniku i predsedniku Đuriću. Međutim, spas je morao da traži dalјe. Primio ga je Špiler i otvoreno mu rekao:

»Vaš predsednik i sveštenik kažu da Slobodan negativno utiče na omladinu. Mi pravo da vam kažem nismo našli ništa naročito.«

Ukućani uhapšenih koristili su dolazak u Petrovgrad i da se sastanu sa svojima u zatvoru. Tu je trebalo i upornosti i strplјenja, a ponajviše sreće.

Majka Slobodana Odžića uspela je da joj odobre sastanak već posle nekoliko dana. Kako se sastanak održavao u grupi i to samo s po jednim policajcem, Slobodan je uspeo da kaže majci da će idućeg jutra ići kod lekara u grad i da ga sačeka na mostu. Sve je ispalo prema dogovoru. Slobodan je neprimetno spustio pisamce u korpu koju je majka nosila preko ruke. Pisamce je bilo za njegovu skojevsku grupu.

7. „Obzorja na Tisi“ Dani Josifa Marinkovića

3. jun i 4. oktobar 1999.

Posle dva otvorena takmičenja solo pevača (1995. i 1997) i dva pozivna kompozitorska konkursa (1996. i 1998), organizatori „Obzorja na Tisi“ su sa velikim ambicijama planirali sedmu manifestaciju. Prema utvrđenoj dinamici, na redu je bilo treće pevačko takmičenje. Prvi put, poziv je objavlјen u vidu javnog oglasa u beogradskoj „Borbi“, pa se, s obzirom na sve veću popularnost takmičenja, očekivao veliki broj učesnika.

Planirano je da se Dani Josifa Marinkovića održe, od 27. do 29. maja, da ih otvori Hor „Obilić“ iz Beograda, pod vođstvom Darinke Matić Marović, a da na Koncertu „Obzorja“ nastupe Dunja Simić i Jelena Vlahović.

Nažalost, ovako dobro osmišlјen program se nije ostvario, pošto je 24. marta počela agresija NATO alijanse na SR Jugoslaviju, pa su 7. „Obzorja na Tisi“ odložena na neodređeno vreme.

Zavičaj je nezaboravan

Sa velikim zakašnjenjem sam počeo da pišem svoja sećanja i uspomene na zavičaj, kada su poumirali ne samo mnogi meni dragi i poštovani sugrađani, već i najbliži drugovi i prijatelji. Danas, ima još svega nekoliko drugova iz mojih mladalačkih dana, svi ostali su davno umrli. Nekih se često sećam i vazda sam u mislima sa njima, ali to nije nikakva uteha. Osećam se - kako sam to pročitao u jednoj staroj pripovetki - kao ptica koja je zaostala od svog jata. Moje jato je već davno počelo da odleće i odletelo je.

Plug vremena je prešao preko moga lica i na čelu mi je, i ne samo na čelu, ostavio duboke brazde. U tim brazdama je izgleda ipak posejana nada, koja neće više bujati i cvetati, ali će tinjati i ja ću se truditi da još ponešto učinim za zavičaj.

Epidemija kolere u Turskom (Novom) Bečeju 1872/1873. godine

Zapisnik 1872-1873Zahvaljujući notaru Ištvanu Peteu (Pethe István), koji se koristio izvanredno lepim rukopisom i jasnim rečenicama, bilo mi je umnogome olakšano iščitavanje, a tako i razumevanje svakog njegovog zapisnika. Čitajući zapisnik sa sastanka Opštinskog veća za 1872. i 1873. godinu {kada su se kao poslanici pojavile nama već poznate ličnosti: Ištvan Ištvanfi, Jovan Maletić, Đerđ Lukseder (Luxeder Győrgy), dr Aladar Tausig (Tauszig Aladár), Gedeon Rohonci (Rohonczy Gedeon), Aladar Rohonci (Aladár Rohonczy), Lazar Zaharević, grof Josef Betlen (Bethlen József), Đula Urban (Urbán Gyula)}, pružila mi se prilika da se upoznam sa događajima aktuelnim i bitnim za našu varoš za taj period. Diskusije i polemike su se uglavnom vodile oko odvođenja unutrašnjih voda, gradnje i popravke škole u Šušanju, kupovine nove parcele za proširenje katoličkog groblja, nabavke sredstava za gradnju nove škole srpskoj deci, donošenja odluka o pokriću gradnje državnog puta za Bašaid, popravke državnog puta za Kumane, rešavanja problema visoke vode bare Venecije i urušavanja mostića za Vranjevo itd.

Ipak, pripreme i preduzimanje mera za zaštitu od nadolazeće epidemije kolere bili su prioritet. Prvi slučajevi kolere na teritoriji Mađarske, kojoj je i Vojvodina pripadala, pojavili su se krajem jula i početkom avgusta 1872. godine, a preneta je iz Rusije preko Galicije. Iz severnih delova brzo se prenosila ka sredini i južnim krajevima države. Povoljna okolnost je bilo to što su nadolazeća jesen i zima, zbog niskih temperatura, uticale na slabije razmnožavanje bakterije kolere, tako da je bilo vremena da se izvrše sve neophodne mere pripreme za drugi talas, koji se očekivao početkom leta sledeće godine. Služeći se iskustvima iz prethodne epidemije kolere, iz 1831. godine, protiv ove epidemije primenjivane su odredbe donesene na državnom nivou od strane Ministarstva unutrašnjih poslova od septembra 1871. godine. No, i pored svega navedenog, drugi talas, koji je počeo aprila, a trajao do kraja decembra 1873. godine, odneo je mnogo više duša po celoj državi, nego prethodni, od prošle godine.

Lekari naše varoši su uz pomoć opštinskih čelnika prionuli na zaštitu i spasavanje stanovništva. Kako su tekle pripreme i koje odluke su donete, saznajemo iz originalnog zapisnika od 25. i 26. avgusta 1872. godine.

 

Zapisnik

sastavljen u Turskom Bečeju 25. avgusta 1872. god. u opštinskoj sali za sastanke

 

Prisustvovali su:

Zapisnik 25.08.1872.Zastupnik opštinskog sudije kao predsedavajući, poslanik Ištvan Ištvanfi: od strane opštinskog veća notar Ištvan Pete (Pethe István), zakletnik (esküt = eškit) Ištvan Čanji (Csányi István) i Ferenc Halas (Halász Ferencz), a od strane poslanika: Dr Aladar Tausig (Tauszig Aladár), Josef Rozenberg, Ede Kugler, grof Josef Betlen (Bethlen József), Dimitrije Papić (Papics Demeter),  Andraš Mravić (Mravits András), Mihajlo Popović, Petar Molnar (Molnár Péter), Janoš Zedi Mlađi (Ződi János), Janoš Melar (Mellár János), Maćaš Pap (Pap Mátyás), Joca Mirosavljević, Josef Sokola (Szokola József), Antal Čanji (Csányi Antal), Ileš Zedi (Ződi Illés), Mihalj Čanji (Csányi Mihály), Gašpar Čanji (Csányi Gáspár), Josef Zedi (Ződi József), Janoš Tot (Tóth János), Laslo Menešagi (Menessági László), Toša Kiselički, Dime Jovčić.

Zapisnik 26.08.1872.Posle overe zapisnika sa prethodnog sastanka, predsednik je dao reč gospodinu dr Ištvanu Lednickom, opštinskom lekaru, koji je predao temeljni izveštaj o nastupajućoj epidemiji kolere, da se pročita prisutnima. Pošto su poslanici upoznati sa činjenicama, gospodin doktor Lednicki je ponovo ustao i predložio da ovo opštinsko predstavničko telo osnuje epidemiološki štab sa sledećim zadatkom: da budno i sa interesovanjem prati ponašanje stanovništva, da preduzima sve neophodne mere kako bi se ono zaštitilo od zaraze, sa posebnim akcentom na proveru valjanosti prehrambenih proizvoda, a posebno alkohola iz privatnih destilerija, koji se bez lekarske dozvole ne sme stavljati u promet. Panduri treba da su u stalnoj pripravnosti radi sprovođenja ovih mera.

Odluka

Sudija turskobečejske varoši doneo je zapovest da se pod predsedavajućim Šandorom Dekerom (Dekker Sándor) osnuje epidemiološki štab, čiji sastav su sačinjavali:  

Ištvan Pete – notar, dr Ištvan Lednicki – opštinski lekar, dr Aladar Tausig, dr Antal Kapić (Kapics Antal), Dimitrije Papić, Josef Karnas (Karnász József), Mihajlo Popović i Josef Rosenberg. Mandat predložene gospode je odmah potvrđen, uz uputstvo da nad ovom epidemijom budno i sa velikom pažnjom stražare, kao i da primenjuju sve neophodne preventivne mere. Za to im stoji na raspolaganju sva opštinska administracija. Posle ovih ovlašćenja epidemiološki štab donosi najrigoroznija uputstva.

1.

Da se zabrani tov svinja na veliko kod dosadašnjih uzgajivača Ferenca Kiša, Šandora Kiša, Maletićevih, kao i kod ostalih kod kojih se to ustanovi. Po pribavljanju tih informacija vlast je dužna da u roku od 3 dana izmesti svinje iz varoši. Po kućama gde se tovi 1-2 svinje za sopstvene potrebe sprovešće se najrigoroznija kontrola kako bi se ispoštovala potrebna higijena.

2.

Skupština će biti principijelnog stava da se rogata stoka ne sme u varoši klati, samo van nje, na mestu koje će odrediti epidemiološki štab. Povodom toga, pozivaju se klaničari da na tom mestu izgrade klanicu – ukoliko su sposobni, iz sopstvenih sredstava ili uz pomoć opštinske kase. Ako nisu uopšte u mogućnosti čak ni učestvovati u izgradnji, tada će opština sama iz svojih sredstava izgraditi klanicu, a troškove gradnje će nadoknaditi od klaničara, koji će morati plaćati korišćenje objekta. (Za klanje svakog pojedinačnog grla stoke će se odrediti kvota, koja će ići u opštinsku kasu). Klanje sitne stoke, kao što su ovce, svinje, telad itd., moći će se, kao i do sada, u varoši vršiti, ali uz najveće higijenske mere. Krv, creva prikupljati u jedan lonac i tu sadržinu u večernjim satima baciti na obeleženom mestu u Tisu. Svim klaničarima u klanici i u varoši skreće se pažnja da će platiti kaznu ukoliko se ne pridržavaju naredbe o najvećoj higijenskoj zaštiti: za prvu opomenu 5 forinti, a za drugu opomenu 10 forinti. Prikupljena sredstva od kazni će se slivati u fond za siromašna lica. I na kraju, epidemiološki štab se opunomoćuje za određivanje mesta klanice.

 

Zapisnik

sastavljen u Turskom Bečeju 26. avgusta 1872. god. u opštinskoj sali za sastanke

 

Prisustvovali su:

pod predsedavajućim potpredsednikom, gospodinom Dimitrijem Papićem: dr Antal Kapić (Antal Kapits), Mihajlo Popović, dr Ištvan Lednicki (Lednitzky István) i Ištvan Pete sa članovima epidemiološkog štaba.

Zamenik predsednika pročitao je zdravstvene odredbe koje je poslao podžupan, od 3. jula, pod brojem 4500. O tim odredbama članovi epidemiološkog štaba treba po tačkama da prodiskutuju kako bi znali preduzeti odgovarajuće mere u vezi sa sprovođenjem prevencije i zaštite od ove pošasti. Posle konsultacija i usaglašavanja donete su konačne odluke.

Odluka

1.

Dr Ištvanu Lednickom je poverena kontrola mesa za konzumiranje što se u varoši koristi na dnevnom nivou od klanja pernatih životinja, tovljenika i teladi. Po pregledu stoke, dozvoljava ili zabranjuje klanje, a tek posle toga sledi temeljna kontrola mesa. Pored pregleda stoke, dužan je sa velikom pažnjom da osmotri čistoću prostorija po klanicama i daje eventualne primedbe. Ko se ne bude pridržavao uputstva, biće sproveden uz prisustvo pandura do sudije i snosiće zakonske posledice. Takođe, budno treba da prati prodavnice, radi ispravnosti brašna i hleba, a još veću pažnju na spomenute artikle da obrati na nedeljnim vašarima, kako pokvareno i na vlažnom mestu skladišteno brašno nikako ne bi došlo na nedeljne pijace i u prodavnice. Nadalje, obratiće pažnju na prodavce hleba i ostalih peciva, da se testo izmesi od dobrog i čistog brašna, te da se dovoljno ispeče. Plesnav i buđav hleb biće konfiskovan. I na kraju, pri obavljanju gorenavedenih poslova, dotični gospodin doktor će pored sebe imati jednog zakletnika i opštinskog slugu na raspolaganju.

2.

Sve mlečne proizvode, mleko, puter, sir, dobro treba proanalizirati i utvrditi u čemu se drže i gde se skladište, kako bi se nepokvareni mogli koristiti. Takođe, treba pripaziti da se uginule ribe, pokvaren krompir, nezrelo voće itd. ne dopremaju do prodaje. Za ovo se zadužuje gospodin dr Aladar Tausig (Tauszig Aladár).

3.

Za nadgledanje tretmana raznih napitaka, a posebno alkoholnih pića, zadužuje se gospodin dr Antal Kapić. On će se brinuti i preduzimati odgovarajuće mere, ako je potrebno, prilikom pravljenja vina i pečenja rakije. Bdeće i sa velikom pažnjom će pratiti proizvodnju sirćeta. Vršiće kontrolu pijaće vode iz dvorišnih bunara, a vlasnike će upućivati da ih održavaju što je čistije moguće. Korisnicima tiske vode posebno obratiti pažnju na to da zahvataju vodu na mestima koja ne sadrže đubre, crkotine i druge nečistoće. S posebnom pažnjom se usmeriti na mesta za vodonoše.

Za preduzimanje i sprovođenje ovih mera dotični gospodin doktor će, kao što je određeno u tački jedan, pored sebe imati jednog zakletnika i opštinskog slugu na raspolaganju.

4.

Osobi zaduženoj za nadgledanje travnjaka i pašnjaka naređuje se da postojeće crkotine po ulicama odmah pokupi, i u za to određeno mesto, van naselja, duboko u zemlju zakopa. O ovome opštinsko nadleštvo treba da se uveri.

5.

Pored skele, gde se vodonoše snabdevaju tiskom vodom, nalazi se plovno kupalište od drveta, sa koga razne prljavštine upadajući u vodu dospevaju upravo do mesta za nasipanje vode. Po preporuci opštinskog sudije traži se premeštanje kupališta na donji tok reke, a na njegovom prethodnom mestu izgraditi drvenu platformu za vodonoše.

Dalje, opštinski sudija neka preduzme odgovarajuće korake da se momentalno zatvore odvodi onih klozeta kojima se fekalije putem kanala ulivaju u Tisu.

Posebnu pažnju obratiti na održavanje čistoće ulica i kuća i redovno obavljati njihovu dezinfekciju.

6.

Dalje, odmah se određuje naručivanje kantara (oko 56 kg) takozvane karbolne kiseline (fenola), s tim da se do prispeća koristi sulfatna kiselina za dezinfekciju.

7.

U svakoj ulici treba postaviti dve pogodne osobe koje bi mogle prepoznati bolesnike od kolere, kako bi ih odmah predali u gradsku kuću i prijavili radi preduzimanja daljih akcija.

8.

Daje se do znanja da se osobe koje sumnjaju da su obolele od kolere, a ne nađu odmah lekara, momentalno prijave u Gradsku kuću. Svi medicinski preparati će se pri kupovini naplaćivati od svakog, samo će se krajnje siromašnim osobama davati bez naplate.

9.

Doneta je odluka da se klanica postavi sa leve strane Kumanačkog druma.

Po završetku i isteku vremena zapisnik se zaključuje i overava potpisom:

Notara, Ištvan Pete

Overača: Dimitrije Papić – predsednik, dr Ištvan Lednicki – epidemiološki lekar, Mihajlo Popović, dr Antal Kapić

 

Izvod iz zapisnika poslanika Opštinskog veća turskobečejske varoši za godine 1872. i 1873.

(Községképviselő testületi Jegyzőkönyve Tbecse mező Városának az 1872 és 1873-ik években)

Tekst preveo i pripremio Karolj Andre

Sa majkom Milana Stančića – Uče

Nova Spomen-škola koja je u čast Dana republike otvorena u Kumanu nosi ime prekaljenog revolucionara Milana Stančića „Uče“, čoveka čija je mladost neraskidivo vezana za revoluciju ovog kraja. On je u martu ratne 1942. godine pao pokošen rafalom dok je svojim poslednjim rečima pozdravljao partizane. Takvog „Uče“ seća se ratna generacija i sećaće se još mnogo generacija koje prođu kroz prostrane učionice ove škole koje je on samo mogao zamišljati.

Aktivnosti Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranјevčana u 2015. godini

Zimski susret zavičajaca

Tradiciju okuplјanja povodom obeležavanja godišnjice smrti dr Vladimira Glavaša Zavičajni klub Vranjevačana i Novobečejaca, ispoštovao je i ove zime, kada je 14 februara, održan Zimski susret zavičajaca. Toga dana predstavnici Kluba, Monika Jovanov, Milorad Josimović i Branislav Vojnov položili su cveće na spomenik dr Vladimira Glavaša. Rukovodsto JP „Komunalac" smo obavestili o potrebi sređivanja ograde kod spomenika. Na ovom skupu zaslužnim darodavcima iz predhodne godine, uručili smo zahvalnice (31). Uz prigodan koktel i prisutni su obišli Muzej i pogledali izložbu fotografija „Nekad i sad".

Pečenje rakije na stari, tradicionalni način

Zavičajni klub je, 19. jula 2015. organizovao manifestaciju Pečenje rakije na tradicionalan način, ovog puta od kajsija, koje smo sakupili od naših članova i komšija. Kazan je bio srednje veličine. Ovog puta su za raspoloženje bili zaduženi harmonikaši Ivan-Bata Jovanović i Milan Pejin.

Glavni majstor je bio Atila Koso, uz veselo druženje što se i očekuje u ovakvim prilikama. Prisutni su bili zavičajci i komšije.

Noć muzeja

Manifestacija Noć muzeja održana i 2015. godine 16. maja, po tradiciji u „Glavaćevoj kući". Manifestacija je bila izuzetno posećena, posebno mlađim svetom. Program smo obogatili nastupom mladih folkloraša članova KUD „Bećarac" I „Jokai Mor" iz Novog Bečeja, koji su bili toplo pozdravlјeni za svoja izvođenja i koreografiju.

Godišnji susret zavičajaca

U okviru „Gospojine 2015" godišnji susret zavičajaca održan je, 29. avgusta, kada je održana i redovna Godišnja skupština kluba. Odazvalo se preko stotinu članova zajedno sa gostima, a tom prilikom uplaćeno je 88 članarina za 2015. godinu. Na Godišnjoj skupštini proširen je sastav Upravnog odbora, novi članovi su Olivera Blažin I SašaDujin.

Izveštaj o radu za predhodnu godinu je prezentovan i usvojen. Takođe je predstavlјen „Letopis za 2014 godinu" koji je štampan u 200 primeraka. Kao i do sada, sve manifestacije i programe koji se održavaju “Glavaševoj kući" imaju punu podršku i doprinos članova Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevačana. Ručak je u Restoranu „Kum" (lokal preko puta) protekao u izuzetno prijatnoj atmosferi.

U više navrata su TV ekipe koje su boravile u Novom Bečeju imale za sagovornike članove našeg udruženja (najčešće Jančika Koso i predsednik udruženja Bane Vojnov), za emisije "Oko-magazin", "Moja lepa Srbija" kao i video klipovi o turistički potencijalima naše sredine

Ceđenje grožđa na tradicionalni način

Ova manifestacija je održana, 26. septembra, u novoj verziji: na šinskim kolima, ali sa još lepšim ambijentom, devojkama i momcima folklornog društva „Bećarac" (pod rukovodstvom Olivere Blažin), kao i uz već proverene harmonikaše Batu Jovanovića i Milana Pejina. Tradicionalne narodne nošnje koje su nosili učesnici manifestacije su posebno izrazile lepotu radnji i događaja. Grožđe je bilo sorti: otelo i belo rusko „ledeno". Lokalana TV i mediji su ovu manifestaciju korektno i lepo zabeležili.

Na Bisernom Ostrvu ubrzano obavljanje jesenjih radova

Lepo vreme u toku jeseni omogućio je normalno obavljanje propremnih radova za jesenju setvu. Planom postavljeni zadatak da se pšenicom zaseje 275 hektara zemlje, predstavlja do sada površinu koja nije bila u planovima ovog dobra. Nabavljeno je sortno seme „Bezostaja 1“, „San Pastore“ i „Libelula“ i to original reprodukcije. Do prvog novembra obavljena je setva na 175 ha tako da će setva biti u optimalnom roku obavljena.

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam