Po pričanju starijih meštana sela, prva lekovita voda koju su lјudi koristili za iscelјenje duha i tela nalazila se na par kilometara od Kumana, jugoistočno prema susednom selu Melenci. Ova “sveta” voda predstavlјala je, u stvari, lekovitu vodu kasnije čuvene Banje Rusande. Vode Rusande prostirale su se nekada sve do periferije Kumana, tako da se zimi čorkulјama (klizalјkama) moglo stići preko zaleđene vode od jednog mesta do drugog. Pretpostavlјa se da je vreme korišćenja ove vode i njenog lekovitog blata, počelo posle nastajanja novog Kumana, početkom prošlog veka. Međutim, mesto prve “Vodice”, kako se pouzdano zna, nalazilo se na jednoj leniji prema selu Tarašu, u blizini bare “Crvenke”, tj. u potesu “Vanja” - koji jednim delom predstavlјa veliku livadsku površinu, prostirući se od Kumana do Taraša, nekoliko kilometara od leve obale reke Tise. Ovu “Vodicu” verovatno su koristili i Tarašani i Kumančani, još dok su meštani Kumana živeli u starom selu, pa se s obzirom na poštovanje svetih mesta taj običaj očuvao i dolaskom meštana u novo selo Kumane (koje se danas nalazi oko četiri kilometara istočno od bivšeg naselјa). Međutim, zbog velike udalјenosti stare “Vodice” kasnije je nova “Vodica” podignuta, takođe, na novopronađenom izvoru vode, na par stotina metara severno od naselјa, na padini prema ataru Rita. Ona se nalazila mnogo bliže selu, što je lјudima i sveštenstvu više odgovaralo, jer se najčešća poseta “Vodici” odvijala na praznike Bogojavlјenje i Krstovdan, dakle u danima najveće hladnoće i otežane prohodnosti do svetog mesta. To je i razlog da ona bude što bliže selu i crkvi. Ne zna se tačno godina pronalaska ovog, po narodnom verovanju, svetog izvora. Prema predanju, leti je na tom mestu ritska zemlјa bila izrazito vlažna, za razliku od okolne ispucale suve zemlјe. Narod je odmah prihvatio verovanje da je taj izvor bogom dat i da ima lekovitu moć.